Није ћирилица власништво само ове генерације, није! Коријенима Словен, ја имам одређен однос према вриједностима предака мојих. Заборавни српски соју, смије ли се кроз живот дужан?
Не могу да замислим потпис Змаја, Црњанског, Андрића, Његоша, Ћосића, Шантића... и без ћирилице. Није овдје ријеч о националној затуцаности (ни мојој, ни њиховој) већ о поштовању и љубави према духовном добру, према ћирилици као симболу националног идентитета. У том потпису састале су се двије величине, и удружиле.