 |
Краља
Шведске изули.
Тако
је
Карла XII и хетмана Ивана Мазепу оваплотио
уметник
после бике
код Полтаве
|
Напомена преводиоца, Мирослава Младеновића:
Ово
је симпатичан текст објављен 24.
јуна
2009.
у украјинском листу Сјеводња поводом
300-годишњице бике код Полтаве - четири
године пре Мајдана, док су још били
Украјинци а не Укри и говорили руским
а не украјинским језиком. Начин размишљања
Швеђана објашњава садашње „нежне“
покушаје да се Шведска угура у НАТО. У
тексту не хвале Мазепу нити помињу да
је прво издао краља Пољске, па цара Русије,
на крају и краља Шведске. Обећао је
пољацима Кијев, Чернигов и Смоленск ако добије титулу кнеза и власт у Витебску
и Полоцку, који је, успут буди речено, један од најстаријих и најлепших градова у
Белорусији и древни град Кијевске
Русије. Не помињу да га је одликовао
цар Петар „Орденом Јуде“, а подсмевају
се незнању Швеђана. У суботу 07.05. се
Потрошенко налупетао док је откривао
споменик Мазепи на Саборном тргу у
Полтави, мада је хетмана мало помињао
иако им је он велики херој јер се за Украјину борио
против - Руса. Већи део говора
је опет био о Русији него о Украјини.
Битка
код Полтаве (рус. Полтавская битва, швед.
Slaget vid Poltava) одиграла се 28. јуна 1709. године (8. јула
по грегоријанском календару). Била је
то преломна битка Великог северног рата
између Русије под царом Петром Великим
и Шведске предвођене краљем Карлом XII.
На
почетку битке руска царска војска је
бројала 45,000 војника и 72 артиљеријска
оруђа. Њихов противник су били 25,000
шведских војника са само 4 исправна
оруђа. Руску војску су предводили: Петар
Велики, Александар Меншиков и Борис
Шереметјев. Шведску војску су предводили:
краљ Карл XII, Карл Густав Ренскјолд, Адам
Лудвиг Левенхаупт и Адам Фридрих фон
Штакелберг. Хетман Иван Мазепа се са
својим козацима сврстао на страну
Швеђана.
Битка
се одиграла код Полтаве у данашњој
Украјини.
Битка
је окончана потпуним уништењем шведске
војске. Овим поразом је Шведска трајно
изгубила статус велике европске силе,
док је Русија заузела њено место. Краљ
Карл и Иван Мазепа су избегли са 1500
војника у турску Молдавију, где је краљ
провео 5 година у егзилу пре повратка у
Шведску.
Иван
Мазепа је анатемисан због кршења заклетве
цару и умро у изгнанству три месеца
после битке код Полтаве.
Шведски поглед на битку код Полтаве: "Мазепа - руски цар, а Швеђани су ратовали за Украјину"
300-та
годишњица битке
код Полтаве
скромно ће
се прославити
ових дана у Полтави.
Швеђани, за које ова
изгубљена битка представља
почетак краја њихове
моћи, организују бројне изложбе и
семинаре о узроцима пораза свог
великог краља. Шведски историчари и
обични грађани су нам рекли шта мисле
о битки
код
Полтаве.
У време битке код Полтаве Шведска је била европска суперсила са јаком војском. Швеђани контролишу балтичке државе, приобално подручје Пољске, Немачке, Данске и Русије. На крају су Швеђани повратили и област Кексхолм (од 1944. - руски град Приозерск) и Ингемарландију (подручје на обалама Финског залива и Неве, која је омогућавала приступ Балтичком мору). Под контролом Шведске је била и Финска. Швеђани су у периоду 1660-166. учврстили своју владавину, потписавши мировни споразум са Пољском, Данском и Русијом. Међутим ниједна од ових земаља није се помирила са губитком земље и 1700. године Данска, Саксонија и Русија се уједињују против Шведске. "Они су желели да искористе моменат када је 1697. на шведски трон дошао 14-годишњи Карл XII. Ове три земље су објавиле рат Шведској" - каже историчар Дејвид Ален. Зато Северни рат којем припада и битка код Полтаве, Швеђани сматрају одбрамбеним.
