Михаил Хазин о светском поретку и Трамповим "пријатељима" из Русије



Доналд Трамп је летос у Детроиту, наступајући као председнички кандидат републиканске странке, изнео свој економски програм са оштрим кресањем пореза и значајним повећањем улагања у војску и инфраструктуру. По Трампу, САД морају да се држе сопствених енергената и радне снаге, иако сада енергенте увозе а многе америчке компаније се и оснивају и своју производну делатност обављају у иностранству. Републикански председнички кандидат је обећао да ће бранити интересе металурга и радника у аутомобилској индустрији, и драстично побољшати инфраструктуру, али није образложио како ће остварити тај програм ако му се Конгрес буде супротставио.

Руски економиста, статистичар, писац и политички аналитичар Михаил Хазин је јуче на састанку Клуба "Зиновјев" изнео своје виђење америчких економских изгледа:

Ангела Меркел, трагом Хилари Клинтон: "Руски информатички напади део свакодневнице"

Александар Јовановић / Ћирилизовано:

Касније вечерас ће бити објављен један "нормалан" превод. Али сада, трећа узастопна вест на латиници, јер се и из ове, као из приче Немачка обавештајно-безбедносна служба забринута због могућег мешања Русије у наредне изборе (тра-ла-ла), види да Меркел следи рецепт за успех на изборима Хилари Клинтон, чији је основ распиривање русофобије, густина за бесловесно бирачко тело. Ако исход буде сличан, а нарочито ако у Француској победи Марин Ле Пен - јао побеђенима - посебно Меркелкином оберкапоу и капоима концентрационог логора Србија.

Фотографија: Срђан Илић / Танјуг. Извор: Vučić: Verujem u reč kancelarke Merkel | N1 Srbija

Merkel: Ruski cyber napadi dio svakodnevnice

Cyber napad na Deutsche Telekom ostavio milione klijenata bez interneta.


'Takvi sajbernapadi ili hibridni sukobi, poznati i kao ruska doktrina, sada su dio svakodnevnice', tvrdi Angela MerkelEPA

Njemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da su cyber napadi iz Rusije toliko učestali, da Njemačka mora da nauči da ih tretira kao svakodnevnicu.

Ona je, povodom najvećeg cyber napada na stranice korisnika u Njemačkoj, kazala da ne zna ko stoji iza napada koji je bez interneta ostavio milione klijenata Deutsche Telekoma, prenosi AFP.

Вучић: Србија је Турцима друга кућа, хоћу да 70.000 Срба ради за њих


 

Vučić: Srbija je Turcima druga kuća, hoću da 70.000 Srba radi za njih


Predsjednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa turskim privrednicima u Srbiji.

Nakon sastanka medijima su se obratili premijer Srbije Aleksandar Vučić i odlazeći ambasador Turske Mehmet Kemal Bozaj koji su ocijenili da Srbija i Turska imaju sjajnu saradnju.

- Moja ideja da kao premijera da organizujem susret sa turskim privrednicima došla je zahvaljujuci dobrim odnosima sa ambasadorom Mehmetom Kemal Bozajem. Kada je on došao u Srbiju je 1.000 ljudi je radilo za turske firme a sada radi 7.000 - rekao je Vučić nakon sastanka sa turskim privrednicima.

On je dodao da Srbija poštuje Tursku i naglasio da Srbija jedina nije kalkulisala kada je izbio državni udar i dala je nedvosmislenu podršku zvaničnom državnom vrhu.

- Hoću da ubuduće čak i 70.000 Srba radi za turske kompanije, jer Turci su sjajni investitori, ali i prave sjajne baklave - izjavio je premijer.

Дисциплиновање српске историографије

Реч „геноцид“ је претворена у пуко пропагандно средство за медијско правдање освајачких похода САД и НАТО-а широм наше планете

Васика Тенкеш

Историја је субверзивна наука. Суочени с мноштвом протеклих догађаја и процеса, ми покушавамо да у њима накнадно пронађемо унутрашњу логику, везе и смисао. Тако настају периодизације, концепти и уопштавања, као капитализам, либерализам, или европска култура. Чим се, међутим, из света теорије вратимо животу и чињеницама, брзо ћемо се уверити да је прошлост неупоредиво сложенија од свих наших истраживачких модела и идеолошких наклоности. Шта је, на пример, либерализам? Вера у људска права, у индивидуалне слободе, у народни суверенитет? Зашто је онда либерализам, како је то приметила Хана Арент, један од главних извора европског империјализма и колонијализма? Зашто су се, рецимо, амерички либерализам и демократија тако дуго заснивали, поред осталог, на робовласништву, на убијању и пљачки индијанског становништва?

У нашој земљи ће, међутим, одсад, одлуком народне скупштине, историчари ову врсту субверзије, која даје предност чињеницама над дефиницијама, плаћати затвором у трајању од шест месеци до пет година. Скупштина Републике Србије је, наиме, на предлог владе, 23. новембра усвојила измену Кривичног законика, у којој се каже да ће се онај „ко јавно одобрава, негира постојање или значајно умањује тежину геноцида, злочина против човечности и ратних злочина… уколико су та кривична дела утврђена правоснажном пресудом суда у Србији или Међународног кривичног суда, казнити затвором од шест месеци до пет година“.