Дебкафајл: Ракетирана три положаја Хезболаха у близини Дамаска

DEBKAfile, Political Analysis, Espionage, Terrorism, Security

Арапска интернет гласила блиска сиријским побуњеницима јављају да су у уторак поподне ракетирана три положаја Хезболаха у Забаданију северно од Дамаска. Извршилац ракетерања није познат. Војни извори "Дебкафајла" описују Забадани као "град духова" којег су становници напустили а тренутно га користе Хезболахови терористи као полигон, складиште муниције и осматрачницу, за комуникације и надзор.

Пајкићологија: Лифт за губилиште

22169_небојша-пајкић-05-фото-владислав-митић • Пулс онлајн Aрхива

Филмски центар ми је на конкурсу поново одбио два пројекта.

То није необично, тако је ишло током целе моје каријере. Једва да разумем како ми је реализован било који, од десет, сценарија. Лакше разумем одбијања па и оваква када су у питању минимална средства за развој сценарија.

Један од два пројекта је био "Обзнана". Разумем да ту причу о терористи Aлији Aлијагићу који је убио српског министра, Милорада Драшковића, још увек не желе да пусте.

Светислав Иван Петровић
Реч обзнана и даље не постоји у српском, како комунистичком, тако и "посткомунистичком" језику, али заиста не могу да схватим због чега ми је одбијен пројекат, за документарни филм, о Светиславу Ивану Петровићу, може бити, најзначајнијем српском глумцу који је играо у стотињак европских и холивудских филмова, од дебитантског, Кертисовог, "Иберменша" – до Маловог, "Лифта за губилиште".

Због тога што је играо и у неколико УФA- мјузикла, Тито је изволео да забрани приказивање његових филмова у његовој Југославији па се то, ваљда по инерцији протегло и на све потоње етатистичке целине. Последњи филм у којем је имао епизодну улогу, "Лифт за губилиште" се повремено приказивао у кинотеци пошто је ваљда измакао пажњи цензорских тела.

"Мирољубиво искуство" Владимира Фролова и Фонда стратешке културе или "Do you speak српски, бре"

Из недела Фролова и ФСК

Владимир Фролов пише, а "Фонд стратешке културе" му уредно објављује чланке на ватиканизованом "српском" језику и писму, мутанту ћирилице и латинице. Најновији случај, "Мирољубиво искуство" имате и доле, пренесен са ове странице, а старије можете наћи на Владимир ФРОЛОВ | Фонд Стратешке Културе.

За руски обичај да у текстовима на руском језику остављају стране - а нарочито енглеске - називе у изворном облику сазнао сам од једног нашег русисте. Не могу се отети утиску да је и код Руса и Срба који слично чине провинцијализам однео победу над, не само потребом да се чува чистота сопственог језика и богато културно наслеђе, него и основним налогом доброг укуса, поштовањем стилског јединства. Али, шта год био разлог начину писања Фролова и сличних - Русима нек' буде по њиховом, али би и Руси и Срби који с њима сарађују требало да српски језик и читаоца поштеде оваквих гадости.

Срби из редакције "Фонда стратешке културе", нејаки да се супротставе насиљу над сопственим језиком, могу још једном, охрабрења ради, одмах после злочина у коме су саучествовали, да прочитају чланак др Ненада Томовића, "Do you speak српски, бре?", првобитно објављен у "Политици".