Контравести: Поводом "Спутњиковог" твитераја "Пушков: Америка препознала Асадову снагу"

© AFP 2017/ Louai Beshara

Из "Спутњикове" туге од новинарства - несреће и у погледу чињеница, и коришћених извора, и поруке - преносим само фотографију и поднаслов, за остало имате линк:

"Саопштење америчких власти о даљој судбини сиријског председника Башара ел Асада показује признање његове снаге и прекид неуспешне политике бившег председника САД Барака Обаме, сматра руски сенатор Алексеј Пушков." - Пушков: Америка препознала Асадову снагу

А уместо даљег коментарарисања, извол'те још један бисер Месеца Алабаме:

Moon of Alabama

Трампова администрација само наставља Обамину политику

Завладала је велика конфузија око јучерашњег саопштења Трампове администрације, да је као главни приоритет одредила борбу против Исламске државе и да не захтева одлазак Башара Асада са места сиријског председника. Медији покушавају да ово продају као нову политику. Што није.

Зашто Фејсбук није Фејзбук?

Често се полемише зашто не поштујемо нормативно, али и системско начело стандардног српског језика које препоручује вршење гласовне алтернације једначење сугласника по звучности која захтева да се у комбинацији звучног и безвучног сугласника (или обрнуто) први глас прилагођава другоме по звучности.

Препоруке за 31. март 2017

Од свачега и од свуда помало. Током целог дана. Без неког реда, ал' важно да не промакне

1. 

Not so rebellious youth | IRRUSSIANALITY - So which is it? Are young Russians turning against the state, or do they idolize Vladimir Putin and ‘more than any other generation are proud of their country’? Will a new generation liberalize Russia, or not? To answer that, we need to move beyond anecdotal stories and look at the hard data of sociological surveys. These are quite revealing.

"И? Шта је у питању? Да ли се то млади Руси окрећу против државе, или у ствари обожавају Путина и "више су поносни на своју државу од свих генерација"? Да ли ће нова генерација либерализовати Русију, или неће? Да бисмо одговорили на та питања, морамо се издићи изнад анегдотица и размотрити "суве" податке из социолошких истраживања. Суви подаци из социолошких истраживања ће нам рећи истину..."

Толико од превода још једног сјајног текста Пола Робинсона, научника који је упркос томе за кога ради остао човек бескомпромисног интелектуалног поштења. Колико је то тешко у земљи која је "светски лидер" у "политичкој коректности", Канади, најбоље знају тамошњи Срби, и њима најпре препоручујем да прате Робинсона.

Канадски историчар, русиста и професор војне историје и етике - и, сигуран сам, аналитичар какве "деликатне" службе" - и пише тако да га је задовољство преводити. Али, ето, овога пута не могу.

Напросто немам времена, јер треба превести преостала два дела анализе руске балканске политике Ендрјуа Корибка, аутора такође доследно истинољубивог и продорне мисли, али реченице...сачувај боже. Не знам како је било другим "преводиоцима" (моја група) и преводиоцима који су морали да се носе с Корибковим вербалним кићанкама и локницама, али ја морам да после сваког преведеног пасуса попијем кафу, тражим нешто по фрижидеру, или да се умијем...укућанима се попех на главу.

Што, у принципу, није ваш проблем. Али надам се да ћете прихватити као објашњење због чега ће потрајати да се преведу Корибкови увиди. Такође верујем да су вам претходни преводи - Ендрју Корибко: Зашто се Кина "партнерише" са Израелом и Саудијском Арабијом (3) и Ендрју Корибко: Балканска стратегија Русије - дешифровање приближавања Хрватској (први део)- показали колико смо сиромашни таквим аналитичарима и њиховом "робом". Другим речима, како год било стилски уобличено, то што Корибко пише је право благо.

Штета што га таквим не види више читалаца. Поставио сам на блог додатак који (аутоматски, без петљања администратора) избацује пет најчитанијих текстова у току недеље, да видите да укус већине...је укус већине. За коју Корибко заиста није. Али је ипак потребно да га прочита више од педесетак читалаца. И зато делите текст, замолићу. Не због себе или вас. Добро ће доћи још некоме да види да није једини што Русију воли а да му та љубав не смета мишљењу.

Ако Бог да, Ендрју Корибко: Балканска стратегија Русије - постоји ли нова? биће пред вама сутра увече. Или прекосутра, реалније је.

Ендрју Корибко: Балканска стратегија Русије - дешифровање приближавања Хрватској (први део)

Приближавање Москве Загребу би могло имати далекосежне последице на балканску стратегију Русије и њену политику према Европској унији и НАТО-у

Фотографија преузета са: Lavrov blagoslovio veleposlanika u Moskvi, evo tko je osebujni T. Staničić | Direktno.hr

Нови хладни рат, од када је почео 2013. године после "Еуро Мајдана", препун је разних заокрета, од којих је један од најважнијих приближавање Русије Хрватској. Мало који стручњак је предвиђао да ће ове две земље успети да нађу заједнички језик, посебно када се имају у виду њихови дијаметрално различити односи са Београдом, фактор што је раздвајао Москву и Загреб. Доскора.