Србија ће до јесени добити правилник о дигитализацији у култури, а од посебне важности ће нам бити да све што се дигитализује буде што доступније широј јавности, каже Дејан Масликовић, помоћник министра културе
Драган Стојановић |
У виртуелном простору данас живе сви млади људи и добар део популације.
Први које сам поменуо данас више верују „Гуглу” и „Википедији” него писаним изворима, ауторитетима.
Ако нечег има на мрежи то постоји.
Ако га нема, као и да не постоји.
Зато је важно питање на који је начин српска култура присутна у том домену, каже Дејан Масликовић, помоћник министра културе и информисања у Сектору за развој дигиталне инфраструктуре у области културе и уметности, одговарајући на питање зашто је област дигитализације једно од виталних питања наше културне политике. Како додаје, кад човек потражи на интернету, на претраживачима и другим електронским платформама неки појам који се тиче наше културне баштине, добије садржај иза којег, често, не стоји нека званична институција, подаци су унети слободно и самим тим не морају бити довољно поуздани ни прецизни. Догађа се, стога, да се неке друге информације преклапају са нашим културним идентитетом и онда бивамо у прилици да се бранимо, да стално доказујемо ко смо и шта смо.