У склопу општег запишавања свега што је било вредно у нашој историји, „патриЈоти“ су на нишан узели, и то одавно, и несрећног Вука Караџића. Кажу: упропастио је српски језик. Уместо дивног славјаносербског, који је говорило око 2% становнишва, као еталон је узео народни језик, језик чобана и ратара. Да није тако урадио, данас би сви „патриЈоти“ говорили славјаносербски, уместо што се муче са овим чобанским језиком, из кога су фасовали кечеве и двојке у школи.
Прво: славјаносербским се служио безначајан број људи и то махом у службеној коресподенцији, исто као што данас поп служи на црквенословенском, али, кад изађе из цркве, не наставља да га говори, већ се враћа на чобански.