Прво текст "Видовдана" - у пуној наказности, онако како је тамо данас објављен, а онда коментар.
Јелена Јелисавчић: Учимо од Израела
Владан Ивковић: Тирјани који говоре нашки
Мучно је слушати поробљене Србе како себе и послије година понижења и пљачке сврставају у исту друштвену заједницу, у граматичку множину, са локалним агентима својих поробљивача. „Ми“ треба да ово, „ми“ ћемо оно, „ми“ не дамо, треба да похапсиМО, треба да лустрираМО, “ми“ морамо, итд.
Ко сте то “ви“, браћо моја драга? Коју “ви“ то моћ имате да нешто дате или не дате? Јесте ли “ви“ некоме власт, којом снагом располажете и како се уопште дефинишете? На којим сте “ви“ основама организовани и које заједнице интересе “ви“ заступате? Ко “вас“ представља? Јесте ли ви Александар Вучић? Јесте ли били Борис Тадић? Јесте ли можда Млађан Динкић?
Бобан Савић: Пропаганда и демократија
"Пропаганда је за демократију исто што и маљ за тоталитарну државу." - Ноам Чомски
Медијска слика идеалног друштва, понашања, начина облачења, образаца идеалног мушкарца и жене допринијела је стварању све већег броја несрећних, незадовољних и неприлагођених. Поступке деморализоване масе почела је да компензује њихова флексибилност. Приказујући уживо разврат по узору на породицу Борџија, демократија не само да се прилагодила жељама малог броја зомбија него те жеље директно промовише као стил живота.
У интересу сваке корпорације је продати производ, у што већим количинама и што брже. Како би исти производ продали, они се служе наметањем осјећања незадовољства обичним људима. Тако рецимо, људи преко филмске индустрије схватају да им је потребан што новији комад технологије, и директно постају конзументи непотребних ствари које их чине релативно задовољнима, иако је сам осећај незадовољства заправо од почетка вјештачке природе.
 |
| Илустрација преузета из Inspiration Gallery #185 – Illustration | From up North |
Медијска слика идеалног друштва, понашања, начина облачења, образаца идеалног мушкарца и жене допринијела је стварању све већег броја несрећних, незадовољних и неприлагођених. Поступке деморализоване масе почела је да компензује њихова флексибилност. Приказујући уживо разврат по узору на породицу Борџија, демократија не само да се прилагодила жељама малог броја зомбија него те жеље директно промовише као стил живота.
У интересу сваке корпорације је продати производ, у што већим количинама и што брже. Како би исти производ продали, они се служе наметањем осјећања незадовољства обичним људима. Тако рецимо, људи преко филмске индустрије схватају да им је потребан што новији комад технологије, и директно постају конзументи непотребних ствари које их чине релативно задовољнима, иако је сам осећај незадовољства заправо од почетка вјештачке природе.
Пријавите се на:
Постови (Atom)