Владан Ивковић: Теорија класификације народа

Извор: Редит

Ако бисмо европске народе као политичке заједнице дијелили према амбицији и оквирном политичком менталитету, предложио бих слиједеће четири основне категорије: ропски, зависни, независни и завојевачки. Припадност овим скупинама би, наравно, била условљена историјским раздобљима и посматрањем током неколико епоха, а већина народа би посједовала елементе више од једне категорије.

Кад се у склопу ове приче каже “народ“, мисли се на политичку заједницу која себе сматра у одређеном историјском, културном и антропо-политичком смислу јединственом и засебном од других. Кад се говори о концепту амбиције политичке заједнице, она је немјерљива категорија ако се не ограничи на дејство и менталитет оног дијела заједнице који се истиче као доносилац одлука у име те заједнице, дакле, његове владајуће политичко-економске елите.

Извор: emersonkent.com

На примјер, Енглези, Нијемци или Руси би спадали у чисто завојевачке народе, јер кроз своје државе и вандржавне установе владају над другим заједницама, или их држе везане за себе. Швеђани би, рецимо, од 17. вијека наовамо били независан народ који посљедњих деценија испољава особине зависности, па чак и ропског менталитета. Французи су већ постали само независан народ који тежи ка зависношћу у многим аспектима, и у све мање видова испољава одлике некада моћног освајачког народа.

Као што рекох, основа ове категоризације је амбиција.