 |
| Карикатура преузета из The Forgotten Motive Behind Israel's Warmongering in the Middle East |
Током две деценије у којима је Ираном владала америчка марионета, све до Исламске револуције 1979. године, Иран и Израел су били у пријатељским односима, таквим да су 1968. године ушли у заједнички посао, (Eilat-Ashkelon Pipeline Co. - EAPC) / "Ејлат-Ашкелон пајплајн ко." (у даљем тексту ЕАПК - прим. прев.), за транспорт иранске нафте до Средоземног мора, а што је додатно подстакнуто египатском блокадом Суецког канала. Овај подухват је тада ометао слободан ирански извоз нафте. Иран је и пре формирања ЕАПК-а испоручивао Израелу највећи део своје нафтне производње, али тајно, да би избегао затезање односа са арапским светом.
Иранска нафта из Црвеног мора је текла ЕАПК-ом за Европу око десет година. После обарања шаха Мохамеда Резе Пахлавија 1979. године, нова иранска власт тражи свој удео прихода и имовине која је остала у Израелу, држави коју Исламска Република Иран није признавала.