Просто: морам. Не знам како ви, али ја имам обавезу. Ћирилица је моја.
Ко ће да чува ћирилицу ако нећу ја? Чија је обавеза да чува моје ако није моја? Шта, зар требају новинари, академици, политичари да је чувају? Откад то? Шта они има да чувају моје?
И како се једино може сачувати ћирилица? Тако што ћу је ја користити. И сваки други Србин, али ја посебно, јер ја имам обавезу, а сваки други Србин нека преиспита своје обавезе.