 |
| Извор за "икону": CHRISSASHANDMADE |
Као моравски Србин, потомак малобројних преживелих Срба са Косова и Метохије геноцида из 1690. године (када су се преживели „померили“ по 80 до 100 километара у шуме, далеко од друмова) немам никакав осећај шта значи бити „Србин на граници“, крајишник. Ми смо Моравци радни и питоми, незаинтересовани за друге народе и народности и оперисани од мржње, сем према првом комшији, што би био национални спорт да нема кошарке.
За прекодринце сам се заинтересовао јер до Дрине никако нисам могао да пронађем старинце: Србе који живе у Србији дуже од 300 или 350 година. Али схватих да су немачки војни архиви, католички архиви и градова Дубровника и Котора много сигурнији траг о постојању Срба (и њиховом покатоличавању), док за нас „Косовске Србе“ у централној Србији постоји историја од Карађорђа и траје 214 година (слободе и борбе за слободу). Осамнаести век је век мрака за подручје Централне Србије, народ сакривен у шумама као да су Германи пред Римљанима у првом или другом веку нове ере.