Гилад Ацмон: Завади па владај - Америком и Западом

Мапа преузета из изворног чланка

Никако нисам Трампов поборник, али му признајем да је успео да нам покаже читав спектар политичког морбидитета Запада, и с лева и с десна. Трамп је најупечатљивији постполитички симбол - симптом и болест истовремено.

Последње четири деценије, Запад је подвргнут интензивној културној и друштвеној револуцији. С циљем васпостављања "социјалне правде", направљене су неке фундаменталне промене у западном друштву. Основна права, као што је слобода отвореног изношења мишљења, искорењена су и замењена строгим режимом "коректности". Гледајући уназад, с разлогом се могло очекивати да неће бити неког значајнијег отпора херојима борбе за социјалну правду. Током највећег дела тог периода, чинило се да су "лефтији" дефинитивно победили. Пре само пет година чинило се да  је тиранија коректности ту за вјеки вјеков. Али онда се, неочекивано, зби промена.

Прво је шкотски референдум показао да сваки други Шкот жели отцепљење од Уједињеног Краљевства. Убрзо потом, половина Британаца је гласала за излазак из ЕУ, а затим, у САД, потпуно неочекивано, Трамп победи на председничким изборима.

И отпоче идентитетски рат, јер су Трамп и његова борбена реторика - можда и нехотећи - исцртали демаркациону линију која дели Запад.

Америка, као и остатак Запада, подељена је на "идентитарце" и "националисте: идентитарци се политички идентификују са својим симптомима својствима, који могу бити етнички или културни, али најчешће су биолошки (боја коже, сексуална оријентација, пол, раса итд.). Националисти су, с друге стране, људи који се политички идентификују географијом - територијом омеђеном границма своје државе.

Националисти нису обавезно десничари. Док сам истраживао за своју недавно објављену књигу Being in Time-a Post Political Manifesto, установио сам да Трампов националистички популизам има неких сличности с оним што заговарају светац "лефтија" Берни Сандерс и вођа британских лабуриста Џереми Корбин. Сва тројица се одупиру диверсивној идентитетској идеологији. Стив Бенон, "црна овца" либералне Америке, учествујући у једној телевизијској расправи, ту чињеницу је изложио овако: "Није питање да ли је популизам у порасту. Ствар је у томе да ли ће то бити популистички национализам или популистички социјализам..."

Популизам је свуда опет у моди, али питање је да ли је Трамп заиста популиста. Мари ли за добро људи или му је стало шта популус мисли. За прво не видим никаквих доказа. Трамп се понаша као олигарх и припадник олигархијске интернационале. Јесте популаран, али популарност и популизам су појмови различитог садржаја. Популарност значи омиљеност, популизам бригу за добро народа. Либерали и прогресивци који тврде да је Трамп фашиста требало би да знају да је дефиниција фашизма "социјалистички национализам", док је Трамп, по свему, капиталистички националиста, а популаран је зато што успешно глуми правог популисту.

Али, од јутрос имамо нову политичку ситуацију. Сада је јасно да Трамп неће спасити Америку. Чак и ако је некад то уистину желео, прође воз, шанса је пропуштена. Мало је вероватно да ће моћи да оствари и неке иоле значајне промене. Представнички дом Конгреса ће му одбацивати иницијативе. Али, и само бивствовање Доналда Трампа у Белој кући разоткрива сукоб што разара Запад, само што је стара борба између левице и деснице замењена постполитичким идентитетским ратом, ратовима. Трећи светски рат неће се водити између држава и око граница, већ унутар самих држава, цепајући и њих, и друштво, и породице.

Да је Трампово обећање да ће Америку поново учинити великом обична шарена лажа, показује мапа горе, мапа издељене Америке: даље од обале, народ углавном не жели оно што либерали нуде. Жели посао, безбедне границе, добро и приступачно образовање и здравствене услуге. Американци желе да Америка уистину буде велика. Да буде једнакости и правде. И мари ли или не за лезбејце, педерке и слично, Американце много више брине могу ли наћи пристојан посао.

Да ли ико у Демократској или Републиканској странци заиста разуме ова и оваква хтења - питање је. Али уопште не сумњам да ће силина жеље за коренитим променама донети још више популистичке политике у САД. А и шире.


Претходно од истог аутора: Гилад Ацмон: Јеврејско поимање расизма (пример)

Аутор: Гилад Ацмон
Извор: Divide and Conquer — Gilad Atzmon 
Превео: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Ем-Икс Линуксу