Електронски надзор уз помоћ саме пучине


Кад би свака кућа и зграда у улици биле у систему надзора Ринг (Ring), њихове камере, збирно, давале би изузетно детаљну слику свакодневног јавног живота. Убацивањем програма за препознавање лица у уговореса месним и федералним безбедносним службама, “Амазон” битно оснажује могућности своје мреже за масовни надзор корисника које и иначе у стопу и непрестано прати, чак и кад нису прекршили закон. Кад буде потпуно уведена, ова технологија ће бити саставни део општег система надзора, али онај део чије је успостављање омогућио сам грађанин-конзумент, потрошач.
“Амазонов” надзорни систем Ринг доминира растућим тржиштем камера за видео надзор. Ринг, којег је “Амазон” купио априла прошле године, је систем кућних камера за видео надзор које раде на интегрисаној платформи друштвене мреже Нејборс. (Neighbors, тј. Суседи – прим.прев.). Нејборс корисницима омогућава да снимке “шерују” другим корисницима, полицији и другим безбедносним службама, тј. да извештавају о безбедносним проблемима, сумњивим странцима и активностима. Платформа обједињује корисничке извештаје и видео податке у мапе локалних активности и пописе за праћење. Сличне друштвене платформе на којима суседи могу пријавити сумњиве особе или активности, као што је Некст дор (NextDoor), озлоглашене су због расне пристрасности и профилисања – проблема који ће свакако погоршати склоност “Амазона” да особе аутоматски класификује као „сумњиве“, анализом испољених осећања и других биометријских података.
Недавна патентна пријава показује да ће Амазон интегрисати свој производ за препознавање лица Рекогнишн (Rekognition ) у Ринг, чиме ће истовремено прикупљати и анализирати масу биометријских података. Постоји озбиљна забринутост због интеграције програма за препознавања лица у наше дигитално окружење. Истраживачи, законодавци, правници и технолошке компаније су сложне у ставу да технологија за препознавања лица појачава пристрасност и масовни надзор и треба да буде ограничена строгим прописима. (Више на тему алгоритамске пристраности имате овде.)
Централизована друштвена мрежа приватних камера за препознавање лица проширује и поједностављује традиционалну инфраструктуру надзора тако што генерише више података који се лако могу претраживати. Стотине хиљада кућних камера за надзор дају огромне количине података, али обједињавање платформе за друштвено умрежавање и аналитике препознавања лица смањује проблем ирелевантних података. Платформа Нејборс омогућава корисницима и “Амазону” да идентификују и прикупљају релевантне податке, док Рекогнишн може да прочита и похрањене податке и живе визуалне “фидове” како би лоцирао и пратио појединце и групе људи.
Ова дистопијска инфраструктура није само материјална него и културална. Технологије надзора потрошача усађују надзор као основну дужност грађана. Осим што се трошкови и притисци физичке инфраструктуре пребацују са државе на потрошаче – стварајући нове путеве за надзор и прикупљање података а уз мање ограничења – ове технологије уводе надзор као друштвену и заједничку и личну обавезу и узрокују јавну подршку и прихваћање све продорнијег и инвазивнијег надзора .
Преоријентишући надзорни однос између појединца и државе ка надзору појединца над појединцем, систем Ринг фрагментише одговорност и лишава нас могућности да се одупремо и избегнемо прикупљање података. Постаје све теже одупрети се све већем и јединственијем надзорном апарату, јер га, и то здушно, стварају и “унапређују приватне компаније. Наше комшије имају право да надзиру и штите своју имовину, иако се ми томе можда противимо. Али свеприсутне и умрежене камере за надзор смањују слободу избора у начину на који појединци штите своју приватност, јер сада се сукобљавамо са ентитетом састављеним од појединачних “бизниса”, а не само са државом.
Кад би сваки “Амазонов” тзв. Prime member имао Ринг, полиција би имала приступ снимцима преко 95 милиона људи. Успешан пословни модел за Ринг захтева одбацивање разумних очекивања у погледу приватности у јавном животу и изазива страх због угрожавања уставом заштићених активности јер допушта владиним “партнерима” да стварају детаљну слику кретања – а тиме и живота – огромног броја припадника америчког друштва, грађана који не раде ништа друго до гледају своја посла.
Што безбедносним службама омогућава да нас надзиру систематичније и детаљније него икада.