Ко прати мој рад вероватно зна да стално говорим да не постоји хебрејска реч за мир (у смислу склад и помирење). Хебрејска реч "шалом" (שלום) на савременом хебрејском тумачи се као „сигурност за Јевреје.“ У Израелу се позивање на „преговоре о шалому“ тумачи као унапред смишљени скуп услова који гарантују „сигурност“ за израелске Јевреје помоћу: сигурних граница, разоружања Арапа, посвећености САД снабдевању Израела оружјем, економске експанзије и тако даље.
Неразумно је очекивати да култура која нема смислен појам мира и помирења води регион ка складности и братству. Истина је то да су чак и код склапања залудног Споразума из Осла, када су неки били довољно глупи да верују да ће завладати мир, такозвани мировни ентузијасти међу израелским доносиоцима одлука (Шимон Перес и компанија) заговарали фантасмагорију „Новог Блиског Истока“, визију новог регионалног поретка као економске сарадње са јеврејском државом у средишту. Тлапња о „Новом Блиском Истоку“ подразумевала је коалицију такозваних „демократских држава“ насупрот „хомеинизму“ помоћу усмерења ка Западу и тврдог капитализма. Иако је Шимон Перес знао шта је глобалистичка агенда, једина "ситница" коју је успео некако да превиди били су Палестинци и њихови изгледи да се врате у своју земљу, воћњаке, поља, села и градове.
Шалом, у данашњем хебрејском, подразумева јудеоцентрични концепт слепости за друге.
Недавни сукоб у окупираној Палестини (посебно у израелско-палестинским мешовитим градовима) изнео је на видело још један кључни концепт изгубљен у преводу на хебрејски данашњице.
Од израелских званичника и портпарола Хасбаре (пропаганде државе Израел - прим. прев.) стално слушамо приче о "израелско-арапском суживоту". А опет, гле чуда, не постоји хебрејска реч за суживот. Док се енглески концепт суживота односи на складно и мирно постојање два или више ентитета, хебрејска реч за суживот је ду ки-јам (דו קיום). Ду ки-јам се дословно преводи као двострано постојање, односи се на два ентитета што живе један поред другог, подразумева раздвајање и засебност елемената. По ду ки-јаму елементи остају одвојени или чак засебни. Појам ду ки-јам практично одражава различитост „Јевреја“ и „гоја“. Док је суживот синоним за складност, заједништво и асимилацију, ду ки-јам негира могућност братства. Указује на успешност у управљању сукобима и могућност да живимо поред, а не заједно.
После свега реченог нико се неће изненадити кад чује да на хебрејском језику нема речи за складност, хармонију. Први Израелци, који су даноноћно радили на оживљавању "свог" библијског језика и измени садржаја сваког могућег латинског и грчког појма, нису се ни трудили да пронађу хебрејску реч за склад. Када Израелци позивају на складност, употребљавају латинску реч harmonia (הרמוניה).
Када покушамо да разматримо перспективу мира у региону, можда ћемо морати да уважимо да култура којој недостају појмови мира, складности и суживота не може, сви су изгледи, да води област ка складном и мирном суживоту. Ако икада мир овлада између неба и земље, то је зато што се Израел предао, прихватио садржај појма мир.
Аутор: Гилад Ацмон
Извор: Блог Гилада Ацмона