УВОД:
Јучерашња Стрелковљева конференција за штампу је, верујем, историјски тренутак, јер означава Стрелковљев прелазак из војне борбе за Новоросију у многу већу, али и далеко опаснију борбу, борбу за политичку будућност Русије. То само по себи није нужно неочекивано, али начин на који је то урадио јесте био изненађење, барем за мене. Али пре него што зумирам на шири поглед, мислим да би било корисно сумирати неке од кључних тачака његовог излагања (захваљујући Марини, можете преузети комплетан енглески транскрипт тако што ћете кликнути овде, а за питања и одговоре овде) . Ево како сам резимирао оно што видим као кључне елементе његовог излагања:
Спољни фактори (сцена) - симболична порука:
- Он је очигледно жив и здрав
- Разлог његовом одласку био је сукоб унутар руководства Новоросије и чињеница да му је речено да ће снабдевања бити само ако он оде.
- Фотографија Путина у позадини.
- Стрелков седи између руске монархистичке заставе на столу и руске и новоросијске заставе иза леђа (без совјетских или комунистичких симбола).
Његов став о споразуму о прекиду ватре:
- Примирје је садашњу војну ситуацију учинило гором него што је била пролетња.
- Оно што је срамота није прекид ватре сам по себи, већ "услови који се сада разматрају у Минску".
- Постоји план да се за издају Новоросије окриви Путин.
- Постоје снажни интереси који желе непрестан рат чиме би се створио крварећи чир Русије.
Стрелковљев опис пете колоне:
- Корени ове пете колоне су у Јељциновим годинама.
- Ослобођење Крима је изненадило пету колону.
- Пета колона је око председника.
- Постоји локална пета колона у Донбасу и она и даље преговара са укијевским олигарсима.
- Пету колону чине "либерали".
- Путин је за њих морална претња, јер има масовну подршку народа.
- Пета колона жели збацивање Путина.
- Пета колона жели распарчавање Русије.
- То ће бити дуг рат за Русију.
- Имамо ситуацију сличну оној 1905. и 1917.
- Чувањем Новоросије Русија чува себе.
- Западне санкције ће нашкодити Русији и пета колона ће их искористити за дискредитацију Путина.
Стрелковљеви планови
- Стрелков жели да се бори у Русији у знак подршке Путину (једина опција).
- Стрелковљев главни циљ је именовање правих издајника унутар Русије.
Ово је моје лично тумачење кључних елемената Стрелковљеве презентације. Можда сам нешто пропустио или погрешно схватио, па бих вас зато све замолио да поново погледате видео и прочитате транскрипт.
Зумирајући на општи контекст:
Пре него што наставим с анализом изјаве Стрелкова, напоменућу да је од кључног значаја држати општији контекст на уму. Његове речи нису само речи човека који говори за Новоросијске оружане снаге (НОС) или хероја Новоросије, овај пут се Стрелков бацио право у велики и опасни свет руске политике "дубоке државе" (иако се термин "дубока држава" не може сасвим применити на Русију). Тако да ћу се сада вратити на тему коју покривам дуго година.
Дугогодишњи читаоци ће се вероватно сетити да сам често говорио о закулисној борби између, како их назвах, "Евроазијских суверениста" (ЕС) и "Атлантских интеграциониста" (АИ). Не могу и нећу све понављати, зато вас позивам да прочитате следеће чланке:
- http://vineyardsaker.blogspot.com/2013/02/russia-and-islam-part-three-internal.html
- http://vineyardsaker.blogspot.com/2013/03/russia-and-islam-part-six-kremlin.html
- http://vineyardsaker.blogspot.com/2013/04/the-power-struggle-inside-kremlin-is.html
- http://vineyardsaker.blogspot.com/2013/10/1993-2013-is-twenty-years-long-pas-de.html
- http://vineyardsaker.blogspot.com/2014/04/a-new-cold-war-has-begun-let-us-embrace.html
Прва два чланка су из серије од седам чланака о исламу, дају историјски контекст развоја ЕС и АИ фракција.Следећа две бих сматрао обавезним за читање ако нисте упознати са темом, а последњи је само новија расправа о улози ове две фракције у текућем Другом хладном рату. А моја кључна теза је ово:
"Пета колона" на коју Стрелков указује су исти људи које зовем Атлантским интеграционистима.
Стрелков никога није именовао, али их је описао веома прецизно (види горе) и додао да су за њих једине постојеће вредности "новац и друга материјална добра". Они су руски еквивалент Англоционистима једнопроценташима. Њихов основни политички циљ је потпуно интегрисање Русије у англоционистички међународни систем на финансијском, политичком, економском и културном нивоу. Они виде Русију као "еуропску" и они верују да је "Запад" (тј Англоционистичка империја) и Русија треба да заједно стоје против ислама, Кине и било које друге неимперијалне идеологије, религије, нације или савеза. Они верују у капитализам и противе се "социјалној држави" (да употребим Путинов опис савремене Русије) и они систематски презиру "масе", иако се труде да не открију овај аспект свог погледа на свет. То су људи који су се постепено преузимали власт током 1980-их и који су имали предаторски инстинкт да искористе тренутак у раним 1990-им да брзо и немилосрдно стекну апсолутно незамисливу количину богатства, украденог од руског народа.
Сада, тачно је да су због апсолутно бриљантног потеза руских служби безбедности током касних 1990-их и захваљујући хаосу у који је Русија запала, ти АИ (петоколонаши) направили фаталну грешку. Њихов план је био да истуре неинспиративне и досадне бирократе на власт и окруже их људима из својих кругова. Оно што нису предвидели је да ће се неинспиративни и досадни бирократа претворити у једног од најопаснијих државника у руској историји - Путина - и да ће он одмах кренути да обезглављује горње слојеве АИ - такозване олигархе и криминалаца који спроводе њихову власт - и њихов оружани огранак, чеченске вехабијске побуњенике. Путин је деловао тако брзо да је ускоро стекао пуну контролу над такозваним министарствима силе (државне безбедности, председничке безбедности, унутрашњих послова, оружаних снага, хитних службе) и, што је од кључне важности, огрому подршку народа. С једне стране, ова комбинација државне власти и народне подршке учинила је Путина недодирљивим, али је и ограничила његову моћ.
Иако су највиши и најозлоглашенији АИ-колонаши или напустили Русију (Березовски), или ухапшени (Ходорковски), или умрли, систем што су га створили још увек је веома жив и на свом месту. Банкарство, индустрија природних ресурса, трговина оружјем, финансијске услуге и, наравно, медији, и даље су углавном у њиховим рукама. Дакле, када је ухапшен један од најарогантнијих међу њима, Ходорковски, две фракције (ЕС и АИ) су постигле нешто налик компромису, привремени прекид ватре, ако желите. .Договор је био ово: прво, све док не покушају да преузму Кремљ и уопште остану ван политике, АИ ће бити дозвољено да задрже своје богатство и наставе да гомилају профите; друго, највиша власт ће бити подељена између ЕС (Путин, Рогозин, Патрушев, итд) и АИ (Медведев, Кудрин, Сурков, итд).
Први велики ударац који је Путин нанео АИ је отпуштање Сердјукова и, још "горе", његово замењивање Шојгуом. Друга снажан ударац је, према Стрелкову (а ја се с тим слажем), операција ослобађања Крима. Према Стрелкову, ова операција је била велики ударац интересима петоколонаша, јер су одмах схватили да ће то изазвати сукоб између Русије и Англоциониста. Стога су скупили све своје снаге за: а) спречавање руске војне интервенције у Донбасу и; б) договор са олигарсима сада на власти у Кијеву. У потпуности се слажем са оваквом анализом Стрелкова.
Руски против стратешких интереса Новоросије
Овде долази запетљанији део. Постоји неколико претпоставки изнетих од стране многих блогера који су резултат фундаменталног недостатка логике:
- Руски и интереси Новоросије су једно те исто.
- Било шта што подржавају Атлантистички интеграционисти је лоше за Русију.
- Путин има пуну контролу и може да ради шта хоће.
- Лидери Новоросије су увек у праву на основу њихове херојске борбе.
- Неслагање с лидерима Новоросије је знак глупости, издаје или непоштења (важи и за самог Путина)
Реалност није баш тако једноставна. као прво, руски и новоросијски интереси нису једно те исто, они су у директној супротности на кључном питању: Новоросија жели потпуну независност од Кијева (ко год био на власти), док Русија жели промену режима у Кијеву и опстанак унитарне Украјине. Друго, иако је чињеница да су руски и украјински олигарси покушали да постигну договор да се заустави рат и одржи унитарна Украјину, што може али и не мора бити лоше за Русију. Сада, пре него што будем оптужен за Бог зна шта, дозволите ми да објасним:
Током касних 1980-их и 1990-их година збила се некаква бизарна врста "делимичне фузије" између руске мафије и КГБ-а. Знам, звучи лудо, али је ипак истина и моја маленкост је то лично видела и лично сретала са КГБ официрима "на раду" у руској мафији. Међутим, као што неки кажу, не постоји таква ствар као што је "бивши официр КГБ-а". Па, у стварности их има, али у већини случајева одржавају бар неформалне контакте. Дакле, ево како бих угрубо резимирао ову бизарну асоцијацију:
У 1980-им: корумпирани КГБ официри схватају да се у подземљу прави велики новац и да су неки функционери унутрашње безбедности у (Другој главној дирекцији) КГБ-а изнашли начине како да профитирају од блиских контаката с мафијом.
У раним 1990-им: доста младих и паметних КГБ официра схватају да су њихове вештине непотребне у КГБ-у, дају оставке и одмах налазе веома добре позиције у свету "Нове Русије" (тада 100% мафијаша) и користе своје вештине (језик, образовање, радне способности, храброст) да би стекли гомиле новца.
То су биле страшне године за КГБ / ФСБ, али су такође имали један позитиван утицај: више корумпирани а мање родољубиви полицајци су отишли и за собом оставили многе идеалисте, идеалисте који ће се, временом, пети у више чинове.
А сад следи веома занимљив део:
Средином 1990-их до 2000: наследници КГБ-а, СВР-а и ФСБ схватају да располажу с фантастичном мрежом потенцијалних сарадника у новонасталом свету руског бизниса, финансија, трговине, туризма, итд. Реагују на ово и почињу да користе ову углавном "некад мафијашку сада закониту" светску мрежу у сврхе државне безбедности и за индустријску / комерцијалну шпијунажу. Чак је и војна обавештајна служба, ГРУ, почела си стом праксом са својим бившим официрима сада на раду у космонаутици, електроници, комуникацијама, итд.
[Ван теме али као занимљивост: постоји још једна крајње драгоцена мрежа коју су СВР / ФСБ / ГРУ такође почели да користе током овог периода: огроман број Јевреја из Русије који су емигрирали у САД и Израел. Имајте то на уму када размишљате о руско-израелским односима.]
2000. до данас: Путин и његове присталице започињу - иза кулиса, тајни, али немилосрдни рат против Атлантских интеграциониста који су суштински супротстављени Евроазијским суверенистима који су сада чврсто уз Путина. И најважније, службе безбедности, које су под контролом Путинових савезника, развијају мрежу потенцијалних присталица унутар основе моћи Атлантских интеграциониста. Постаје сложено, а?
Дакле, иако су неки површни аналитичари у праву када кажу да су руски олигарси углавном петоколонаши и опасни непријатељи Путина, оно што у њиховим анализама недостаје јесте, да: а) не спадају сви олигарси у ову категорију и; б) да Путин има средства да утиче или чак и да примора неке антипутиновске олигархе захваљујући својој контроли служби безбедности и њиховој мрежи унутар основе моћи олигарха.
Дакле, овде је кључна тачка: однос између Кремља и руске олигархије је веома сложен. Да, све у свему је тачно да имамо Путина, службе безбедности, војску и обичан руски народ с једне стране и олигархе, либералну интелигенцију, велики бизнис, банкарство, финансије и агенте ЦИА-е с друге стране. Али, у стварности је то примитиван модел, стварност је бескрајно сложенија. Знам да ће ме још више замрзети што то кажем, али да, неки олигарси јесу (из било ког разлога) Путинови савезници или су појединци које Путин може да контролише. Упознао сам неке од њих лично у касним 1990-ии и сигуран сам да су и даље ту. Зашто?
Зато што се у Русији много новца може направити ако сте на Путиновој страни. најпре, ако сте у добрим односима са Кремљом, ви постајете недодирљиви за остали свет мање-више законитог "бизниса". Добићете и сочне уговоре. И пореске власти можда неће бити тако педантне кад поднесете пореску пријаву. Опет, црно-бела слика Путин против олигарха генерално је тачна, али само као примитивни модел.
Контразум на Стрелковљеву конференцију за медије
Сетимо се одакле је Стрелков дошао. Мало је извесног о њему, али он је изгледа бивши пуковник ФСБ-а (у анти-тероризму), који се борио као добровољац у Југославији, Придњестровљу и Чеченији. Он је такође историчар, колумниста и воли да учествује у војничким рекреацијама. Он је монархиста, православни хришћанин и и поштовалац Белог покрета из доба грађанског рата. У Новоросији, међутим, он је остварио један брзи, гигантски и изузетно успешан скок с места анти-терористичког пуковника до оног што се угрубо може описати као дивизијски или чак командант корпуса армија који је снаге добровољачке милиције преобразио у мање-више регуларну војску. То је велики подвиг: од скоро никога је постао јунак и командант читаве Новоросијске самоодбране. А ипак, Новоросија је мала у односу на Русију и велика новоросијска политика је мала у односу на велику руску политику. А ипак, на јучерашњој конференцији за штампу Стрелков је направио још један велики корак - скочио је из новоросијских војних питања право у најсложенију и најопаснију борбу коју могу да замислим: тајну и закулисану борбу за власт у Кремљу. Сувише је рано рећи да ли ће му овај потез бити успешан као претходни, јер Стрелков је од пливања са пиранама прешао на пливање с великим белим ајкулама, али ја сам умерени оптимиста. Ево зашто:
Стрелковљев потенцијал у руској борби за власт
Путин је свестан чињенице да је његова званична основа снаге, државни апарат, препун петоколонаша. Најбољи доказ за то су две веома интересантне ствари које је учинио:
) Путин је створио Сверуски народни фронт (СНФ), који, за разлику од званичне партије на власти, Уједињене Русије, није створен са јаком компонентом Медведев / Атлантски интеграционисти, већ га је створио само Путин. Званично, СНФ није странка него "политичко-социјални покрет", која би требало да окупља велики сегмент генерално прокремаљских организација и појединаца и да обезбеди начине да обични људи могу да пренесу своје бриге Путину. У стварности, међутим, СНФ је и "политичка странка на чекању", веома велика, веома добро повезана и коју Путин може да "укључи" у било које време, а посебно ако га угрозе унутар Уједињене Русије.
б) Путинове безбедносне службе су допринеле стварању обиља "околокремаљских ентитета" (околокремлевские круги) који званично нису подчињени Кремљу, али који могу много тога учинити без укључивања владе, или, чак, њеног информисања. Ови блиски Кремљу субјекти укључују неке новинске куће, неке привредне субјекте, један број клубова, неке омладинске организације, новинске агенције, итд. Нема службеног пописа, нема процедуралног уписа, нема лидера. Али некако, увек постоје људи са контактима у безбедносним службама у близини или у тим круговима.
Ту се Стрелков уклапа
Стрелков ће пре и изнад свега заступати интересе народа Новоросије, али пошто је тачно идентификовао руске петоколонаше као главну претњу Новоросији, он је објективно савезник Путина у заједничкој борби против Атлантских интеграциониста. Овде треба бити јасан. Стрелков и Путин се неће слагати по бројним питањима. Стрелков је на то јасно указао када је рекао:
"Без обзира колико критиковао одређене унутрашње или спољнополитичке одлуке председника у условима започетог рата против нас, ја сматрам да је неопходно подржавати га као јединог легитимног претпостављеног команданта и главног гаранта слободе и независности државе."
Чињеница да је Стрелков закључио да се Путина мора подржавати не мења чињеницу да је он очигледно врло критичан према неким одлукама Путина. Моја претпоставка да области неслагања јесу:
а) прекид ватре и потоњи преговори;
б) чињеница да Путин сарађује са неким руским олигарсима;
ц) што Путин жели јединствену Украјину.
Ове несугласице су нормалне и не треба их тумачити као знак некакве опозиције. Опет, Новоросија и Русија једноставно имају различите интересе.
Али где су Стрелков и Путин у потпуној сагласности јесте потреба сломања пете колоне. Путин је први говорио о "руској петој колони" (када се обратио Федералној скупштини) и Стрелков је покупио његов израз. Ова пета колона Атлантских интеграциониста је смртна опасност и за Путина и за Стрелкова, а како је Стрелков исправно истакао, и Путин је смртна опасност по њих. Када Стрелков говори о "Путиновој револуцији" и о "Руском пролећу", он подсећа на потпуно исту борбу коју сам у прошлости описао као борбу Атлантских интеграциониста против Евроазијских суверениста. Ознаке су различите, али је описан исти процес.
У том контексту, Стрелков би могао постати врло моћан савезник Путину. Говорећи за Новоросију Стрелков такође веома јасно промовише исту идеологију и исти поглед на свет као Путин. У ствари, ја вам свима препоручујем да одвојите мало времена и послушате (или прочитате)
Путиново обраћање Федералној скупштини (18. март)
Конференцију за штампу Александра В. Захарченка (26 август)
Стрелковљеву конференцију за штампу (11. септембар)
Путин, Захарченко и Стрелков потпуно схватају да је оно што се дешава ништа мање од рата против Русије, али рата који се води, бар за сада, невојним средствима. Сва тројица знају да је највећа претња по Русију унутрашња претња. Али сва тројица могу да тврде да друга двојица не говоре у његово име. Уосталом, један је председник Русије, други је главни представник Доњецка и Новоросије, а трећи је, технички гледано, официр у пензији и физичко лице. Ипак, сва тројица су заједно политички окружили руску пету колону у "политички прстен", у којем ће или подржати Путина, или изгледати као издајници.Потенцијално веома ефикасна техника.
Друга Стрелковљева улога је да јавно именује и дискредитује Путинове мрзитеље који непрестано говоре да је "Путин забио нож у леђа или издао Новоросију". Предвиђам да ће у блиској будућности они исти кругови који су до сада били става да је Путин злочинац а Стрелков херој прогласити да је Стрелков злочинац и издајник такође. Неки од ових момака су изманипулисани од стране западних специјалиста за психолошки рат, други су једноставно плаћени, али је њихов заједнички циљ да свет убеде да је Путин лош момак и да треба да га замени "прави" патриота. Другим речима, Русија се може спасити само испуњавањем сна Англоциониста о промени режима у Русији. Али онда, то су исти људи који су желели спас Новоросије тако што би се остварио други сан Англоциониста, да добију отворену руску војну интервенцију у Донбасу. Мој савет у вези са таквим "чемер-патриотама", како их зову у Русији , једноставан је: чувајте се оних који желе да се Русија спасе испуњавањем снова Англоциониста. Ако се то има на уму, непријатеље Русије ће бити прилично лако уочити :-)
ЗАКЉУЧАК
Био сам запањен и изузетно охрабрен Стрелковљевим веома софистицираним представљањем свог положаја. Иако ово може бити преран закључак, а ја можда неуобичајено оптимистичан у вези овога, верујем да Стрелков има потенцијал да постане лидер Новоросије за каквог сам се надао да ће се појавити. Ако је тако, онда ћу се радо изјаснити кривим за то што сам га потценио. Ипак, признаћу вам и да сам за њега веома забринут. Очигледна чињеница да су руски медији конференцији за штампу посветили мало или никакве пажње, у комбинацији са гласинама да је извршио самоубиство, снажна је порука послата му од пете колоне која показује колико је још увек моћна. Конкретно, сматрам да је гласина о његовом самоубиству веома озбиљна претња смрћу. Још горе, иако то можда проговара моја параноичност, има много људи с обе стране, који би могли бити заинтересовани да виде Стрелков убијеног. Атлантски интеграционисти и њихова пета колона га желе мртвог, јер их је тако отворено прозвао и осудио, али, и да не буде забуне, могу постојати и Евроазијски суверенисти који би га желел мртвог, као мученика и симбола руског херојства. Да ли је ово цинично и ружно ? Јесте. А таква је и борба за власт у Русији. Већина људи на Западу нема појма како немилосрдна ова борба може бити. За разлику од Путина, Стрелков није заштићен изузетно моћним безбедносним апаратом и, с обзиром на то да је ударио на обе стране, боље му је да буде врло, али врло, опрезан.
И макар само због прихватања улоге какву игра сада (а он је , као екс-ФСБ пуковник, у потпуности свестан ризика), ја га сматрам херојем и најискреније му се дивим. "Они" ће покушати да га искористе, претиће му и манипулисати да га дискредитују, употребиће сваки могући прљави трик да би га или контролисали или сломили. Заиста, његова судбина је већ трагична, а његова храброст изузетна. Борба против укијевских нациста, чеченских вехабија или хрватских усташа је чиста релаксација у односу на текући "рат" за контролу Русије. Јер Русија је де факто лидер и БРИКС-а и Шангајске организације за сарадњу и борба за Русију је уствари борба за будућност планете. Верујем да Стрелков то разуме.
The Saker
Извор: The Vineyard of the Saker: Strelkov: from swimming with Piranhas to swimming with Great White sharks
Превод: Ћирилизовано
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!