Поуке антитерористичких операција у Чеченији

Имам 49 година. Видео сам неколико ратова. У мојој малој домовини, у Чеченији, преживео сам две противтерористичке операције, назване Први и Други чеченски рат. Ове операције су протутњале кроз мој живот, утицале на породицу, дом, родбину и пријатеље. Тако да помало знам о чему говорим када причам о рату. 

Први чеченски рат био је богата збирка трагичних грешака и ратних злочина. У Другом Чечену такође је било довољно непотребних трагедија. Сада видим да је Русија (моја Русија, чији је део остала и моја Чеченија) научила лекције из прошлости. И у новој војној операцији у Украјини покушава да све уради како треба. А ја ћу дати себи за раво себи да побројим те поуке и закључке.

Прва поука

Нема потребе за бомбардовањем и гранатирањем насеља са цивилима. Рат је суров рулет. А неки пројектил кад тад може случајно да улети у стамбену зграду и тамо све поубија. А нема потребе посебно бомбардовати и гранатирати стамбене зграде. Чак и ако негде постоји неки број скривених бојовника. Они могу бити посвуда. То не значи да треба да баците атомску бомбу на целу територију.

 

Током чеченских операција, федералне снаге (мисли се на здружене снаге Руске војске, Федералне службе безбедности и полиције - прим.прев.) су неколико пута бомбардовале и гранатирале насеља методом квадратног гнезда. Тукли су стамбене објекте. Не знам чиме су се руководили. Да ли су мислили да застраше? Јесу ли имали обавештајце? Или једноставно нису знали како се ратује у савременим условима? Али последице су биле страшне. Жртве су биле безбројне. Непотребне жртве. Није било војног или политичког смисла у томе. Више од половине становништва није подржавало сепаратисте, нису хтели да ратују, хтели су да живе са Русијом. Убијајући цивиле, федералне снаге су саме себи стварале непријатеље. У Русији само неколико људи зна праву историју чеченских ратова. Ја знам. Написао сам историјски роман „Шалинска рација” и књигу есеја „Вучји скок”. Али мало људи сада чита нешто друго осим телеграм канала. А тамо вам неће рећи, да је, на пример, само неколико сеоских већа у почетку било потчињено Дудајеву. Није контролисао већи део територије републике. Његови изасланици су отерани и села су чекала нормалну руску власт. Али руске власти нису дошле како би требало - из неког разлога су почеле да бомбардују и гранатирају села из авиона. А онда су Дудајевци успели да придобију значајан део шокираног становништва на своју страну.

Закључак: тако не треба радити. Сада Русија то не ради. Удари се изводе по објектима војне инфраструктуре. Градови, села се не бомбардују и не гранатирају. Ако су се украјински бојовници тамо повукли, онда покушавају да их блокирају и заобиђу, а не да јуришају на њих. Да се смањи број цивилних жртава. Напротив, Украјина је та која непрестано гранатира Донбас, стамбене зграде и јавне објекте.

 

Ако кажу: лажеш! Русија гранатира мирне градове! Ево фотографије, ракета је улетела у прозор! Ево мина је пробила зид у вртићу! Одговорићу: не, сви лажете. Не знате, не можете ни да замислите како то изгледа када Русија заиста гранатира мирне градове. Пронађите фотографију послератног Грозног. А могу вам рећи и да су нека насеља, улице, четврти једноставно престали да постоје, а на задимљеним рушевинама цвилели су само рањени пси. Али није имао ко да слика и постави на Инстаграм.

Друга поука

Војска мора бити доведена одмах и у великом броју. Нема потребе да покушавате да заузмете град „једним ваздушно-десантним батаљоном“ или чак једним моторизованим стрељачким дивизионом. То је криминално. Ако је за извршење борбеног задатка потребан један корпус, мора се обезбедити увођење четири корпуса. Број трупа мора бити очигледно превелик. Ватрена моћ мора бити немерљива. То би требало психички да сломи непријатеља и увери га у бесмисленост борбе. Не сме се, ни у ком случају, деловати са врло ограниченим контингентом и доводити трупе у малим јединицама, осуђујући их на пораз и смрт. Наши чеченски сепаратисти и терористи не би дигли главе када би, на први знак нереда, у републику одједном ушло неколико дивизија, а још боље корпуса, потпуно распоређених по целој држави, са огромном количином оружја и оруђа. Ако би неколико стотина тенкова једноставно дефиловало путевима, а неколико десетина авиона летело небом, тамо-'вамо, напред-назад. И све градове и села заузеле би огромне војне јединице. Бар на неко време. Сепаратисти би се посакривали и рата уопште не би било.

Али Русија 1994. једноставно није имала такве снаге. Делови за антитерористичку операцију су прикупљени ко са вашара. Прошле су само три године од распада СССР-а, а војска је понижена и уништена. А сада постоје снаге. И улазе у Украјину исправно: много њих одједном. Први ниво, други ниво. Као трећи ешалон ће ићи  Национална гарда (полувојна формација слична жандармерији код нас - прим.прев.) на чишћење. Зато и служи. Не само да јури џипстере.

Трећа поука

Морамо се ослонити на снаге унутар ослобођене територије. Ако се води грађански рат, онда нису сви на територији коју привремено контролише непријатељ и сами непријатељи. Можда ће бити довољно ваших присталица који могу формирати мирну управу, па чак и попунити редове ваше војске. Морате бити у стању да пронађете такве људе и радите са њима. У Чеченији су федералци прво имали идеју: сви Чечени су непријатељи и терористи, рат се води између Руса и Чечена. Ова идеја је била крајње неплодотворна. Федералци су све гурали у непријатеље, иако је више од половине становништва било проруски оријентисано. А постојали су ти страшни тријажни логори и репресије над мирним становницима само на основу тога што су били Чечени. Глупо, смешно, криминално. Тада су урадили оно што се цинично назива „чеченизација“ сукоба. Али у ствари, они су једноставно препознали као своје савезнике оне који су у самој Чеченији били против сепаратиста и терориста. Ово је одмах дало резултате. У Украјини се и даље ослањамо само на становнике Донбаса. Али у другим регионима земље има здравих људи који су спремни да постану наши савезници. Бивши украјински министар Аваков,  недавно се пожалио да је у његовој земљи сваки десети не само за Русију, већ и ватрени Путиниста. За почетак је довољна десетина становништва, ако су ови људи правилно активирани.

Четврта поука

Хуманитарне мисије Запада су непријатељи и шпијуни. На недавном састанку Савета безбедности УН, где се расправљало о декларацији коју је предложила Америка којом се Русија осуђује за „чин агресије“, неколико западних земаља и њихови саучесници изразили су чврсто уверење да је хитно потребно обезбедити приступ свим секторима пред међународним организацијама за људска права и хуманитарним организацијама. Иначе катастрофа и бла бла бла. И помислио сам: зашто су тако забринути? Зашто у Украјини? У Пољској, Мађарској, Румунији, Словачкој већ има више од три стотине хиљада избеглица из Украјине. Па нека буде хуманитараца. Помозите избеглицама. Али не. Треба да иду на фронт.

Онда сам се сетио. У Чеченији, међународне хуманитарне мисије и мисије за људска права су се бавиле готово отвореним шпијунирањем у корист бојовника, снабдевајући их храном, лековима и оружјем, посредујући и прикупљајући информације за своје земље о Русији, њеној војсци, њеним операцијама, преношењу на начин да је у светским медијима Русија максимално дискредитована. Не познајем ни једног Чечена нити једну чеченску породицу, у Чеченији, којој су заиста помогле међународне хуманитарне организације и организације за људска права. Руски активисти за људска права су помогли, да. Било је и хуманитарних програма. А међународне мисије нису биле заинтересоване за људе. Шпијунажа, снабдевање милитаната, дискредитовање Русије – то су њихови задаци. А сада баш због овога хрле у Украјину.

Пета поука

И последња - по реду, али не по важности. Неопходно је разговарати са становништвом ослобођених територија. Треба објаснити. Разговарајте што је више могуће. Из било ког разлога. Успоставите комуникационе канале. Не само да им емитују своју пропаганду, не. Разговарајте, објашњавајте, слушајте. Они нису телепате, они не знају шта вам је на уму. Треба да испричају, објасне, одговоре на питања. Иначе ће други рећи - непријатељи.

 

Ово су поуке и закључци. Мислим да би било добро да их се сви сећамо. А челници земље и војске – још једном читају и снимају. Нема рата! Ми смо за мир. А најбржи пут ка миру сада је предаја оружаних снага Украјине.

Аутор: Герман Садуљајев

Извор: ВОЗВЕДЕМ МИРНЫЙ ДОМ ДЛЯ НАРОДОВ ЕВРАЗИИ!

Превод: Драган Вукојевић

RT Documentary: Чеченија, република контраста

RT

Руска Чеченска Република, поново рођена после две војне операције у времену после распада СССР-а, данас има једну од највећих џамија у Европи, угошћава многе славне личности, чак покушава и са високом модом. Да погледамо како је чеченски народ успео да усклади традиционално и савремено...

The Saker: Шта исход борби у Грозном каже о односу између Путина и Кадирова

Руски медији су пружили додатне детаље о томе шта се тачно догодило у Грозном. Слика се у основи није променила, али има неколико занимљивих детаља. Испоставило се да је група вехабија била састављена од Чечена, то су од деветорице била најмање четворица, и да су успели да у Грозни уђу са неколико аутомобила. То и није било неко херојско дело, јер су контролни пунктови на уласку у град одавно уклоњени. Терористи су затим наставили у град и око два сата ујутро су стали насред пута, пустог, јер је била ноћ. Неки мештани су их уочили и снимили мобилним телефонима. Онда их је зауставила полицијска патрола или су их вехабије напале (чуо сам обадве верзије), затим су побегли у празну зграду поневши 20 импровизованих експлозивних направа.

Нису изнели неке посебне захтеве, али један од њих је успео да на друштвене медије постави видео у коме каже да је око 1500 бораца ушло у град. Изгледа да је то локалне власти довољно узбунило да покрену антитерористички план за цео град, али како нису откривени никакви други побуњеници, план је отказан. Зграда (штампарија, ноћу пуста) је опкољена и уследила је размена ватре. Снаге безбедности су деловале аутоматским оружјем, гранатама и антитенковским оружјем, које је запалило зграду, али и оближњу тржницу која је изгорела. Побуњеници су почели да трпе губитке, зато су пробали да се пребаце у зграду оближње школе, али су пресретнути и устрељени.

Све у свему, мени изгледа да су побуњеници показали фантастичан недостатак тактичких вештина, што је веома некарактеристично за чеченске, обично силне, борце, без обзира на чијој су страни. Испоставило се да су устрељени опасни типови, али опет кловнови, никакви софистификовани оперативци. Што је заиста добра вест.

Занимљиво, Роман Кадиров се јавно извинио Путину на дан његовог обраћања Федералној скупштини и обећао да ће посебне истражне снаге (од 50 детектива) испитати догађај и поднети извештај. Кадиров је додао да не жели да чеченске власти црвене пред чеченским и руским народом. На то је Путин одговорио да он, Кадиров, и његови подређени немају чега да се стиде, да су решили ситуацију врло професионално.

Ово је још један знак поновног рађања древне традиције из доба царске Русије: неким групама (Чеченима, козацима, итд) су даване неке посебне слободе и скоро потпуна слобода у томе како ће уређивати свој свакодневни живот - без интервенисања из центра и у замену за само једну ствар: они лично су одговорни за безбедност и непропусност руске границе и области коју контролишу. Кадировљева порука Путину је била једноставна - жао ми је, ми смо били одговорни за мир и безбедност у Чеченији, а допустили смо да се то деси. Путинов одговор - нисте учинили ништа лоше и имате моју пуну политичку подршку.

Западњацима је овакав однос тешко разумети, али је он веома типичан и традиционалан у свести и етосу Руса и народа Кавказа. За Кадирова, да му се верује толико да му се повери да управља Чеченијом на начин каквим он сматра да је одговарајући (а уз пуну економску и политичку подршку Русије) је велики извор личног поноса, па ће, кад осети да би било ко могао да доведе у питање његово спровођење власти, лично преузети пуну одговорност и директно се суочити са својим командантом, који ће га, кад види његову личну храброст и часност, похвалити и јавно уверити да ужива пуну подршку и поверење.

Кључна ствар: Чечени су кризом руководили и решавали је сами. Руске снаге у области, иначе многобројне, уопште нису биле позване да интервенишу. Да су Руси били приморани да пошаљу своје специјалне снаге да се носе са овим нападом, то би значило губитак образа не само за Кадирова, већ за све Чечене, људе који се поносе својом способношћу да се сами носе с било каквом претњом. То се није догодило, па иако су Чечени претрпели губитак од десет својих службеника, ти људи су погинули бранећи не само свој народ, већ и његов понос. На Кавказу то много значи, погинули ће бити сахрањени као хероји.

Претпостављам да "прогресивним" Европљанима ово воња по средњовековном клијентелизму. Какогод. Тако Руси и Чечени мисле и тако желе да живе. Не бих никоме саветовао да се у то меша.


The Saker

Извор:The Vineyard of the Saker: What the fallout of the recent combats in Grozny says about relationship between Putin and Kadyrov
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски

The Saker: О сукобу у Грозном

Драги пријатељи,

много се спекулише о томе шта се стварно десило у Грозном. Неки чак сумњају да су САД некако успеле да вехабије из илегале подигну на нови устанак.

Што је далеко од истине.

Оно што се стварно догодило јесте да је једна од главних теростичких група вехабија путовала у три аутомобила и била заустављена на контролном пункту, отворила ватру и убила све полицајце. Међутим, подигнута је узбуна, стигле су специјалне снаге и вехабисти су се склонили у оближњу зграду. Опколили су их и на крају побили.

Што значи да је по цену живота десет чеченских полицајаца и службеника безбедности уништена једна од највећих терористичких вехабијских организација.

Поред тога, имајте на уму да је савремена Чеченија једно од најсигурнијих места у Русији. Чеченске власти не само да имају велики и софицистиран безбедносни апарат (контратерористичке/специјалне јединице, контраобавештајну службу, снаге за брзо деловање, обавештајну службу …), већ и подршку већине становништва. У случају да све то не буде довољно, федералне власти су снажно војно присутне у и око Чеченије. Из очигледних политичких разлога, федералци ће се држати повучено и пустити Чечене да изађу на крај с чеченским терористима, али су тамо и моментално ће бити активирани ако буде потребно. Основно је да је Чеченија безбедна и стабилна.

Ситуација је много опаснија у суседном Дагестану, мада се поправља. Ако Англоционисти одлуче да поново покушају да покрену побуну, много су веће шансе да ће то покушати у Дагестану или ван Русије, Казахстану или Таџикистану (мада су и ове две државе спремне да одговоре на било какву безбедносну претњу и могу рачунати на (мање – више) потпуну подршку Русије.

Ево и сирових снимака догађаја у Грозном. Можете се и сами уверити да се ради о борби око једне зграде. Не по целом Грозном.

The Saker

Извор: The Vineyard of the Saker: Violent clashes in Grozny
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски

Тешке борбе у Грозном

У главном граду Чеченије, Грозном, воде се тешке борбе између полиције и “побуњеника”, очигледно исламиста.

Погледајте и:

РТ: 10 полицајаца погинуло и 28 рањено у антитерористичкој операцији у Грозном
Спикер: У Грозном се боре велике чеченске снаге, руски председник Путин у пратњи моторизоване страже отпраћен у Кремљ, ваздушни простор Москве затворен
Шпигел: Rebellen und Polizisten liefern sich Gefechte in Grosny


Извор: Deep Source
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски

РТ: Чеченски вођа тражи од Немачке да се извини његовим коњићима

Шеф Чеченске републике Рамзана Кадиров (РИА Новости / Саид Царњајев)

Шеф Чеченске републике је иронично назвао одбијање исплате новчане награде за његове коње "срамном страницом у историји Немачке" и додао да ће немачке власти морати да плате "вишемилионску накнаду" због скандала.

Рамзан Кадиров је на вест, да је за његова два расна коња Зазу и Дашинг хоум одбијена исплата новчане награде после трке, одговорио на свој уобичајен начин - коментаром на свом Инстаграм налогу.

Водећи чеченски политичар се пожалио да је та одлука оба коња бацила у депресију.

"После дугих дебата у влади и Бундестагу, после консултација између председника и савезног канцелара, они су одлучили да Зазу лише новца зарађеног поштеним радом и брзим копитама. Такође су јој ограничили слободу кретања. У Берлину кажу да сваки коњ мора потпасти под санкције својега господара и одговарати као да је у питању човек", написао је Кадиров.

"Испоставило се да је Зазу крива за све невоље овога света - да је овај коњ донео одлуку да се започну ратови у Ираку, Сирији, Либији, Авганистану, одлуку да се бомбардује Београд."

Кадиров је наставио са наговештајем да су немачке власти "трансферисале своје срамно искуство из прошлог века на животињу" и додао да ће одговорни морати да плате милионе на име накнаде за моралну штету нанету коњима и због дискриминације.

Крајем августа и почетком октобра, Зазу је освојила пет и две хиљаде евра у Баден-Бадену и Дизелдорфу, тим редом. Немачка влада је, међутим, забранила исплату новчане награде власнику коњчета, саопштивши да је Кадиров субјект санкција ЕУ. Немачке власти су такође забраниле да коњићи учествују у тркама док санкције Кадирову не буду укинуте.

Рамзан Кадиров је познат по својој љубави према коњима и подршци коњским тркама. Његови коњи су раније учествовали у тркама широм света и доносили милионе долара у наградама.

Европска унија је увела санкције чеченском вођи у јулу ове године, указујући на то да његови поступци наводно угрожавају територијални интегритет и независност Украјине.

Извор: Crazy horse! Chechen leader asks Germany to apologize to his nags — RT Russian politics
Превод: Ћирилизовано за Магацин и The Saker Српски

Ројтерс: Чеченски лидер обећава жесток одговор на самоубилачки бомбашки напад

(Ројтерс) – Лидер Чеченије којег подржава Кремљ; Рамзан Кадиров, у понедељак је обећао жесток одговор на самоубилачки бомбашки напад у којем је убијено пет полицајаца, прекидање периода релативног мира у турбулентном региону Северног Кавказа.

Чеченски председник Рамзан Кадиров пре састанка Државног савета у Кремљу у Москви, 18. септембра 2014.

Недељни напад, у којем је такође рањено дванаест полицијаца, погодио је улаз концертне дворане главног града Чеченије, Грозног, где су планиране свечаности за прославу локалног празника, који је и рођендан чеченског поглавара Рамзана Кадирова.
То је био први такав напад у Грозном за протекле две године и Кадиров (38), кога подржава руски председник Владимира Путина, обећао је да ће пронаћи оне који стоје иза експлозије.
„Ми ћемо свуда тражити ове непријатеље ислама, ни њиховом духу нећемо дозволити улазак у Чеченију. Оне који су помагали овај злочин и убиства чека тешка казна“, рекао је Кадиров на свом налогу Инстаграма.
„Нико у то не треба да сумња. Платили смо високу цену за мир у Чеченији и нећемо дозволити да га нелегитимно ђубре разбије“, рекао је он у натпису фотографије муслиманских верника на јутарњој молитви.
Упркос релативном миру у Чеченији после два сепаратистича рата 1994-96 и 1999-2000, исламистички побуњеници су се проширили широм претежно муслиманског Северног Кавказа, подстакнути мешавином побожности и беса због корупције и злоупотребе наводних права.
Насиље, које је некада циљало унутрашњост Русије, сада је више фокусирано на сам Северни Кавказ, где је побуњеницима циљ да створе исламистичку државу.
Кадиров је рекао да је 19-годишњи бомбаш самоубица, за кога је полиција саопштила да је отишао од ​​куће пре два месеца, био обучен као полицајац и да је експлозивну направу активирао када су му полицајци пришли тражећи исправе.
Ниједна група није рекла да стоји иза бомбардовања, али је видео снимак приказан на „Кавказ Центру“, сајту са разумевањем за побуну, показао четири тела у локви крви после напада.
Аналитичари кажу да су становници Северног Кавказа у последњих неколико месеци све срдитији, због оштријих безбедносних мера према осумњиченима за побуну.
Групе за људска права су имплицирале да оштрину чеченских власти прате отмице и мучења осумњичених милитаната и њихових породица.
„Ово није пут ка дугом одрживом миру и може довести до нове ескалације од милитаната“, рекла је о побуни на руском Северном Кавказу аналитичарка Варвара Пакоменко.
„Такве сурове акције званичника извршне власти у (суседном) Дагестану и Чеченији се виде као неправедан третман муслимана и могу довести до реакције против власти“, рекла је она телефоном.
Кадиров такве оптужбе назива покушајем да се дискредитује његово лидерство и мир којег је он донео региону.
То је био први самоубилачки напад од смрти бившег лидера побуњеника Доку Умарова, о којој је извештено почетком ове године. Околности његове смрти – када, где и како је убијен, још увек су мутне.
Умаровљев наследник, Али Абу Мухамад, је позвао присталице да се уздрже од извођења напада који би повредили цивиле.

Известио Томас Грув, уредили Тимоти Херитиџ и Кристијан Балмер)
Извор: Reuters
Превод: Ћирилизовано за Магацин