Рекордна незапосленост у Аустрији: Кад служба за запошљавање постане пуна чекаоница

 

© Getty Images/iStockphoto/tommaso79/iStockphoto

Анализа: У протеклих 16 дана незапосленост је порасла на 562.000 људи. Надати се да је ово само привремени изузетаку.

Драстични утицаји пандемије короне на домаће тржиште рада већ су постали очигледни, а месечни подаци су сада доступни: у поређењу са претходном годином, број незапослених је порастао у марту за 52 посто, на 562.600 - далеко највећи број незапослених у Другој републици (од Другог светског рата - прим.прев.). Стопа незапослености порасла је за 4,7 посто, према националној статистици, на 12,2 посто, што је такође рекордни ниво. Запосленост се смањила за 150 000 људи, први пут за дуги низ година - на 3,6 милиона запослених.

Од избијања Корона кризе, скоро 200.000 незапослених људи се пријавило аустријској служби запошљавања - АМС, од којих је 62.000 дошло из сектора туризма. Следећа сазнања се могу добити из података службе за запошљавање:

- Врхунац кризе још није достигнут

Члан одбора АМС Јоханес Копф, очекује да ће стопа незапослености додатно расти у наредних неколико недеља услед кризе изазване пандемијом короне. „Тренутно велики број људи не може да нађе посао“, рекао је Копф у вечерњем листу ОЕ1. Све док су ванредне мере на снази, не може се добити јасна слика. Многа предузећа се још увек надају да ће одржати пословање до краја марта, али ће бити приморана да нешто предузму у априлу. Коначно, морају се поштовати и рокови обавештења муштерија.

- Број запослених са скраћеним радним временом се смањује

Без нових радних места са скраћеним радним временом, због короне, незапосленост би експлодирала. Како је у среду најавила министарка рада, Кристине Ашбахер, предузећа тренутно имају 250.000 запослених са скраћеним радним временом. До среде ујутро, АМС је примио 12.500 захтева за скраћено радно време, а вероватно ће уследити и многи други, посебно због најновијих побољшања стања. Скраћено радно време обезбеђује запослење најмање током наредна три месеца.

- Најугроженији је туризам

Више од 62.000 нових незапослених долази из хотелијерства и угоститељства. Само у Тиролу, нагли крај зимске сезоне више је него утростручио број пријава, служби за заопшљавање, у две недеље (+218 посто), у Салцбургу је пораст био 142 посто. Будући да ће туризму вероватно требати највише времена да се опорави, све док се криза не оконча, ова грана привреда која се заснива на личном ангажовању постаје најугроженија. Са преко 260.000 запослених у последње време, туризам  је један од најважнијих стубова на тржишту рада.

- Запошљавање на одређено време

Да не би заувек изгубила своје стално запослене раднике, многа предузећа раскидају уговоре о раду са запосленима на одређено време. Сваки пети незапослени био је запослен по уговору на одређено време. Да ли ће се уговори о раду продужавати, такође ће зависити од трајања ванредних мера. Институт за економска истраживања (Вифо) претпоставља у својим прорачунима, да ће се обустава рада завршити крајем априла, тако да ће се ситуација поново нормализовати током лета. "То би могла бити привремена изузетна ситуација, у којој се привреда након релативно кратког времена врати у нромалу", нада се Хелмут Марингер, стручњак за тржиште рада, института Вифо.

- Потрага за радницима

Упркос кризи, још увек је 60.000 радних места непопуњено. АМС тренутно посредује првенствено у угроженим привредним гарнама као што је пољопривреда. И трговине намирницама траже раднике. Ако се тренутна ограничења укину и привреда поново покрене, биће запослено више људи.

Аутор: Анита Штаудахер

Извор:

562.500 Arbeitslose: Wenn das AMS zum Wartesaal wird

Превод: Драган Вукојевић / Ћирилизовано

Аустрији потребно 75 000 нових болничарки и неговатељица

Напомена преводиоца: Чланак је од пре месец дана али подаци нису застарели и застрашујући су. Тешко нама Србима, хоће ли нам остати која болничарка...

Фотографија: Хелмут Форингер и Аустријска новинска агенција (АПА)

Од 2024. године свршени аустријски средњошколци, здравствене струке, више неће моћи да задовоље потребе за неговатељицама и болничаркама у Аустрији. Друго истраживање је показало да финансирање лечења и неге преко социјалног осигурања не би било оптимално решење.

Беч. Аустрија ће се дугорочно суочити са проблемом због све веће потребе за неговатељицама и болничаркама. Поред тога, плаћање лечења и неге старих из социјалног осигурања  би имало негативан утицај на плате и порезе (када Аустријанци кажу социјално осигурање мисле првенствено на пензијско осигурање па тек онда на чисто социјално за децу незапослене, инвалиде и друге, јер су ова два система у Аустрији обједињени – прим.прев.). Ово су резултати два истраживања које је у понедељак представила министарка за социјална питања Бригита Царфл. Резултати треба да послуже као смерница за владу која тек треба да буде образована и као основа за преговоре странака о образовању владе (у Аустрији су избори одржани у септембру, али договора о образовању нове владе још нема, тако да земљом управља техничка влада коју је указом поставио председник државе Александер Ван дер Белен још у јуну – прим.прев.).

Истраживање „Аустријско здравство“ (Gesundheit Österreich) претпоставља да ће до 2030. бити додатно потребно још 75 700 радника у здравству (болничарки и неговатељица, не рачунајући лекаре - прим.прев.), објаснио је аутор студије Хервих Остерман. Према објављеној прогнози, постоји 41 800 квалификованих болничарки, 25 200 неговатељица (по болницама и старчким домовима-прим.прев.) и 8 700 помоћника у кући (у Аустрији је плата неговатељица и болничарки од 1 890 до 2 740 евра у зависности од стручне спреме и стажа - прим.прев.).

Будући да је око трећина неговатељица и болничарки старија од 50 година, њиховим одласком у пензију јавља се потреба за 41 500 нових запослених (жене у Аустрији одлазе у пензију са 60 година по тренутним законским одредбама – прим.прев.), преосталих 34 200  су додатне потребе и последица су демографских фактора (старења домаћег немачког становништва – прим.прев.)

Студија претпоставља годишње потребе за медицинским особљем између 3 900 и 6 700 људи годишње. Најкасније од 2024. овај број запослених се неће моћи попунити болничаркама и неговатељицама које ће завршити медицинске школе у Аустрији, каже Остерман. Стога би већ сада требало предузети опсежне мере.
 
Скуп потребних активности

Према министру за социјална питања, потребан је "читав скуп активности". Треба појачати иницијативе на привлачењу људи, како би се определили за ова занимања. Истовремено, неопходне су мере да се створи такво радно окружење да они што дуже остану способни и здрави како би што дуже радили овај посао.

Аустрија тренутно троши између 1,3 и 1,9% БНП-а на услуге неге (здравствене и геријатријске – прим.прев.).  Друга студија коју је написао Институт за напредне студије (ИНС) испитала је финансирање здравствене заштите широм Европе. У ту сврху, модели из Данске, Немачке, Француске, Холандије, Шведске и Шпаније упоређени су са домаћим у погледу карактеристика система, финансирања и исхода недавних реформи. Показало се, на пример, да је аустријски начин прикупљања средстава путем општих пореза без посебног издвајања из плата (код нас се то зове допринос  - прим.прев.) дефинитивно у међународном тренду, објаснио је шеф ИНС-а, Мартин Кохер. Студија такође закључује да је овакво финансирање без интеграције са социјалним осигурањем прилично необично за модел социјалне заштите континенталне државе .

 
Нема оптималног решења

Међутим, Кохер је нагласио да прелазак на модел који се пре свега финансира доприносима за социјално осигурање "није оптимално решење", јер би имало негативног утицаја на плате и пореске стопе. Такви модели су такође више зависни од економских кретања на тржишту рада. Народна странка је такав модел изнела као предлог у прошлој предизборној кампањи.

Међутим, ако се тако нешто узме у разматрање, треба узети у обзир две ствари, каже ауторка студије ИНС-а Моника Ридл. С једне стране, морало би се тачно одредити које се услуге преносе на терет социјалног осигурања. Тренутно, надлежност за новчана давања (социјална помоћ у новцу, исплата боловања и пензија – прим.прев.) је на савезној држави, а лечење и нега на покрајинама.

С друге стране, поред прихода на тржишту рада (плате и хонорари – прим. прев.), доприносе би требало плаћати и на друге врсте прихода као што су приходи од финансијских улагања - што је у међународној пракси уобичајено. То би ублажило све негативне ефекте на тржишту рада.

Извор: Ди пресе

Превод: Драган Вукојевић / Ћирилизовано

Да ли је дигитализација добра или лоша?

Илустрација преузета из Digitization and the Labor Market: No Need to Panic?

Томас Риглер, стручњак за дигитализацију у консултантској кући Прајсвотерхаускуперс (PricewaterhouseCoopers ), о смислу и будућности дигитализације.

КУРИР: Како објашњавате дигитализацију својој деци?

Томас Риглер: Ставр је у томе да моја деца мени објашњавају дигитализацију (смех).

Па шта кажу ваша деца?

Они ми доказују да је дигитализација одавно саставни део наше свакоднеице. Лепеза дигиталних услуга обухвата од онлајн трансфера до наруџби преко Амазона и тако даље.

Шта доноси људима дигитализација?

Она би требало да нам олакша живот, да за нас, брже и ефикасније обавља досадне задатке. С циљем да нам остави више времена за одмор, доколицу, за нас саме  или да нам у послу омогући више времена за стратешка разматрања.

Основно питање: Дигитализација је ....

... када папирну документацију дигитализујете. Као кад, на пример, папирно писмо постане електронско („и-мејл“ - прим.прев.). Ово је, наравно, веома једноставан пример. Или када аутоматизујемо процесе или нудимо нове дигиталне производе и услуге. Дигитализација постаје све сложенија и развија се све брже и брже.

Колико је Аустрија дигитална?

Иако у Аустрији сви говоре о дигитализацији , ми као приватна лица или као предузећа, још увек не користимо довољно могућности дигитализације.

Чак нисмо завршили са изградњом широкопојасног приступа.

Управо тако. Али то није само аустријски већ и европски проблем. Чињеница је да без података и без одговарајуће инфраструктуре нема дигитализације.

Зашто су САД и Кина испред Европе?

Кина улаже стотине милијарди у нове технологије, у вештачку интелигенцију или пословања заснована на интернет платформи. И то се спроводи. Слично у САД-у. У то се улаже и убацује много ризичног приватног капитала. У Европи производимо много папира за много стратегија. Али ми радимо мало и превише споро или уопште не радимо.

А шта да се ради?

Најважније питање је: како да се специјализујемо? Европа би морала да развије сопствену платформску економију. Али не у потрошачкој области као што је Амазон. Ту смо већ изгубили утакмицу. Морали бисмо да се фокусирамо на пословање између предузећа. На пример, морали бисмо да развијемо сопствене дигиталне тржнице, на пример за изградњу постројења и машина или специјалне услуге и технологије. (Ово већ постоји у Аустрији. На пример предузеће Шрак-Секонет, које производи уређаје за дојаву пожара, нема класичну производњу, у којој се уређаји производе, складиште и нуде купцима на тржишту. Уређаји се производе по поруџбини и испоручују купцима у договореном року. Нема складишта, залиха, нема заробљеног новца у роби и опреми - прим.прев.)

Многи људи су забринути због дигитализације. Да ли ви то разумете?

Апсолутно. Зато је још важније објаснити људима последице дигитализације и учинити је прихватљивом. На пример, морамо бити спремни да научимо нешто ново. Наш образовни систем би морао веома рано да почне, да усмери младе, да се обучавају из математике, информатике, природних наука и технологије (оно што у Немачкој и Аустрији зову МИНТ науке: Mathematik, Informatik, Naturwissenschaft und Technik - прим.прев).

Али шта је са онима који не желе или не могу да пливају на таласу дигитализације?

Не смемо занемарити друштвене последице дигитализације. Људи који не могу да прихвате дигитализацију не смеју бити изопштени.

Дакле, да ли је дигитализација добра, или лоша?

То је оно што ми људи одређујемо. Технолошки напредак није ни добар ни лош, сам по себи. Свака машина и вештачка интелигенција је програм који је направио човек. Она нема људски мозак. Ми смо ти који програмирамо алгоритме.

Безбедност је кључна реч. Да ли нас дигитализација чини рањивијима?

Без података нема дигитализације. Подаци морају бити заштићени. Али ја сам увек изнова задивљен колико људи на друштвеним мрежама добровољно објављују своје личне податке.

Куда води овај пут?

Сваки посао, који чине радње које се понављају, увек на исти начин, преузеће роботи и то врло брзо.

Шта то значи у пракси?

У болницама ће се, на пример, користити роботи, за негу пацијената. То је тежак посао.

Онда ће особље нестати?

Тамо где је потребна лична комуникација и емоционална интелигенција, човек сигурно неће бити замењен.

Могу ли машине једног дана постати самосвесне попут оних из филмова научне фантастике?

Мислите као у филму Терминатор (смех)? Не. Такозвана вештачка интелигенција данас по учинку достиже само три посто могућности људског мозга. Ја уопште нисам забринут.

Извор: KURIER

Превод: Драган Вукојевић / Ћирилизовано