Кашуби: народна архитектура

Најстарија грађевине, скелетног типа, сребрнасто је сиве боје. Такву боју, наиме, временом добија дрво. Сребрнасто-сиви, од првобитно златастих постају такође кровови покривени сламом, трском или шиндром. Кашупска газдинства, у облику квадрата или правоугаоника, нису, ипак, тако једнолична. Развесељавају их: зеленило дрвећа које праве хлад над кућом за становање – хечом (каш. chëcz), воћњаци у залеђу, плави рамови на прозорима, а на њиховом овирима црвене мушкатле, као и шарена лепота окућнице. Пре свега, ипак, пажњу привлачи хармонични чар архитектуре: хече, економских зграда са полукружним простором под стрехом, бунара са коловратима или ђермовима, специфичних подрума ископаних у земљи насред дворишта (каш. kùla) и пећи за печење хлеба.

Кашуби: Бруси (Brusy)

Градић у кашупском региону Забори (Zabory), са преко 5000 становника, 35 км од града Кошћежине (Kościerzyna) и 25 км од града Хојњице (Chojnice). Његове становнике зову Заборацима (Zaboraki) или Кребанима (каш. Krëbanë). На југоисток од Бруса се простире Заборски парк природе.

Пре 1324. године, када су Бруси по први пут споменути у документима, представљали су главни центар запорског краја. Крсташи су, ипак, откупили оближње село Кособуди (Kosobudy) и од њих направили главни административни центар, коме су Бруси подлегали скоро 400 година. Развој Бруса је започео тек у 19. веку, када је постављен макадам и отворена железничка пруга Кошћежина-Хојњице. Од друге половине 19. века представљају најважнији пољски просветни и привредни центар у том делу региона (за разлику од других германизованих градића. - прим. Д. В. Пажђерски). Основана је Народна банка, задруга „Трговац” („Kupiec”) и културне институције, попут мешовитог хора и библиотеке.

Кашуби: Јузеф Бруски (Józef Bruski, 1908-1974)

Извор за илустрацију: Pro memoria. Józef Bruski (1908-1974)

Човек препун хумора, јединствени приповедач, коме тешко ко, до данашњег дана, може бити раван. Његове гатке, веселе и са изненађујућом поентом, нису биле нити просте, нити вулгарне. Увек ведре, као и „дохтур з Липњице” (каш. dochtór z Lipnicë).

Родио се 11. фебруара 1908. у Пшитарњи (Przytarnia), у Хојњичком срезу (Chojnice). Гимназију је завршио у Хелмну (Chełmno), а медицинске студије, започете у Познању (Poznań), морао је да прекине због рата. Мобилисан је у Вермахт и послат у Француску, где је дезертирао прикључујући се француском покрету отпора (Resistance). Тамо се, поткрај рата, срео са вођом тајне Пољске војске у Француској, генералом Антоњијем Здројевским (Antoni Zdrojewski), који је такође био кашупског порекла. Из Француске се пребацује у Болоњу, где завршава медицинске студије. После повратка у домовину (1947) је радио у болницама у Славну (Sławno) и Хојњицама, а од 1959. је директор здравственог центра у Липњици (Lipnica), у хојњичком срезу.

ЈУГОТОН - то јест српска музика у пољској изведби

Југотон је назив албума пољске „супрегрупе” истог имена. Материјал су издале 5. марта 2001. године, музичке куће Зик зак и БМГ Поланд. Албум садржи обраде популарних југословенских [српских и хрватских рокенрол] песама са краја 70. и почетка 80. година ХХ века, у изведби популарних пољских музичара. Назив плоче асоцира на Југотон, непостојећи југословенски музички концерн, који је био симбол [према пољском схватању] музичке фонографске индустрије бивше Југославије и издао већину песама које су обрађене на споменутој плочи.

Yugoton - Rzadko widuję cię z dziewczętami [HD]

Идејни творац плоче је Гжегож Бжозович [Grzegorz Brozowicz], пољски музички новинар, повезан са часописом „Махина”, који је, између осталог, водио на Трећем програму Пољског радија, музичке емисије које су представљале музичку сцену бивше Југославије.

Идеја плоче је била да укаже на паралеле између музичара Пољске и бивше Југославије, чији младалачки музички утицаји воде порекло из 80. година ХХ века. Баш тада се појавио тзв. Нови талас у Великој Британији, који су југословенске рок-групе брзо прихватиле и пренеле на балкански терен. Такве могућности пољски музичари нису имали, јер у време ратног стања, такве музичке информације у Пољску нису допирале. И још, пољске алтернативне групе, у то време, нису имале могућност да своје музичке материјале издају, нити да се појаве у медијима. Циљ је био да се, на неки начин, упореде те две стварности, кроз музику и пренесе дух времена у интерпретацији пољских уметника. Ипак, та плоча има своје одјеке у садашњости, због чега постаје ванвременска и приступачна свима. Упознавање друптвено-историјског контекста 80. година у Пољској и бившој Југославији, омогућава слушаоцу да оцени пуну вредност те плоче.

Албум Југотон је у Пољској имао велику популарност и добио је статус „златне плоче”.

Додатак плочи је недуго после тога издат - албум Југотон у оригиналу је садржао компилацију оригиналних песама у извођењу група из бивше Југославије: „Идола”, „Азре”, „Шарла акробате”, „Бијелог дугмета”, „Хаустора”, „Парног ваљка”, „Аеродрома”, „Филма” итд.

Песме и извођачи

1. Маљчики - „Идоли” – пољски извођач: Кажик [Kazik]

2. Ретко те виђам са девојкама - „Идоли” - пи: К. Носовска и П. Кукиз [K. Nosowska, P. Kukiz – овај последњи је био председнички кандидат десничарске оријентације на последњим изборима у Пољској и заузео треће место. Његова политичка групација је ушла у парламент и заузела треће место са 11% гласова]

3. Моја прва љубав - „Хаустор” - пи: Т. Тимањски и Г. Бжозович [T. Tymański]

4. Црно-бијели свијет - „Прљаво казалиште” - пи: Кажик

5. Обична љубавна пјесма - „Аеродром” - пи: К. Носовска

6. 442 до Београда - Бајага - пи: О. Деригласоф [O. Deriglasoff]

7. Електрични оргазам - „Електрични оргазам” - пи: Кажик

8. Замисли живот у ритму музике за плес – Ј. Стублић и „Филм” - пи: К. Носовска

9. Ена - „Хаустор” - пи: Г. Бжозович и Ф. Лобођињски [F. Łobodziński]

10. Одведи ме из овог града – „Филм” - пи: О. Деригласоф

11. Ухвати ритам - „Парни вљак” - пи: П. Кукиз

12. Неприлагођен – Јура Стублић и „Филм” - пи: О. Деригласоф

Додатак 1: Југополис 2

Yugopolis & Maciej Maleńczuk- "Ostatnia nocka"

Наставак је уследио са плочом Југополис 2 (2012. године. У међувремену је издата плоча само са хитовима хрватске групе „Парни ваљак”, која није забележила већи успех). Неколико обрада српских песама (Бајаге и Ђорђа Балашевића) су се добро пласирале на пољским топ листама.

На плочи главно место заузимају обраде песама Бајаге („Верујем, не верујем”) и Ђ. Балашевића („Неки нови клинци”), а албум достиже статус „платинасте плоче”.

Додатак 2:

Bregovic - Prawy do lewego (ft Kayah)

Justyna Steczkowska i Boban Marković - "Kto wciska mi kit" (Official video)

Лед, у преузимању српских хитова у Пољској, је пробила пољска певачица Каја [Kayah], издајући веома популаран албум Каја и Бреговић, касније су појединачне песме обрађивали Јустина Стечковска (и Бобан Марковић) [Justyna Steczkowska], као познати пољски музички бард Кшиштоф Кравчук [Krzysztof Krawczuk], обрађујући песме Г. Бреговића (Мој пријатељу) и предивну песму београдске групе Тап 011, Сањај ме.

Krzysztof Krawczyk - Trudno tak (razem byc nam ze soba...)

За Ћирилизовано, на основу текста из Википедије, превод, адаптација, коментари и додаци 1 и 2: Д. В. Пажђерски

Кашуби: Едвард Бреза (Edward Breza, р. 1932)

Лингвиста, проучавалац пољског и кашупског језика у Кашупској Земљи, који се посебно бавио локалним именима и презименима.

Родио се 24. септембра 1932. године у Калишу (Kalisz) код Кошћежине (Kościerzyna). Матуру је положио у Познању (Poznań), 1953. године, а затим је завршио теологију и предавао у кошћежињској гимназији религију, језик пољски, руски и немачки. У периоду 1964-1970. је био управник Среског центра за методику и инструктор пољског језику у Кошћежини. У гдањској Вишој педагошкој школи је ванредно студирао пољску филологију (дипломирао 1964), а магистрирао (1972) и докторирао (1978) на Гдањском универзитету. Ванредни професор је постао 1988, а редован 1993.

Кашуби: Јузеф Божишковски (Józef Borzyszkowski, r. 1946)

Историчар, професор у Институту историје Гдањског универзитета (и оснивач Кашупског института, невладине организације која реализује бројне пројекте везане за Кашубе и Поморје. - ДВП), кашупско-поморски делатник, сакупљач успомена и докумената везаних за регион, патрон етно-куће у Лончињској Хути (Łączyńska Huta, култно место бројних и књижевних сусрета, у време када то за Кашубе нигде није било могуће. - ДВП).

Родио се 6. фебруара 1946. године у Каршину (Karsin) у близини Вјела (Wiele). Педагошку гимназију је завршио у Кошћежини (Kościerzyna, 1964), а студије из области историје на Гдањском универзитету. Кратко је радио у Гдањском библиотеци Пољске академије наука, да би после тога прешао да ради на Универзитету. Магистрирао је 1976, а докторирао 1986. Године 1991. је постао редовни професор. У периоду 1988-1990. је био заменик директора Института историје. Од 1997. до 2015. је био председник Кашупског института.

Кашуби: Национални парк Тухолска прашума (Bory Tucholskie)

Rezerwat przyrody Cisy Staropolskie im. Leona Wyczółkowskiego

Некада је то била непроходна прашума, богата дрвећем, такође листопадним. Малобројни становници су се бавили локалним занатима: шумским пчеларством, смоларством, сплаварењем. Током векова, некадашња прашума је проређивана. Пустошили су је ратови – са Швеђанима, затим седмогодишњи, пробијали су кроз њу путеве војске Наполеона. Привреда пруског окупатора ју је највише уништила. Посечене су најквалитетније врсте дрвета, а сађен искључиво бор. Пораст броја пожара у сушно доба, паразити који су нападали ту тада монокултурну шуму, крчење великих површина у пољопривредне сврхе, учинили су своје. Од некадашње прашуме, остале су једино мале оазе-резервати природе и њени, овде-онде поразбацани споменици.

Квадратура круга: Гдањск (ВИДЕО)

Гдањск је вековима био место судара словенске и германске културе и кључна тачка сукоба интереса Пољске и Пруске. Гдањск је град којег историја никада није штедела.

Почетком 14. века припадници крсташког реда Тевтонски витезови побили су већину словенског становништва Гдањска и окупирали ту област.

Кашуби: Боровјаци

Река Њехвашч (фотографија, извор: Nad rzeką Niechwaszcz. - Bory Tucholskie - Polskie Krajobrazy)

Ради се о етничкој групи кашупског порекла, која је настањена у делу Хојњичког (Chojnice) среза и која је током векова делимично полонизована у језичком и културном смислу. Боровјаци се угрубо деле на оне који свој језик кашубизују – Бораке и оне који то не раде – тухолске Боровјаке. Бораци (каш. Borôcë) живе у близини самих Хојњица и у средњозападном делу среза, углавном у троуглу Хојњице-Конажини-Сворнегаће (Konarzyny-Swornegacie), а тухолски Боровјаци у средишњем и на југоистоку, код градића Черск (Czersk) и места Рител (Rytel). Дели их река Њехвашч (Niechwaszcz), која представља такође границу према североисточним становницима среза – Заборацима.

Кашуби: Блата (мочваре)

Има их много и представљају карактеристични елеменат приобалног пејзажа, то јест северног дела Кашупске Земље. Најпознатија су Карвјењска (Karwieńskie Błota) и Бјелавска (Bielawskie Błota) у пуцком (Puck) срезу, а даље на запад – Лепска Блата (Łebskie Błota). Постоје и друга, мања, расејана по целој Кашупској Земљи – места на коме је био копан тресет, ритови и језерца. Блата генерално нису претерано популарна. Већ сам њихов настанак се везивао за неки мрачан и узнемиравајући догађај. О Лепским Блатима људи говоре да је на њиховом месту некада била велика шума (њен траг се до данас види по стаблима у тресетишту), а у шуми је живео извесни столем (кашупски легендарни див, митолошко биће које је учествовало у стварању Кашупске Земље - прим. ДВП). Столем је пакостио људима како је могао, чак је и димњаке премештао ноћу на кућама. Све док се на крају људи нису побунили и запалили шуму. Столем је морао да бежи. Тада је из беса својим огромним рукама поделио дине на обали мора, а море је потпило запаљену шуму. Тако су настала Лепска Блата и можда је слична судбина била и осталих. У блатима се одигравају лоше ствари. Ко тамо неопрезно ноћу залута, маме га удаљени пламенови и воде на ђавоља беспућа, пуртковим (кашупски ђаво - прим. ДВП) стазама, све док се не удаве у риту. Уз те пламенове ђаволи суше новац.
   

Квадратура круга: Кашуби - пољски хазари

Кашуби су стари словенски народ који је насељавао јужни део Балтичког мора и простор између Одре и Висле. Њихови кнежеви су основали град Гдањск још у 10. веку, а једна од њихових првих престоница звала се Београд. 

 

Кашуби: Стефан Бјешк (1895-1964)

Један од чланова књижевне и публицистичке „зжешењске тројке” [покретачи часописа „Zrzesz Kaszëbskô” („Кашупски савез”) и творци специфично профилиране националне опције унутар кашупског покрета. - ДВП], после Првог светског рата оснивач прве извиђачке групе на пољском Поморју и прве омладинске једриличарске организације, добар познавалац региона и страсни туриста, сакупљач кашупског фолклора.

Кашуби: Преводи Библије на кашупски језик

Кашупски ствараоци су често писали религијске текстове и компоновали музику за религијске песме. Дубоку традицију имају коледе, посебно оне најстарије, непознатих аутора. Ипак, прве фрагменте Светог Писма је превео пастор Шимон Крофеј (Szymon Krofey, XVI w), 1586. године, на тадашњи пољски језик са елементима кашупског и издао под насловом „Духовне пјесне Мартина Лутера и других побожних људи, са немачког на словенски језик изложене”. Касније је фрагменте псалама, у оквиру „Малог катихизиса”, објавио 1643. Михаел Бригеман-Мостњик-Понтанус (Michael Brüggeman, Mostnik, Pontanus, 1583-1654), у сличном, пољско-кашупском облику. Та дела су била намењена Кашубима протестантске вероисповести, слично као и „Смолђински перикопи” („Perykopy smołdzińskie”, 1699-1701) непознатих аутора.

Кашуби: Бјалогарда (Београд)

Кнез Ратибор Бјалогардски

Звали су је такође Бјалогуром (Белогора) или Белгардом, а налази се на пола пута између градова Лемборка и Лебе [у Кашупској Земљи. - ДВП]. Данас је то невелико село, које се живописно простире на малој висоравни и њеним падинама, у чијем подножју тече Ленђеховска Струга. О некадашњој слави Бјалогарде, подсећају нас данас само остаци моћних бедема од земље, на уздигнутом одбрамбеном клину, који доминира над мочварном долином – трагови огромног рова широког осам метара и насипа, који још данас има око шест метара висине и са кога вреди бацити поглед на широку долину реке Лебе. Толико је остало од Бјалогарде.

Кашуби: Лех Бонтковски (Lech Bądkowski, 1920-1984)

Фото, извор: Lech Bądkowski

Остаће запамћен као идеолог кашупско-поморјанског (кашупско-приморског) покрета, коме је трасирао његове политичке функције, ширећи идеје самоуправног Поморја, где је кашупски регион требало да заузима значајно место. Био је неуморни друштвени радник, суоснивач Кашупско-приморског савеза, публициста и књижевник.

Родио се 24. јануара 1920. године у Торуњу (Toruń), у породици градског административног службеника. У родном граду је завршио класичну гимназију, а после матуре је похађао Школу резервних подофицира пешадије. За време одбрамбеног рата, 1939. године, командовао је одељењем пешадије. Избегавао је да буде заробљен бежећи преко Украјине и Мађарске; домогао се Француске и пољској Самосталној брђанској бригади (Подхалањској [Podhale – планински регион на југу Пољске. - ДВП]). У „норвешкој кампањи” се истакао у бици за Нарвик. После пропасти Француске, бежи у Енглеску и приступа Пољској ратној морнарици [у избеглиштву. - ДВП]. Борио се на Атлантику и Средоземном мору. Био је обучаван у десантно-ваздухопловној јединици и као пољски диверзант је летео над Пољском 1942. Године 1944. је са Средоземног мора повучен у Лондон.

Основе проучавања Кашуба и кашупске културе (кратак преглед)

К.Ц. Мронговијус

Кашупски језик је скренуо на себе пажњу филолога, постао је предмет научних проучавања већ пре скоро 200 година. Први је томе дао импулс – пробудио кашуболошка интересовања – Кшиштоф Целестин Мронговијус (Krzysztof Celestyn Mrongowiusz, 1764-1855), пореклом Мазур, лектор пољског језика у Академској гимназији у Гдањску. У свом „Пољско-немачком речнику”, који је издат 1823. године, Мронговијус је писао у предговору: „За историчаре би било веома корисно, када би неки пољски лингвиста хтео да обиђе сва кашупска села, сакупи старе речи и изда кашупски дијалекатски речник”. Сам је дао на крају свог речника читав низ карактеристичних кашупских речи. Речи Мронговијуса су наишле на велики одазив руских научника (између осталог због тога што је он помињао извесне сличности између кашупског и руског језика). Захваљујући подршци Руса, грофа Николе Румјанцова, гдањски научник је организовао научну експедицију у околини града Слупска (Słupsk), до које је дошло већ по срмти Румјанцова. Интересовање Руса је скренуло пажњу Немаца на кашупски језик. Са Мронговијусом долази у контакт Јохан Аугуст Сак, председник Друштва за поморјанску историју и старожитности у Шчећину (Szczecin). Али, опет у први план долазе Руси. Године 1839. петерсбуршка Академија наука шаље у Кашупску Земљу лингвисту Пјотра Ивановича Прајса. Као резултат његових истраживања долази до првог покушаја дефинисања кашупског језика - „Извештај о кашупском језику” [који је највероватније био написан на основу Мронговијусових истраживања. - ДВП].

Кашуби: Радијски и телевизијски програми на кашупском језику

 На таласима државног Радија Гдањск Кашуби су увек били присутни, у оквиру најразноврснијих кулутурних програма. Током читавог низа година, емитују су радио-драме и информације о Кашубима, али углавном на пољском језику. Деведесетих година ХХ века је уведен недељни магазин „Na bôtach i w bòrach” („На лађама и у шумама”), који се емитовао сваке недеље у 21,30 (данас од 00,10 до 1,00; реприза од 8,05 до 9,00). Умешно га је уређивао Лешек Шмитке (Leszek Szmidtke), већим делом је био на кашупском језику. Данас га уређује Татјана Кушмјерска, касније Татјана Слови (Tatiana Kuśmierska, Slowi) и у целини је на кашупском, са доста савремене кашупске музике. Радио поседује своју мрежу дописника, од којих је најинтересантније материјале из Кашупске Земље, пре свега из града Картузи (Kartuzy) и околине, а који су се често дотицали кашупског регионалног покрета, својевремно преносио познати кашупски новинар Марјуш Шмитка (Mariusz Szmidka).

Кашуби: Александер Арент (A. Arendt, 1912-2002)

Родио се 6. децембра 1912. године у Бенгардову у Кашупској Земљи. Матуру је положио у вејхеровској класичној гимназији 1934. године. Завршио је Правни факултет Варшавског универзитета, дипломиравши истовремено на Инстуту за територијалну самоуправу при Министарству унутрашњих послова. У априлу 1939. [уочи напада Немачке на Пољску] бива мобилисан и послат, у чину потпоручника, у 64. Пешадијски пук, где добија задужење да одржава комуникацију са становништвом Поморја [подручја насељеног Кашубима], да организује фолклорно-уметничке групе, са којима обилази пограничне поморјанске области.

Кашуби: Антологије кашупске поезије и прозе (избор)

Постоји велики број антологија које презентују књижевно стваралаштво Кашуба, у пресеку и тематски, а које дају мање или више јасну слику књижевног живота Кашуба и њихових осећања према родном крају.

Кашубима се пребацивало да окрећу леђа мору, да „нема” довољно мора у њиховом стваралаштву. Нешто сасвим супротно показује Леон Ропел (Leon Roppel) у антологији кашупске поезије и прозе Ми смо са мора (Ma jesma od morza, 1961). Тај исти аутор 1967. године издаје скромни Избор савремене кашупске поезије (Wybór współczesnej poezji kaszubskiej), намењен пре свега школама. Поезију и фрагменте прозе о највећем стратишту кашупског народа из 2. светског рата, сабрао је Војћех Кедровски (Wojciech Kiedrowski) у књизи Пјашњица (Piaśnica, 1971). Репрезентативан том кашупске поезије је приредила група аутора, под редакцијом В. Кедровског, а који се у издању Морске издавачке куће, појавио под насловом Модра струна (1973). Едмунд Камињски приређује библиофилски том поезије Усред магле (Westrzód dôczi, 1977), као и Drëszny spiewë (1977) – Песме пријатеља.

Кашуби: Антони(је) Абрахам (1869-1923)

Ову особу је немогуће заобићи, као ни кашупску „абецеду”. Он има своју улицу у Гдањску, Гдињи, Сопоту, у најстаријој гдањској четврти – Олива и многим градовима и градићима широм Кашупске Земље и Поморског округа. У кући, у којој је некада становао у Гдињи, на Старовјејској (Старосеоској) улици, познатој и као „Абрахамова кућа”, данас је смештен део Градског музеја Гдиње. Зашто? Зато што је баш Антоније Абрахам био послат, заједно са Томашом Рогалом, 1919. године на мировну конференцију у Версај, где се „борио” да се Гдањск и Поморје, после 1. светског рата, прикључе Пољској. У Кашупској Земљи популарни Туна Абрахам, прозван такође „кашупским краљем”, цео свој живот је посветио борби за очување пољског и кашупског духа своје малене домовине и њено ослобођење од пруске доминације. У кући, у којој је свој живот завршио 23. јуна 1923, и данданас се може видети спомен-плоча на којој пише: „На овом делићу земље (мисли се на мали део обале који је Пољска, захваљујући његовом деловању, између осталог, добила у посед између два рата) свој напорни живот је завршио - Антоније Абрахам. Великом сину кашупског народа, неуморном борцу за пољску Кашупску Земљу и присаједињење Поморја Пољској – захвални Кашуби”.