Авијација држава ЗНД подигнута на вежбовну узбуну, пресрела бомбардере великог долета

Према плану вежбе три стратешка бомбардера-ракетоносца замишљеног непријатеља, чију улогу су играли Ту-160, Ту-95МС и два бомбардера великог долета Ту-22М3 авијације дугог домета Војно-ваздушних снага Русије су одлетели у Источноевропску и Централноазијску област, саопштили су у Одељењу за информисање и масовне комуникације Министарства одбране Руске Федерације.

Како су објаснили у одељењу, бомбардери су били мете дежурних ПВО снага Белорусије, Казахстана, ВКС РФ и других група и војних области.

М. К. Бадракумар: Стратешка аутономија - питање воље и националног поноса елите

Амбициозан и одржив подухват Сједињених Америчких Држава, започет раних деведесетих на самом истеку хладног рата и распадаа СССР-а, да се исмева потцењује и одбацује доктрина "стратешка аутономија" у промишљању индијске спољне политике је коначно постала свршена ствар.

За успех тог подухвата било је потребно четврт века, а можда би се на њега чекало и дуже да последњих деценија није билоо катастрофалног 'одлива мозгова' из Индије.

The Diplomat: Доживотни председници Средње Азије

Емомали Рахмон (Фотографија: Шамил Жуматов / Ројтерс)

Председник Таџикистана је децембра 2015. године по основу посебног закона добио титулу вође нације. Али он не би да се на томе стане. Таџикистанска скупштина је 22. јануара усвојила нове уставне амандмане којима се председнику Емомалију Рахмону омогућава да се неограничено пута кандидује, и минимална старосна доб кандидата са 35 смањује на 30 година. То значи да ће старији Рахмонов син, Рустам Емомали, којем је сада 28 година, моћи да се кандидује за председника 2020. године, када ће се окончати садашњи мандат његовог оца.

Рахмон, којем је 63, а земљом влада 23 године, већ четири пута се успешно изборио за место председника, последњи пут 2013., када је изабран на седам година. Референдум којим треба да се учврсти нова измена највишег закона државе вероватно ће бити одржан у мају или јуну ове године.

Председник Таџикистана успешно следи пут других средњоазијских лидера, који се нимало не стиде да устав мењају зарад својих потреба. Узурпирање власти је у Узбекистану, Таџикистану, Казахстану и Туркменистану уобичајена ствар. Узбечки председник Ислам Каримов (77), који влада од 1989., поново је изабран 29. марта прошле године, а после њега, 26. априла,  исто и председник Казахстана Нурсултан Назарбајев, при чему су обојица званично добили више од 90% гласова, мада се ни један није гњавио предизборним агитовањем и убеђивањем својих поданика.