Ко прати мој рад вероватно зна да стално говорим да не постоји хебрејска реч за мир (у смислу склад и помирење). Хебрејска реч "шалом" (שלום) на савременом хебрејском тумачи се као „сигурност за Јевреје.“ У Израелу се позивање на „преговоре о шалому“ тумачи као унапред смишљени скуп услова који гарантују „сигурност“ за израелске Јевреје помоћу: сигурних граница, разоружања Арапа, посвећености САД снабдевању Израела оружјем, економске експанзије и тако даље.
Неразумно је очекивати да култура која нема смислен појам мира и помирења води регион ка складности и братству. Истина је то да су чак и код склапања залудног Споразума из Осла, када су неки били довољно глупи да верују да ће завладати мир, такозвани мировни ентузијасти међу израелским доносиоцима одлука (Шимон Перес и компанија) заговарали фантасмагорију „Новог Блиског Истока“, визију новог регионалног поретка као економске сарадње са јеврејском државом у средишту. Тлапња о „Новом Блиском Истоку“ подразумевала је коалицију такозваних „демократских држава“ насупрот „хомеинизму“ помоћу усмерења ка Западу и тврдог капитализма. Иако је Шимон Перес знао шта је глобалистичка агенда, једина "ситница" коју је успео некако да превиди били су Палестинци и њихови изгледи да се врате у своју земљу, воћњаке, поља, села и градове.
Шалом, у данашњем хебрејском, подразумева јудеоцентрични концепт слепости за друге.
Недавни сукоб у окупираној Палестини (посебно у израелско-палестинским мешовитим градовима) изнео је на видело још један кључни концепт изгубљен у преводу на хебрејски данашњице.
Од израелских званичника и портпарола Хасбаре (пропаганде државе Израел - прим. прев.) стално слушамо приче о "израелско-арапском суживоту". А опет, гле чуда, не постоји хебрејска реч за суживот. Док се енглески концепт суживота односи на складно и мирно постојање два или више ентитета, хебрејска реч за суживот је ду ки-јам (דו קיום). Ду ки-јам се дословно преводи као двострано постојање, односи се на два ентитета што живе један поред другог, подразумева раздвајање и засебност елемената. По ду ки-јаму елементи остају одвојени или чак засебни. Појам ду ки-јам практично одражава различитост „Јевреја“ и „гоја“. Док је суживот синоним за складност, заједништво и асимилацију, ду ки-јам негира могућност братства. Указује на успешност у управљању сукобима и могућност да живимо поред, а не заједно.
После свега реченог нико се неће изненадити кад чује да на хебрејском језику нема речи за складност, хармонију. Први Израелци, који су даноноћно радили на оживљавању "свог" библијског језика и измени садржаја сваког могућег латинског и грчког појма, нису се ни трудили да пронађу хебрејску реч за склад. Када Израелци позивају на складност, употребљавају латинску реч harmonia (הרמוניה).
Када покушамо да разматримо перспективу мира у региону, можда ћемо морати да уважимо да култура којој недостају појмови мира, складности и суживота не може, сви су изгледи, да води област ка складном и мирном суживоту. Ако икада мир овлада између неба и земље, то је зато што се Израел предао, прихватио садржај појма мир.
Нетањаху: Моја основна мисија као премијера је да обезбедим 36 милиона
вакцина против Короне у следећој години
Пише: Гилад Ацмон
Премијер Нетањаху је изјавио да је Израел спреман да обезбеди или произведе 36 милиона вакцина у следећој години.
Ако се питате зашто нацији од девет милиона људи, која је половини свог становништва већ дала две дозе Фајзерове вакцине треба 36 милиона вакцина, одговор је поражавајући: масовна кампања вакцинације може помоћи Нетањахуу да обезбеди победу на предстојећим изборима, али је дугорочни утицај на здравље нације у најмању руку „непознат“. Да будемо мало реалнији, вероватно је катастрофалан. Током конференције за штампу Нетањаху је признао, „што се тиче вакцина које имамо, нико не зна колико трају ... Морамо се припремити за најгори сценарио. Најгори сценарио је да се морамо вакцинисати (два пута) сваких пола године “, што значи набавку чак 36 милиона вакцина, под претпоставком да се за свих 9 милиона Израелаца требују две дозе вакцина сваких шест месеци.
Из једног или другог разлога, израелски режим је успео да умањи степен врло здраве нације, која је имала врло мали број смртних случајева у првом таласу Ковид-19 (око 30 људи укупно између 1. марта и 1. јуна) и да је произведе у „вакси-нацију“ тј. људе који зависе од сталног снабдевања мРНК супстанцама, које одржавају живот. Нетањаху је такође предвидео да ће се „цео свет такмичити за те вакцине ... Ја сам одлучан да доведем Израел на врх листе“ тј. зарекао се да ће од јеврејске државе направити „царство вакцина“.
Истина је у томе што Ковид-19 и начин на који се њиме управља у Израелу износи на видело сваки проблематични аспект живота, културе и става јеврејске дијаспоре за који је рани ционизам обећао да ће га искоренити или бар изменити.
Идеолошки преци ционизма обећали су да ће Јевреје учинити „људима попут свих осталих“. Ционизам се заклео да ће нове Јевреје повезати са природом. Рани ционистички мислиоци били су изоловани из живота и културе јеврејске дијаспоре. Они су желели су да успоставе складан однос између нових Израелаца и њихове животне средине. Ово мантра је водила ране ционисте да спасење траже у раду, где је посебно спадала пољопривреда.
Сада 2021. године није много остало од те драгоцене потраге за аутентичном везом са природом. Савремени Израелци (или барем њихове вође) не верују природи и способности израелског народа да веже себе уз природу. Савремене Израелце уствари мучи природа, а посебно вируси који долазе с њом. Уместо да траже мирно решење са ковидом, Израелци су се регрутовани као „нација“ која ће се придружити свеопштем „рату уништења“ против те мале претње (сетимо се др. Несторовића прим. прев.).
У својој борби против Ковид-19, Израел је поновио сваку грешку коју је починио током своје кратке историје постојања. Уместо да тражи суживот, он има за циљ уништење. Израел уместо да штити своје старешине и угрожене, улажући у природни имунитет стада, планира да вакцинише целокупно становништво, укључујући децу и труднице и то до четири пута годишње. Исто као и у рату против небројених непријатеља, Израел се бори и против овог малог корона чудовишта и то „путем обмане“, званог мРНК инокулацијомтј. вакцинацијом. Они инсистирају на превари због ове мале вирусне пријетње, али до сада су успјели да ту превару рашире у огромним размерама. У последњих 8 недеља због масовне вакцинације вакцинама компаније Фајзер, Израел је удвостручио број смртних случајева (погледајте претходни чланак Стопа смртности експерименталним вакцинама за старије Израелце 40 пута је већа него од КОВИД-19) узрокованих Ковидом-19 који су настали током претходних 10 месеци пандемије. Тешко је замислити тако велику грешку. Иако су израелски компромитовани медији овај експеримент свету представили као „успех“, у израелским медијима нису уверени у успех Фајзеровог експеримента, а посебно с обзиром на то да је „број Р“ враћен на 1 и вероватно ће расти даље (Број Р је рангирање стања короне).
Оснивачи ционизма тј. оци (као што су АД Гордон, Дов Бер Борчов, Кацнелсон, па чак и Давид Бен Гурион) веровали су да ће трансформација Јевреја из дијаспоре у аутентичне Израелце бити не само могућност, већ суштинска егзистенцијална транзиција. Ционизам је понудио Јеврејима нови почетак. Многи Јевреји, укључујући и моју европску породицу, па чак и мене, били су одушевљени овом духовном понудом. Многи Јевреји који су иза себе оставили гето, створили суАлијуи постали пољопривредни радници у новим колективним друштвима познатим под називом кибуци. У овој фази, ти Израелци који се отворено противе „експерименту“ Фајзера / Нетањахуа и боре се против ауторитарног мешања државе у њихове приватне и интимне здравствене послове вероватно су последњи прави тј. изворни ционисти. За разлику од Нетањаху-а, који тврди да је ватрени националиста, његови израелски неистомишљеници инсистирају да се помире са природом и буду људи „попут свих осталих људи“.
Ционизам као идеолошки карактер није преживео много времена. Није прошло превише времена пре него што су неки јеврејски дисиденти били довољно храбри да признају да ционизам није решио оно што је идентификовано као „јеврејски проблем“, већ га је једноставно преселио на ново место. Први Израелци су брзо развили непријатељство према аутохтоним народима земље који су брзо постали новe Гoje. Овај анимозитет еволуирао је за мање од две генерације у сукоб са читавим регионом који је познат као „израелско-арапски сукоб“. Док је ционизам био одлучан да сруши зидове гета, Израел се окружио зидинама вишим од било којег гета у јеврејској историји.
Ипак, израелскo-арапски сукоб који није баш локална или регионална битка између два удаљена непријатеља; убрзо је прерасла у глобални хаос. Није случајно што су Америка, Британија и Француска више пута биле затечене у ционистичким империјалистичким ратовима у региону. Није тајна да је Америка улагала у сукоб и да практично делује у име Израела, али као поданичка удаљена колонија. Ако је Херцл сањао да умањи утицај Јевреја на светску политику, АИПАК у САД, ЦФИ у Великој Британији, ЦРИФФ у Француској доказују супротно. Док пишем ове речи, Израел и његов лоби улажу у увлачење света у сукоб са Ираном. Није тешко приметити да Израел такође улаже огроман напор у увлачење целог света да следи њихов самоубилачки пут у рату против Цовида путем глобалне масовне вакцинације и политике зелених пасоша.
Ционизам је обећао да ће од „плашљивог Јеврејина из дијаспоре“ постати неустрашиви ратник. Ране војне победе Израела (1948, 1956, 1967, па чак и 1973) пренеле су слику да је таква трансформација заиста могућа. Ипак израелска војска већ деценијама није добила ниједну битку (није их ни било, прим. прев). Израелци нису постали ратници какви су обећали да ће бити. Супротно томе, израелски приступ ковиду открива да су Израелци поново бојажљиви као и њихови преци из дијаспоре. Одушевљено купују предтрауматски стресни поремећај (Пре-ТСД) који је јеврејску историју претворио у ланац стравичних катастрофа. Израелце, попут њихових предака из дијаспоре, мучи фантазија будућег уништења. Они делују по њему и заправо стварају замишљени деструктивни сценарио у стварност у којој живе.
Оно што хоћу да кажем је то да израелски Фајзер „експеримент“ обухвата тотални пораз ционистичког сна. Израелци признају свету, а што је још важније и самима себи, да се та обећана веза са природом, аутентичношћу и библијским епским приповедањем ипак није догодила. Ако се ционизам заклео да ће Јевреје учинити људима попут свих осталих, вакси-нација су заправо људи попут никога другог. Све што ми остали морамо учинити у овој фази је да се уверимо да ствари тако стоје.
Морамо пркосити сваком покушају да нас натерају да се придружимо "вакси-нацији". Уместо тога, морамо уложити у учење како да живимо у миру и хармонији са својим суседима, а нарочито са универзумом.
Никако нисам Трампов поборник, али му признајем да је успео да нам
покаже читав спектар политичког морбидитета Запада, и с лева и с десна.
Трамп је најупечатљивији постполитички симбол - симптом и болест
истовремено.
Последње четири деценије, Запад је подвргнут интензивној културној и
друштвеној револуцији. С циљем васпостављања "социјалне правде",
направљене су неке фундаменталне промене у западном друштву. Основна
права, као што је слобода отвореног изношења мишљења, искорењена су и замењена
строгим режимом "коректности". Гледајући уназад, с разлогом се могло
очекивати да неће бити неког значајнијег отпора херојима борбе за
социјалну правду. Током највећег дела тог периода, чинило се да су
"лефтији" дефинитивно победили. Пре само пет година чинило се да је тиранија коректности ту за вјеки вјеков. Али онда се, неочекивано, зби промена.
Прво је шкотски референдум показао да сваки други Шкот жели отцепљење
од Уједињеног Краљевства. Убрзо потом, половина Британаца је гласала за
излазак из ЕУ, а затим, у САД, потпуно неочекивано, Трамп победи на
председничким изборима.
И отпоче идентитетски рат, јер су Трамп и његова борбена реторика -
можда и нехотећи - исцртали демаркациону линију
која дели Запад.
Америка, као и остатак Запада, подељена је на "идентитарце" и
"националисте: идентитарци се политички идентификују са својим
симптомима својствима, који могу бити етнички или културни, али
најчешће су биолошки (боја коже, сексуална оријентација, пол, раса
итд.). Националисти су, с друге стране, људи који се политички
идентификују географијом - територијом омеђеном границма своје државе.
Националисти нису обавезно десничари. Док сам истраживао за своју
недавно објављену књигу Being in Time-a Post Political Manifesto,
установио сам да Трампов националистички популизам има неких сличности с
оним што заговарају светац "лефтија" Берни Сандерс и вођа британских
лабуриста Џереми Корбин. Сва тројица се одупиру диверсивној
идентитетској идеологији. Стив Бенон, "црна овца" либералне Америке,
учествујући у једној телевизијској расправи, ту чињеницу је изложио овако: "Није питање да ли је популизам у порасту. Ствар је у томе да ли
ће то бити популистички национализам или популистички социјализам..."
Популизам је свуда опет у моди, али питање је да ли је Трамп заиста
популиста. Мари ли за добро људи или му је стало шта популус мисли. За
прво не видим никаквих доказа. Трамп се понаша као олигарх и припадник
олигархијске интернационале. Јесте популаран, али популарност и
популизам су појмови различитог садржаја. Популарност значи омиљеност,
популизам бригу за добро народа. Либерали и прогресивци који тврде да
је Трамп фашиста требало би да знају да је дефиниција фашизма
"социјалистички национализам", док је Трамп, по свему, капиталистички
националиста, а популаран је зато што успешно глуми правог популисту.
Али, од јутрос имамо нову политичку ситуацију. Сада је јасно да Трамп
неће спасити Америку. Чак и ако је некад то уистину желео, прође воз,
шанса је пропуштена. Мало је вероватно да ће моћи да оствари и неке иоле
значајне промене. Представнички дом Конгреса ће му одбацивати иницијативе. Али, и само бивствовање Доналда Трампа у Белој кући
разоткрива сукоб што разара Запад, само што је стара борба између левице
и деснице замењена постполитичким идентитетским ратом, ратовима. Трећи
светски рат неће се водити између држава и око граница, већ унутар самих
држава, цепајући и њих, и друштво, и породице.
Да је Трампово обећање да ће Америку поново учинити великом обична
шарена лажа, показује мапа горе, мапа издељене Америке: даље од обале,
народ углавном не жели оно што либерали нуде. Жели посао, безбедне
границе, добро и приступачно образовање и здравствене услуге. Американци
желе да Америка уистину буде велика. Да буде једнакости и правде. И
мари ли или не за лезбејце, педерке и слично, Американце много више брине могу
ли наћи пристојан посао.
Да ли ико у Демократској или Републиканској странци заиста разуме ова
и оваква хтења - питање је. Али уопште не сумњам да ће силина жеље за
коренитим променама донети још више популистичке политике у САД. А и
шире.
Хаим Вајцман и Џереми Корбин. Илустрација преузета с извора чланка
Сваке ноћи, пар сати пре но што сване, поглавници британских Јевреја
излучују свој дневни товар против Лабуристичке странке и њеног
председника. Иако нам та неумитна потреба мало говори о самом Корбину и Лабуристичкој странци, веома је "знаковита гледе значајки" јеврејског
руководства и израелског пропагандистичког пројекта "Корбин".
Према аксиому тразитивности, ако је А=Б и Б=Ц, онда је и А=Ц.
Дакле, ако је Џереми Корбин (А) = егзистенцијална претња Јеврејима
(Б) и Хитлер (Ц) = егзистенцијална претња Јеврејима (Б), онда је
Џереми Корбин (А) = Адолф Хитлер (Ц)
Дан не прође а да нас вође британске јеврејске заједнице не подсете да
ће Џереми Корбин, домогне ли се Даунинг стрита 10, постати егзистенцијална
претња Јеврејима. Што значи да верују - јал заблесављени, јал глупи - да је
Корбин пљунути Хитлер. Тако су, пре пар недеља, три водећа јеврејска листа у Великој Британији, здруженим криком, обнародовала да "Корбин представља
егзистенцијалну претњу нашој заједници".
О, како су Јевреји узбуђени. Израел је у уторак најаввио да ће у децембру 2018. послати своју прву свемирску летелицу на Месец!
Већина јеврејских организација је усвојила став да је планета Земља
постала преопасна за синове и кћери Израиља. Одлуку да се на Месец шибне
свемирски брод подстакли су резултати онлајн анкете што ју је спровела
организација Глобална кампања против нетрпељивости спрам Јевреја (Global
Campaign Against anti Jewish Bigotry - CAAJB).
"Сад сам белац! Хоћете ли ме депортовати? - Африканци у Израелу боје лице у бело да би избегли депортацију
Израелска штампа јутрос пише да је "Израел ноћас испоручио помоћ Сиријцима који су уточиште потражили близу границе".
Да човек помисли да је Израел у прави час уложио велики и значајан
труд. Израелске одбрамбене снаге су саопштиле да су допремиле тоне и
тоне хране, лекова и одеће Сиријцима који живе у страћарама и шаторима
уз израелско-сиријску границу на Голану. Али, Израелске одбрамбене снаге
су такође јасно ставиле до знања да "Сиријцима неће бити дозвољено да утекну у
Израел, а ми ћемо наставити да штитимо израелске националне интересе."
Дакле, може се рећи да је Израел упутио хуманитарну помоћ - превентивно,
да обесхрабри сиријске избеглице да пређу у Израел. Или: "Даћемо вам
хране и воде, али немојте случајно да потражите уточиште у Искључиво
Јеврејској Држави."
Одбор за доделу награде "Џенезис", тзв. Јеврејског Нобела, прошлог четвртка је саопштио да је церемонија доделе награде што је требало да буде одржана у јуну у Израелу - отказана, јер је њен добитник за 2018. годину Натали Портман изјавила да неће учествовати у светлу "недавних догађаја".
Јеврејска фондација је потом пренела да ју је представник Портманове обавестио да су "недавни догађаји у Израелу били јако узнемирујући за њу и она се не би осећала добро да учествује у било ком јавном догађају у Израелу" и да "она не може мирне савести учествовати у церемонији".
Према писању "Форвард"-а, Портман није одбила саму награду, али је рекла да не може "мирне савести" да буде на подијуму са премијером Бењамином Нетањахуом.
Што је довело до узнемирења Израелаца. По ко зна који пут. Гилад Ердан, двоструки министар, за јавну безбедност и стратешка питања и министар информисања, обратио се Глумици писмом, којим је упозорава да је заведена Хамасовом пропагандом и да холивудска звезда треба да дође у Јерусалим, где је и рођена, да сама сагледа чињенице и закључи шта је истина.:
"Наравно, Ви сте видели медијске извештаје у којима се изврће истина, где су недавни немири на граници између Израела и Газе представљени као мирне демонстрације на које је Израел одговорио непропорционално. Управо такав наратив је желео да пласира - Хамас, када је организовао нереде. Нажалост, изгледа да је Хамасов наратив утицао да донесете одлуку какву сте донели."
Је л' то Ердан признаје да је Хамас поразио и њега и Хасбара му министарство у пропагандном рату? Да мало исправим првог израелског пропагандисту: "нереди" нису баш одговарајући изараз за масовне протесте сужања заточених у највећем затвору на отвореном познатом човеку. Свет изван јеврејског гета "нереде" види као ослободилачку борбу.
Израелски министар културе Мири Регев је Портманову жестоко изгрдила, зато што је, каже, "пала у руке" БДС-оваца и њихове кампање која има за циљ изолацију Јеврејске државе.
Ликудов посланик у Кнесету Орен Хазан је затражио од Израела да Портмановој одузме израелско држављанство, жигошући је као једну од "израелских Јевреја који се, цинично, користе својим пореклом за напредовање у каријери, а овамо се поносе што су избегли да служе војни рок у Израелским одбрамбеним снагама."
Наравоученије? Једноставно је, али делује поразно: толеранција и плурализам баш и нису главна својства јеврејске политике. Уместо њих, видесмо да се очекује да се читаво племе придржава једне једине идејне матрице - најјача израелска странка не прихвата да глумица има право да буде потресена снимцима у којима израелски војници пуцају на протестанте као да су пачурија.
Нажалост, ауторитарност није својствена само Израелу. И овде, у Британији, јеврејска, тобоже представничка, тела исказују склоност тиранству.
Недавно смо били сведоци организоване јеврејске кампање против вође Лабуристичке странке и старог антирасисте, Џеремија Корбина. Када је Корбин био гост на пасхалној вечери јудиста, јеврејске групе крајњих левичара и антициониста, друге британске јеврејске организације су реаговале исто тако нетолерантно.
У разговору с Ником Фераријем у једној емисији ЛБЦ радија, Џонатан Аркуш, председник БОД-а, тела које тврди да заступа британске Јевреје, рече: "Оно што је Џереми Корбин синоћ урадио је баш оно о чему смо му писали прошле недеље... престани да указујеш поверење ултрамаргиналним групама које заговарају антисемитизам и нипошто нису ма чији представници.". Изгледа да БОД, који тврди да "заступа Јевреје", заступа ама баш све Јевреје, чак и "ултрамаргиналце".
Јеврејски лабуристички покрет је издао саопштење у којем се каже да је присуство г. Корбина на Седеру јудиста "врхунац најгоре недеље у историји односа између Лабуристичке странке и јеврејске заједнице". Очигледно, ни Јеврејски лабуристички покрет не гледа милим оком на јеврејске маргиналце. Кампања против антисемитизма је Корбинов сусрет с јудистима окарактерисала као "'V' знак показан главнини британских Јевреја". Подсетио бих Кампању против антисемитизма да сам неке од њих виђао како и сами поздрављају с два прста, што други виде као знак победе, у смислу "победићемо вас".
Велико хвала Натали Портман, Џонатану Аркушу, Гиладу Ердану, Јеврејском лабуристичком покрету, Кампањи против антисемитизма и, наравно, Џеремију Корбину, зато што су нам показали шта је и какав је ауторитарни трибализам. У ствари, било би немогуће схватити трагични континуум познат као "Јеврејска историја" без истраживања јеврејског данас што разоткрива племе. Потпуно.
Власник "Скај"-а и медијски могул Руперт Мардок 2014 године је добио награду Антидифамационе лиге. С разлогом. Повремено, "Скај" се претвара у државну пропагандну службу. Једноминутни видео испод је добар пример. Мардокова трудбеница је грубо прекинула бившег команданта Британских оружаних снага Џонатана Шоа чим је изашао из оквира предвиђеног сценарија, када је рекао да иза напада хемијским средствима у Думи не стоји сиријски режим. Генерал Шо је покушао да укаже да је употреба хемијског оружја очајнички чин, а не нешто што би се могло очекивати од Асадовог режима, који је практично већ победио.
До јуче сам сам сматрао да Америка није толико глупа да нападне Сирију. Водио сам се једноставном логиком: Руси су недавно у Сирији распоредили свој најсофистификованији, али у ратним условима непроверени, систем противваздухопловне одбране С-400, за пресретање америчких крстарећих ракета "томахавк", оружја из 70-тих. Био сам прилично сигуран да америчке војне главешине неће ризиковати, свакако не због Израела, да доспеју у ситуацију да им ракете пообара руско оружје. Погрешио сам. Америка, Британија и Француска се јесу упустиле у ризик. Руси и Сиријци кажу да је већина крстарећих ракета оборена. Ако Сирија и Русија говоре истину, НАТО је бајат војнички виц. Можда би требало захвалити се Израелу што је факат изнео на чистац.
Израелска штампа је прошле недеље навелико писала да је телефонски разговор Нетањахуа и Трампа био напет, јер је Трамп поданицима обелоданио да намерава да америчке снаге повуче из Сирије. Знамо да је Израел грдно узнемирен због Асадовог тријумфа, због савезништва Хезболаха, Ирана, Асада, Турске и Русије демонстрираног преко израелске границе на северу, и да је отворено саопштио да неће дозволити да тамо, у Сирији, буде још више појачано војно присуство Ирана.
Али Израел је хтео, и жели, да неко други, рецимо САД и НАТО, ескалира "отпор" Асаду. Дакле, и није неко изненађење што су земље најрадије да изађу у сусрет жељама Израела управо три државе најноторније по својим агресивним и ратнохушкачким јеврејским лобијима: у САД, АИПАК-ово газдовање америчким спољним пословима је одавно постало предмет обимних научних истраживања; у Британији, 80% чланова ратоборног клуба Конзервативни пријатељи Израела су торијевци; у Француској, најмоћнија...кхм, НВО, је Репрезентативни савет јеврејских институција.
Почетком недеље, све је указивало да смо на прагу трећег светског рата. Свако иоле упућен у блискоисточна збивања је знао да су за такву ситуацију "најзаслужнији" Израел и његови ратнохушкачки лобији. Испоставило се да и јесу, јер су успели да Америку, Британију и Француску натерају да делују противно сопственим националним интересима. Међутим, јутрос смо се такође уверили, после злочиначног, али и јаловог, напада, да НАТО није моћан војни савез, већ ционистичка алатљика - претупа за рат.
По писању израелске штампе прошлог викенда, глобални погром може да избије сваког часа. Или, насловом "Инет њуса", "Извештај о антисемитизму за 2017. показује све већи број антијеврејских инцидената широм света" / 2017 Anti-Semitism Report shows hike in worldwide anti-Jewish incidents.
Министарство за дијаспору Државе Израел је у недељу објавило "Извештај о антисемитизму за 2017. годину", где се каже да је дошло до "значајног повећања броја расистичких инцидената против Јевреја у Европи, посебно у западним деловима континента".
Трампова Америка је још увек суперсила. Добила је подршку чак осам земаља: Хондураса, Гватемале, Палауа, Маршалских острва, Кирибатија, Тогоа, Науруа, Јужног Судана. А да, и Израела, наравно.
Нико се успешније не држи правила "рат је мир" од Доналда Трампа. У Орвеловој "1984", Партија одржава унурашњу стабилност државе непрестано водећи ратове.
Упишкило га: Мајкл Т. Флин. Фотографија: Гети имиџис
"Њујорк тајмс" пише да је "господин Флин признао да је лагао Еф-Би-Ају тајећи да је од Русије и неколико других држава тражио помоћ у саботирању спољнополитичке одлуке Обамине администрације да Савету безбедности УН допусти усвајање осуде Израела због изградње насеља на палестинској територији. Русија је тада одбила да одложи гласање или стави вето на мере које је Савет безбедности усвојио упркос лобирању Израела и противљењу Трамповог транзиционог тима.
Заменик министра за спољне послове Израела Ципи Хотовели је у интервјуу за "Хадашдот" истакла да јој је веома стало до америчких Јевреја и да их сматра делом своје фамилије. Такође рече да се амерички младићи Јевреји боре за Израел. "Свим Американцима који су 'усамљени војници' (по номенклатури Израелских одбрамбених снага, војници без родбине у Израелу - прим. прев.), и онима чији су се дедови борили у Другом светском рату - поздрав!" Да, нешто јеврејске младежи из дијаспоре заиста ступа у Израелске одбрамбене снаге и учествује у злочиначким ратовима Израела. Међутим, а то је запазила и Хотовели и није повукла те речи, амерички Јевреји не шаљу своју децу да се боре у Ираку и Авганистану. Амерички јеврејски лоби неуморно хушка на неморалне интервенционистичке сукобе, али јеврејски младићи су, у односу на бројност у укупном становништву, седам пута мање заступљени у војсци САД, као што је приказано на доњој табели.
"Дејли мејл" пише да "осрамоћени Харви Вајнстин верује да је спаситељ рођен да промени свет тако што ће бити кажњен због сексуалних напада".
Неке особе из круга осрамоћеног продуцента причају да он пристаје да буде кажњен на основу тих оптужби јер се сматра "мучеником за друштвене промене".
И заиста, на Вајнстина би се могло гледати као на следбеника рабина Сабатај Цевија (погледати: Sabataj Cevi; Šabetaj Cvi — Википедија, слободна енциклопедија- прим. прев.) који се самопрогласио Месијом 1666. године. Цеви је проповедао да је искупљење могуће стећи грешништвом, и постао је толико популаран да привукао преко пола милиона страствених верника, половину свих Јевреја колико их је било на свету у 17. веку. Вајнстинова метаморфоза из сексуалног предатора у месију јесте била брза, али не изненађује. Самопоимање "мученик за друштвене промене" је у складу са јудаистичким учењем Тикун Олам - заблудом да је Јеврејима суђено да поправљају свет.
Рекао бих да присуствујемо радикалном преображају кривичне одбране. Џефри Епстин би могао да тврди да је само помагао у подизању свести о постојању дечје проституције. Израел би у своју одбрану могао да каже да је због свих својих злочина против човечности у ствари држава-мученик, која се борила и бори за социјалну правду доказујући колико је смртоносна од Бога изабраност. Да ли је и Џими Севил мученик? Шта ћемо са Стаљином? Или, да терамо до краја, би ли Хитлер смео да у својој одбрани примени исту стратегију, имао право да постане мученик борбе против расизма?
Aмбасадорка Израела у Србији Aлоне Фишер Кам изјавила је да су инвестиције те земље у Србији премашиле милијарду евра и додала да је повећан интерес израелских компанија, пре свега у сектору енергетике, „чистих технологија“ и технологија пречишћавања вода.
„Од 2000. године уложена је милијарда евра у сектор некретнина, док туризам за првих шест месеци ове године бележи повећање од 300 одсто у односу на прву половину прошле године“, рекла је она у интервјуу за "Бизнис магазин".
Додала је да је у 2017. години Србију посетило око 20 000 туриста из Израела и да се очекује да ће број туриста ове године бити већи од 50 000.
У претходном чланку, Гилад Ацмон: Јудаизам, ционизам, конфлација и јеврејска квантна механика, говорио сам о квантној природи Кошер Тројства, устврдивши да је данашњи јеврејски идентитет обликован као триполарно магнетно поље у којем је један пол религија, други - раса, а трећи политика и култура. Кад јеврејска политика и култура (Израел, ционизам, јеврејски лоби, банке, медији итд.) дођу под удар критике, неки Јевреји тврде да су "расно увређени" - иако расу, биологију, крв или етничку припадност нико није ни поменуо. Када се критикује јеврејски расизам ("изабраност", израелски расни закони итд.), има Јевреја који сматрају да су угрожени јер им је нападнута религија. Када им се религија или нека опсцена јеврејска верска учења омаловажавају, многи Јевреји одмах кажу да је критиковање њихове религије исказ расне нетрпељивости у најсировијем облику.
Јевреје антиционисте повремено нервира "конфлација" ционизма и јудаизма, али ти термини и јесу инхерентно повезани.
Под конфлацијом се обично подразумева спајање два или више различитих скупова информација, текстова, идеја итд. Да ли овај концепт важи и за ционизам и јудаизам? Да ли су ционизам и јудаизам различити појмови? Да ли су Јевреји и ционизам и категоријски међусобно различити?
