Гилад Ацмон: И диже се Израиље на Натали Портман и Џеремија Корбина

Извор: Portman and Corbyn  — Gilad Atzmon

Одбор за доделу награде "Џенезис", тзв. Јеврејског Нобела, прошлог четвртка је саопштио да је церемонија доделе награде што је требало да буде одржана у јуну у Израелу - отказана, јер је њен добитник за 2018. годину Натали Портман изјавила да неће учествовати у светлу "недавних догађаја".

Јеврејска фондација је потом пренела да ју је представник Портманове обавестио да су "недавни догађаји у Израелу били јако узнемирујући за њу и она се не би осећала добро да учествује у било ком јавном догађају у Израелу" и да "она не може мирне савести учествовати у церемонији".

Према писању "Форвард"-а, Портман није одбила саму награду, али је рекла да не може "мирне савести" да буде на подијуму са премијером Бењамином Нетањахуом.

Што је довело до узнемирења Израелаца. По ко зна који пут. Гилад Ердан, двоструки министар, за јавну безбедност и стратешка питања и министар информисања, обратио се Глумици писмом, којим је упозорава да је заведена Хамасовом пропагандом и да холивудска звезда треба да дође у Јерусалим, где је и рођена, да сама сагледа чињенице и закључи шта је истина.:

"Наравно, Ви сте видели медијске извештаје у којима се изврће истина, где су недавни немири на граници између Израела и Газе представљени као мирне демонстрације на које је Израел одговорио непропорционално. Управо такав наратив је желео да пласира - Хамас, када је организовао нереде. Нажалост, изгледа да је Хамасов наратив утицао да донесете одлуку какву сте донели."

Је л' то Ердан признаје да је Хамас поразио и њега и Хасбара му министарство у пропагандном рату? Да мало исправим првог израелског пропагандисту: "нереди" нису баш одговарајући изараз за масовне протесте сужања заточених у највећем затвору на отвореном познатом човеку. Свет изван јеврејског гета "нереде" види као ослободилачку борбу.

Израелски министар културе Мири Регев је Портманову жестоко изгрдила, зато што је, каже, "пала у руке" БДС-оваца и њихове кампање која има за циљ изолацију Јеврејске државе.

Ликудов посланик у Кнесету Орен Хазан је затражио од Израела да Портмановој одузме израелско држављанство, жигошући је као једну од "израелских Јевреја који се, цинично, користе својим пореклом за напредовање у каријери, а овамо се поносе што су избегли да служе војни рок у Израелским одбрамбеним снагама."

Наравоученије? Једноставно је, али делује поразно: толеранција и плурализам баш и нису главна својства јеврејске политике. Уместо њих, видесмо да се очекује да се читаво племе придржава једне једине идејне матрице - најјача израелска странка не прихвата да глумица има право да буде потресена снимцима у којима израелски војници пуцају на протестанте као да су пачурија.

Нажалост, ауторитарност није својствена само Израелу. И овде, у Британији, јеврејска, тобоже представничка, тела исказују склоност тиранству.

Недавно смо били сведоци организоване јеврејске кампање против вође Лабуристичке странке и старог антирасисте, Џеремија Корбина. Када је Корбин био гост на пасхалној вечери јудиста, јеврејске групе крајњих левичара и антициониста, друге британске јеврејске организације су реаговале исто тако нетолерантно.

У разговору с Ником Фераријем у једној емисији ЛБЦ радија, Џонатан Аркуш, председник БОД-а, тела које тврди да заступа британске Јевреје, рече: "Оно што је Џереми Корбин синоћ урадио је баш оно о чему смо му писали прошле недеље... престани да указујеш поверење ултрамаргиналним групама које заговарају антисемитизам и нипошто нису ма чији представници.". Изгледа да БОД, који тврди да "заступа Јевреје", заступа ама баш све Јевреје, чак и "ултрамаргиналце".

Јеврејски лабуристички покрет је издао саопштење у којем се каже да је присуство г. Корбина на Седеру јудиста "врхунац најгоре недеље у историји односа између Лабуристичке странке и јеврејске заједнице". Очигледно, ни Јеврејски лабуристички покрет не гледа милим оком на јеврејске маргиналце. Кампања против антисемитизма је Корбинов сусрет с јудистима окарактерисала као "'V' знак показан главнини британских Јевреја". Подсетио бих Кампању против антисемитизма да сам неке од њих виђао како и сами поздрављају с два прста, што други виде као знак победе, у смислу "победићемо вас".

Велико хвала Натали Портман, Џонатану Аркушу, Гиладу Ердану, Јеврејском лабуристичком покрету, Кампањи против антисемитизма и, наравно, Џеремију Корбину, зато што су нам показали шта је и какав је ауторитарни трибализам. У ствари, било би немогуће схватити трагични континуум познат као "Јеврејска историја" без истраживања јеврејског данас што разоткрива племе. Потпуно.



Ако хоће да је спале, вредна је вашег читања:



Being in Time - A Post Political Manifesto, 
Amazon.co.uk , Amazon.com and  here (gilad.co.uk).


Претходно од истог аутора: Гилад Ацмон: Белешка о ционификацији Велике Британије
Аутор: Гилад Ацмон
Извор: Portman and Corbyn  — Gilad Atzmon
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на MX Linux

Коментари

  1. Да ли се неком чини да је мало перевише текстова о јеврејима. Шта је са Србијом и којим путем ми возимо ??

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Друг Анонимни пробудите се, главу из песка извадите, јер сви ми живимо у свету јеврејском и ниједан други народ нема религиозно учење које га води у правцу да треба да у потпуности овладају светом. Нажалост, врло су близу томе.
      Нама се јављају као "жиг звери", као и осталим народима неевреима, нама су се јавили неколико пута, жестоко и крупно 1966 као и 1999. 1999 путем "милосрђа" и довели су на власт "жуте". Уосталом живимо на подручју које носи име њиховог бога (Баал-кан), и живимо на континенту које се по њима зове "Евр-опа".

      Избриши
  2. Наши медији - сви, и "патриотски" и они у служби окупатора и намесничке власти - се не усуђују ни да спомену, а камоли баве темом пресудног утицаја Израиља на светске послове.
    А "Ћирилизовано" има у поднаслову: "и патриотско-русофилски некоректно, и транспарентно нетолерантно, и недемократски, па другде нема ".
    Обратите пажњу на оно "...па другде нема.".
    Значи, преводим и објављујем у складу с тим...обећањем.
    Када наиђем на какав текст на енглеском о Србији, на њега скренем пажњу у "Препорукама" или га објавим у неизмењеном виду, уз молбу читаоцима да чланак поделе својим познаницима и пријатељима који не говоре српски.
    Од мене - доста. Штавише, рекао бих да превише коментаришем преводе и да често непотребно указујем на аналогије са Србијом и српским стварима.
    Такође имајте у виду да је ово блог, а не портал, и да се та два облика информисања умногоме разликују, и по типу, и по обиму продукције, што значи и по броју људи који их креирају: блог води један човек, на порталу понекад ради на десетине сталних радника и сарадника.
    На крају, и уз молбу да се не љутите: Ваше примедбе још једном потврђују да смо нас неколико медијских радника (ја сам по образовању и занимању филмски и ТВ продуцент) у праву што се залажемо за увођење обавезне медијске наставе.

    Без медијске писмености и медијских делатника и корисника џаба сва, ма и најквалитетнија, продукција на тему "којим путем ми возимо".

    Поздрав,

    Александар

    ОдговориИзбриши

Постави коментар