Славица Ђукић: Трибина "Ћирилично писмо у тржишним комуникацијама" на овогодишњем Сајму књига

Ћирилица је стуб националног и културног идентитета

Извор за фотографије: Ћирилица у тржишним комуникацијама

Донет је закључак да се обави истраживање јавног мњења о односу потрошача према ћириличном писму. Биће то прво истраживање овог садржаја од 1945. године о примени ћирилице од стране потрошача. "Ћирилично писмо је ширином својих одлика средство веома погодно за комуницирање, за размену разнородне духовне продукције, ако је у добрим рукама и ако се њиме добро поступа", истакао је проф. др Миливоје Павловић.

Славица Ђукић: Са васкршње изложбе слика "Моја ћирилица" Олгице Стефановић у Српском културном центру у Београду

Моје слике су све оно што сам завештала ћутању... У њима су мириси и трептаји безборј воштаница запаљених за пријатеље и непријатеље и за спас српског народа. Оне су вапај и молитва, крик и прећутана реч

Јелена Хинић, иконописац и историчар уметности: Иконопис и Косово као инспирација

Јелена Хинић: „Косово је наше духовно срце“

Ми Косово и Метохију живимо и дишемо. –Познавање ремек-дела са тог подручја Србије веома ми помаже у стварању. – Ово време је и време новог иконоборства. Површна и погрешна схватања иконе веома су широко распрострањена, па нам се на веома перфидне начине пласирају неке „религиозне „ слике које нису ни близу онога што иконе заиста јесу, каже Јелена Хинић

Српски језик и ћирилица на Косову и Метохији

Голуб Јашовић. Фото: umetnostzivota.net

Са др Голубом Јашовићем о српском језичком хаосу на Косову и Метохији: Незнање квари језик

И добри студенти излазе са оскудним језичким знањем и културом. -Ћирилица избачена из званичних докумената, институција, медија… - Људи који уписују докторске студије не могу да одговоре ни на питања из тестова за основце који уписују средњу школу, упозорава Јашовић 

Писац и народни гуслар Славко Јекнић о моралном кодексу горштака

Људске врлине су на великом испиту

Морал је „људски накит“ и „ко се срамоте боји тај се сачувао“.-Болна је реалност да смо као народ на удару светских моћника који су донели „одлуку“ да Косово предамо некоме ко га не заслужује и чијих корена нема у њему.- На Косову су српске цркве и светиње , тамо су српски поседи и вековна огњишта.-Зато српство и не сме престати да се нада.-Тапије су у нашим рукама, каже Јекнић

Промоција романа "Родослов здувача" и књиге поезије Славка Јекнића у Установи културе Палилула

Горштачки кодекс части

Јекнић кроз стихове подсећа на заборављени кодекс и библијску традицију горштака „ради добро и добру се надај“, а у поглављу о Косову истиче веру, наду, Косвски завет и да је „истина од неправде јача“...

Мултиталентовани стваралац, уважени прозни писац, песник и познати првак Савеза српских гуслара, дипломирани економиста по струци, Славко Јекнић представио је у Установи културе Палилула у организацији Удружења Дурмитораца две своје нове књиге. Роман „Родослов здувача“ у едицији Романи издавачке куће „Свет књиге“ и збирку песама „Горштачки кодекс части“ коју је издао „Запис“ из Београда.

-Славко Јекнић је дугогодишњи савесни истраживач легенди и прича о људима са посебним способностима. У основи је то борба између добра и зла, коју Јекнић прати од легенди из давних времена у затвореној , патријархалној средини, до савременог доба у амбијенту великог града.

Вечита борба добра и зла

Све је то испричано јасним сликовитим језиком , са много детаља који могу бити занимљиви и етнолозима и нарочито лингвистима. Богатство народних обичаја и посебно лексике повећавају вредност ове књиге. Са талентом расног приповедача, успео је да оживи и приближи савременом читаоцу загонетни свет народног памћења и веровања о људима са посебним способностима , за упечатљиве и драматичне сцене добра и зла, каже , између осталог , рецензет Рајко Павићевић о књизи „Родослов здувача“ .

-Тајне човекове природе –душе и бића, са дубинама његове психе и димензијама добра и зла –потражио је Славко Јекнић у тајнама природе , у дубинама неиспитаних кањона, пећина, невидљивих вода. Неоткривену природу поддурмиторског завичаја препознао је у неоткривеној подсвести човекове природе, каже Драган Лакићевић у рецензији о најновијем роману Славка Јекнића „Родослов здувача".

На промоцији су о књижевним остварењима Славка Јекнића говорили и Стево Ћосовић у име издавача, Миленко Лакушић, рецензент збирке песама „Горштачки кодекс части“ , Славко Алексић такође рецензент и Жарко Оташевић. А делове романа и поезију читали су познати глумци Александар Дуњић и Сандра Бугарски Илић који су својим казивањима публици верно и у потпуности дочарали приче о људима здувачима о којима легенде и аутор романа причају. Доживљај у сали је био као у древним временима када су горштаци причали окупљенима приче које су се преносиле с колена на колено, на којима су и васпитаване генерације...

Патриотски о Црној Гори и о Србији

Јекнић кроз стихове подсећа читаоце, у ово невитешко време, на заборављени кодекс и библијску традицију горштака: „ради добро и добру се надај“ и бићеш на гласу доброме а „глас добар далеко се чује“. У збирци „Горштачки кодекс части“ Јекнић патриотски пева Црној Гори , о тешким биткама на Мојковцу и на Пљевљима... али јој упућује и прекор што поруши Његошев завет „да вечно почива у својој капели“. Јекнић у својим стиховима пева , без предрасуда и о српству и Србији „царици Балкана“, о Шумадији и српском војнику, и о мајци Србиновој. –Није случајно пјесник опјевао Косово, у поглављу Косовски завјет, јер Црногорци га доживљавају као своју светињу. О Косову уз гусле пјевају и косовске јунаке славе, каже у рецензији нове Јекнићеве збирке песама Миленко Лакушић.

У поглављу песама о Косову истичу се песме Засијај круно Душанова, Косовски завјет, Не дамо те Косово, Ој Косово и Милосрдни анђео. Јекнић у песми Косовски завјет, између осталог каже:

На нашем светом Косову пољу

Народ небески мучи се и страда,

Да остане на своме, Господу за вољу,

Још га чврсто држи и вјера и нада!

Истрај Србине, Српство те моли

Још једну жртву роду принеси,

Сачувај Косово и не дозволи

Још једна сеоба да нам се деси!



Твоја је судбина тешка и опака,

Ти трпиш неправду мрских освајача,

Док чуваш гробницу косовских јунака,

Твоја је истина од неправде јача

Јекнић пева и о „Замљи Херцеговој“, тој светој земљи славних српских витезова, и о слободи „скупој људској ријечи“. Он пева о значајним историјским догађајима и личностима и подсећа на славну прошлост која нас опомиње и подсећа. Јекнић пише и љубавне стихове у поглављу Искре љубави, а такође и здравице јер шта би код Срба биле свадбе, рођења и разни скупови да нема здравице. Јекнић је до сада написао и објавио три романа и више збирки песама. Запослен је Министарству унутрашњих послова Републике Србије, живи и ради у Београду.

Аутор: Славица Ђукић
За рубрику Ћирилица: Милорад Ђошић

Слике Миодрага Мише Јелића у Матици исељеника Србије

"Мистерија црвени јахач"

Отворена изложба поводом стогодишњице од Првог светског рата и свих ратова вођених против недужних људи. И у част Св. Ђорђа, небеског ратника

Један од најбољих српских сликара 20. века Миодраг Миша Јелић је, поводом стогодишњице од почетка Првог светског рата и свих ратова који су вођени против недужних људи, и у част Св. Ђорђа небеског ратника, организовао изложбу својих слика у Матици исељеника Србије под симболичним насловом „ Мистерија црвени јахач“. У готово интимној атмосфери изложбу је свечано отворио декан Факултета за културу и медије Мегатренд универзитета, професор др Миливоје Павловић.

-Јелићево сликарско умеће је, пре свега, само један чудесан дар, а и његова божанска благодат и жеља уметника да својим креативним радом прекомпонује и уреди, не само свој приватни живот, живот свог напаћеног народа , већ живот савременог несрећног света и тужног, ратовима посвађаног човечанства.Овако о Јелићевом сликарству говори професор др Радмило Петровић истичући да сликар Јелић, поправљајући и мењајући кроз сликарство свој сопствени живот, на један нови, хуманији и праведнији начин, утиче и на своју београдску околину, а и на светске галеријске просторе, где је чест и рад гост.

-Живимо у великом хаосу, скоро све вредности су погажене. А и да није те страшне пометње, стварност је, по правилу заглушна вика од које уметност мора знати да оствари хармонију. Уметник који је пред нама то чини, или покушава. Један романтичар је устврдио да: „Уметност, додуше, није насушни хлеб живота, али је зато вино живота“. За нас оно јесте прека и спасоносна потреба.

Јер кад етике нема, а морал је срозан и уништен, онда се спасење мора потражити у естетици, верујући у реч Достојевскога да ће лепота спасти свет, каже академик Драган Недељковић, говорећи о сликарству Мише Јелића.

Академски сликар Миодраг Д. Јелић рођен је 1950. године у Београду. Академију ликовних уметности завршио је у класи професора Милоша Бајића. Самостално је излагао у земљи и иностранству, од 2005. године посебно у Израелу и Америци. Члан је Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) и Српског сликарског друштва „ЛАДА“. Добитник је златне значке и Плакете Културно-просветне заједнице Србије. Иконописац је Московске патријаршије и Русије у целину. Има благослове за рад од Његове Светости патријарха српског Павла, и патријарха јерусалимског. Живи и ради у Београду.


Аутор: Славица Ђукић
За рубрику Сликарство: Милорад Ђошић

Сликам ради слике и то ме радује

Сликарка Мирјана Ђошић у светлу уметности и раљама кризе

 

Наши млади уметници и уметници уопште много боље пролазе било где у свету него овде. -Мислим да ми много тога не знамо у вези Косова и Метохије или нам много тога не говоре и плашим се да су многе ствари одлучене и да ми као мали људи на то не можемо да утичемо, каже Ђошићева.

Талентована , веома образована и марљива сликарка, професорка сликарства Перо Арт Центра, Мирјана Ђошић, пример је како млад човек може да се снађе и да живи од свог рада, упркос малим могућностима за запошљавање, посебно уметника, код нас у Србији. Један сасвим случајан сусрет искористили смо за кратак разговор о њеном стваралаштву, тешкоћама кризе, о томе како размишља о косовском проблему, амбицијама и плановима за будућност.

Као млад уметник, стваралац и професор постигли сте пуно. Сликате, излажете, предајете  и налазите се на докторским студијама Факултета ликовних уметности у Београду. Шта Вас радује а шта разочарава у сфери уметности и културном миљеу?

-Морам да кажем да ја у самом раду, односно у стварању слике, налазим задовољство, иако се сваки уметник нада да ће његова дела видети и други људи, сликам ради слике и то ме радује.
Оно што ме увек разочарава јесте јако лош положај, пре свега, младих уметника за које заправо нема места у уметничком свету Србије. Наши млади уметници и уметници уопште много боље пролазе било где у свету него овде. 

Колико је важно радити посао који се воли и колико та љубав може да компензира финансијске потешкоће са којима смо данас суочени?

-Мислим да је у сваком случају много лакше и лепше радити посао који волите и зато могу да кажем да имам пуно среће. Новац јесте веома битан јер нам омогућава егзистенцију, али ипак мислим да се не могу све ствари купити новцем. Највише волим када дођем на час, када подучавам децу или одрасле људе, ђаци сликају, ја им помажем својим сугестијама или директно, али се смејемо и на том часу се фантастично проведем. Никад није досадно. Новац то не може да купи.

Да ли су ваша очекивања од професионалног бављења сликарством испуњена?

-Имала сам доста групних и самосталних изложби, више од многих, мање од неких, и све у Србији. Моја очекивања су само донекле испуњена и веома бих волела да излажем у иностранству, па могу рећи да је то мој следећи циљ на коме вредно радим.

Ваша омиљена техника је и декупаж, па нам реците нешто о томе и да ли је то данас неки тренд?

-Моја омиљена техника је колаж, односно колаж и комбиноане технике, тиме се сада доста бавим. Декупажом сам се бавила извесно време и сада умем да посаветујем пријатеље или да им помогнем у вези ове технике.

Декупаж је декоративна техника, веома популарна и код нас. Користећи салвете, декупаж папир, лепак, акрилне боје и друго, старим предметима можете дати нови живот. Настала је у 19. Веку у Енглеској, али су је релативно скоро поново открили па се проширила Европом и стигла и до нас.  

-Како као млад човек гледате на све оно што се дешава на Косову и Метохији, опстанак је тежак, а повратка скоро и да нема? 

-Моје мишљење је да је све што се дешавало на Косову и Метохији, последица лоше политике која је вођена дуги низ година и да се све могло избећи паметним планирањем. Питам се колико тога сада заправо може да се учини.
Мислим да ми много тога не знамо у вези Косова и Метохије или нам много тога не говоре и плашим се да су многе ствари одлучене и да ми као мали људи на то не можемо да утичемо.

А како размишљају млади из Ваше генерације?

-Колико је мени познато став млађих људи сличан је мом.

Где налазите инспирацију за рад?

-Предмет мог истраживања су наочаре на хиљаду начина, као и делови лица, пре свега усне. Наочаре на лицу и одраз у њима. Наочаре саме, постављене у неки простор и опет одраз. Очи које наочаре скривају. Усне. Усне постављене у пољубац. Овај циклус слика  бави се оком и наочарима које ставља у службу огледала. У њима се у исто време огледа призор који се посматра а некад и особа која све то фотографише. Ова тема одлично се уклапа у моја ранија истраживања и представља неку врсту његовог наставка.

Какве су вам амбиције и планови?

О плановима сам нешто рекла, тичу се излагања у иностранству, затим да докторирам у року. Оно на чему исто веома вредно радим јесте школа сликања у „Перо Арт Центру“ око које се трудим да буде још боља.

Биографија
Мирјана Ђошић рођена је у Трстенику. Факултет ликовних уметности завршила је 2005. године у Београду, одсек сликарство у класи професорке Анђелке Бојовић. Код истог професора  је 2009. Године уписала последипломске студије . Члан је Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) од 2006. Године. Статус самосталног уметника има од 2009. године. Добитница је Прве награде за истакнути допринос у савременом сликарству, поводом Ревијалне изложбе Србије одржане у Уметничком павиљону Цвијета Зузорић у Београду 2012. Године.
Излагала је самостално и на групним изложбама у Београду, Новом Саду, Нишу, Вршцу, Крагујевцу, Чачку, Инђији, Трстенику...

Аутор: Славица Ђукић

Извор: Сликам ради слике и то ме радује