Славица Ђукић: Трибина "Ћирилично писмо у тржишним комуникацијама" на овогодишњем Сајму књига

Ћирилица је стуб националног и културног идентитета


Извор за фотографије: Ћирилица у тржишним комуникацијама

Донет је закључак да се обави истраживање јавног мњења о односу потрошача према ћириличном писму. Биће то прво истраживање овог садржаја од 1945. године о примени ћирилице од стране потрошача. "Ћирилично писмо је ширином својих одлика средство веома погодно за комуницирање, за размену разнородне духовне продукције, ако је у добрим рукама и ако се њиме добро поступа", истакао је проф. др Миливоје Павловић.

На овогодишњем 61 Међународном Београдском сајму књига, у сали за промоције „Иво Андрић“ у оквиру званичних активности сајма, одржана је и трибина друштвене акције „Ћирилично писмо у тржишним комуникацијама“ коју су водили чланови Извршног одбора акције проф. др Миливоје Павловић, Жозеф Иван Лончар председник ИО и иницијатор акције, проф. др Миладин Шеварлић (посланик у Народној скупштини), Бранка Оташевић Трбојевић дугогодишњи новинар „Политике“ и Милош Танасковић дугогодишњи новинар РТС-а. Трибину је пратио велики број заинтересованих људи. –Ћирилица је драгоцена културна тековина, не само вредност српске културе већ универзална вредност. Ћирилица је стуб нашег националног и културног идентитета. Она је писмо на којем су написана најважнија дела српске културе од житија Светог Саве, Немањића и те генерације преко Вука и Доситеја до Ива Андрића, касније и после њега до савремених српских писаца. До данас то писмо везује се за велики словенски свет и културу са њиховог родословног стабла, претежно ћириличног. Ћирилица је писмо које је својим укупним па и ликовним особеностима најпогодније, чак савршено за изражавање најразличитијих па и најсложенијих мисли, остварења идеја насталих на српском језику. Не постоји писмо савршеније на свету да се графички изрази оно што настаје на српском језику. Ћирилично писмо је ширином својих одлика средство веома погодно за комуницирање, за размену разнородне духовне продукције, ако је у добрим рукама и ако се њиме добро поступа. Разлози за употребу ћирилице на овом нашем поднебљу су бројни, културно-историјски, правни, политички, социо-лингвистички, педагошки, психолошки, естетски, медицински или здравствени, рекао је на овом скупу др Миливоје Павловић.

Професор Павловић је овом приликом указао и на једну значајну и интересантну чињеницу у вези ћириличног писма. – Постоји једна дисертација одбрањена на немачком језику једног очног лекара који је упоређујући својства различитих писама утврдио да око најбоље подноси ћирилично писмо. Ми ћемо пробати да то преведемо, али знамо да дисертација постоји, напоменуо је др Павловић који је на крају излагања истакао још један разлог значаја ћирилице а то је њена употреба у пословним и тржишним комуникацијама. На трибини је донет закључак да се одржи још једна јавна трибина пре него што се сазове званично саветовање о резултатима обављених интервјуа "Стотину Срба и Српкиња који имају, умеју и желе да кажу“ (мисли се на пројекат), и чији ће закључци бити основа за конструисање упитника на основу којег ће се обавити истраживање јавног мњења о односу потрошача према ћириличном писму.Биће то прво истраживање овог садржаја од 1945. године о примени ћирилице од стране потрошача.

Славица Ђукић

Ћирилизовано

1 коментар:

  1. СТРАШНА ЈЕРЕС ЕКУМЕНИЗМА ЈЕ НАЈВЕЋА ОПАСНОСТ(OPASNOST) ДАНАС ПО НАС СРБЕ И ДРУГЕ ПРАВОСЛАВНЕ .ЊЕНИ ПРОПОВЈЕДНИЦИ СУ И У ВРХУ ЦРКВЕ И ДРЖАВЕ.

    ОдговориИзбриши

Пишите српски, ћирилицом!