Начини на који се филмска и серијска индустрија развијају у све већем и комплекснијем обиму утичу и на то како се ће одређена филмска или серијска дела не само маркетиншки позиционирати на презасићеном тржишту забаве већ и како ће се даље гранати и развијати. Отуда један део нове лексике енглеског порекла покушава, заправо, да опише начине на који се ови садржаји развијају, усложњавају, али и афирмишу у медијима.
Некада је било довољно имати наставак неког филма, што се понекад може, али не често назвати и варваризмом сиквел (што се није усталило у српском језику), али је зато по идентичном творбеном моделу у енглеском настала и у српски језик се пренела реч приквел у значењу „наставак неког успешног романа, филма и сл. с обрадом догађаја који претходе догађајима из изворног романа, филма” (карактеристичан нпр. за филмове стиповског педигреа) са домаћим еквивалентом који није заживео – преднаставак. Позајмљеница рибут (ребут), односно глагол рибутовати (и гл. им. рибутовање) односи се на „поново покретање неког процеса, пројекта, поступка” (где је пренето из компјутерске терминологије) и обично означава поновно снимање неког филмског пројекта, али након извесног времена и са другом екипом глумаца и другачијом концепцијом. Различит од рибута јесте римејк (и гл. римејковати) који се односи на „нову и друкчију верзију, нарочито неког филмског или музичког дела”, и најчешће се у контексту филма или серија односи на „поновно снимање” неког дела које или припада другом језику и култури или је снимљено у оквиру истог језика и културе, али пре много година. Спиноф (или асоцијативни наставак) односи се најчешће на серијски програм (али може обухватати и филм, књигу и сл.) који проистиче или се развија из неког ранијег дела позајмљујући од њега неког од споредних ликова. Више различитих наставка, приквела или спинофова истог филма могу се удужити под заједнички назив франшиза.
Краћа најава за филм, серију и сл. која приказује вешто монтиране делове тог дела уз неку музичку подлогу означава се позајмљеницом трејлер (илити на немачком форшпан), међутим нешто новија је реч тизер (настала од енгл. to tease) која се у шали назива „трејлером за трејлер” и која представља још краћу најаву од трејлера, и у последње време најваљује пун трејлер. Овде можемо напоменути и лексему спојлер (и гл. спојловати, и гл. им. спојловање) која је често повезана са трејлером и односи се на „опис, тј. откривање детаља заплета неког филма, серије или књиге кварећи осећај неизвесности и узбуђења код потенцијалних гледалаца, читалаца и сл.” Постало је нека врста дигиталне културе при писању приказа, критика или осврта на филмове, серије или књиге да се свако такво откривање неког детаља унапред најави речју спојлер, која чак мора бити и визуелно упечатљива (истакнута болдом или великим словима).
Усложњавање филмске и серијске понуде довело је и до развоја нових жанрова и форми филмског, серијског и документарног програма, па тако у српски језик улазе и нове речи за те појмове, нпр. постали су популарни тзв. стриповски филмови (енгл. comicbook movies) и њихов поджанр суперхеројски филм (енгл. superhero movie), што су све директни калкови са енглеског језика. Суперхеројски филмови често имају радњу тзв. ориџин стори филма, тј. филма у коме се приказује генеза, постанак неког суперхероја (та синтагма није још устаљена у филмској критици, али се може чути у видео-клиповима који се баве филмовима и серијама). У жанру комедије у последње време развија се и бива и код нас све популарнији тзв. стендап, тј. представа у којој комичар сам стоји на позорници и публику засмејава вицевима, анегдотама, причама и сл. и која се може понашати или као именица (наслов: „Срђан Динчић о својим фејловима у стендапу”) или као непромењиви придев у колокацијама као што су стендап комедија, стендап комичар, стендап форма и сл. Као форма телевизијске комедије, која у Америци постоји од 40-их година 20. века, и у домаћој продукцији све чешће се говори о ситкому, или тзв. комедији ситуације (бленд у енглеском од речи situational comedy) која представља најчешће телевизијску серију у којој се иста група ликова јавља у разним смешним и забавним животним ситуацијама. Поджанр комедије какве су снимали Чарли Чаплин, Бастер Китон, или Три угурсуза некад су називане бурлескним или физичким комедијама, а данас се о њима све чешће говори преко англицизма слепстик, у значењу „филмске комедије која обилује динамичним радњама, нарочито јурњавом, ударањем и гађањем тортама.”
Иновације на пољу документароног филма утичу на то да се све више снима тзв. трукрајм документараца (што би било изворно преузимање) у којима се документарно реконструише неки злочин из стварног живота. Хумористичко-сатирични филм у форми озбиљног документарног програма којим се изругује обрађивана тема уводи се позајмљеницом мокументарац, што би био прилагођени англицизам. У жанру хорор филма пре две деценије наметнуо се назив за поджанр фаундфутиџ филма који подразумева тобожњи аутентични снимак направљен камером у стварним ситуацијама.
Овим примерима нисмо исцрпли све могућности позајмљивања из енглеског језика који се тичу филма и телевизије. У примерима филмских критика, осврта и приказа, који се обично колоквијалним језиком и експресивним разговорним стилом пишу и објављују на интернету, могу се наћи употребе још примера, од којих неке можемо третирати као оказионализме који још увек нису прошли ниједан аспект адаптације у српском језику, као што су нпр. трејдмарк (као главна, водећа особина неког редитеља), жвакати сценографију (калк од енгл. chewing the scenery) (преглумљивати неку сцену), саундтрек (музичка подлога која прати неко филмско или серијско дело), слоумоушен (сцена која је приказана успорено због постизања драмског ефекта) и сл.
Ипак, очигледно је да већи део побројаних примера постаје не само део наше дигитално-медијске стварности и начина на који перципирамо филм и телевизију већ и пуноправни део лексикографских остварења која се баве страним речима у српском језику, док су примери употребе у неформалним медијима (као што су портали, блогови) доминантан и важан део културе ове тематске групе.
Слободан Новокмет
ЛИТЕРАТУРА:
Ајџановић, Милан, Страхиња Степанов, Јасмина Дражић 2021. Српски речник новијих англицизама – недоумице, питања и примењена конструкцијска решења. У: Стана Ристић, Ивана Лазић Коњик, Ненад Ивановић (ур). Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема. Београд: Институт за српски језик САНУ, у штампи.
Клајн, Иван, Милан Шипка 2007: Велики речник страних речи и израза. Нови Сад: Прометеј, 2007.
Новокмет, Слободан 2012. Однос правописних приручника према терминима из информационе технологије. Научни састанак слависта у Вукове дане 41/1, Београд: Међународни славистички центар, 445–455.
Прћић, Твртко 2005: Енглески у српском. Нови Сад: Змај.
Srpski rečnik novijih anglicizama (Prvo, elektronsko izdanje), Novi Sad: Filozofski fakultet, 2021.
Извор: Језикофил
