У истраживању и формалном писању, морате цитирати изворе. Свака ваша важна тврдња, ако не и оригинално истраживање, мора бити поткрепљена поузданом референцом. Сматрам да ово може отежати писање.
У ком тренутку можемо сматрати да знамо? Када нешто постоји довољно дуго да је прихваћено као чињеница (нарочито сложеније ствари у филозофским дисциплинама), колико дуго је потребно да нешто сматрамо чињеницом пре него што престанемо да је подржавамо цитатом, цитатима?
Колико подупирем основне аргументе? Ако пишем рад који се бави рачунарском безбедношћу, претпостављам да моја публика зна довољно да не морам да рад филујем референцама које подржавају аргумент да је „безбедност рачунара важна“ или „ових дана много је безбедносних багова”. Да ли треба да будем ригорознији у писању и да нађем доказ за изнете тврдње?
Где сам заиста нешто научио? Сређивање онога што знам и одакле сам то сазнао почиње да ми се мути. Могу да користим алате као што је Зотеро да управљам библиотеком референци, али чак и тада, сетити се који од безброј радова је довео до тога да сазнам једну одређену чињеницу још увек ми представља петљанцију.
И кога је брига? Једини део оригиналног истраживачког рада (за разлику од приказа) који мене интересује је део евалуације/закључака. Само ме занима да ли ће то до чега год сам дошао бити корисно или не и зашто. И наравно, како ће рад бити објављен и имплементација. Али ови одељци често имају мало референци. Да ли се тако и други односе према мом раду? Какву вредност има цитат ако нема никога да га прочита?
Могу ли да подржим своју интуицију? С времена на време откријем да желим да напишем нешто у шта верујем на интуитивном нивоу. Али онда се осећам примораним да потражим да ли је неко то емпиријски доказао на овај или онај начин. Онда „одлутам“ или потпуно одустајем од писања те линије, хм, резоновања.
Да ли је идеја актуелна? Схватим да се позивам на старе радове и почињем да се питам да ли можда аутор, или чак шира истраживачка група, има новије публикације које проширују или мењају налазе ранијег рада. Колико сам обавезан да ажурирам своје референце?
Сви ови проблеми, а има их још, понекад ме доводе до тога да се мучим да било шта напишем, јер никад не знам да ли тачно и одговорно износим свој аргумент.
Нисам сигуран да ли је ово термин који је формално признат било где, али Citation Paralysis[1] ми изгледа прикладан наслов.
Референце:
[1] “Citation Paralysis”, Joseph Reagle, Published: Wed 11 February 2004, Accessed July 2022, https://reagle.org/joseph/pelican/praxis/citation-paralysis.html
Аутор: ЛонМ
Извор: Вивалди
За СКЦ „Ћирилица“ Београд и Ћирилизовано превео: Александар Јовановић
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!