Слободан Каназир: Човјек будућности

 

 

Слободан Каназир:

 

ЧОВЈЕК БУДУЋНОСТИ

 

 

Ти си уникат примитивности,

Вјешто су те испрограмирали,

Све твоје менталне активности

Успјешно деактивирали.

 

Ти си човјек од стила,

Задовољан и сретан,

Прототип модерног дебила,

Потпуно изузетан.

 

Идеје су ти стерилно чисте,

Бићеш човјек будућности,

Ако правилно искористе

Све твоје немогућности.

 

 

( Пјесма је настала крајем осамдесетих година прошлог вијека, а слика

''Прототип модерног дебила - цикиличност'' 2011.године, први пут је

изложена на 12 (25) Крајишком ликовном салону.)

 

С. Каназир

Пол Џозеф Вотсон: Никад горе савремене уметности (ВИДЕО)

700 година од почетка ренесансе и ево где стигосмо.

Да ли је ово "висока култура" - бескрајно парадирање ђубрета без смисла које ништа не говори и не пружа?

По анкети, Руси највише воле сликарство Ивана Ајвазовског (ВИДЕО)

Иван Ајвазовски је по томе колико је познат - трећи, али је по омиљености први међу руским сликарима, показала је анкета спроведена поводом 200-годишњице уметниковог рођења, чије је резултате у петак објавио руски Сверуски центар за истраживање јавног мнења:

"Иван Ајвазовски је трећи на листи најпознатијих руских сликара. Двадесет четири одсто Руса је навело његово име одговарајући на питање које није садржавало никакве сугестије. Први је Иван Шишкин (32%), други Иља Рјепин (29%)."

Међутим, 27% наших земљака највише воли дела Ајвазовског, 26% радове Шишкина, 16% Рјепина.

Ако се задесите у Санкт Петербургу...Ермитаж зове на "земаљска уживања" (ВИДЕО)

Музеј је први пут изложио јединствену холандску слику из 16. векa

Фотографија: Jeвгениј Сињавер

Поводом 500. годишњице смрти Хијеронимуса Боша музеј Ермитаж је изложио тек рестаурисану копију једног од најтајанственијих ремек-дела светске уметности. Непознати Бошов следбеник је репродуковао средњи део триптиха "Врт земаљских уживања", који се чува у музеју Прадо у Мадриду.

Слику из Ермитажа не можемо назвати тачном копијом: она је много мања од оригинала, и непознати уметник је морао да смањи број приказаних фигура. На оригиналној слици изглед је више графички, а у Ермитажовој верзији - пунији и сликовитији. Али, с обзиром да се руски музеји не могу похвалити присуством бар једног рада мајстора Северне ренесансе, изложба заслужује пажњу.

Склад у различитости

Марина Д. Рихтер

Специјално за Политику  

„Од Шагала до Маљевича” изложба посвећена руској авангарди у бечкој Албертини

Наталија Гончарова, Плава крава, 1911 (Фото: Albertina, Vienna – The Batliner Collection)

Беч – Руска авангарда представља једно од најсвестранијих и најрадикалнијих поглавља уметности 20. века. Иако различити по стиловима и идејама, руски авангардисти су истовремено у потрази за новом и универзалном уметношћу. С једне стране, црпели су инспирацију из западноевропске, превасходно париске уметничке сцене и нових облика изражавања попут фовизма и кубизма, а са друге, из визуелне традиције руске народне уметности и токова совјетске револуције. Без обзира на то да ли се позивају на апстракцију супрематизма и конструктивизма или на привидно традиционалније облике репрезентативне уметности, заједнички циљ им је раскид са прошлошћу и тежња ка синтези источноевропске популарне културе и западноевропског модернизма. Свака група је програм, сваки програм изазов.

Славица Ђукић: Са васкршње изложбе слика "Моја ћирилица" Олгице Стефановић у Српском културном центру у Београду

Моје слике су све оно што сам завештала ћутању... У њима су мириси и трептаји безборј воштаница запаљених за пријатеље и непријатеље и за спас српског народа. Оне су вапај и молитва, крик и прећутана реч

Васкршња изложба слика у Српском културном центру

Позната новосадска сликарка Олгица Стефановић уприличиће изложбу слика у Српском културном центру.

In memoriam: Микарићева и наша КолоВенија

Поводом упокојењеа великог српског сликара Милете Микарића



Микарићева и наша КолоВенија

Када одлази велики сликар, какав је, не само у српском народу, него и међ свим СлоВенима, несумњиво био Милета Микарић, почињу да говоре његове слике.

Оне оживе. Боје постају речи. А слике великих сликара говоре не о самом сликару, како би могао закључити неки неуки психоаналитичар, него причају неиспричану причу – пре свега друштву. Причају о епохи у којој је велики сликар живео. А Микарићеве слике говоре не само о нашем времену него и о будућем.

Црна магија тржишта уметнинама

Извор:DayDayPaint.com

Тржиште је магија, кажу поклоници капитализма, али неки признају да је та магија прилично мрачна. Погледајте шта се ради са уметничким делима и тржиштем уметнинама. Оно што је некада изазивало широкогрудост сада потхрањује супротно - неједнакост. А купци и продавци немају разлога да се врате на старо.

О томе сам размишљала читајући храбру и страствено написану књигу Моли Крабепл, "Крвљу нацртано" (Drawing Blood). "Оловка не може против мача, а камоли дронова", каже Кребепл. Али најбоља уметничка дела могу да изазову великодушност.

Што је илустровала причом о Пикасу.

Српско удружење "Ћирилица" Београд вас позива на отварање изложбе "Ноћ над Србијом" Милете Микарића

Поштовани пријатељи Српског удружења "Ћирилица" Београд, 

позивамо вас на

ОТВАРАЊЕ  ИЗЛОЖБЕ  СЛИКА  МИЛЕТЕ  МИКАРИЋА

"НОЋ  НАД   СРБИЈОМ"

Изложба слика Снежане Краљ у Српском Културном Центру "Ћирилица"

Ја сам Михаил Шостакович, сликар, акварелиста. Желим да Вас позовем да посетите мој сајт

Поглед на зелене дане

Поштовани и драги,

ја сам Михаил Шостакович, сликар, акварелиста.

Желим да Вас позовем да посетите мој сајт

http://akvareli5.wix.com/novo

Заувек с Москвом

Михаил Хмелко: Заувек с Москвом. Заувек с руским народом (Переяславська Рада / Споразум из Перејеслава), 1951.

Мирјана Ђошић,изложба "Феномен рефлексије" (видео)

 

Позивница за ликовну изложбу

За Ћирилизовано: Александар Јовановић

Шта све не смеш кад купиш слику

Уметничкa слика је и након продаје – и даље ауторско дело, а то значи да на том делу аутор и даље има законом призната морална права – да не дозволи њенo сакаћење или уништење

Драган Стојановић

Како и да ли уметник може да заштити своје дело које се од њега откупи за неку јавну колекцију? Може ли да заштити своја права и да предупреди да се нови власник понаша према том делу као према било којој својини?

Ова питања поставили су нам уметници испровоцирани случајем слике уметнице Марије Драгојловић коју је својевремено откупио хотел „Хајат”, а продајом хотела новом власнику слика је склоњена у депо и видно оштећена. Као што је „Политика” писала Марија Драгојловић је после тужбе против „Хајата” најпре добила спор на Врховном суду, а потом, после жалбе, Апелациони суд преиначио је пресуду у корист хотела „Хајат”.

Слике Миодрага Мише Јелића у Матици исељеника Србије

"Мистерија црвени јахач"

Отворена изложба поводом стогодишњице од Првог светског рата и свих ратова вођених против недужних људи. И у част Св. Ђорђа, небеског ратника

Један од најбољих српских сликара 20. века Миодраг Миша Јелић је, поводом стогодишњице од почетка Првог светског рата и свих ратова који су вођени против недужних људи, и у част Св. Ђорђа небеског ратника, организовао изложбу својих слика у Матици исељеника Србије под симболичним насловом „ Мистерија црвени јахач“. У готово интимној атмосфери изложбу је свечано отворио декан Факултета за културу и медије Мегатренд универзитета, професор др Миливоје Павловић.

-Јелићево сликарско умеће је, пре свега, само један чудесан дар, а и његова божанска благодат и жеља уметника да својим креативним радом прекомпонује и уреди, не само свој приватни живот, живот свог напаћеног народа , већ живот савременог несрећног света и тужног, ратовима посвађаног човечанства.Овако о Јелићевом сликарству говори професор др Радмило Петровић истичући да сликар Јелић, поправљајући и мењајући кроз сликарство свој сопствени живот, на један нови, хуманији и праведнији начин, утиче и на своју београдску околину, а и на светске галеријске просторе, где је чест и рад гост.

-Живимо у великом хаосу, скоро све вредности су погажене. А и да није те страшне пометње, стварност је, по правилу заглушна вика од које уметност мора знати да оствари хармонију. Уметник који је пред нама то чини, или покушава. Један романтичар је устврдио да: „Уметност, додуше, није насушни хлеб живота, али је зато вино живота“. За нас оно јесте прека и спасоносна потреба.

Јер кад етике нема, а морал је срозан и уништен, онда се спасење мора потражити у естетици, верујући у реч Достојевскога да ће лепота спасти свет, каже академик Драган Недељковић, говорећи о сликарству Мише Јелића.

Академски сликар Миодраг Д. Јелић рођен је 1950. године у Београду. Академију ликовних уметности завршио је у класи професора Милоша Бајића. Самостално је излагао у земљи и иностранству, од 2005. године посебно у Израелу и Америци. Члан је Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) и Српског сликарског друштва „ЛАДА“. Добитник је златне значке и Плакете Културно-просветне заједнице Србије. Иконописац је Московске патријаршије и Русије у целину. Има благослове за рад од Његове Светости патријарха српског Павла, и патријарха јерусалимског. Живи и ради у Београду.


Аутор: Славица Ђукић
За рубрику Сликарство: Милорад Ђошић

Сликам ради слике и то ме радује

Сликарка Мирјана Ђошић у светлу уметности и раљама кризе

 

Наши млади уметници и уметници уопште много боље пролазе било где у свету него овде. -Мислим да ми много тога не знамо у вези Косова и Метохије или нам много тога не говоре и плашим се да су многе ствари одлучене и да ми као мали људи на то не можемо да утичемо, каже Ђошићева.

Талентована , веома образована и марљива сликарка, професорка сликарства Перо Арт Центра, Мирјана Ђошић, пример је како млад човек може да се снађе и да живи од свог рада, упркос малим могућностима за запошљавање, посебно уметника, код нас у Србији. Један сасвим случајан сусрет искористили смо за кратак разговор о њеном стваралаштву, тешкоћама кризе, о томе како размишља о косовском проблему, амбицијама и плановима за будућност.

Као млад уметник, стваралац и професор постигли сте пуно. Сликате, излажете, предајете  и налазите се на докторским студијама Факултета ликовних уметности у Београду. Шта Вас радује а шта разочарава у сфери уметности и културном миљеу?

-Морам да кажем да ја у самом раду, односно у стварању слике, налазим задовољство, иако се сваки уметник нада да ће његова дела видети и други људи, сликам ради слике и то ме радује.
Оно што ме увек разочарава јесте јако лош положај, пре свега, младих уметника за које заправо нема места у уметничком свету Србије. Наши млади уметници и уметници уопште много боље пролазе било где у свету него овде. 

Колико је важно радити посао који се воли и колико та љубав може да компензира финансијске потешкоће са којима смо данас суочени?

-Мислим да је у сваком случају много лакше и лепше радити посао који волите и зато могу да кажем да имам пуно среће. Новац јесте веома битан јер нам омогућава егзистенцију, али ипак мислим да се не могу све ствари купити новцем. Највише волим када дођем на час, када подучавам децу или одрасле људе, ђаци сликају, ја им помажем својим сугестијама или директно, али се смејемо и на том часу се фантастично проведем. Никад није досадно. Новац то не може да купи.

Да ли су ваша очекивања од професионалног бављења сликарством испуњена?

-Имала сам доста групних и самосталних изложби, више од многих, мање од неких, и све у Србији. Моја очекивања су само донекле испуњена и веома бих волела да излажем у иностранству, па могу рећи да је то мој следећи циљ на коме вредно радим.

Ваша омиљена техника је и декупаж, па нам реците нешто о томе и да ли је то данас неки тренд?

-Моја омиљена техника је колаж, односно колаж и комбиноане технике, тиме се сада доста бавим. Декупажом сам се бавила извесно време и сада умем да посаветујем пријатеље или да им помогнем у вези ове технике.

Декупаж је декоративна техника, веома популарна и код нас. Користећи салвете, декупаж папир, лепак, акрилне боје и друго, старим предметима можете дати нови живот. Настала је у 19. Веку у Енглеској, али су је релативно скоро поново открили па се проширила Европом и стигла и до нас.  

-Како као млад човек гледате на све оно што се дешава на Косову и Метохији, опстанак је тежак, а повратка скоро и да нема? 

-Моје мишљење је да је све што се дешавало на Косову и Метохији, последица лоше политике која је вођена дуги низ година и да се све могло избећи паметним планирањем. Питам се колико тога сада заправо може да се учини.
Мислим да ми много тога не знамо у вези Косова и Метохије или нам много тога не говоре и плашим се да су многе ствари одлучене и да ми као мали људи на то не можемо да утичемо.

А како размишљају млади из Ваше генерације?

-Колико је мени познато став млађих људи сличан је мом.

Где налазите инспирацију за рад?

-Предмет мог истраживања су наочаре на хиљаду начина, као и делови лица, пре свега усне. Наочаре на лицу и одраз у њима. Наочаре саме, постављене у неки простор и опет одраз. Очи које наочаре скривају. Усне. Усне постављене у пољубац. Овај циклус слика  бави се оком и наочарима које ставља у службу огледала. У њима се у исто време огледа призор који се посматра а некад и особа која све то фотографише. Ова тема одлично се уклапа у моја ранија истраживања и представља неку врсту његовог наставка.

Какве су вам амбиције и планови?

О плановима сам нешто рекла, тичу се излагања у иностранству, затим да докторирам у року. Оно на чему исто веома вредно радим јесте школа сликања у „Перо Арт Центру“ око које се трудим да буде још боља.

Биографија
Мирјана Ђошић рођена је у Трстенику. Факултет ликовних уметности завршила је 2005. године у Београду, одсек сликарство у класи професорке Анђелке Бојовић. Код истог професора  је 2009. Године уписала последипломске студије . Члан је Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) од 2006. Године. Статус самосталног уметника има од 2009. године. Добитница је Прве награде за истакнути допринос у савременом сликарству, поводом Ревијалне изложбе Србије одржане у Уметничком павиљону Цвијета Зузорић у Београду 2012. Године.
Излагала је самостално и на групним изложбама у Београду, Новом Саду, Нишу, Вршцу, Крагујевцу, Чачку, Инђији, Трстенику...

Аутор: Славица Ђукић

Извор: Сликам ради слике и то ме радује