Преименовањем језика цијепају се нација и језички простор

Мијењање вјере и националног идентитета, не значи и заборављање матерњег језика - матерњи језик муслимана на овим просторима је српски, како су га дуго и звали, бар већина, који је онда добрим дијелом 20. вијека називан "српскохрватски језик", наводи Срето Танасић, директор Института за српски језик САНУ.

Разговарала: Весна ШУРБАТ 

БЕОГРАД, 8. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Директор Института за српски језик Српске академија наука и уметности /САНУ/ Срето Танасић упозорава да се посљедњих двадесетак година дешава преименовање српског језика с циљем мијењања националног идентитета и цијепања српског језичког простора.

"Цијепање српског језичког простора иде у прилог мијењању националног идентитета и преименовању Срба у друге новокомпоноване народе, а тиме и цијепању српског националног корпуса", упозорава Танасић у интервјуу за Срну.

Проф. др Милош Ковачевић: Српски језик не мијешати с другим језицима

ЗВОРНИК, 26. ЈАНУАРА /СРНА/ - Свети Сава је сматрао да је српски језик свјетлост разума и да свако ко мисли да припада Србима мора да зна српски језик и да га не мијеша са другим језицима, рекао је вечерас на Светосавској академији у Зворнику професор београдског Универзитета Милош Ковачевић.

Ковачевић је у бесједи истакао да је Свети Сава први српски књижевник и утемељивач школа и просвјете код Срба, те да се, осврћући се на прво дјело "Житије" Светог Стефана, које је написано на старом српском језику, питао - шта је заправо српски језик.

"Управо, када се све то данас сагледа, долазимо у ситуацију да се и ми боримо за чистоту српског језика, који је под великим утицајем енглеског и других језика, као што је, очито је, било и у Савино доба да је српски језик био под утицајем неких других језика", рекао је Ковачевић.

Он је нагласио да данас скоро нико не схвата да је чување националног идентитета чување језика, као што је било у Савино доба да је чување језика значило чување националног идентитета.