Дмитриј Орлов: Мој рецепт за преживљавање 2016. - колабирај раније и чешће

Тони Футура

У годишњем смо добу када најмудрије животиње које живе у северним крајевима спавају зимским сном у брлозима и исупљеним деблима, док нешто мање мудри фолиранти износе своја предвиђања за нову, још једну годину. Моје предвиђање је вазда исто - ствари ће наставити мање-више својим током све док нешто велико не пукне, а вероватноћа да ће нешто велико пући расте сваком минулом годином. Ја тај догађај зовем "колапсом" и предвиђао сам, годину за годином, да ће се кад-тад догодити. Па ето, уместо још једног општег и некорисног предвиђања, ове године извол'те рецепт.

Претпостављам да неће бити баш много људи који ће хтети да га искористе; не баш много чланова моје фамилије, ни пријатеља, ни познаника, нити вас који ово читате. И то је уреду, јер, као што сам више пута видео па научио, бројност није битна. Чак напротив: вероватноћа да ће било који штос "упалити" је обрнуто пропорционална броју покушаја, односно, броју људи који ће га покушати. И тако, вама који читате ово и мислите "ма нема шансе да ово могу изведем, због (бедан изговор)" - добро је! Сасвим у реду, што се мене тиче. Мање људи - лакше се дише.

А то се односи и на малобројне који ће се натерати да ово прочитају. Много ће више бити оних што неће хтети, јер - о каквом то колапсу причам? Цена бензина је ниска, Обама је привео крају већину ратова, економија је довољно јака да централна банка САД повећа каматну стопу, а  кад се Берни Трамп домогне Беле куће, и све остало ће доћи на право место - по свету који мисли да људима као ја што сам, који већ неко време предвиђају колапс, а очигледно нису били у праву, треба психоаналитичар, а не следбеници. Још једном - у реду, довиђена и хвала на свом том срању.

А разлози зашто је све срање су следећи: