Продор Турске у Средњу Азију (и затирањем ћирилице)

Под вођством Реџепа Тајипа Ердогана, полажући право на улогу нове регионалне суперсиле, Турска је последњих деценија све активнија у спровођењу независне спољне политике, покушава да се позиционира као кључна држава такозване Афроазије, повезница Африке, Азије и Европе. Недавно је турски председник почео да још вредније ради на стварању турских, или ако Мађарска буде укључена, туранских држава, а што је посебно било наглашено на самиту Организације турских држава (Турски савет) одржаном у Истанбулу 12. новембра. У том контексту, упућен је позив Уједињеним нацијама да са Организацијом турских држава потпише документ о сарадњи, чиме су потврђене претензије ове организације, којој је окосница Анкара, да у блиској будућности прерасте у неку врсту "Турских Уједињених нација“. Корак у том правцу већ је учињен на последњем самиту преименовањем Турског савета у Организацију турских држава.

Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган и председник Странке националистичког покрета (Сиви вукови) Девлет Бачели. са мапом Турског света. Извор за фотографију: Кавказус воч

Истовремено, садашње турско руководство, док се заклиње у Ататурково наслеђе, нипошто не осуђује пантуркизам, иако је он неспојив са званичним виђењем Турске.

Активно спроводећи новоотоманску спољну политику, Реџеп Тајип Ердоган искрено верује да би Анкара требало да игра водећу улогу у спољној политици на Блиском Истоку и у Средњој Азији, посебно имајући у виду чињеницу да су многе земље региона некада биле део Османског царства.

Средња Азија је за Турску један од најзначајнијих региона, јер је географски окружена државама са претежно турским становништвом. Без Средње Азије, Турска објективно не може задовољити властите амбиције државе која тежи да води све турске земље. Све заједно, резултирало је тиме да Анкара појачава деловање са идејом турског јединства у последњем периоду. Међутим, њени интереси на Блиском Истоку и даље су приоритет.

У погледу политике Анкаре обједињавања држава Средње Азије, у августу је одржана прослава 30. годишњице независности држава "турског света". Учествовали су: Узбекистан, Киргистан, Казахстан, Азербејџан и Туркменистан, иако је Туркменистан и даље неутралан и није члан Турског савета, и што је председник државе присуствовао самиту ЗНД 12. новембра у Анкари. Свечаност је покренула Међународна организација турске културе, TÜRKSOY, са седиштем у Анкари. Пригодне свечаности су такође одржане у Мађарској (посматрач у Турском савету) и Румунији.

Уочљиво је да је догађај био проткан дистанцирањем од совјетске прошлости, што значи да је на делу и политика брисања заједничке прошлости тих држава и Русије.

Председник Азербејџана Илхам Алијев, председник Казахстана Касим-Јомарт Токајев, председник Киргистана Садир Јапаров, председник Узбекистана Шавкат Мирзијојев и председник владе Мађарске Виктор Орбан у својству представника државе посматрача, као и  председник Туркменије Гурбангули Бердимухамедова, на скуп Турског савета у Истанбулу одржаном 12. новембра позвао је вођ Турске Ердоган.

Учесници самита Турског савета су разговарали о питањима ширења сарадње и најавили планове за допуну културне и хуманитарне сарадње пројектима Турског савета у области економије, трговине, транспорта и енергетике, као и оснивање Турског инвестиционог фонда. Раније су се чланови Турског савета договорили да створе заједнички безвизни простор до 2040. године, а до 2026-28. планирају да формирају заједничко турско тржиште робе, инвестиција, рада и услуга. Истовремено, међу одредбама културне и хуманитарне сарадње које је предложила Анкара, посебну пажњу привлачи стварање заједничке абецеде. Тиме, с обзиром на то да Турска користи латинично писмо, док неке турске земље, посебно Киргистан, користе ћириличку азбуку, смер предложених иновација је јасан - продубљивање одвајања земаља Средње Азије од Москве.

Као што показују и недавни самит Турског савета и новија политика Турске у региону Средње Азије, званична Анкара игра своју пантурску игру. И ова игра званичне Анкаре у последње време постаје све жешћа због све силе проблема, поготово  економских. Турска лира је пала на рекордно ниску вредност након што је централна банка смањила референтну каматну стопу за 100 базних поена, са 16% на 15%, а лира је од почетка године депресирала за готово 30% у односу на долар, постајући најслабија валута средње развијених земаља. А то није допринело популарности турског председника, напротив, она се из дана у дан смањује и, у таквим околностима, Ердоган је почео да истиче спољнополитичке планове, укључујући промоцију Турског савета, надајући се да ће успеси на међународној сцени умањити пад поверења у лидера земље.

Мора се споменути још нешто. Дан после усвајања "Визије Турског света 2040", декларације Осмог самита Турског савета у Истанбулу, обнародована је мапа Турског света, коју, како се види на фотографији, држе председник Ердоган и председник Странке националистичког покрета (познатија под називом Сиви вукови) Девлет Бачели. На мапи, Турски свет се протеже од Атлантског океана, преко Бугарске, са Турском у центру наравно, и захвата Средњу Азије и трећину, двадесет области Русије. Сиви вукови су ултрадесничарска странка коју слабо ко подржава. Али поставља се питање да ли заступа и стварне Ердоганове замисли.

Успут, збуњује и то што су територије земаља Средње Азије на мапи обојене истом бојом као и сама Турска. Сматра ли Анкара да је регион већ сада њена територија, да не признаје постојеће границе Казахстана, Киргизије, Узбекистана и Туркменистана потпуно?

Мапа Сивих вукова јасно указује На жељу Анкаре да присвоји велике територије других држава. И никако није "тек онако" дарак, јер прес и протоколарна служба шефа било које државе, а камоли Турске, увек и строго воде рачуна о избору фотографија, шта ће се објавити, шта не.

Намере Турске су очигледне. Али на државама Средње Азије је да одлуче шта оне хоће и да ли ће пристати на још покоравања Ердогану. У сваком случају, требало би да се изјасне. 

Напомена преводиоца: Сиви вукови нису једини новоосмански картографи. Ево мапе турског Министарства просвете из 1993. године...

Аутор: Владимир Одинцов

Извор: Њу истерн аутлук

Превод и опрема: Ћирилизовано

Авијација држава ЗНД подигнута на вежбовну узбуну, пресрела бомбардере великог долета

Према плану вежбе три стратешка бомбардера-ракетоносца замишљеног непријатеља, чију улогу су играли Ту-160, Ту-95МС и два бомбардера великог долета Ту-22М3 авијације дугог домета Војно-ваздушних снага Русије су одлетели у Источноевропску и Централноазијску област, саопштили су у Одељењу за информисање и масовне комуникације Министарства одбране Руске Федерације.

Како су објаснили у одељењу, бомбардери су били мете дежурних ПВО снага Белорусије, Казахстана, ВКС РФ и других група и војних области.

Антитерористичка јединица одбила "напад терориста" у Киргистану

У ваздухопловној бази Кант у Киргистану, јединица за антитерористичка дејства је одбила напад замишљеног непријатеља, који је покушао да отме авион.

The Diplomat: Доживотни председници Средње Азије

Емомали Рахмон (Фотографија: Шамил Жуматов / Ројтерс)

Председник Таџикистана је децембра 2015. године по основу посебног закона добио титулу вође нације. Али он не би да се на томе стане. Таџикистанска скупштина је 22. јануара усвојила нове уставне амандмане којима се председнику Емомалију Рахмону омогућава да се неограничено пута кандидује, и минимална старосна доб кандидата са 35 смањује на 30 година. То значи да ће старији Рахмонов син, Рустам Емомали, којем је сада 28 година, моћи да се кандидује за председника 2020. године, када ће се окончати садашњи мандат његовог оца.

Рахмон, којем је 63, а земљом влада 23 године, већ четири пута се успешно изборио за место председника, последњи пут 2013., када је изабран на седам година. Референдум којим треба да се учврсти нова измена највишег закона државе вероватно ће бити одржан у мају или јуну ове године.

Председник Таџикистана успешно следи пут других средњоазијских лидера, који се нимало не стиде да устав мењају зарад својих потреба. Узурпирање власти је у Узбекистану, Таџикистану, Казахстану и Туркменистану уобичајена ствар. Узбечки председник Ислам Каримов (77), који влада од 1989., поново је изабран 29. марта прошле године, а после њега, 26. априла,  исто и председник Казахстана Нурсултан Назарбајев, при чему су обојица званично добили више од 90% гласова, мада се ни један није гњавио предизборним агитовањем и убеђивањем својих поданика.

Путинов пас и амерички керови

Извор: https://cdn.liveleak.com

Ћирилизовано: Прочитали сте сигурно да је "ПУТИН ПОКАЗАО НЕЖНУ СТРАНУ: Погледајте којим гестом је растопио срца широм планете (ФОТО)", како је вест насловљена на једном нашем сајту. Могла је да се обради и овако, начином на који уредник ставља до знања да зна о чему се ту (још) ради, или као што је учинило руско државно гласило на српском језику, Спутњик, чију вам верзију и преносимо - као увод. Увод? Да, јер вест се не чита изоловано од других, у овом случају једне мале агенцијске вести с киргиског сајта, коју, наравно, ниједан српски медиј није пренео, јер даје "лош пример". Прочитаћете је у наставку, а онда коментар.

Кад Путин испуни жељу (фото)

© Sputnik/ Табылды Кадырбеков

Председник Русије Владимир Путин поклонио је девојчици из киргистанског града Баликчи Даши Јаицкој шестомесечно штене расе њуфаундленд.

Киргизија: Сједињене Америчке Државе припремају још једну "обојену револуцију" (ВИДЕО)

У Бишкеку, главном граду Киргиске Републике, пре једног дана су пред парламентом одржане демонстрације против уставних амандмана које је иницирала владајућа већина. У протесту што су га организовале јавне организације и борци за људска права учествовало је око 50 људи, који су носили транспаренте са прецртаним ликовима лидера већинске партије и шефа предсеничке администрације, и извикивали пароле "СТОП продавању земље!", "Не безакоњу!" и "Не силујте Устав!". У протесту је учествовао и добро познати киргиски активиста и борац за људска права, председник јавне организације "Партнерска група Прецедент", Нурбек Токтатунов.

Истог дана се у поподневним сатима на интернету појавио снимак, чији аутор тврди: "Један од организатора митинга, Нурбек Токтакунов, састао се у свом уреду са америчким амбасадор у Киргизији Ричардом Мајлсом."

Истим Ричардом Мајлсом којег републикански медији зову "геније обојене револуције".

Зоран Ђинђић, Ричард Мајлс и Миодраг Перишић, Београд 3. фебруар 1995. године (Извор:| Virtuelni Muzej Zorana Đinđića

Пол Крејг Робертс: Јерменија и главни непријатељ Русије

Као што сам и очекивао, у главном граду Јерменије избише протести. Изговор је пораст цена електричне енергије. Али повећање није толико да би срушило кућни буџет, чиме изговор постаје сумњив. Шта више, видео снимци показују да су демонстранти све млади, што сугерише да не протестују они који плаћају рачуне за струју.

Може бити да су протести наивни и легитимни, али наоко делује као да су НВО на буџету Националне задужбине за демократију опет на улице извеле лаковерне и наивне студенте.