недеља, 28. новембар 2021.

Продор Турске у Средњу Азију (и затирањем ћирилице)

Под вођством Реџепа Тајипа Ердогана, полажући право на улогу нове регионалне суперсиле, Турска је последњих деценија све активнија у спровођењу независне спољне политике, покушава да се позиционира као кључна држава такозване Афроазије, повезница Африке, Азије и Европе. Недавно је турски председник почео да још вредније ради на стварању турских, или ако Мађарска буде укључена, туранских држава, а што је посебно било наглашено на самиту Организације турских држава (Турски савет) одржаном у Истанбулу 12. новембра. У том контексту, упућен је позив Уједињеним нацијама да са Организацијом турских држава потпише документ о сарадњи, чиме су потврђене претензије ове организације, којој је окосница Анкара, да у блиској будућности прерасте у неку врсту "Турских Уједињених нација“. Корак у том правцу већ је учињен на последњем самиту преименовањем Турског савета у Организацију турских држава.

Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган и председник Странке националистичког покрета (Сиви вукови) Девлет Бачели. са мапом Турског света. Извор за фотографију: Кавказус воч

Истовремено, садашње турско руководство, док се заклиње у Ататурково наслеђе, нипошто не осуђује пантуркизам, иако је он неспојив са званичним виђењем Турске.

Активно спроводећи новоотоманску спољну политику, Реџеп Тајип Ердоган искрено верује да би Анкара требало да игра водећу улогу у спољној политици на Блиском Истоку и у Средњој Азији, посебно имајући у виду чињеницу да су многе земље региона некада биле део Османског царства.

Средња Азија је за Турску један од најзначајнијих региона, јер је географски окружена државама са претежно турским становништвом. Без Средње Азије, Турска објективно не може задовољити властите амбиције државе која тежи да води све турске земље. Све заједно, резултирало је тиме да Анкара појачава деловање са идејом турског јединства у последњем периоду. Међутим, њени интереси на Блиском Истоку и даље су приоритет.

У погледу политике Анкаре обједињавања држава Средње Азије, у августу је одржана прослава 30. годишњице независности држава "турског света". Учествовали су: Узбекистан, Киргистан, Казахстан, Азербејџан и Туркменистан, иако је Туркменистан и даље неутралан и није члан Турског савета, и што је председник државе присуствовао самиту ЗНД 12. новембра у Анкари. Свечаност је покренула Међународна организација турске културе, TÜRKSOY, са седиштем у Анкари. Пригодне свечаности су такође одржане у Мађарској (посматрач у Турском савету) и Румунији.

Уочљиво је да је догађај био проткан дистанцирањем од совјетске прошлости, што значи да је на делу и политика брисања заједничке прошлости тих држава и Русије.

Председник Азербејџана Илхам Алијев, председник Казахстана Касим-Јомарт Токајев, председник Киргистана Садир Јапаров, председник Узбекистана Шавкат Мирзијојев и председник владе Мађарске Виктор Орбан у својству представника државе посматрача, као и  председник Туркменије Гурбангули Бердимухамедова, на скуп Турског савета у Истанбулу одржаном 12. новембра позвао је вођ Турске Ердоган.

Учесници самита Турског савета су разговарали о питањима ширења сарадње и најавили планове за допуну културне и хуманитарне сарадње пројектима Турског савета у области економије, трговине, транспорта и енергетике, као и оснивање Турског инвестиционог фонда. Раније су се чланови Турског савета договорили да створе заједнички безвизни простор до 2040. године, а до 2026-28. планирају да формирају заједничко турско тржиште робе, инвестиција, рада и услуга. Истовремено, међу одредбама културне и хуманитарне сарадње које је предложила Анкара, посебну пажњу привлачи стварање заједничке абецеде. Тиме, с обзиром на то да Турска користи латинично писмо, док неке турске земље, посебно Киргистан, користе ћириличку азбуку, смер предложених иновација је јасан - продубљивање одвајања земаља Средње Азије од Москве.

Као што показују и недавни самит Турског савета и новија политика Турске у региону Средње Азије, званична Анкара игра своју пантурску игру. И ова игра званичне Анкаре у последње време постаје све жешћа због све силе проблема, поготово  економских. Турска лира је пала на рекордно ниску вредност након што је централна банка смањила референтну каматну стопу за 100 базних поена, са 16% на 15%, а лира је од почетка године депресирала за готово 30% у односу на долар, постајући најслабија валута средње развијених земаља. А то није допринело популарности турског председника, напротив, она се из дана у дан смањује и, у таквим околностима, Ердоган је почео да истиче спољнополитичке планове, укључујући промоцију Турског савета, надајући се да ће успеси на међународној сцени умањити пад поверења у лидера земље.

Мора се споменути још нешто. Дан после усвајања "Визије Турског света 2040", декларације Осмог самита Турског савета у Истанбулу, обнародована је мапа Турског света, коју, како се види на фотографији, држе председник Ердоган и председник Странке националистичког покрета (познатија под називом Сиви вукови) Девлет Бачели. На мапи, Турски свет се протеже од Атлантског океана, преко Бугарске, са Турском у центру наравно, и захвата Средњу Азије и трећину, двадесет области Русије. Сиви вукови су ултрадесничарска странка коју слабо ко подржава. Али поставља се питање да ли заступа и стварне Ердоганове замисли.

Успут, збуњује и то што су територије земаља Средње Азије на мапи обојене истом бојом као и сама Турска. Сматра ли Анкара да је регион већ сада њена територија, да не признаје постојеће границе Казахстана, Киргизије, Узбекистана и Туркменистана потпуно?

Мапа Сивих вукова јасно указује На жељу Анкаре да присвоји велике територије других држава. И никако није "тек онако" дарак, јер прес и протоколарна служба шефа било које државе, а камоли Турске, увек и строго воде рачуна о избору фотографија, шта ће се објавити, шта не.

Намере Турске су очигледне. Али на државама Средње Азије је да одлуче шта оне хоће и да ли ће пристати на још покоравања Ердогану. У сваком случају, требало би да се изјасне. 


Напомена преводиоца: Сиви вукови нису једини новоосмански картографи. Ево мапе турског Министарства просвете из 1993. године...


Аутор: Владимир Одинцов

Извор: Њу истерн аутлук

Превод и опрема: Ћирилизовано

1 коментар:

Пишите српски, ћирилицом!