петак, 26. новембар 2021.

Ф. Виљем Енгдал: Глобалистички напад на пољопривреду преко снабдевања ђубривом



Несташица енергије у целом свету, која је цене угља, нафте и природног гаса последњих месеци напумпала да нарасту до небеса, предвидива је последица лудачке јурњаве у слеђењу "нула угљен-диоксида" (“Zero Carbon”) економске политике, којом глупаве владе субвенционишу повећање удела електричне енергије из непоуздане производње струје од топлине Сунца и енергије ветра. Једна од последица је и до петоструко скупљи природни гас широм света, у Кини, ЕУ, у САД, посвуда, и следствено несташици природног гаса и експлозији цена, растућа светска криза у светској производњи пољопривредних ђубрива. Ово можда није случајно. У складу је с Велики ресет агендом Светског економског форума из Давоса и Агендом 2030 Уједињених нација.

А где смо ту ми? Србија и Агенда 2030

Ђубрива на бази амонијака праве се од азота - што је највећи саставни део ваздуха па га никада не недостаје - и природног гаса или метана чине готово 70% свих пољопривредних ђубрива која се користе за подршку главним пољопривредним културама, попут пшенице, кукуруза, пиринча, чак и кафе. Како су цене природног гаса протеклих месеци порасле и до пет пута, то је имало погубни утицај на светску производњу ђубрива где око 80% трошкова израде амонијачних ђубрива настаје помоћу природног гаса.

Када је ураган Ида 25. августа захватио Луизијану, највећа фабрика амонијака на свету, у власништву ЦФ Индустрис, затворена је из безбедносних разлога и поново отворен десет дана касније. Занимљиво је да су у том тренутку још две фабрике исте групације, ЦФ Индустрис (CF Industries), оне у Великој Британији, најавиле да ће 22. септембра затворити још две фабрике ђубрива, тврдећи да су високе цене природног гаса узрок, упркос чињеници да је њихова фабрика у Луизијани управо прорадила. Британске подружнице америчког принципала обезбеђују две трећине домаће потражње за ђубривом у Великој Британији. Влада је била приморана да хитно одобри субвенције ЦФ Индустрис-у како би привремено поново отворила бар једно од два постројења, да би ублажила притиске. Комбиновани ефекат три затварања главних постројења исте групације битно је отежао кризу у светском снабдевању ђубривом. Мож' бити да је пука случајност да су два највећа власника акција ЦФ Индустрис-а инвестиционе компаније Вангард и Блек рок.

Креће лавина. Почетком октобра, немачка компанија за хемикалије БАСФ најавила је затварање својих фабрика за производњу амонијачног ђубрива на неодређено време у Белгији и Немачкој, што је утицало и на производњу адитива за дизел гориво на бази амонијака, "ед блу" (AdBlue). Потом је уследило затварање Ахеме у Литванији, холандске ОЦИ, норвешка Јара интернационал смањује производњу амонијачног ђубрива за ЕУ за 40%, шпанска Фертиберија и ОПЗ, велики произвођач из Украјине, такође затварају своја постројења, као што чини и Бореалис АГ из Аустрије, док је највећи немачки произвођач, СКВ Пистериц (SKW Piesteritz) смањио производњу за 20%.

Приде, погоршавајући кризу, Бајденова администрација у августу намеће санкције четвртом произвођачу ђубрива у свету, белоруском Берлускали ОАО-у, кривом за "одржавање у животу белоруског режима на штету белоруског народа", а можда и зато што контролише петину светске берзе ђубрива на бази калијума.

Душа светске сигурности хране

Азотна ђубрива су најчешће коришћена ђубрива у глобалној пољопривреди, чине око три четвртине свих комерцијалних ђубрива. Од Хабер-Бош концерна развоја процеса њихове производње у Немачкој непосредно пре Првог светског рата, вештачка производња азотних ђубрива је омогућила огромну експанзију у пољопривредној продуктивности. Азотна ђубрива се праве од амонијака произведеног Хабер-Бошовим поступком, у коме се, енергетски, интензивно користи природни гас, што је метан, а за снабдевање водоником. Добијени амонијак се користи као сировина за друга азотна ђубрива, као што су безводни амонијум-нитрат и уреа. Приноси усева од Другог светског рата постали су јако зависни од ђубрива на бази азота. За САД се процењује да би просечни приноси кукуруза опали за 40 процената без азотног ђубрива.

Садашње процене су да можда половина човечанства зависи од азотних ђубрива. Према студији објављеној у научном часопису "Нејчер", 48 процената светске популације у 2008. години зависило је од азотних ђубрива за свакодневни приступ храни, што "значи да су азотна ђубрива у 2015. години обезбедила сигурност хране за 3,5 милијарди људи који би иначе гладовали до смрти”.

Да криза буде још гора, Пекинг одлучује да драстично смањи или чак обустави извоз ђубрива. Разлога је више: недостатак угља и природног гаса за производњу електричне струје, све до паничних покушаја да се овлада домаћом инфлацијом. Област Хенан, средиште производње житарица, летос је задесила већа но икада поплава, а влада је започела с кампањом "Празан тањир 2.0" како би зауставила бацање хране, за коју неки сматрају да је покушај прикривања озбиљног подбачаја у жетви.

Кина, Индија и САД су убедљиво највећи корисници азотних ђубрива у тонама по хектару. Кина је такође један од највећих извозника ђубрива и њена влада је у септембру најавила забрану извоза азота и фосфатних ђубрива до јуна 2022. године. Са високим глобалним ценама природног гаса, као и угља који увози, Кина је морала да се суочи са прекидима у снабдевању електричне енергије због обустава испоруке електропривредних компанија, које нису хтеле да струју продају с губитком. И, као последица сложене кризе, уследила је забрана извоза ђубрива. Кина је највећи извозник азотног ђубрива урее, која чини готово трећину светске понуде, а такође је главни произвођач фосфата.

У Баварској на југу Немачке, фармери наводно не могу да купе ђубриво најмање до следећег лета. Све шира и дубља, глобална криза са ђубривом довешће до наглог смањења приноса сточног кукуруза, пшенице, пиринча, кафе и других усева у 2022. години, а све усред најгоре инфлације цена хране последњих деценија, додатно погоршаном мерама безбедности и поремећајима у светском трговачком бродарству.

Атак на метан на УН конференцији о климатским променама (КОП 26)

Последица светске кризе у снабдевању ђубривом су и петоструко веће цене природног гаса, како се метан другачије назива, а што је опет последица "зелене политике" против угљен-диоксида Бајденове администрације, њеног програма "Спремни за 55" (“Fit for 55”), којим се предвиђа да се емисија угљен-диоксида смањи за 55%, што обухвата и метан и природни гас. Бајденова администрацијаје укида инвестирање у природни гас из шкриљаца и безглаво субвенцинише "зелену енергију", првенствено од сунца и ветра, што је довело до непоузданости електричне мреже, пошто кад ветар не дува и није сунчано долази до несташице  "алтернативне" струје. Проблем, велики проблем је складиштење, јер у земљама као што је енергетски зависна Немачка, алтернативе могу чинити 42% бруто потрошње. Како се нуклеарне електране и електране на угаљ опорезују до принудног затварања због лудила "нула угљен-диоксид" политике, цене нафте и природног гаса експлодирају. Нова улагања у експлоатацију угљоводоника као резултат тога се смањују, а залихе су ограничене управо када су енергенти свима потребни.

Све ово се добро уклапа у "Агенду 2030" Уједињених нација за "одрживу" пољопривреду и "велико ресетовање" Светског економског форума Клауса Шваба и Блек рока са Вол стрита (са девет билиона долара којима управља), а већ доводи до драстичног смањења производње меса, замењујући га лажним лабораторијским месом или чак инсектима као извором протеина.

Пољопривреда, посебно производња меса, навелико се сатанизује, тобоже зато што је главни узрок "глобалног загревања. Стога је метан прва мета на тапету "Зелене агенде", првенствено у САД и ЕУ. На недавно одржаном самиту, УН конференцији о климатским променама, њихов заједнички предлог, да се емисија метана до 2030. смањи за 30%, потписало је око 100 држава. Последично, можемо очекивати све жешће атаке влада и НВО-а на досадашњи прехрамбени систем, нападе у виду повећања цена пољопривредних ђубрива, кампања против меса у исхрани и захтева за "одрживом" пољопривредом - Њу дил за рат против нафте, гаса и угља, темеља релативно јефтиног енергетског система, окоснице данашње светске економије и главног средства за бег од јада и чемера после Другог светског рата.


Претходно од истог аутора: Ф. Виљем Енгдал: Глобалисти приватизују и природу

Сви његови претходни преводи овде .

Аутор: Ф. Виљем Енгдал

Извор: Now The Organized Takedown of Global Fertilizer Supply?

Превод: Ћирилизовано


Нема коментара:

Постави коментар

Пишите српски, ћирилицом!