Зашто је Њујорк тајмс тврдио да је на Марсу пронађен живот

 

Илустрација: Getty Images / VICTOR HABBICK VISIONS

"Апсолутни доказ да постоји свестан, интелигентан, органски живот на Марсу."

Ако сте пратили вести о медијској индустрији и истраживању свемира 2021. године, вероватно се сећате да је Њујорк тајмс једном објавио вест у којој тврди да су на планети Марс пронађене - лубенице.

"Власти кажу да је за пораст чудног воћног корова на Земљи крив пљусак лубеница из свемира", каже прича коју је лист уклонио за мање од сат времена, али је и даље доступна у облику архивског снимка. "ФБИ је одбио да коментарише извештај о киши свемирских лубеница, али је потврдио да су пресретнути кивији."

Портпарол листа убрзо је појаснила да је чланак био тек глупави нацрт у оквиру програма за тестирање система, који је нехотице објављен.

Како се испоставило, ово није први пут да угледни лист погрешно тврди да је на Црвеној планети откривен живот. "НА ПЛАНЕТИ МАРС ПОСТОЈИ ЖИВОТ", објавио је Њујорк тајмс децембра 1906. године, и то великим словима.

У репортажи, новинар и песник Лилиан Витинг - својевремено толико позната и уважавана да и сада има своју страницу на Википедији, пуних 78 година након што је сва загрцнута писала о Персивалу Ловелу, контроверзном астроному који је основао Ловел опсерваторију у Аризони, у којој је касније, тражећи Планету Икс, открио планету Плутон.

Ловел је био уверен да је коришћењем великог телескопа који је изградио на својој опсерваторији уочио "мрежу канала на Марсу, која формира колосалан и мудро планиран систем дизајниран да наводњава оазе огромне пустиње која сачињава површину ове планете."

"Астроном проналази мрежу чудесно дизајнираних канала који прелазе преко пустиње, спајају се на одређеним тачкама, у јединствене линије, хиљаде миља у дужини, три до седамнаест канала који се понекад конвергирају у једну тачку", пише Витинг. "Стога је једини логичан закључак ... да су оазе велики центри становништва; да су канали изграђени на основу података о потреби како је горе наведено, и да је њихово постојање неупитан и апсолутни доказ да постоји свестан, интелигентан, интелигентан и органски живот на Марсу."

Чланак вреди прочитати. Поред фасцинантног низа љупко старинских стилских избора и грешака, то је очаравајући снимак тренутка када се чинило да је наука осећала огромно и непознато, када је ексцентрични професор могао да прави нечувене екстраполације о нечему за шта је мислио да је видео својим телескопом и када је најугледнија новина умела да пише о томе.

Јасно, Ловелове тврдње изазвалеле су доста полемика у то време од стране његових колега; након што је видео Ловелове астрономске белешке на састанку Краљевског астрономског друштва, један критичар је написао да "не знам да ли господин Ловел гледао у Марс сведок није добио марс на мозгу, и по некој трансференцији приписао ознаке Венери".

Читава епизода се враћа у ракурс јавности због нове књиге новинара Дејвида Барона, под називом "Марсовци". У њој, Барон истражује експлозију интереса - и дивно иберочинске псеудонауке - око планете Марс током Позлаћеног доба. Научничке звезде, укључујући Николу Теслу и Александра Грејема Бела скочиле су у тренд, пре но што је права наука умирила целу ствар.

И, да се затвори пун круг, Баронова књига ове недеље је добила сјајан приказ - објављен у Њујорк тајмсу.

Марсовска грозница "запљуснула је углађено друштво Америке, са живописним приказима ванземаљаца који се појављују у рекламама за сапун и алкохолна пића, на Бродвеју и на вечеринкама", каже се у приказу. папира. А у закључку, "вазда живахна жута штампа, па и озбиљне куће попут Њујорк тајмса и Вол стрит журнала, објаваивали су све врсте спекулација о Црвеној планети као чињенице".

Аутор: Јон Кристијан

Извор: Футуризам

Превод: А. Јовановић

ЈЕЗИКОМАНИЈА: Потпун, не може потпунији

Извор: РТВ (Илустрација)

Степеновање придева и прилога или компарација, део је језика који користимо свакодневно, а ретко о њему размишљамо.

Сви знамо основне облике: позитив (леп), компаратив (лепши) и суперлатив (најлепши). Међутим, када кренемо у праксу, грешке се појављују баш често.

Правилан компаратив најчешће се гради додавањем наставка -ши или -ји на основу придева: брз – бржи, топао – топлији, млад – млађи. Суперлатив добијамо додавањем нај- испред компаратива: најбржи, најтоплији, најмлађи.

Проблем настаје код неправилних облика, који не прате ово правило. На пример: добар – бољи – најбољи, лош – гори – најгори, велик – већи – највећи. Ови облици су део језичке традиције и не можемо их правити „по осећају”.

Постоје и придеви који се не пореде. То су тзв. апсолутни придеви, попут „мртав” или „потпун”. Не каже се „мртвији“ нити „потпунији“ у дословном смислу, иако се у метафоричном говору понекад чују такве форме.

Прилози се степенују слично: брзо – брже – најбрже, добро – боље – најбоље. Овде такође постоје неправилности, нпр. много – више – највише.

Језичка култура тражи да облике компарације градимо према правилима, а не према тренутном осећају.

Иако говор воли слободу, правопис и граматика постављају границе – баш као што и у трци победник може бити само један „најбржи”.

Пише:

Наташа Мирковић

Извор:

Дневник

Са сајта Српски правопис

Снимак странице

 

Провера правописа у српском језику

Провера правописа никада није била једноставнија! Отклоните правописне грешке брзо и једноставно уз наш алат за проверу текста. Наша страница омогућава прецизну и брзу анализу текста и помаже вам да лако откријете и исправите правописне грешке. Уштедите време и унапредите своје писање једноставном употребом нашег алата који је доступан свуда и у сваком тренутку. 

Извор: Српски правопис

Приредио: А. Јовановић 

Слушајте „Пут у речи" и размишљајте о језику

 

Јована Јовановић данас говори о фразеологизмима који у себи садрже речи „леђа” и „образ”, a Владо Ђукановић наставља причу о томе како су се помешали „моје”, „твоје”, наше” и „своје” тако да се више не зна шта је чије. 

Тонски снимак: 

https://www.rts.rs/upload//media/2025/7/8/10/8/529/4307584/rb2putureci20250808.mp3 

Уређује и води: Владо Ђукановић.
Стална сарадница: Јована Јовановић

 

Извор: РТС 

Приредио: А. Јовановић 

Хеј, коме се ти то обраћаш? Како тврдиш да ја то не знам?

 

Модерне комуникационо-информационе технологије поред комуникације лицем у лице, која се зове синхрона комуникација, што значи да саговорника видимо и чујемо у реалном времену и да је он ту пред нама, донеле су и асинхрону комуникацију, путем видеа, подкаста и другог садржаја, при чему онај са којим комуницирамо прима поруку и одговара на њу у неко друго време, а не директно кад му је послата.

Такав је случај и са кратким видео-форматима такозваним шортсима (енгл. shorts), видео-форматом на платформи Јутјуб, који траје обично око минут или два и који садржи кратке информације. Аутор овог формата публици се обраћа асинхроно, а до публике порука долази обично када је препоручи алгоритам. Овај тип кратког видеа користи се и у образоване сврхе, па тако језичка школа (S)erbian Corner има серију кратких видеа на различите теме, намењене странцима. Једна од тема је куповина поврћа у маркету – кратак видео у коме је наставница у маркету и казује називе поврћа на српском језику. Језик је референцијалан, што значи да је порука таква да само упућује на предмет који се именује. Јасно је означено да је видео намењен странцима који уче српски. Наизглед, овде нема ничега што би изазивало забуну. Међутим, овај крајње једноставан видео у периоду од три месеца добио је око 200 коментара интернет „тролова“, односно особа које пишу коментаре мржње кријући се иза туђих имена или лажних налога. Шта је изазвало ове коментаре?

Ништа што је у видеу заправо, али јесте лажна перцепција видеа, односно „алиби“ или лажно оправдање на коме тролови заснивају свој хејт (мржњу). Наиме, сваки разговор подразумева принцип кооперације или сарадње, односно претпоставку да саговорник сарађује приликом сваке интеракције, а та сарадња се заснива на четири Грајсова принципа (према филозофу Полу Грајсу): 1. принцип квалитета – бити искрен, рећи оно што је истина; 2. принцип квантитета – рећи само оно колико је потребно, ни више ни мање; 3. принцип релевантности – рећи оно што је битно за разговор; 4. принцип начина – рећи то на одговарајући начин.

И сад се враћамо нашим хејтерима. Они су углавном писали коментаре који могу да се сведу на следећи: Како се ти усуђујеш да мени говориш ово? Ја знам шта је воће и поврће. То се учи у предшколском. Сви тролови или хејтери су матерњи говорници српског језика. Па, њих се ово и не тиче, помислиће неко, видео је намењен странцима. Управо је у томе и суштина, својим коментаром хејтери крше Грајсову максиму релевантности, односно они као неко коме је српски матерњи језик одговарају на нешто што је намењено странцима.

Друга ствар која се примећује јесте да они комуникацију, односно говорну ситуацију која је асинхрона доживљавају (или боље рећи манипулативно представљају) као синхрону. Другим речима, хејтерски одговори на видео представљају реакције на непостојећу говорну ситуацију у којој се наставница обраћа матерњим говорницима српског језика и говори им нешто што они већ знају – градиво из света око нас за предшколски узраст. Многи од коментатора и алудирају на ово – да они нису деца, да они немају три године. Одговарају посредно – јао ово нисам знала, нисмо знали до нам ниси рекла. Један од коментатора је чак описивао своју башту као да је очекивао да наставница зна како изгледа његова башта. Из угла хејтерских коментара у измишљеној ситуацији наставница је та која крши максиму релевантности – она говори оно што је њима познато. У реалној ситуацији ово би се могло тумачити као увреда, односно стручно речено намерно кршење Грајсових максима – наставница зна да ми то знамо и она то намерно каже, а ако претпостављамо да сарађује у току разговора, аха, морамо да закључимо да нас вређа, да вређа нашу интелигенцију, те смо  ми дужни да јој одговоримо – али ми то већ знамо. Одговори на ову ситуацију која уопште не постоји јесу директне увреде које се тичу или интелигенције наставнице или, чешће, различите врсте индиректних увреда. Међутим, да се подсетимо, видео је био намењен странцима и комуникација се одвијала асинхроно, хејтери су ти који нису разумели видео и који су на њега реаговали неадекватно. Ову групу коментара можете запазити и код видеа логопедских кабинета, код песмица за проговарање, где одрасли коментатори вређају логопеде који певају песмице за проговарање, иако, врло очигледно нису мала деца и бебе којој су те песмице намењене. Из овог разлога, пре него што нешто прокоментаришемо и искористимо тастатуру да „нешто кажемо“ ваља добро размислити коме је порука намењена, шта пише у опису поруке, да ли је уопште то нешто везано за нас и који је тон који користимо. Иначе, можемо бити доживљени као хејтери који остављају коментаре испод видеа за странце или малу децу, и то ће само говорити о нама.

Ситуација 1. (стварна) Видео намењен странцима Асинхроно (наставница и гледалац видеа нису у непосредном контакту, може да се гледа било кад) Обележено са #serbianforforeigners Тема релевантна за публику (странци који уче нешто ново) Нема кршења Грајсових максима Наставница и странац који гледа видео (стварна ситуација)   Здраво, називи за воће и поврће су: …… (Реплика или хвала, научили смо нешто ново или се не очекује). Сврха: Да странац научи реч које није знао.

Ситуација 2. (реконструисана) Видео намењен матерњем говорнику Синхроно (наставница се обраћа гледаоцу непосредно) Не постоје никаква обележја за ово Тема није релевантна за публику (публика већ зна називе поврћа)   Наставница и матерњи говорник (реконструисана ситуација)   Здраво, називи за воће и поврће су….Ми то већ знамо. Нисмо мала деца.   Сврха: (а) стварна – не постоји, нико се не обраћа ономе ком зна српски језик; (б) учитана – индиректна увреда (говорни нам оно што већ знамо)

Код хејта је прва реплика из ситуације 1 спојена са одговором из ситуације 2.

пише: Јелена Павловић (ФИЛУМ)

 

Литература:

Наташа Спасић, Јелена Павловић Јовановић, Искуства наставника (српског као) страног језика са дигиталним насиљем, (Мо)ментална хигијена у настави страних језика и књижевности, Зборник радоваса научног скупа „(Мо)ментална хигијена у настави немачког језика и књижевности” одржаног 20. априла 2024. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, ур. Георгина Фреи, Наташа Ракић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 87–101.

Виоло и др. 2024: C. Violot, I. Bilogrevic, T. Elmas, M. Humbert, Shorts vs. Regular Videos on Youtube: A Comparative Analysis of User Engagement and Content Creation Trends. In ACM Web Science Conference (Websci ’24), May 21–24, 2024, Stuttgart, Germany. ACM, New York, NY, USA.

Ђукић Мирзајанц и Јанковић 2020: M. Đukić Mirzajanc, N. Janković, Asinhrona i sinhrona komunikacija posredovana računarom u nastavi stranog jezika, Lipar, 71, Kragujevac: Filološko-umetnički fakultet, 213–231.

Мишковић Луковић 2015: M. Mišković Luković. Pragmatika, Kragujevac: Filološko-umetnički fakultet.

 

Извор: Језикофил