Из Читанке за трећи разред основне школе

 

Александар Јовановић: Уџбеник је…

На објаву сам наишао на Редиту, субредиту r/serbia, где има занимљивих коментара. Рецимо…

Извор: Редит

Приредио: А.Ј.

УПОЗОРЕЊЕ: Европска централна банка се припрема за издавање дигиталног евра (видео)

 

Кристин Лагард, председница Европске централне банке, данас је објавила на свом Твитер фиду:

Почели смо с испитивањем могућности издавања дигиталног евра. Како се Европљани све више окрећу дигиталном начину потрошње, штедње и инвестираања, треба да будемо спремни за издавање дигиталног евра, ако се то покаже потребним. Такође желим да чујем ваше ставове о томе...

https://epsilon.escb.eu/limesurvey3/43

 

Ово је изузетно опасан корак.

Први у правцу укидања физичке валуте.

Једном када се укине физичка валута, влада која је са својим новцем постала потпуно дигитална, моћи ће да види сваку трансакцију својих грађана. Приватност у трансакцијама ће нестати. Одатле је само мали корак ка контролисању свега шта се може, а шта не може купити.

Дигитална валута коју контролише влада једна је од најопаснијих претњи слободи данашњег доба.

 

 

Извор: 

EconomicPolicyJournal.com: WARNING: The European Central Bank is Preparing to Launch a Digital Euro

 

Напомена преводиоца: 

 

Чули сте већ...Брнабић: Дигитализација остаје приоритет и у наредном периоду

Или...Uskoro će vam Viber biti dovoljan da plaćate račune

 

Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано / Линукс Такс Чачанин, на Дебијан Линуксу

Па после кажу теорија завере. Погледајте германску визију "Нове Европе трајнога мира" из 1920. године

 

   

И не успут, кликните на повезницу за извор и разгледајте страницу најинформативније друштвене мреже, Редит, о Србији. Можда и ви имате нешто да понудите страном читаоцу.

 

Извор: 100 Years Ago Today [27 October 1920] Austrian designer P.A. Maas’s vision of “The New Europe with Lasting Peace”: 24 equally-sized slices with a center in Vienna. This was one of the first visions of a European Union. : europe

Приредио: А.Ј.

Пресуђено у Женеви: Већина царина Америке на робу из Кине нелегална

Александар Јовановић: Ако је Одбор за решавање спорова при Светској трговинској организацији пресудио у корист Кине онда се намеће питање колико је Запад спреман да и даље следи САД. И да ли је ово, EU-Kina: video samit bez vidljivog napretka | Evropa | DW | 15.09.2020, само да се најгеноциднија нација свих времена не досети. 

Ову вест не стављам У "Предлоге...", прилажем је да бих истакао који развој догађаја треба пратити, јер ће имати реперкусија и на нас.

Илустрација: Пиксабеј

Већина царина Америке на робу из Кине нелегална

ЖЕНЕВА - Одбор за решавање спорова при Светској трговинској организацији пресудио је против већине царина које су САД увеле на робу из Кине.

Одбор је саопштио да мере САД крше кључне принципе међународне трговине и услове под којима Вашингтон приступа Светској трговинској организацији, преноси Кјодо.

Портпарол кинеског министарства трговине је поздравио пресуду, коју је оценио као „објективну и фер”. Он је рекао да се Кина нада да ће САД у потпуности уважити одлуку Светске трговинске организације.

Представник америчког министарства трговине Роберт Лајтхајзер критиковао је одлуку одбора и рекао да је Светска трговинска организација „потпуно неадекватна да заустави кинеске штетне технолошке праксе”.

Он је рекао да САД мора да буде дозвољено да се бране против непоштених трговинских пракси и да администрација председника Трампа неће дозволити да Кина користи Светску трговинску организацију како би искористила америчке раднике и компаније.

Одбор је одлуку донео након што је Кина поднела жалбу због рестрикција на увоз уведених од стране САД.

САД имају право да уложе жалбу на одлуку у року од 60 дана, преноси Танјуг.

Извор: Политика

Латиничење и „Кад се деца играју филмом…“

Извор: РТС, Ревија филмског стваралаштва деце и омладине, Центар аматерског филма Србије

Кад се деца играју филмом…

Ревија филмског стваралаштва деце и омладине Србије одржаће се од 24. до 28. јуна под слоганом „Боље да се деца играју филмом него филм децом“.

Ова традиционална годишња смотра радова младих филмских аутора од 7 до 19 година старости, одржава се сваке године крајем јуна месеца у организацији Центра аматерског филма Србије.

Ове године, због епидемије, неће бити јавних биоскопских пројекција, већ ће сви филмови које одабере и награди стручни жири, бити приказани путем интернета, а касније, када то буде дозвољено, и у затвореном простору.

Жири у саставу Градимир Стојковић, писац, Зоран Стефановић, писац, Страхиња Савић, редитељ, Снежана Трстењак, редитељ и аниматор и др Марко Стојановић, етнолог ће на свечаности поводом затварања прогласити добитнике награда 29. јуна.

На 49. ревији биће додељене Гран при, прва, друга и трећа награда за филм и награде за најбољи сценарио (или идеју), камеру, монтажу, звук (или дизајн звука) и режију.

Предвиђена је и награда за најуспешнији клуб и најуспешнијег ментора као и награда за најгледанији филм на сајту.

Ове године биће додељене и награда Етнографског музеја у Београду, као и награда Етнографско-антрополошког друштва Србије.

Сва признања се додељују у две старосне категорије – од 7 до 15 година и од 15 до 19 година, односно за децу из основних школа и средњошколце.

Kако Ревија није комерцијалног карактера и организује се у циљу представљања, популарисања, афирмисања и унапређења филмског стваралаштва најмлађих филмских стваралаца, све филмове публика ће моћи да погледате бесплатно путем сајта filmskarevija.com током сва четири фестивалска дана.

Прва Ревија одржана је 1961. године као Ревија филмова пионира Југославије под геслом „Боље да се деца играју филмом него филм децом“.

Ревија филмског стваралаштва деце и омладине Србије је њен правни наследник, а последњих 18 година одржавана је у Београду, у Музеју југословенске кинотеке.

Традиционално, Ревију помажу Министарство културе и информисања Републике Србије, Филмски центар Србије и Југословенска кинотека, а ове године генерални покровитељи Ревије су Фондација за мир и решавање криза и асоцијација „Цивис“.



СКЦ „Ћирилица“ Београд:

Пратећи траг новца, назначен у последњој реченици РТС-овог чланка, потражисмо ко нам то покровитељује децу и шта му је циљ.
Из „Недељника„:

O pokroviteljima: Boris Vukobrat je već više decenija jedan od najuspešnijih Srba u dijaspori. U svojstvu osnivača i Predsednika dokazao se kao humanista i filantrop kroz aktivnosti Fondacije za mir i rešavanja kriza sa sedištem u Švajcarskoj i kroz rad u CIVIS – Asocijaciji nevladinih organizacija Jugoistočne Evrope sa sedištem u Beogradu. Kroz svoj rad na pomirenju i rešavanju kriza na prostoru Balkana, ali i na ekonomskom povezivanju Francuske i Rusije i drugih zemalja Boris Vukobrat odlikovan je sa dve Legije časti i nominovan nekoliko puta za Nobelovu nagradu za mir.

Али шта је тачно Фондација за мир и решавање криза и асоцијација „Цивис“? На њеном званичном сајту, о циљевима (нема на српском):

Треба имати челични стомак па све то превести. Стога само закључак:

„Унапређење капацитета младих“  – латиничењем, па и преко дечјих стваралачких делатности и скупова – има за циљ „промовисање и побољшање права свих грађана у региону Југоисточна Европа, заједно са постизањем највиших стандарда цивилног друштва, подстичући грађански дијалог у региону, као и између области Југоисточне Европе и земаља чланица Европске уније„.

Али то је наш закључак. За свој, препоручујемо вам да погледате и ко стоји иза чеда двоструког француског витеза. Има то, јасно истакнуто, на страници:

http://www.civis-see.org/en/index.html#

Приредио: Администратор
Извор: СКЦ "Ћирилица" Београд 

Стојте, галије Европске централне банке!

Штета коју је Европска централна банка (ЕЦБ), под вођством Марија Драгија, направила у Немачкој, ускоро ће надмашити користи које је донела остатку Европе. Немачке уставне судије би требало да јој јасно одреде границу до које може ићи

Карикатура преузета из Haben die Zentralbanken die Welt gerettet?

Након свега, највише немачке судије, шапнуле су европској банкарској унији, тек неколико речи упозорења. То је више личило на усамљени вапај у пустињи, што га нико неће чути. Ипак, овај је поступак као и остали поступци који су покренути пред Савезним уставним судом, важан за сваког грађанина. Реч је о будућности Европе, о (преосталим) немачким овлашћењима и о много новца.

Једно је питање, на које је суд до сада потврдно одговарао, да ли је Европској унији дозвољено да надгледа немачке банке науштрб утицаја немачке државе на њих. Сасвим друго питање је, колико Европска централна банка (ЕЦБ) сме да се меша у немачку фискалну политику. На пример, ЕЦБ је до сада купила државне хартије од вредности за 2,6 билиона евра (2600 милијарди - прим.прев.) да би подстакла економију и заштитила свој дуг, посебно у јужној Европи. То је број са једанаест нула. У цифрама: 2.600.000.000.000. Евра!

Еврокритичари - конзервативни политичари, правници, професори, привредници - годинама покушавају да судски зауставе европске институције у овој дивовској емисији новца (прављењу новца од ваздуха - прим.прев.). Њихов је најачи аргумент био: финансијска вртешка, којом је у великој мери управљао сада одлазећи председник ЕЦБ Марио Драги, изузетно је опасна, штетна за Немачку и није установљена европским правом. То и јесте и није тачно.

Историјска прилика

Шта подносиоци захтева заборављају: Европска унија је историјска прилика. Само два покољења након завршетка Другог светског рата, то је мировни пројекат и катализатор благостања. Мала Грчка има исте користи од тога, као и велика Немачке. Али они који желе бити организовани у таквој заједници, морају бити спремни на компромисе. То важи и за најјачу економију савеза, Немачку. На то су, етаблирани политичари, увек били спремни и мораће и убудуће да буду спремни, посебно од увођења јединствене валуте 1999. године.

Евро је, што данас знамо, стигао прерано. Захтева заједничку финансијску, економску и социјалну политику за коју државе чланице још нису спремне. Нада да ће се то само остварити у пракси, била је грешка. Али евро је сада ту, а укидање би драстично оштетило ЕУ - дугорочно, свакако би наштетило и Немачкој.

Олабављена монетарна политика ЕЦБ-а (опет прављење новца од ваздуха - прим.прев.) такође је у супротности са конкретним интересима многих Немаца, највише штедиша. Када каматне стопе теже нули или чак постану негативне, имовина многих људи се смањује и новац губи функцију подстицаја на тржишту. На пример, компаније које заиста не би биле кредитно способне и даље постоје, а земља и некретнине постају све скупље. Када тај балон пукне, последице ће бити драматичне.

ЕЦБ се креће, опрезно: на граници законски дозвољеног. Јер је посао независне и једва контролисане ЕЦБ да новац држи стабилним према уговорима, а не да води финансијску и економску политику, томе служе политичари које бира народ. Иако се о свему томе много расправља, а неки чланови управног одбора, укључујући председника немачке Бундесбанке Јенса Вајдмана, се противе, Драгијева већина и даље игра своју игру. Недавно је обећано ново увећање новчане масе, а Франкфуртом круже најлуђе гласине, које би могле доћи до централних банкара док они очајнички покушавају да подстакну своје економије.

Долази тренутак у ком конкретни недостаци за Немачку више нису надомештени општим предностима за целу Европу. Ако, на пример, подршка Европи у Немачкој настави да се смањује, то ће значити крај евра и Европске уније много брже него што неки могу и да замисле. Чак и ако је сумњиво мирно у Немачкој, ситуација је озбиљна. Ако ЕЦБ не схвати и не понуди преокрет, ускоро ће помоћи само "пуцањ са прамца" (знак да брод тоне и да се спасава ко како зна и може - прим.прев.). А будући да је ЕЦБ независна и да се политика не меша у њен рад, овај пуцањ може доћи само од Савезног уставног суда, који сада разматра и најављује своју одлуку за неколико месеци.

Ако пуцањ упозорења не уроди плодом, следећи корак би била кочница за случај нужде. У стручним круговима то значи: ултра вирес (ultra vires деловање изван сопствених правних овлашћења - прим.прев.). Тада ће судије из Карлсруеа пресудити да је ЕЦБ изван својих надлежности и наложити немачким властима - попут Бундесбанке - да не поштују њене одлуке. То би била највећа могућа криза Европске уније и вероватно, њен крај. ЕЦБ још увек има моћ да спречи такву сулуду пропаст.

https://www.sueddeutsche.de

Аутор: Марк Бајзе

Извор: Die EZB braucht dringend einen Schuss vor den Bug

Превод: Драган Вукојевић / Ћирилизовано

Из Еуропатске галерије: "Европска будућност Србије"

Европска будућност Србије

Добро, ово је са Snippits and snappits-а, блога једног Канађанина, немилосрдног према својим, пре свега канадским продавцима магле, aли асоцијација на ове наше је...неумитна.

Препоручујем вам овај блог јер је по организам и здрав разум благотворнији извор вести од класичних портала. Фотографија и карикатура су царице медија.

А. Јовановић / Ћирилизовано / Линукс Такс Чачанин, на Парот ОС-у и слушајући невероватну Бет Харт

Шта амерички Срби треба да знају о новим правилима за путовање у државе ЕУ шенгенског подручја

Напомена преводиоца: Пред вама је чланак "Лајфхакера" и оригинални наслов је другачији, текст је намењен свим Американцима. Зашто сам га онда изабрао?

Трећина читалаца блога "Ћирилизовано" је из Северне Америке, претпостављам да и "Озон прес" прати велики број Чачана који су сада у САД и Канади, па сматрам да им појашњења предстојећих узуса америчким држављанима за пут у ЕУ могу бити од користи.

Без обзира што је чланак и пропагандистички - није шија него врат, није виза него путна дозвола, ерго, Европадија нас не понижава него зна да има и несташних Американаца, па да се мало боље припреми - вредницу, аутора чланка, можда искупљује то што је у кратком и циљаној публици доступном разумевању тексту, у виду хиперлинкова на одговарајућа места на интернету, понудила додатне информације за појединачне земље шенгенског подручја. Тако да Драгачевац из Чикага, на пример, кад дође у завичај, па онда намери да види и мало цивилизованог света осим коњокрадица и својих сељана, крене, преко мученог Чачка, за рецимо Беч, зна шта му треба за "европски пут".

Линуксаша што се тиче, да скренем пажњу на извор. Не толико због информативности чланака о Линуксу, којих тамо и нема много и могу бити од (техничке) користи једино Убунтурадији, већ због контекста, што "Животни хакер" уважава факат да је и Линукс саставни део пунијег живота. Од медија који је мејнстрим на интернету - неочекивано, али довољно.

Фотографија: Франциско Секо / АП Фото. Извор: EU will require travel registration for Americans starting in 2021 - Politico

Шта Американци треба да знају о новим правилима за путовање у државе ЕУ шенгенског подручја

Почев од 2021. године, Американци, као и држављани бројних других "безвизних" земаља, имаће нешто више посла пре пута у неке европске државе. Сада вам је, да уђете у Немачку, Француску, Шпанију...довољан пасош, али за нешто мање од две године мораћете да пре пута поднесете захтев. Ова промена политике уласка у те земље је најављена лане, али су детаљи познати тек од прошле недеље.

Ево шта треба знати:

На које се државе односи?

Дозвола за путовање биће потребна за улазак у све земље шенгенског подручја: Аустрију, Белгију, Чешку, Данску, Естонију, Финску, Француску, Немачку, Грчку, Мађарску, Исланд, Италију, Летонију, Лихтенштајн, Литванију, Луксембург, Малту, Холандију, Норвешку, Пољску, Португалију, Словачку, Словенију, Шпанију, Шведску и Швајцарску.

Је л' то виза?

Није. Иако су неки медији разглашавали да ће од 2021. за пут у Европу требати виза, то није тачно. Нећете морати да тражите визу, већ само да поднесете захтев Европском систему за путне информације и дозволе (European Travel Information and Authorization System - ETIAS) и платите малу накнаду.

Зашто нам Европљани траже путну дозволу?

Циљ овог програма је јачање система безбедносних провера особа које у ЕУ могу ући без визе.

Колико кошта?


Тачну цену аплицирања још увек не знамо, али сигурно неће бити супер скупа. По садашњим медијским извештајима, око седам долара.

Може ли се десити да дозвола буде ускраћена?

Европска комисија нас уверава да ће путна дозвола, у 95% случајева, бити одобрена "за неколико минута". Дакле, за већину Американаца, тек формалност, ништа због чега се треба бринути. Јер Европска комисија такође каже, да: "Нема потребе да се подноси захтев конзулату, јер се не узимају биометријски подаци и прикупља се далеко мање информација него за одобравање визе. Такође, процедура одобрења шенгенске визе по правилу траје до петнаест, а у неким случајевима и тридесет и шездесет дана.

Важење?

Једном одобрена, ваша ЕТИАС (ETIAS) путна дозвола ће важити три године и за неограничен број улазака у шенгенско подручје.

https://lifehacker.com

Серијал “Линукс у Чачку” на "Озон прес"-у:  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12 , 13, 14, 15, 16 , 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25

Аутор: Емили Прајс
Извор: What Americans Need to Know About the New Rules For Traveling to Europe
За Ћирилизовано, Линукс Такс Чачанин и Озон прес превео: Александар Јовановић, на Бунсен лабс Линуксу

Центар за стратешка истраживања "Бегин-Садат": Антисемитизам је саставни део европске културе

Begin-Sadat Center for Strategic Studies

РЕЗИМЕ: Агенција ЕУ за темељна права (ФРА) је у децембру 2018. године објавила резултате великог истраживања о антисемитизму у 12 европских земаља. Иако с доста недостатака и статистички нерепрезентативна, студија омогућује извођење доста важних закључака. Тако, опет је потврђено да је антисемитизам саставни дио европске културе. Иако то не значи да су већина Европљана антисемити, налази су ипак оптужница за лицемерство, свеприсутни антисемитизам, неселективну имиграциону политику, распрострањен антиизраелизам и огромну разлику између зарицања европских лидера да се боре и да ће се борити против антисемитизма и њихових поступака.

Агенција Европске уније за темељна права је 10. децембра 2018. године објавила студију о антисемитизму у 12 земаља ЕУ под називом "Искуства и перцепције антисемитизма". Проглашена највећим икад истраживањем о антисемитизму, студија је крцата налазима које су цитирали медији многих земаља, али без икаквог критичког осврта на установљено.

Штета, јер методологија извештаја не задовољава статистичке критеријуме за репрезентативност. Али истраживачи кажу: "Иако се резултати не могу сматрати репрезентативним за читаву јеврејску популацију Европске уније, опет су убедљиво највећа збирка емпиријских доказа о дискриминацији, злочину мржње и антисемитизму спрам европских Јевреја још од првог таквог Агенцијиног истраживање 2012. године. Различите јеврејске организације углавном су користиле своје мејлинг листе како би добиле одговоре на упитник."

А то доводи до логичног закључка да су упитник попунили углавном "ангажовани", не и асимиловани Јевреји. Иако се квалитативни исход анкете може сматрати тачним, неки изнети проценти сигурно су претерани, јер се с разлогом може претпоставити да су ангажовани забринутији због антисемитизма од оних других, асимилованих Јевреја.

Игнорисање ових методолошких недостатака доводи до погрешног тумачења налаза. Ипак, квалитативни налази извештаја изузетно су важни. Чак и ако многи Европљани нису антисемити, антисемитизам јесте, и то већ миленијум, део европске културе. Није се пуно исказивао оно неколико деценија после Холокоста, али је врло уочљив у овом веку.

У уводу студије, аутори кажу да су ЕУ и њене државе чланице дужне да у складу са законом учине све што је у њиховој моћи како би се ефикасно бориле против антисемитизма и заштитило достојанство јеврејског народа. Закључак је, међутим, да су антисемитски иступи и узнемиравање у земљама ЕУ толико чести да су постали свакодневница, "нормална" ствар. То значи да су све ове државе тешко омануле у борби против антисемитизма, неке више од других.

Антисемитски графити на синагоги у Марибору 2009. године. Фотографија: Untamle via Wikipedia

Велика већина испитаника је рекла да је антисемитизам у њиховој држави био у порасту током пет година пре истраживања. Антисемитизам исказиван на интернету и друштвеним мрежама сматрају највећим друштвеним и политичким проблемом. У стопу га прати антисемитизам на јавним местима, у медијима и политичком животу.

После Холокоста, антисемитизам се у западноевропским земљама сматрао политичком некоректношћу. Тако се антисемитизам често претварао у антиизраелизам, који не носи исту стигму. Многи Европљани још увек не желе да признају постојање ове мутације.

Студија оставља мало сумње за овакав закључак. Хришћанство је у средњем веку установило концепт да су Јевреји апсолутно зло, док у данашњем друштву то важи за нацизам. Најчешћи антисемитски иступ на који наилазе европски Јевреји је тврдња да се Израелци према Палестинцима понашају као нацисти према Јеврејима. Истраживање о антисемитским искуствима у Холандији из новембра 2018. године је открило да је девет од десет испитаника лично искусило пребацивања због израелско-палестинског сукоба.

То што Јевреји доживљавају овакве погрде не би требало да изненађује. Истраживање Универитета у Билефелду из 2011. године, спроведено на статистички репрезентативном узорку у седам европских земаља, показало је да се више од 40% становништва слаже са тврдњом да се Израел понаша као нацистичка Немачка.

Чак 28% испитаника су рекли да су били малтретирани најмање једном у протеклој години. Истраживање је такође открило да су они који могу бити физички препознати као Јевреји далеко чешће били подвргнути узнемиравању од испитаика који не личе на Јевреје. Три процента испитаника су рекли су да су током пет године пре истраживања бивали физички нападнути јер су Јевреји.

Током истог периода, 38% анкетираних је размишљало о емигрирању јер се нису осећали безбедним. А то је велики проценат, као и 34% анкетираних Јевреја који нису ишли на јеврејске манифестације или места због осећаја угрожености. Али, треба знати да су многи европски Јевреји, и пре ерупције антисемитизма у овом веку, били толико асимиловани да су се понашали исто, тј. нису посећивали јеврејске манифестације и места.

Што се тиче починилаца узнемиравања, две најчешће спомињане категорије су "неко кога нису познавали" или "неко са екстремистичким муслиманским гледиштем". Следе их они са "левичарским политичким гледиштем", чешће помињани од особа са "десничарским политичким гледиштем".

Чињеница да је левичарски антисемитизам чешће спомињан од десничарског антисемитизма је у сагласности са чињеницом да је главна вербална експресија антисемитизма која је откривена у истраживању оптуживање да су Јевреји одговорни за дела Израела. Ову оптужбу износе углавном левичари, десничари ретко.

Споменуто је и нешто добро. Око половине испитаника рекло је да се власти њихове њихове државе труде да задовоље безбедносне потребе јеврејских заједница. Владе данас улажу далеко више напора да полицију или војску распоређују близу синагога и других јеврејских институција него што су трудиле до пре пет година.

С обзиром на "нормализацију" антисемитизма у Европи, не изненађује што је истраживање показало да незнатан број Јевреја пријављује антисемитске инциденте полицији или другим институцијама. Четири од пет малтретираних испитаника није поднело пријаве.

Чак и ако нису сасвим репрезентативни, налази овог истраживања су осуђујуће сведочанство о европском лицемерју, набујалом антисемитизму и неселективној имиграционој политици која доноси још више мржње према Јеврејима у Европи, о распрострањеном антиизраелству и огромном нескладу између прича о борби против антисемитизма и чињења европских лидера.

Претходно из истог извора: Центар за стратешка истраживања "Бегин-Садат": Русија реагује само на војни притисак, не на економски

Препорука: Why is it still so freakin’ hard to be a Jewish kid at Christmas? | Sari Laufer | The Blogs

Аутор: Др Манфред Гешерфелд, виши истраживач-сарадник Центра за стратешка истраживања "Бегин-Садат" и бивши председник Управног одбора Јерусалимског центра за јавне послове; стручњак за израелско-западноевропске односе, антисемитизам и антиционизам; аутор дела The War of a Million Cuts

Извор: Anti-Semitism Is an Integral Part of European Culture

Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Бунсен лабс Линуксу