Како је политичка анализа постала жртва ВИ

Добродошли на Интернет вештачком интелигенцијом претворен у паклену машину склону брисању значења, културе и историје, и сејању дубоке интелектуалне конфузије. Баш као што то жели техно-феудализам.

ВИ се, као куга, брзо шири интернет спектром. Прилично предвидљиво с обзиром на модел великих технолошких компанија за ВИ који се заснива на профиту и контроли ума појединца и друштва, а не на дељењу/ширењу знања и стварању бољих услова за добро информисано грађанство. 

ВИ је у многом погледу антитеза цивитаса. Пре ВИ бума, неколико слојева интернета је већ било претворено у низ минских поља разастртих диљем канализације веће од живота. ВИ – онаквом каква је контролисана од Биг Тека – у многим аспектима већ се разоткрила као превара. Сада је то оружје.

Постоји неколико канала на Јутјубу којима манипулише ВИ, крадући слику и глас неких од нас, независних политичких аналитичара. Не баш обимна листа укључује, као мете, Џона Миршајмера, Ларија Џонсона, Ричарда Волфа, Глена Дизена, Јаниса Варуфакиса, економисте Паула Ногеира Батисту и мене.

Није случајно што смо сви ми независни геополитички и геоекономски аналитичари, углавном се лично познајемо и што смо гости у углавном истим подкастима.

У мом случају, канали су на енглеском, португалском, па чак и шпанском: ретко радим подкасте на шпанском, тако да је чак и глас лажан. На енглеском, обично је глас клониран. На португалском, са акцентом који немам. У многим случајевима број публике је огроман. Али, то су већином ботови.

У свим случајевима, што се нас жртава тиче, сви ови канали су лажни. Понављам: сви ови канали су лажни. Они могу барем у неким случајевима постављени од “фанова” – свакако са смислом и вољом за профит путем монетизације.

Или цела превара може бити део нечег много злокобнијег: стратегије губитка нашег кредибилитета. Као и у операцији "уобичајено сумњивих" да сеју конфузију међу – великом – публиком неколико независних мислилаца.

Није случајно што је их је доста већ поприлично збуњених. Право питање им је уствари: “Да ли сте ово заиста ви, или ВИ?” Многи су очигледно осудили ове лажне канале, али Јутјуб до сада није учинио апсолутно ништа по том питању. Алгоритам и даље сугерише ове канале најширој публици.

Једини реалан начин за борбу против преваре је подношење жалбе Јутјубу. Али то је у пракси прилично бескорисно. Чини се да је управа Јутјуба више заинтересована за повремено брисање “незгодних” канала који приказују критичко размишљање и анализу.

Разбијање кода преваре

"Квантум Бирд", стручњаци за физику и ХПК (компјутовање високих перформанси), раније са ЦЕРН-ом у Женеви, разбили су код преваре:

“Пролиферација агената дубоког учења дигиталних неуронских мрежа способних да опонашају писање, глас и видео људских бића била је неизбежна, а њихов утицај на научна истраживања, производњу знања и уметности уопште има негативан потенцијал који још није у потпуности анализиран.”

И још:

“Док писци и академици детаљно описују настанак текстова који им се приписују и реплицирају у извесној мери њихов стил и мишљења, најновија мода је процват канала на Јутјубу и другим озлоглашеним Биг Тек платформама, које нуде видео снимке популарних продуцената, који комуницирају на свом матерњем језику или другим језицима. У неколико случајева, квалитет овог синтетизованог материјала је довољно висок да не дозволи тренутну идентификацију од стране просечног посматрача. У контексту заједнице политичких аналитичара, утицај је очигледан: историјски ревизионизам, ерозија репутације и искривљавање вести и анализе.”

Па финални ударац:

“Синтетизација ове врсте садржаја захтева доступност обиља узорака и огромних рачунарских капацитета, далеко изван домашаја обичних корисника. Док популарност нас жртава Јутјуба гарантује испуњење првог, други услов сугерише активност великих државних или корпоративних актера, пошто напредни модели дубоког учења морају бити развијени и обучени обрадом огромне количине, у смислу “disk space”, аудио и видео записа. Монетизација садржаја не покрива трошкове ове операције. Иронично, оно што омогућава ову врсту напада је доступност и вишак излагања гласа и слике на мрежи.”

И ето, ту смо. Добродошли на Интернет вештачком интелигенцијом претворен у паклену машину склону брисању значења, културе и историје, и сејању дубоке интелектуалне конфузије. Баш као што то жели техно-феудализам."

Пепе Ескобар, Фонд стратешке културе, Унц ревија

За Ћирилизовано и СКЦ "Ћирилица" Београд превео А. Јовановић

Крагујевац добио прву књигу у Србији која повезује право и вештачку интелигенцију

 

Правни факултет Универзитета у Крагујевцу представио је издање које већ привлачи пажњу стручне јавности — књигу „Право у мрежи вештачке интелигенције“ аутора Срђана Ђорђевића и Дејана Матића, прво домаће дело које систематски спаја области права и вештачке интелигенције.

Аутори се у овој књизи баве једним од најважнијих изазова савременог друштва: како правно уредити развој и примену АИ технологија. За разлику од све чешћих публикација које се фокусирају на појединачне, специјализоване сегменте правне регулативе, ово дело пружа ширу, општу и концептуално јасну слику кључних питања правног дизајнирања АИ система.

Право и АИ као јединствени оквир за друштвени развој

Књига је резултат рада на пресеку две дисциплине које се све интензивније додирују. Ђорђевић и Матић представљају вештачку интелигенцију не само као технолошко, већ и као друштвено и правно питање, истичући потребу за одговорним усмеравањем њеног развоја.

Посебно је занимљиво што аутори нуде приступ у којем се право и АИ посматрају као „умрежени ентитет“ — спој знања и метода који би требало да постане ослонац за доношење одлука у дигиталном добу. Управо та перспектива издваја књигу од других дела у домаћој литератури.

Шире публици доступна форма

Иако је заснована на академском истраживању, књига није писана суво и искључиво за стручњаке. Текст је прожет есејистичким тоном, што га чини доступним и читаоцима који нису из правне или ИТ професије. Правницима ће отворити поглед на динамику развоја вештачке интелигенције, док ће програмере упознати са правним оквирима који убрзано настају око ове технологије. Сваки читалац биће подстакнут да размисли о сопственој улози и одговорности у дигиталном друштву.

Значајан допринос домаћој стручној литератури

Спроведено истраживање и начин на који је презентовано заслужују похвалу. „Право у мрежи вештачке интелигенције“ је дело које би требало да пронађе своје место у библиотекама правника, ИТ стручњака, студената и свих који прате развој регулативе у области вештачке интелигенције.

Ово издање представља важан корак за домаћу академску заједницу — и јасан сигнал да Србија почиње активније и систематичније да промишља правне импликације технологија које мењају свет.

 

Извор: Пи-Си Прес 

 

 

Хеј, коме се ти то обраћаш? Како тврдиш да ја то не знам?

 

Модерне комуникационо-информационе технологије поред комуникације лицем у лице, која се зове синхрона комуникација, што значи да саговорника видимо и чујемо у реалном времену и да је он ту пред нама, донеле су и асинхрону комуникацију, путем видеа, подкаста и другог садржаја, при чему онај са којим комуницирамо прима поруку и одговара на њу у неко друго време, а не директно кад му је послата.

Такав је случај и са кратким видео-форматима такозваним шортсима (енгл. shorts), видео-форматом на платформи Јутјуб, који траје обично око минут или два и који садржи кратке информације. Аутор овог формата публици се обраћа асинхроно, а до публике порука долази обично када је препоручи алгоритам. Овај тип кратког видеа користи се и у образоване сврхе, па тако језичка школа (S)erbian Corner има серију кратких видеа на различите теме, намењене странцима. Једна од тема је куповина поврћа у маркету – кратак видео у коме је наставница у маркету и казује називе поврћа на српском језику. Језик је референцијалан, што значи да је порука таква да само упућује на предмет који се именује. Јасно је означено да је видео намењен странцима који уче српски. Наизглед, овде нема ничега што би изазивало забуну. Међутим, овај крајње једноставан видео у периоду од три месеца добио је око 200 коментара интернет „тролова“, односно особа које пишу коментаре мржње кријући се иза туђих имена или лажних налога. Шта је изазвало ове коментаре?

Ништа што је у видеу заправо, али јесте лажна перцепција видеа, односно „алиби“ или лажно оправдање на коме тролови заснивају свој хејт (мржњу). Наиме, сваки разговор подразумева принцип кооперације или сарадње, односно претпоставку да саговорник сарађује приликом сваке интеракције, а та сарадња се заснива на четири Грајсова принципа (према филозофу Полу Грајсу): 1. принцип квалитета – бити искрен, рећи оно што је истина; 2. принцип квантитета – рећи само оно колико је потребно, ни више ни мање; 3. принцип релевантности – рећи оно што је битно за разговор; 4. принцип начина – рећи то на одговарајући начин.

И сад се враћамо нашим хејтерима. Они су углавном писали коментаре који могу да се сведу на следећи: Како се ти усуђујеш да мени говориш ово? Ја знам шта је воће и поврће. То се учи у предшколском. Сви тролови или хејтери су матерњи говорници српског језика. Па, њих се ово и не тиче, помислиће неко, видео је намењен странцима. Управо је у томе и суштина, својим коментаром хејтери крше Грајсову максиму релевантности, односно они као неко коме је српски матерњи језик одговарају на нешто што је намењено странцима.

Друга ствар која се примећује јесте да они комуникацију, односно говорну ситуацију која је асинхрона доживљавају (или боље рећи манипулативно представљају) као синхрону. Другим речима, хејтерски одговори на видео представљају реакције на непостојећу говорну ситуацију у којој се наставница обраћа матерњим говорницима српског језика и говори им нешто што они већ знају – градиво из света око нас за предшколски узраст. Многи од коментатора и алудирају на ово – да они нису деца, да они немају три године. Одговарају посредно – јао ово нисам знала, нисмо знали до нам ниси рекла. Један од коментатора је чак описивао своју башту као да је очекивао да наставница зна како изгледа његова башта. Из угла хејтерских коментара у измишљеној ситуацији наставница је та која крши максиму релевантности – она говори оно што је њима познато. У реалној ситуацији ово би се могло тумачити као увреда, односно стручно речено намерно кршење Грајсових максима – наставница зна да ми то знамо и она то намерно каже, а ако претпостављамо да сарађује у току разговора, аха, морамо да закључимо да нас вређа, да вређа нашу интелигенцију, те смо  ми дужни да јој одговоримо – али ми то већ знамо. Одговори на ову ситуацију која уопште не постоји јесу директне увреде које се тичу или интелигенције наставнице или, чешће, различите врсте индиректних увреда. Међутим, да се подсетимо, видео је био намењен странцима и комуникација се одвијала асинхроно, хејтери су ти који нису разумели видео и који су на њега реаговали неадекватно. Ову групу коментара можете запазити и код видеа логопедских кабинета, код песмица за проговарање, где одрасли коментатори вређају логопеде који певају песмице за проговарање, иако, врло очигледно нису мала деца и бебе којој су те песмице намењене. Из овог разлога, пре него што нешто прокоментаришемо и искористимо тастатуру да „нешто кажемо“ ваља добро размислити коме је порука намењена, шта пише у опису поруке, да ли је уопште то нешто везано за нас и који је тон који користимо. Иначе, можемо бити доживљени као хејтери који остављају коментаре испод видеа за странце или малу децу, и то ће само говорити о нама.

Ситуација 1. (стварна) Видео намењен странцима Асинхроно (наставница и гледалац видеа нису у непосредном контакту, може да се гледа било кад) Обележено са #serbianforforeigners Тема релевантна за публику (странци који уче нешто ново) Нема кршења Грајсових максима Наставница и странац који гледа видео (стварна ситуација)   Здраво, називи за воће и поврће су: …… (Реплика или хвала, научили смо нешто ново или се не очекује). Сврха: Да странац научи реч које није знао.

Ситуација 2. (реконструисана) Видео намењен матерњем говорнику Синхроно (наставница се обраћа гледаоцу непосредно) Не постоје никаква обележја за ово Тема није релевантна за публику (публика већ зна називе поврћа)   Наставница и матерњи говорник (реконструисана ситуација)   Здраво, називи за воће и поврће су….Ми то већ знамо. Нисмо мала деца.   Сврха: (а) стварна – не постоји, нико се не обраћа ономе ком зна српски језик; (б) учитана – индиректна увреда (говорни нам оно што већ знамо)

Код хејта је прва реплика из ситуације 1 спојена са одговором из ситуације 2.

пише: Јелена Павловић (ФИЛУМ)

 

Литература:

Наташа Спасић, Јелена Павловић Јовановић, Искуства наставника (српског као) страног језика са дигиталним насиљем, (Мо)ментална хигијена у настави страних језика и књижевности, Зборник радоваса научног скупа „(Мо)ментална хигијена у настави немачког језика и књижевности” одржаног 20. априла 2024. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, ур. Георгина Фреи, Наташа Ракић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 87–101.

Виоло и др. 2024: C. Violot, I. Bilogrevic, T. Elmas, M. Humbert, Shorts vs. Regular Videos on Youtube: A Comparative Analysis of User Engagement and Content Creation Trends. In ACM Web Science Conference (Websci ’24), May 21–24, 2024, Stuttgart, Germany. ACM, New York, NY, USA.

Ђукић Мирзајанц и Јанковић 2020: M. Đukić Mirzajanc, N. Janković, Asinhrona i sinhrona komunikacija posredovana računarom u nastavi stranog jezika, Lipar, 71, Kragujevac: Filološko-umetnički fakultet, 213–231.

Мишковић Луковић 2015: M. Mišković Luković. Pragmatika, Kragujevac: Filološko-umetnički fakultet.

 

Извор: Језикофил 

 

Чип, чип, чип, чип и тело

 

Презентация компании Neuralink по имплантации мозгового чипа в человеческий мозг. Фото: Zuma \ TASS

 

Трка неуроимпланата: да ли су прве рачунаре уградили у мозгове парализованих људи и да ли ће после њих на реду бити оператери дронова?

У уторак, 30. јануара, Илон Маск је на својој друштвеној мрежи ИКС, објавио да су стручњаци из његове компаније Нјуралинк (Neuralink) усадили (имплантовали) у мозак првог пацијента, неурочип за контролу спољашњих уређаја мислима (паметних телефона, рачунара, конзола за игре и телевизије, специјалних уређаја за управљање протезама). Имплант је без претеривања назван - "Телепатија".

Истог дана, кинеске новине (South China Morning Post) су известиле да је кинески имплант вратио пацијенту неке моторичке функције. Значење ове поруке је очигледно: трка неуроимпланата је почела.

Нјуралинк је још 25. маја 2023, добио одобрење за спровођење свог првог клиничког испитивања на људима, од америчке Управе за храну и лекове (ФДА). Документ је предвиђао интервенцију помоћу специјалног чипа и хируршког робота развијеног за ову сврху. Пошто је прошло већ осам месеци, јасно је колико је тежак задатак пред неурохирурзима и колико су га руководиоци пројекта озбиљно схватили. Регрутовање добровољаца међу потпуно парализованим пацијентима трајало је више од годину дана.

Уосталом, ово није био први покушај добијања дозволе за рад са пацијентима.

Илон Маск не би био то што јесте, да није зарадио велики новац на таквим вестима; у овоме је он признати мајстор.

Пре две године, Нјуралинк је вредео мање од 2 милијарде долара, а до августа је већ био процењен на 5 милијарди. Скок вредности од 2,5 пута, тржишни аналитичари објашњавају повећањем у неколико трансакција акцијама, пре него што је компанија објавила да је ФДА одобрила испитивања на људима.

У ствари, Нјуралинк није био први који је предузео истраживање у овој области. Неколико компанија је почело да развија неуронски интерфејс мозак-рачунар много раније. Сви Маскови конкуренти такође имају значајну тржишну вредност. Али они немају бренд као он, који већ дуго сам себе рекламира, са великим успехом.

Ипак ове компаније су добиле дозволу да раде са људима много пре Нјуралинка и већ су постигле стварни успех. На пример, пре годину дана, аустралијски стартап Синхрон (Synchron), чији су акционари Џеф Безос и Бил Гејтс, претекао је Нјуралинк успешно уградивши 1,5-инчни чип парализованом човеку, који му омогућава да контролише дигиталне уређаје снагом мисли. До данас су Синхронови чипови већ инсталисани у више од 10 потпуно парализованих људи.

Стекавши способност да контролишу рачунар, они комуницирају са вољенима путем месинџера, па чак и купују у продавницама.

Синхронова технологија подразумева увођење микрочипа кроз крвне судове у тачно одређено подручје мозга. Усађивање не захтева оштећење ткива или отварање лобање. После два дана пацијент може да иде кући.

Маск, то не може, али његов метод има друге предности: теоретски, његов чип је много моћнији (1024 контакта наспрам 16 код Синхрона) и пружиће много више могућности. Поред тога, најважнији део програма Нјуралинка није чак ни чип, већ хируршки робот који изводи операцију на отвореном мозгу. Што више контаката треба да се усади, што је њихова величина мања, то је већи ризик од грешке хирурга. Верује се да робот драматично смањује ове ризике.

Историја истраживања

Садашња достигнућа нису се појавила ниоткуда. Брзи развој неуронских интерфејса у различитим земљама траје већ 30 година. Да бисмо боље разумели како ове револуционарне медицинске технологије функционишу, корисно је подсетити се историје.

Рад на стварању неуронског интерфејса први пут је почео 1970-их на Универзитету Калифорније у Лос Анђелесу (UCLA). Истраживања која су резултирала развојем алгоритама за реконструкцију покрета из сигнала неурона у моторном кортексу (они контролишу моторичке функције) такође датирају из 1970-их година.

Постепено је било могуће идентификовати сигнале из моторичког центра мозга из одређених група неурона и користити их за управљање спољашњим уређајима. Ове групе у различитим земљама и лабораторијама предводили су изузетни научници: Ричард Андерсен, Џон Донахју, Филип Кенеди, Мигел Николелис, Ендрју Шварц.

После вишегодишњих експеримената на животињама, средином 90-их, први уређаји способни да преносе информације са тела на рачунар су усађени људима. Научници су успели да обнове оштећене функције слуха и вида, као и изгубљене моторичке способности.

Успешно функционисање неуронског интерфејса заснива се на способности мозга да се прилагоди; као резултат, имплант служи као извор биолошких информација.

Наука и технологија стичу искуство и замах. Међу лекарима се операција уградње слушног (кохлеарног) импланта не сматра нечим феноменалним. Али ово је исти неуроимплант. Иако је након операције потребан дуг период рехабилитације и обучавања пацијената. Данас око 100.000 људи широм света користи такве уређаје.

Како то ради

Силицијум има способност да повеже неживу материју са живим неуронима, а транзистори окружени неуронима примају сигнале од нервних ћелија. Истовремено, кондензатори им шаљу сигнале. Сваки транзистор на чипу детектује најмању, једва приметну промену електричног набоја која се јавља при "пецкању" неурона (активацији) у процесу преношења јона натријума.

У недавној прошлости, такво микроелектронско коло је било способно да прима импулсе од 16 хиљада можданих неурона биолошког порекла и шаље повратне сигнале ка неколико стотина ћелија. И ово није чисто механичка интервенција: традиционална биолошка кола су такође укључени у процес. Пошто су неурони изоловани из ћелија које их окружују током производње чипа, морали су да се додају беланчевине који „слепљују“ неуроне у мозгу, образујући такође, додатне комуникационе канале.

Истраживања у Русији

У Русији се слична истраживања спроводе у Руској академији наука, Московском државном универзитету, низу државних предузећа и приватних лабораторија. За разлику од западних научника, они су се фокусирали на неинвазивне методе прикупљања информација из мозга (за нас је најразумљивији електроенцефалограм). За снимање мождане активности, неинвазивни интерфејс користи електроде постављене близу површине мождане коре.

Такви уређаји се једноставно стављају на главу, многи су чак пуштени у продају. Прототип шлема-неуро интерфејса је пре неколико година представио Институт за електронске управљачке машине И.С. Брук (ИНЕУМ), део концерна Автоматика. Познато је да Руска Уједињена Корпорација за израду инструмената (део Ростека) такође тестира неинвазивни неуронски интерфејс мозак-рачунар. Пацијенти са таквим уређајем, према речима инжењера и програмера, моћи ће да мислима контролишу роботске протезе.

Ови сензори откривају промене у напону и мере фреквенцију и интензитет сваког неуронске „искре“ у мозгу. Уређај детектује електричну везу између неурона у мозгу. Ова метода, за разлику од Маскове методе, оштро ограничава количину добијених информација, али не захтева хируршку интервенцију.

Међутим, о учинку руских компанија одавно се ништа не извештава. Сасвим је могуће да се то објашњава војном сврхом развоја — у различитим земљама, у настојању да се особље доведе у безбедну зону, многи концерни развијају неинвазивне интерфејсе за даљински контролисана борбена оружја и оруђа.

Два пута у будућност

Инвазивно усађивање неуроимпланта пацијенту током веома скупе и сложене хируршке процедуре и уређаји који се носе на глави две су гране тржишта које се брзо развија. У догледно време тешко је замислити да ће се потрошач бацити под нож неурохирурга како би проширио своје могућности – управљање уређајима мислима. Главна област ове технологије је помоћ парализованим особама које нису у стању да комуницирају и живе активним животом. Ако осигуравајућа друштва креирају релативно приступачне програме, за ове несрећне људе ће почети други живот.

Али број таквих људи је веома мали ако се посматра тржишно. И мало је вероватно да ће такве операције ускоро изаћи из категорије јединствених. Али неинвазивни интерфејси за једноставне задатке брзо проширују свој обим примене. А њихова главна компонента уопште није уређај, већ софтвер.

Такви уређаји ће брзо постати помоћници оператерима беспилотних летелица или спасиоцима. Они ће највероватније бити стотине пута јефтинији и једноставнији од Нјуралинкових чипова и имаће сасвим ограничене задатке. Али поредећи два главна правца у стварању неуронских интерфејса, не сме се заборавити да живо мождано ткиво реагује са електродом, хемијски утиче на њу и мења њена својства. Због тога, усађени чип захтева поновљене операције сваких 5-6 година да би задржао функционалност. За сада не постоји други начин - чак и контакти од хемијски инертног злата морају да се мењају.

Међутим дугорочно, сви неуронски интерфејси, без обзира на начин повезивања са мозгом, створиће за човечанство додатни ниво свести, проширујући људске могућности.

На пример, данас постоје програми који могу дешифровати мисли и превести их у говор или писану реч брзином до 60 речи у минути. Илон Маск је о томе написао на свом ИКС налогу: „Замислите када би Стивен Хокинг могао да комуницира брже од дактилографа или аукционара. То је циљ“.

Оставимо за сада по страни такве снове великог иноватора попут лека за гојазност, аутизам, депресију и шизофренију помоћу неурочипова. Ипак, управљање уређајима и механизмима је наша блиска и стварна будућност. Међутим, један сан писаца научне фантастике може се остварити и раније него што се очекивало: ако два пацијента могу да пренесу мисли рачунару и од њега примају информације, онда ће преко овог електронског посредника размењивати мисли не трепнувши. Међу парализованим пацијентима могу се појавити прве „невољне телепате“.

 

Аутор: Валериј Ширјајев

Превод: Драган Вукојевић

Извор: Новаја газета

Чега се паметан стиди...РТС: "Србија раме уз раме са светским дигиталним лидерима, али пракса "фали ти један папир" није искорењена"

Прво чланак па коментар.

Озбиљан сурфер? Како да користите Фајерфокс као професионалац

Постоји много избора у веб браузерима, и нећемо покушати да вас убедимо да је било који од њих – најбољи.

Може вам деловати да је Мозила заборављена, али ово је најприлагодљивији браузер

Међутим, Хромов стално растући тржишни удео сугерише да многи људи не знају како да извуку најбоље из браузера, јер још увек постоји доста ствари које не можете лако да постигнете у Хрому, а које су једноставне у Фајерфоксу и његовим сродницима. Неке од недостатака Хрома и његових деривата, као што је Мајкрософт Еџ, су наравно да своје податке и акредитиве предајете великим, профитабилним корпорацијама. Прегледачи засновани на Гугловом коду такође ограничавају оно што блокатори огласа могу да ураде. Брејвов маркетинг сугерише да је то избор који води рачуна о приватности, али ми смо скептични. Карактеристика коју Фајерфокс ради боље од већине браузера заснованих на Хрому су вертикални табови. Чак и ако нисте навикли на њих, ако много сурфујете, дугујете себи да покушате да се навикнете на вертикалну траку са табовима, јер имају читаву листу предности:

- Они ефикасније користе хоризонтални простор, којег има у изобиљу на модерним мониторима широког екрана

- Можете отворити десетине одједном и још увек читати њихове наслове, а хоризонтални табови би се смањили до неинформативних икона

- Опционо, можете их распоредити хијерархијски, груписати повезане картице и сакрити, открити или обележити групе као једну

- Већа минимална величина таба му омогућава да прикаже информације о статусу за сваку страницу

- Коначно, неки додаци вам омогућавају да претражујете или сортирате своје табове

Вивалди може нешто од овога, иако је тестирање показало да његови вертикални табови не функционишу добро са новим имејл клијентом. Мајкрософтов Еџ има прилично добру верзију. Постоје Хром додаци који то имитирају, али не на свим страницама, а што је још горе, не могу да сакрију уграђене хоризонталне табове на врху – тако да уместо да уштедите простор на екрану, само губите.

Пробајте недељу дана и можда ћете се и сами уверити. Али у понуди је и више алата. Ради јасноће, ово се подједнако односи и на тренутне Фајерфокс форкове Вотерфокс и Либревулф. Уз мало експериментисања, можете постићи слично и у Пејл муну, Базилиску или Симанкијy.

Ако би вас само један објективни доказ могао убедити, то је велики број различитих доступних екстензија које имплементирају ову функцију. Пробали смо пет. Vertical Tabs Reloaded  има једноставну имплементацију равног изгледа, али са једном великом препреком: Sidebery не можете извући таб из прозора и учинити га посебним прозором, нити можете да померате таб из једног прозора у други. Tab Center Reborn  доноси неке занимљиве нове функције, као што је интеграција букмарка у бочну траку.  ради и његови табови расту и показују два реда описа када их имате довољно отворених да има места. Tree Style Tab је једна од најстаријих ове врсте екстензија и толико је прилагодљива да чак има и сопствене екстензије. Ако вам се свиђа хијерархијска трака са табовима, то је она коју бисмо препоручили. Када изаберете једну и инсталирате је, приметицћете нови проблем: сада имате две траке са табовима. Несрецћна промена у недавним Квантум верзијама Фајерфокса је да екстензије не могу лако да сакрију или затворе уграђену траку са табовима. Међутим, постоји начин на који ипак можете то учинити. Све што је потребно је мала конфигурација фајла. Корисници Вотерфокса су спремни од прве инсталације, али ако користите апстрим Фајерфокс, прво ћете морати да омогућите таква прилагођавања. Унесите about:config у адресну траку и потврдите упозорење које се појави. Унесите legacy у поље за претрагу и требало би да видите поставку под називом toolkit.legaciUserProfileCustomizations.stilesheets. Обично је постављено на false; двапут кликните на ту реч да бисте је пребацили на true.

Сада морате пронаћи где да ставите филе. Модерне верзије Фајерфокса сакривају траку менија. Волимо традиционалне меније па их поново укључујемо: Притисните Alt да отворите меније, идите на View, а затим доле на Toolbars и означите Menu Bar. Сада идите на Help мени и изаберите More Troubleshooting Information. На овом екрану се налази линија која се зове Profile Directory  и она садржи Open Directory дугме. Кликните на то и отворицће се фолдер вашег Фајерфокс профила. Тамо направите нови фолдер, који се зове chrom (све малим словима). Идите у нови фолдер и креирајте нови фајл под називом userChrome.css. Овде иду подешавања за сакривање траке са табовима.

Отворите нови фајл у текст едитору и копирајте и налепите ово у њу:

/* to hide the native tabs */

#TabsToolbar { visibility: collapse !important; }

/* to hide the sidebar header */

#sidebar-header {

visibility: collapse;

}

Сачувајте датотеку и поново покрените прегледач.

Ако редовно користите више од једног рачунара, Firefox Sinc одржава букмарке, лозинке и друго, синхронизоване међу њима, а такође ради између Фајерфокса, Вотерфокса и Либре вулфа (иако у последњем прво морате да га омогућите у подешавањима). Мозилина страница са екстензијама има на десетине других.

UBlock Origin умањује ометање са веба. Multithreaded Download Manager је недавно заменио DownThemAll као наш омиљени менаџер преузимања. TabHunter ће брзо пронаћи табове изгубљене међу више прозора.  Disable Autoplay зауставља много досадних видео снимака који се покрећу аутоматски. Понекад, Firefox Sinc  може да доведе до више копија неких букмарка, у ком случају Bookmark Dupes  ће то решити. Једном када све то инсталирате, трака са алатима ће можда постати мало претрпана, али то је лако поправити. Кликните десним тастером миша било где на toolbar, изаберите Customize toolbar и можете да додате мање коришћене  add-on иконе у overflow мени. Вотерфокс има предност у неколико случајева, као што је интеграција са Unity-овом глобалном траком менија, али Фајерфокс ради на више различитих оперативних система. Ради на Винндоусуу, мекОС-у, Линуксу, свим БСД-овима, плус мобилним оперативним системима. Одржава сва подешавања синхронизованим, блокира многа ометања и користи мање ресурса.

Извор:  Theregister

НАПОМЕНЕ приређивача ћириличне верзије превода:

- Изворни, латинични превод PS PRESS-а је на овој адреси

- Пре приређивања ћириличне верзије, савет о уклањању траке са табовима сам испробао на Firefox ESR-у и  LibreWolf-у. На Фајефоксу успешно, на Либревулфу не.

- Све је обављено на Дебијан Линуксу, друге оперативне системе не користим, али знам да је препоручено, бар што се тиче додатака (add-on) за Фајерфокс и "форкове", корисно за рад који год ОС користите

- Препоручујем и коментаре испод чланка на енглеском. 

Избрисао налог на Фејсбуку

 

Извор:

How to Delete a Facebook Page?

Мислим да не треба да образлажем зашто сам то учинио.

Само још да напоменем да тражим замену за Гуглову платформу Блогер на којој је овај блог. 

Александар Јовановић

Како прећи с Хрома на Вивалди прегледач

Прелазак са Хрома на Вивалди је брз, лак и забаван, јер са досадне подразумеване опције прелазите на брз, флексибилан и могућностима богат прегледач. Само испратите упутства члана Вивалдијевог тима, Јоханеса Долвена.

Људи не воле промене. Брине нас осећај неизвесности, што не знамо шта следи. Нарочито ако смо већ задовољни и лагодно нам је у постојећем окружењу.

Али ако сам нешто научио у животу и у својој кошаркашкој каријери, то је да су промене неизбежне, али раст, напредак, није обавезан.

Само, макар и мала промена у животним навикама заиста може помоћи да остварите напредак.

Промена прегледача можда и није животни преокрет, али као и свака друга промена, ако сте вољни да је учините, може довести до открића да је била ваш пут ка напретку.

Срећом, испробавање новог прегледача је прилично безопасна промена. Ако вам се не свиђа, немојте га користити. Али бар покушајте!

Са Хрома на Вивалди можете прећи зачас. У наставку о корацима, редом.

Како прећи с Хрома на Вивалди прегледач за пет минута

Хром ми је до недавно био једини прегледач. И нераздвојни пријатељ током студија.

Прегледач Вивалди сам открио када сам почео да радим за компанију “Вивалди” као приправник.

Временом, од како стално користим Вивалди, откривам нова подешавања и функције које прегледање чине пријатнијим и ефикаснијим (баш као што пише на етикети).

Процес преласка са Хрома на Вивалди био је брз и лак.

Следите ове једноставне кораке да бисте се пребацили за мање од пет минута.

Преузимање и инсталирање

Скокните на Vivaldi.com  и преузмите програм. Прегледач ради на Виндоусу, Меку, Линуксу и мобилним телефонима са Андроидом.

Учините га својим

Код Вивалдија највише волим то богатство у могућностима прилагођавања.

Тема има осам основних, укључујући тамну, а ако вам се ни једна не допада, у самом прегледачу можете направити сопствену, експериментишући са комбинацијама позадине, боја и наглашавањима осветљености.

Код тема, посебно волим дату могућност да се боје сучеља аутоматски усклађују са бојама сајтова које посећујете.

И кад смо већ код прегледања, код Хрома имате, и то као једину могућност, да је трака страница на врху прозора. И то је било потпуно у реду, јер за друге опције нисам ни знао. А сад? Вивалди вам допушта да изаберете место траке са страницама: горе, доле, лево, десно.

Увоз обележивача и подешавања

Пре преласка на Вивалди, питао сам се зашто бих се пребацио и шта ће ме спречити да пређем. Немогућност увоза обележивача и лозинки сигурно би ми отежалa одлуку.

Срећом, то није никакав проблем код преласка са Хрома на Вивалди.

Увоз можете урадити одмах по инсталирању прегледача или касније, кад хоћете, тако што ћете отићи у Мени> Датотека и из падајућег менија изабрати „Увези обележиваче и поставке“. Тамо ћете наћи листу прегледача из којих можете да увезете.

Изаберите из чега, па клик на Увези.

Увоз отворених картица

Шта ако у Хрому имате масу отворених картица које су вам потребне? Увезите и њих.

Прво у Хрому инсталирајте додатак Session Buddy , затим идите на страницу додатака и кликните на Извези. Потом исти додатак убаците у Вивалди (да, Вивалди је компатибилан са Хромовим екстензијама) и увезите картице.

Session Buddy је такође добар начин да чувате резервне копије својих картица. Али проверите да ли и вама одговара политика приватности додатка.

Поставите своју почетну страницу

Почетна страница у Вивалдију служи као контролна табла која вам омогућава лак приступ омиљеним местима на мрежи, обележивачима и историјату прегледа. Почетна страница је организована око брзих бирања – обележених повезница приказаних као сличице.

Када први пут отворите Вивалди видећете збирку пажљиво одабраних Speed Dial-ова. Слободно их уредите ако то нису места на интернету која ћете посећивати. Само их замените својим омиљеним обележивачима.

Ја ту чувам све своје омиљене локације и могу их чак сместити у директоријуме, што почетну страницу чини мање неуредном.

Почетну страницу можете опремити и позадином по свом укусу, исто као и сличице брзог бирања.

Све што треба да знате о Вивалдијевим брзим бирањима наћи ћете на страници Vivaldi Help Center. .

Истражите функције сучеља

Кад се пребаците на Вивалди, одвојите мало времена за истраживање. Дајем реч, вреди труда.

Вивалди је скоро па једнако прилагођавање сопственом укусу и потребама. Нуди више функција од било ког другог прегледача. Да бисте искористили максимум од свог новог алата, наставите да истражујете!

Да ли сте знали да у Вивалдију можете да померате адресну траку, да укључујете и искључујете друге траке за навигацију, играте се претраживачима и брзо претражујете помоћу брзих команди, Quick Commands .

Ако користите пуно картица, Вивалди је за вас. Има толико напредних функција управљања картицама, никад вам неће недостајати опција – било да желите да групишете, правите плочице од отворених страница, премеште или качите картице.

Веб панели су још једна јединствена карактеристика Вивалдија, и можда једна од функција коју највише користим. То је бочна трака на страни прозора прегледача која вам омогућава брзи приступ обележивачима, преузимањима, белешкама и историјату прегледања.

Да додате тзв. веб плочу, кликните на „+“ на бочној траци и унесите жељени УРЛ, друштвених мрежа и агрегатора вести, рецимо.

Вивалди се по многочему разликује од “Гугловог” Хрома, највише због својих јединствених карактеристика и могућностима прилагођавања.

Прошла су скоро два месеца откако сам прешао на Вивалди, а и даље свакодневно откривам ново.

Писао сам о три ствари које у Вивалдију боље функционишу у поређењу са Хромом – слагање картица, “поплочавање” страница и белешке.

Такође, не треба заборавити да Хромов творац жели да прикупи што више података о вама како би, како каже, унапредио пословање, за шта вам прегледач даје “за џабе”.

А Вивалди вас не прати. Места на мрежи која посећујете, шта куцате у прегледачу, преузимања – Вивалди све то не интересује па и нема приступ тим подацима.

Ајмо сад!

---

Напомена преводиоца: Напреднијим и захтевнијим корисницима бих препоручио да преузму бета верзију прегледача, тзв. Desktop Snapshots. Јесте да није испеглана као “стабилни” Вивалди, али ради без грешке а нуди бржи увид у будуће могућности доступне свима. Овога пута: клијент е-поште, РСС (RSS)довод и Календар. О чему други пут.

---

Аутор: Јоханес Долвен

Извор: Вивалди

Преузето са: Линукс Такс Чачанин

Превод: Александар Јовановић