Малигни утицај америчке пропаганде: "Handke ponovo na mjestu ratnih zločina"

Снимак екрана/Јутјуб

Ко прати англоционистичке медије зна да им је успешност пропаганде све тања, слабија, Али то је пре свега зато што јој је смисао зло, често - ништа, а не зато што немају мајсторе техничаре пропаганде.

Радио Слободна Европа је пропагандистичко оруђе. То се зна, ни саме коњокрадице не крију, можете прогуглати у чији сектор спада. Само, обука и пракса дају резултате. Изволите, ако имате стомака, погледајте:

Handke ponovo na mjestu ratnih zločina

Јесте ли запазили прву сцену, како муслимани плачу на ћуприји? И Кустуричин "ракијашки моменат"? Наводна Хандкеова склоност култним садистичким местима је пренаглашена, порука не делује сублиминално, али ни то није грешка; некоме треба нацртати. Све у свему, стварно мајсторски злочиначки рад.

Кинези су итекако у праву што га у својој држави не допуштају. И Руси се полако дозивају памети. Ми?

Србија је земља под окупацијом, али боримо се.

Појединачно, ко и како уме и може. Организовано...није за јавну причу. 

И немојте замерити што за ове речи и поруку користим америчку, Гуглетину платформу Блогер. Уосталом, партизани и четници су користили и непријатељско оружје. Стриц по коме носим име, са часа у партизане побегао 17-годишњи (одлични) ђак чачанске гимназије, највише је волео карабин "маузер".

А Хандкеу, Кустурици и Републици Српској, још једном, велико хвала.

Накнадно: Да видите шта је злонамерност и мржња спрам Срба:

Orden za negatora genocida

Александар Јовановић

Пусти русофобију, гледај од чега ћемо живјети

 Сајт Фактор.ба је објавио, а бројни други пренијели, причу о томе да је Русија преко БиХ увозила војну опрему.

У најкраћем, од новембра 2017. до децембра 2019. године је украјински произвођач мотора за летјелице „Мотор Сич“ (англоформатирани су писали Sich) преко предузећа из Бијељине у Русију послао више од 250 милиона долара вриједне дијелове мотора за хеликоптере. Бијељинско предузеће „Инжињеринг БН“ остварила добит већу од милион и по КМ.

 

За то предузеће смо чули током ове године, када је њен пословни резултат запао за око медијима, а све је појачано чињеницом да је он остварен са само два запослена. Како било, истраживање је настављено, па сада у тексту Фактора имамо следеће тезе:

• Та је компанија дио шеме која за циљ има јачање руске војне моћи.
• Русија није нашла рјешење за зависност од украјинске војне индустрије
• СНСД и Додик се не противе НАТО због оног што наводе као разлог, већ због личних интереса, што се долазује повезаношћу одговорних лица са СНСД.

Дакле, шта је у питању. Бивши предсједник Украјине Петро Порошенко је 2014. године издао наредбу којом забрањује извоз војне опреме у Русију. Кад се тако нешто деси, обично у посао уђу посредници, трећа лица која за нечији рачун обаве дио посла. Добар дио привреде Брозове Југославије је функционисао на том моделу, а Генекс је као „реекспортер“ између оних са истока и запада који званично нису трговали, постао једна од највећих фирми у земљи.

 

Само наивац може вјеровати да се у области војне индустрије, па и украјинске, неко тако ноншалантно понио и продао производе некој фирми из БиХ, не знајући гдје ће они завршити. Украјинска творница, која је од оснивања усмјерена на Русију, суочена са ембаргом, вјероватно је свјесно нашла рупу у процедури. То што су прекршили тамошњи закон, ствар је њихових институција, или њихових америчких патрона, који дрмају том ојађеном земљом. У послу бијељинског предузећа нема ништа спорно. Да се они нису понудили да узму провизију, нашао би се већ други.

Јачање руске војне моћи, као и откривање њихових наводних слабости, нити је забрањено нити је морални преступ. Упркос томе, треба видјети да ли ће се незадовољство неких сила сломити по нечијим овдашњим леђима.

Али прилично је јадно, да они који су нам деценијама објашњавали како се требамо манути прошлости, и бавити се оним од чега се живи, сада имају нешто против тога. Бијељинско предузеће, без превише труда и на основу веза, остварило је велики приход, улило додатни новац у буџет, који ће се, дозволите нам мало патетике, сутра издвајати за здравство, образовање, побољшање живота грађана. Зар то није оно чему су нас по семинарима учили западни инструктори?

 

Пренето са: Фронтал

 

 

Од нових технологија са ЕТФ БЛ само потпис декана на српском писму

Овај облик саопштења од стране Електротехничког факултета у Бањој Луци, указује да особе тамо задужене за односе са јавношћу прије свега не умију да користе нове технологије, а онда и да су те технологије против српског језика и писма.

Зар и ти, брате Путине?

Александар Јовановић / Ћирилизовано: "Употребивши Сребреницу као јединицу за масакр током своје годишње конференције за новинаре..."Путин се и и обрукао и нанео немерљиву штету Србима, било зато што је начинио "тежак гаф", како рече један саговорник "Блица" из Републике Српске, било да је показао да не уме да препозна шта је операција "лажне заставе", каква је била Сребреница - у организацији странаца и њихових овдашњих asset-a на високим положајима у војној, безбедносној и структури извршне власти, а са извођачима (слично атентату на Вука Драшковића, убиству Стамболића, Ћурувије и Ђинђића) који и не знају за кога у ствари раде.

Да ли је могуће да је бивши обавештајац толико необавештен?

Па, јесте. Нарочито ако га брифују "Руси за понети" из Амбасаде РФ у Београду или му читају из овдашњег либералоидног "Спутњика". Али ипак сматрам да је г. Куљанин, "по чијем мишљењу је Путин на овај начин пре свега покушао да прикупи политичке поене на унутрашњем плану, јер у Русији живи 20 милиона муслимана", у праву.

Због чега "Блиц" и Шормаз (на валову НАТО-а, иако нам га "Блиц" подмеће као "осведоченог русофила") заиста имају разлога да сеире, Бошко Обрадовић да се копрца и прича у шта ни сам не верује, а остали, и проруски политичари и медији, да - ћуте.

Јер можда нећете приметити да су Руси још једном показали да су им Срби битни ...исто колико и Србима из Србије други Срби, рецимо Лужички.

Владимир Путин. Фотографија: јуриј Кочетков / ЕПА

ОБРAДОВИЋ У ПОРИЦAЊУ Путин је свим русофилима у Србији забо НОЖ У СРЦЕ, а ево шта о томе кажу српски политичари који га КУЈУ У ЗВЕЗДЕ

Руски председник Владимир Путин забо је јуче "нож у срце" свим својим обожаваоцима у Србији употребивши Сребреницу као јединицу за масакр током своје годишње конференције за новинаре. Говорећи о Украјини, Путин је рекао: "Тамо су заиста формиране јединице милиције које су спремне да одбију било какве војне акције против Донбаса. Ми сматрамо да то одговара интересима људи који живе на тој територији, зато што ће се тада тамо догодити покољ гори од Сребренице", тачне су речи председника Русије.

Путин је прецизно погодио право у једну од најболнијих тачака скорашње српске историје - масакр у Сребреници, коју већина националистички оријентисаних српских политичара, који су готово по правилу велики русофили и путинофили, покушава да минимизује, па чак и у потпуности пориче као злочин који су починили Срби на челу са хашким осуђеником Ратком Младићем.

Иако је сасвим сигурно упућен у чињеницу да злочин у Сребреници код већине Срба изазива (из различитих разлога) љутњу, тугу или бес, руски председник је тај догађај као аналогију употребио релативно ноншалантно, као да је реч о тамо некој "земљици" која са Русијом нема везе.

Питали смо стога српске политичаре који су и познати русофили шта мисле о овом "пријатељском" гесту руског председника.


Шормаз: Није ми се допало то што је рекао

Драган Шормаз, својевремено функционер и посланик ДСС Војислава Коштунице, а данас посланик СНС у Скупштини Србије и осведочени русофил, каже за "Блиц" да је ово један од доказа да "Русију, као и сваку велику силу, занимају сопствени интереси".

Драган Шормаз. Фотографија по избору А. Ј. преузета из DRAGAN ŠORMAZ: Moskva da ne pritiska Srbiju. šta će vatrogascima iz Rusije diplomatski status? | Vesti | Kurir

- Није ми се допало то што је рекао. Могао је да наведе и неки други пример, а навео је онај који је терет и болна тачка и Србији и њеним грађанима. Имао је пример "у свом дворишту", попут Стаљина који је "брисао" читаве градове, али и пример из Украјине, чији су војници својевремено учествовали у злочинима у Пољској. Aли, говорио је о Сребреници јер је "међународни бренд" - каже Шормаз.


Србија му није ни на крај памети

Према његовом тумачењу, оваква изјава је пре за унутрашње-политичку употребу, и још један доказ да му Србија није пала на памет. Шормаз каже да не верује да ће ово пореметити односе Србије и Русије, али истиче и да нико не би требало да живи у заблуци.

- Србија треба да гради прјатељства са свима, наравно и са Русијом, али ни С300 ни БУК нас неће спасити ако немамо добру спољну политику - истиче он.


Обрадовић: Срећом, народ у Донбасу је нешто научио из трагедије браће Срба

Лидер Двери Бошко Обрадовић, који гаји искрене симпатије према Русији, сматра да је Путину Сребреница послужила за прављење паралеле са злочинима у Донбасу.

Бошко Обрадовић. Фотографија: П. Марковић, РАС Србија

- Сигуран сам да је Владимир Владимирович направио паралелу да се народ у Донбасу војно организовао како би се спречио покољ какав се десио над Србима у Сребреници и околини Сребренице који нису имали народну милицију. У периоду од 1992. до 1995. муслиманске снаге под командом Насера Орића убиле су преко 2.500 Срба у околини Сребренице, и то цивиле које у тим тренуцима није имао ко да брани, јер није било организоване народне милиције. Ти злочини остали су некажњени до дан-данас. Срећом, народ у Донбасу нешто је научио из трагедије српског, братског народа - истиче Обрадовић.


A шта мисле Николић, Вулин и Поповић?

За разлику од њих двојице, мишљење о овом Путиновом "испаду" нису имали добро познати русофили на српској политичкој сцени, попут минстара Aлександра Вулина и Ненада Поповића, а без речи је био и председник Националног савета за сарадњу са Русијом и Кином Томислав Николић.

На наше молбе да коментарише Путинову изјаву нем је остао и још један обожавалац Путиновог лика и дела, иначе веома елоквентан, председник РС Милорад Додик.


РС политичари: "Крив је Запад"

Међутим, за разлику од њега, огласила се његова странка, односно члан Главног одбора СНСД Рајко Васић, целу ову причу тумачи као стереотип за који су заслужни западни медији.

Рајко Васић. Фотографија: Јутјуб

- Не верујем да је председник Путин имао времена да се озбиљније упозна с ратним дешавањима у Подрињу. С друге стране, западна пропагандна машинерија већ дуже од две деценије прави мит о Сребреници који не сме да се оспорава ни дира. Верујем да је, једноставно следећи такву инерцију, председник Путин дао изјаву која не осликава праву истину о ратним догађајима у том делу Републике Српске - каже Васић.


СДС: "Тежак гаф"

Потпредседник Српске демократске странке (СДС) Костадин Васић сматра да је руски председник направио тежак гаф представљајући Сребреницу као појам почињених злочина.

Костадин васић. Фотографија: Јутјуб

- Не знам да ли је Путин то урадио намерно или случајно, али је, по мом мишљењу, том изјавом направљена озбиљна штета. Русија и њен председник су пријатељи српског народа и желим да верујем да Путин није довољно добро упознат с том темом - рекао је он за "Блиц".


"Нема ничега лошег"

У изјави руског председника, којом се као парадигма злочина помиње Сребреница, нема ништа лоше, сматра професор Филозофског факултета у Бањалуци и члан Удружења "Српско-руски мост" Бранимир Куљанин, и истиче да није први пут да председник Русије помиње Сребреницу у том контексту.

- И у неким ранијим изјавама Путин је догађаје из Сребренице називао масакром. То, међутим, ни на који начин не значи да он мења свој став о ратним догађајима у БиХ, а не треба заборавити ни то да је управо Русија у Савету безбедности УН пре неколико година спречила британску резолуцију о геноциду у Сребреници, којом би цео српски народ био проглашен злочиначким - каже Куљанин, по чијем мишљењу је Путин на овај начин пре свега покушао да прикупи политичке поене на унутрашњем плану, јер у Русији живи 20 милиона муслимана.

Путинов српски пулен Вучић у Сребреници. Фотографија по избору А. Ј. преузета из RAZULARENA MASA U SREBRENICI Najdramatičnije slike napada na Vučića

Аутори: Лана Гедошевић, Бранко Томић
Извор: OBRADOVIĆ U PORICANJU Putin je svim rusofilima u Srbiji zabo NOŽ U SRCE, a evo šta o tome kažu srpski političari koji ga KUJU U ZVEZDE

Поделите својим несрпским пријатељима: Ratko Mladic’s Sham Trial and Conviction - Stephen Lendman

Стивен Лендман / Home - Stephen Lendman

Александар Јовановић / Ћирилизовано: У недостатку чланака српских аутора на енглеском језику, хајде да искористимо прилику да своје стране пријатеље који знају енглески мало обавестимо да постоје и другачији погледи на "касапина из Босне", рецимо овај часног америчког Јеврејина Стивена Лендмана.

Ако се одлучите да текст пошаљете некоме, учините то користећи линк на изворни чланак - Ratko Mladic's Sham Trial and Conviction - Stephen Lendman - јер и ред је, а и Лендман је заслужио мало рекламе за нови веб-сајт.

Владан Ивковић: Живиш, генерале

Извор: Срђан Стевановић / Гети имиџис

Како којем српском хероју хашка казнионица одреже доживотну, ја се подсјетим на Бата Дезицијског, вођу Великог илирског устанка против римске окупације у првим годинама послије Христовог рођења.

Скуп у Бањалуци: Од језика и писма зависи опстанак Срба

Од очувања језика и ћириличног писма као националног амблема зависи опстанак Срба, поручено је у Бањалуци са округлог стола "Српски језик и српско писмо данас". 

Председник Академије наука и умјетности Републике Српске Рајко Кузмановић рекао је новинарима да је питање језика, писма, историје и традиције основно код сваког народа, па и Срба.

Зграда АНУРС-а у Бањалуци

Он је додао да је то посебно важно за Србе у БиХ након распада бивше Југославије, када су настале нове земље и "политички језици".

"Међу њима је 'босански', а требало би да буде бошњачки. Дакле, у много питања се упетљала политика, а има и утицаја странаца. Зато је важно да се језик и писмо поставе на право место", поручио је Кузмановић, пренела је РТРС позивајући се на агенције.

Миомирис туђег говнета: Може Велика Британија, нипошто Србија

Прије тачно десет година Русија је забранила дјеловање Британском савјету у Санкт Петерсбургу и Јекатаринбургу, док и данас у Српској исти несметано одређује културну политику

Извор за фотографију: Миомирис туђег говнета: Може Велика Британија, нипошто Србија • Фронтал.СРБ

Босански лавиринт за српски језик

Професорка Филозофског факултета у Источном Сарајеву Миланка Бабић објавила је књигу у којој анализира статус српског језика на универзитетима у БиХ

Драган Стојановић

Идем код хећим-баше да ми стави саргију, а после водим куче код ћехима хајванског, пошто га је ујео баја. Ова реченица би у преводу са босанског на српски, гласила: Идем код примаријуса да ми стави завој, а после водим куче код ветеринара, пошто га је ујео инсект.

Ово је само један од примера којим су својевремено у Босни и Херцеговини доказивали колико се српски језик разликује од босанског, тако што су медицинске изразе замењивали оријентализмима.

Јевреји од БиХ потражују имовину од 6 милијарди КМ

Илустрација преузета из Watch The Death Camp of Tolerance (Ep 14) - South Park - Season 6

Закон о реституцији којим би се Јеврејима у БиХ вратила имовина одузета током Другог светског рата још увек није донесен и, уз Пољску, БиХ једина је потписница Терезинске декларације која још није почела враћати тај дуг јеврејској заједници.

Вредност имовине која је одузета Јеврејима у БиХ од 1941. до 1945. године процењује се на близу шест милијарди КМ. Пре рата у БиХ је живело 14.000 Јевреја којима је усташко-нацистичка власт током рата одузела сву имовину која је за време социјализма национализирана, а касније и приватизована. Сви ови процеси довели су до тога да је немогуће повратити ту имовину стварним власницима без закона о реституцији, пише Клиx.ба.

Добровољно у канџе ЦИА-е: Потписивање споразума између Владе Републике Српске и компаније Мајкрософт

Директор Агенције за информационо друштво Републике Српске Срђан Рајчевић потписаће, у име Владе Републике Српске, споразум „Мајкрософт Владин безбједносни програм“ (Microsoft Government Security Program – GSP) са компанијом Мајкрософт (Microsoft) сутра (уторак, 23. мај) у Редмонду у САД, а с циљем осигурања изградње и имплементације сигурније ИТ инфраструктуре и услуга за институције Владе Републике Српске. Споразум ће испред Мајкрософта потписати потпредсједник компаније Скот Чарни (Scott Charney), a Влада Републике Српске биће прва у региону која ће потписати овај споразум.

Компанија Мајкрософт ради са владама широм свијета како би им помогла у изградњи и имплементацији сигурније ИТ инфраструктуре и услуга, у циљу заштите грађана, привредних компанија и јавних институција.

Страшно! Годину дана преводе Радована

Пресуда лидеру Републике Српске још није доступна на српском језику због спора око новца. Чак 16 људи "ради" 1.800 страница од јула 2016. и "чека" 80.000 конвертибилних марака

Бивши лидер РС Радован Караџић, Соња Караџић

Књига против балканизације

Чедомир Антић/Ненад Кецмановић, „Историја Републике Српске“, НИП Недељник, Београд, 2016.

У последњих четврт века на Балкану се историје пишу кад нека група буде споља наведена на идеју да је тренутак да се утемељује у неолиберални светски поредак. Пошто је то и навођачима увек помало одурно, онда су они тај процес – повод за новоисторизам – презриво крстили balcanisation, смерно избегавајући да у њега уграде своју улогу и своје интересе. Историја Републике Српске, коју потписују два уважена професора, два угледна јавна српска интелектуалаца из две генерације, уопште не следи тај повод. Она је писана с поривом да се посредована балканизација осветли и из ње одувају баналне мистерије.

Историја Републике Српске је као „знак поред пута“ који подсећа да „колатералне жртве“ нису промениле поглед на антиред који је Ујка Сем распростро по Балкану без икаквог уважавања балканских историјских токова и природних односа.

ПЛОЧА ЖУПАНА ГРДА: Епитаф који потврђује 900 година ћириличног идентитета

Надгробна плоча жупана Грда из друге половине 12. вијека један је од најстаријих ћириличних споменика на простору Босне и Херцеговине и највредније до данас сачувано споменичко свједочанство из времена требињских жупана.

 

Рaсписaн кoнкурс зa „Злaтну сoву“

Зaвoд зa уџбeникe и нaстaвнa срeдствa Истoчнo Нoвo Сaрajeвo рaсписao je кoнкурс зa нajбoљи нeoбjaвљeни рoмaн и нaгрaду “Злaтнa сoвa” зa 2017. гoдину кojи ћe трajaти дo 31. мaртa.

Прaвo учeшћa имajу сви писци кojи ствaрajу нa српскoм jeзику, пoд услoвoм дa рукoпис рoмaнa ниje рaниje oбjaвљeн.

Рајко Васић: Уједињење Српске са Србијом само у крајњој историјској нужди

Без обзира што су многе реалности далеко од данашњег дана, о њима треба расправљати и размишљати.

Србија већ реденичким деценијама показује да не умије да одњегује вође који ће уобличити државну и националну политику и која ће, потом, бити прихваћена од Народа. И која ће бити реална, стабилна и просперитетна за Србе.

Посљедица тога су двије грешке са Југославијама као и катастрофална импровизаторска секвенца са Свим Србима у Једној Држави.

Гдје се од Срба, на Српској Земљи задржала само Република Српска. Гдје је Србија изгубила и Косово. А на путу је да почне да губи и Војводину.

Додик је, уз Девети Јануар, поменуо и уједињење Српске са Србијом.

Без обзира што је то далека опција и што Национална Политика Српске још није ни почела да се формулише, треба рећи да је та могућност на другом мјесту најлошијих варијанти дугорочног рјешења за Републику Српску.

АПЕЛ УПУЋЕН ПРЕМИЈЕРУ ВУЧИЋУ: Опстанак српске Херцеговине није могућ без помоћи Србије

Замјеник предсједника Координационог одбора свих херцеговачких удружења у Србији Светозар Црногорац обратио се писмом премијеру Србије Александру Вучићу са молбом за састанак са делегацијом састављеном у име 14 херцеговачких удружења регистрованих у Србији. У писму је јасно изражена жеља да Србија економски оснажи Херцеговину. 

Светозар Црногорац у писму апострофира да би требало промјенити досадашњу праксу да се Херцеговина снабдјева робом из Србије преко хрватских фирми из Мостара и осталих западнохерцеговачких општина (храна, пиће, одећа, обућа, намештај, електотехнички уређаји, аутомобили, механизација, делови за механизацију…) и да би српску Херцеговину  требало економски снажније повезати са Србијом.

Из писма преносимо неколико конкретних предлога који би били значајни за помоћ и опстанак српске Херцеговине.

Лесов план или Ђе су оне мапе

Стари виц: Негдје у Сарајеву, 1993., копа Мујо по сандуцима муниције и друге хуманитарне помоћи пристигле од арапске браће и набаса на некакву џезву. Протрља је онако прашњаву, кад оно – не лези, враже – из ње излети дух, клањајући се Муји и нудећи да му испуни жељу. “Дај, јаране,“ једва дочека Мујо, “ријеши овај наш рат, нацртај некако ове мапе да сви буду задовољни.“ Дух узе мапу Босне и Херцеговине, окреће, загледа, прегледа, шарне, избрише, стење, презнојава се и, на крају, одустане. “Тешке ти, брате Мујо, ове мапе, дај шта лакше.“ Крену опет Мујо: “Имам жену Фату, добра је к’о хљеб, поштује ме, кува, чисти, ал’ је ружна, брате, не да гледат’ у себе. Би л’ мог’о мало ‘нако да је прољепшаш?“ Свемоћни дух пристаде, наравно. Доведе Мујо Фату, стаде она пред духа, гледа овај, одмјерава, конта нешто, мучи се, па се окрену Муји: “Брате, Мујо, дај-де опет оне мапе!“

 

Није виц

Ово је виц који се стварно десио, и баш ових дана Дух из лампе опет тражи мапе. Тимоти Лес, британски политички консултант и дипломата некада стациониран у Босни и Херцеговини, дигао је буру ових дана предлажући нова рјешења за оно што Империја зове Западни Балкан, а југосферци Регион или, још грђе, Ови простори. Е, овај Лес, који води малу консултантску фирму Нова Еуропа из енглеског Кембриџа, опет тражи од Мује мапе, јер Фата коју је његова Империја створила деведесетих никако да се прољепша, штавише, све је ружнија и ружнија. Залуд шминка, мулти-култи обрасци, труд “цивилног“ сектора, високи представници, ниски ударци, окупација, пљачка – у Фату се не може гледати. Лес предлаже одустајање од Фате и цртање мапа Јово-наново.

О ЛАКРДИЈИ НАД СВЕТИЊОМ: Република Српска васкрсава вјеру да смо још потомци великих царева

И би велика срамота. Данас се више нико и не сјећа ко се и због чега осрамоти. Прво се десило скрнављење једног значајног и узвишеног догађаја и дјела, па је потом облагана вијест преузета од свих медија, да би на крају и министар полиције одвојио своје високо плаћено вријеме да се тим поводом огласи (а да ништа важно и не каже) до Јавног информативног-сервиса европске Србије, који је прво објавио лаж, а онда правио демантије.

 

Велика лакрдија над великом светињом.

Све има свог побједника, па и ова прљава игра. Ко је убрао отровни плод са овог искривљеног дрвета?!

Јасно је да су то сви они који су по сваку цијену хтјели име Републике Српске скрајнути са свечаног и славског свјетла; високо значајни догађај представљања њене историје студентима Универзитета у Београду најсуптилније повезати са сировим чак неофашистичким закулисјем, у подтексту га означити као геноцидно-шовинистички манифест босанско-херцеговачке сировости која у Београд уноси само немир и доводи га у (не)прилику да се подсјећа своје неЕвропске прљаве и крваве прошлости.

ХУМСКИ ЗАПИСИ: Чекајући…

Сваком човјеку туђина дојади кад тад. Идућу трбухом за крухом, Херцеговци су увијек одлазили са надом у бољи живот. А да ли су га имали – ко зна? 

 

Можда и јесу, али знам да је већини њих задња мисао била Херцеговина: камен, вода, шума, пашњаци, кајмак, цицвара, огњиште, вериге са којих се пуши врела вареника, мајкин хљеб испод сача и дебела поњава на сламеном кревету… Све то што су стварали у туђини мењали би за једно јутро у ком би их пробудио чактар говеда и умивање водом која тече можда баш са Волујака.