Од очувања језика и ћириличног писма као националног амблема зависи опстанак Срба, поручено је у Бањалуци са округлог стола "Српски језик и српско писмо данас".
Председник Академије наука и умјетности Републике Српске Рајко Кузмановић рекао је новинарима да је питање језика, писма, историје и традиције основно код сваког народа, па и Срба.
 |
| Зграда АНУРС-а у Бањалуци |
Он је додао да је то посебно важно за Србе у БиХ након распада бивше Југославије, када су настале нове земље и "политички језици".
"Међу њима је 'босански', а требало би да буде бошњачки. Дакле, у много питања се упетљала политика, а има и утицаја странаца. Зато је важно да се језик и писмо поставе на право место", поручио је Кузмановић, пренела је РТРС позивајући се на агенције.
Професор Филолошког факултета у Београду Милош Ковачевић истакао је да се српски језик у протеклом периоду, нажалост, множио дељењем, те да би овај научни скуп требало да покаже неколико значајних ствари и за доношење декларације о опстанку српске нације, на којој раде Српска и Србија.
"Прво је да су српски језик и ћирилица основни идентитетски критеријуми српског народа. Друго је да је српски језик један и јединствен на територији читавог српског народа. Треће је да се српски језик у пуном обиму и значењу исказује као српски само ако се исписује ћирилицом и да екавица и ијекавица, као српски изговори, буду равноправни", рекао је овај лингвиста.
Ковачевић, који је на скупу говорио о међуодносу службене, јавне и приватне употребе језика и писма, објаснио је да је такозвани "БХС", заправо, српски језик под три имена.
Академик Предраг Пипер, који је на округлом столу говорио о "Језичком патриотизму данас", навео је да властити језик треба проучавати, знати, поштовати и волети без његовог потцењивања и прецењивања.
"Треба имати позитиван став према матерњем језику, који обавезује, како би се у наслеђе предао будућим генерацијама. Држава је та која води језичку политику и планирање, иако су и други битни", оценио је Пипер.
Редовни члан АНУРС-а Слободан Реметић, који је на округлом столу говорио о "Српском језику и писму у контексту политике јединственог српског културног простора", навео је да је брига о језику озбиљан посао најодговорнијих државних, друштвених, политичких и научних институција.
"Српска и Србија раде и на очувању језика у оквиру доношења декларације о опстанку српске нације како бисмо заштитили ћирилицу и најзад добили један буквар и читанку за све Србе у свету", рекао је.
Додао је да су у БиХ, још од аустроугарске окупације, на сцени повампирени покушаји да се створи такозвани "земаљски, босански језик" и да се Срби одвоје од своје матице.
"То што су се Бошњаци определили да им се језик не зове бошњачки већ 'босански' говори о намери стварања унитарне БиХ у којој би владали они и њихов језик. Зато то не можемо да прихватимо", каже Реметић.
Срето Танасић из Института за српски језик напоменуо је да је језик главни обједињавајући фактор сваког народа који не живи у једној земљи.
"Српски језик је данас на разне начине угрожен, па и запуштен, јер покушавају да преименовањем окрње његову целовитост. То је немогуће, јер је језичка материја неуништива, али не значи да треба да седимо скрштених руку, већ да бринемо о статусу српског језика и ћирилице", рекао је Танасић.
На округлом столу, који се одржава у просторијама АНУРС-а, разговараће се о српском стандардном језику у контексту језичког законодавства, званичној и јавној употреби језика и писама на српском језичком простору, те изради инструмената српског стандардног језика у смислу остваривања политике јединственог српског културног простора.
Разговараће се и о институционалној сарадњи на остваривању политике јединственог културног простора, актуелним питањима науке о српском језику и будућим задацима.
Округлом столу, који организују АНУРС, Српска академија наука и уметности и Одбор за стандардизацију српског језика, присуствовали су угледни лингвисти и бројни представници јавног, културног и политичког живота Бањалуке и Српске, међу којима и министар просвете и културе Српске Дане Малешевић.
Извори: ТАНЈУГ и РТС
одличан чланак, све похвале! међутим, усудићу се да дам и неке напомене, наиме, официјелна наука (историја) свуда па и данас у Руссији није тачна и они (русси) је сада интензивно мењају. Наиме, њима су писали измишљену европску, измишљену античку, измишљену римску, измишљену германску, измишљену греческу управо историчари дошли из тог парка (милер, шлецер…) а минимизирали су русску историју. Русски цар је једини цар, они су и једини имали царство, ми серби смо били део тога царства, као и вса васељена. Русска империја се простирала на целој земаљској кугли, и отуда силни артефакти и докази о томе. Напоменућу и једно банално, наиме держава Перу је добила име по русскоме прва а које су на латинском написали као PERV. Исто важи и за МЕШИКИ= Мексико, мешики је стари назив за московљане, ОРДА+ХАН= Орегон, Калиф+Орднија= Калифорнија, Аме-рики= Ермак-рик, инде=по русскому далеко=Индија, Китај=кина, од русскога Скитија=Скити. Хан+бург=град Хана, Хански град, Хонду-рас=Орда+Расс(русс), данашња Каталонија је у области која се зове Руссилион, Парис је од По-русс, француски Лувр је од Лавра. У енглеској Единбург= Један по русски+град, Глаз+гов= од русскога Глаз=око, Беч сами австрики зову Виенна(ц) јер је био важан чвор у царској русској империји, код нас Иришки венац (а венца нигде), наша Фрушка гора је од Ф(=П)+русска гора или Порусска гора (по аналогији Морава-Поморавље. Рашка= Расска=Русска, Корушка= Ко+русска. Напредују русси и промениће све то јер све то раде истраживачи који нису званични историчари, јер је овима мозак у матриксу и не дам им се. Постају опоненти.
ОдговориИзбриши