Више од 75% учесника истраживања у Русији исказало поверење у Путина

Позитивну процену рада владе дало је 50% учесника анкете

МОСКВА, 20. март. /ТАСС/. Ниво поверења у руског председника Владимира Путина међу Русима је 77%, а исти проценат анкетираних грађана верује да он добро ради, према резултатима анкете коју је спровела Фондација за јавно мњење (ФОМ) од 13. до 15. марта међу 1.500 Руса.

„77% Руса је изјавило да верује Владимиру Путину. Такође, већина становништва (77%) је уверена да добро обавља своје дужности шефа државе", наводи се у саопштењу друштвене службе.

Позитивну процену рада владе дало је 50% учесника истраживања. 57% испитаника је изјавило да премијер Михаил Мишустин добро ради.

Ниво подршке политичким партијама идентификован је на следећи начин: 39% за „Уједињену Русију", 10% за „ЛДПР", 8% за Комунистичку партију, 5% за „Нове људе" и 3% за „Праву Русију".

Извор: ТАСС

Превод и опрема: Вивалди, А. Јовановић

Поделите...Почињу „Дани духовне културе Русије“

Почињу „Дани духовне културе Русије“:

„Дани духовне културе Русије“ назив је програма који ће од 4. до 8. октобра бити одржан у Врању, Пироту, Нишу, Алексинцу, Београду, Сремским Карловцима

Руско друштво се креће ка безбрачности и беспородичности

 

 

Русија се већ налази у стању катастрофе институције породице и стабилно иде ка стању безбрачности и беспородичности, а власти својим деловањем само убрзавају овај процес, иако се, чини се, понашају „строго према Уставу." Овакав извештај је на семинару клуба "Универзум" направио председник одбора АНО „Заједница практичара образовних породичних наука“ Михаил Смирнов. 

Он је напоменуо да се кризно стање пре свега изражава у физичком стању породичне установе: број породица не одговара размерама земље и потребама друштвеног развоја. Он наставља да опада, расте удео малодетних, а као резултат опада и удео породичних грађана. Али број самохраних родитеља са децом остаје константно висок. Сви ови показатељи постоје у негативном тренду.

 

Тако се у Русији већ више од 40% домаћинстава састоји од једне особе, а њихов удео се удвостручио у последњих 20 година. Само нешто више од 20% домаћинстава su породице са оба родитеља и децом. У апсолутним бројевима, ово је отприлике 23 милиона породица. Од тога 15 милиона има само једно дете, 6-7 милиона двоје, а само мање од 2 милиона породица подиже троје или више деце. Штавише, од ових 23 милиона, отприлике трећина нису породице у ужем смислу те речи, већ један од родитеља (више о томе у наставку). Смирнов напомиње да је за развој земље потребно 25 милиона породица са 3-4 деце. Док је данас много мање породица са бар једним дететом (око 15 милиона).

 

„Анализа показује да се наше друштво де факто постепено развија у стање безбрачности и беспородичности, па се смањује и број породица које се претварају у друштвену мањину.

Према мојим прорачунима, сада је у Русији само око 28% породичних грађана у строгом смислу те речи (41 -42 милиона) Штавише, све до 2000-их тема кризе породице, била је нашироко расправљана, да би је потом у потпуности заменила тема демографске кризе. сведено на демографске показатеље рађања, смртности и очекиваног животног века“, рекао је Смирнов.

 

Он истиче да установа породице данас нема формалну дефиницију – ни општу ни секторску. И то је веома лоше.

 

„Породица уопште нема правни нити било какав легитимни субјективитет. Држава данас заправо штити не породицу као друштвену групу, већ интересе и права њених појединачних чланова – појединаца. Тако је устројен наш систем социјалне помоћи. Породица правни статус супружника-родитеља и породичне деце нема општеобавезујући јавни карактер. Званични подаци о броју породица данас су обрачунске, а не пописне природе. Подаци о броју грађана просто изостају у статистици као класа. Држава нема формално-правни основ за спровођење породичне политике у ужем смислу те речи због непостојања у законодавству субјекта као што је породица. Због тога социјална помоћ није усмерена на саме породице, већ ка деци и родитељима, без обзира на њихов брачни статус“, рекао је стручњак.

 

Он сматра да у овом тренутку израз „породица је основа друштва“ није ништа друго до метафора, што ни на који начин није заступљено у законодавству. А демографски трендови и недостатак легитимације породице значе да се загарантовано крећемо ка друштву без породице. А држава тај процес убрзава издвајањем буџетских средстава за то.

 

На пример, термин „породица са једним родитељем” није у научној употреби, али је нашао свој пут у владиним документима. А оно што значи уопште није породица, већ, на пример, самохрана мајка. Иако је непотпуна породица одувек схватана као породица, то је са становишта непотпуности њених функција. Ако нема комплетне структуре – родитеља и деце – то уопште није породица. Под непотпуном породицом подразумева се малодетна породица, јер функције родитељства и детињства нису потпуне (деца се међусобно васпитавају, деца васпитавају родитеље).

 

"У оквиру социјалне политике консолидује се замена појмова. Зашто? Имамо социјалну државу, а у темељима уставног система стоји да је основа друштва појединац са својим правима. Објекат социјалне заштите је појединац. Дакле, када кажу да пружају подршку породицама са децом, они лажу. Они пружају подршку грађанима појединцима“, нагласио је Смирнов.

 

На пример, усресређујући се на грађане, а не на породице, саме власти подстичу разводе на Северном Кавказу, који су нагло порасли последњих година. Многи се тамо венчавају по шеријату и за њих није проблем да се разведу у матичној служби ако се тиме отвори пут ка примању дечјих додатака. Породица се заправо не распада, али за државу више не постоји. Али њему то није битно, јер бенефиције не примају породице, већ грађани. Упада се у зачарани круг, сматра стручњак.

 

Он је уверен да је земљи потребан заокрет ка политици „Русија је породична земља“. А у наредних 30-40 година породична политика треба да постане срж демографске политике. Само она може државу извући из рупе, а не „циљану“ помоћ, која није чак ни демографска, већ социјална и усмерена на борбу против сиромаштва. Иначе, Накануне.РУ о томе пише већ дуги низ година. Власти демографску политику замењују социјалном, а породична политика уопште има у великој мери антипородични малолетнички карактер, што је и записано у Породичном законику.

 

Депутат Државне думе Николај Николајев говори о одсуству било каквог правног субјективитета породице. Он напомиње да је дефиниција породице само у закону о егзистенцијалном минимуму. Сходно томе, породица као таква нема никаква права, она једноставно не постоји у законодавству. Тиме се, иначе, ствара терен за малолетнички прогон породица. Ово је прошлог лета изјавила тадашња сенаторка Јељена Мизуљина. Према њеним речима, садашњи Породични законик заправо не оставља места породици.

 

Други проблем у Русији је развод. Од 100 бракова, 70 се заврши разводом. Под овим условима, не можемо говорити ни о каквој нормалној плодности. Иза тога следи и проблем абортуса. Према званичним подацима, свака четврта трудноћа завршава се уништењем детета, а према подацима потпредседника Државне думе Петра Толстоја и Ане Кузњецове, ситуација је заправо још гора – свака друга. Истовремено, у друштву, судећи по социолошким студијама, генерално постоји висок ниво одобравања абортуса и развода као наводно сасвим прихватљивих и нормалних појава.

 

Модератор скупа, историчар Андреј Фурсов, на крају је скренуо пажњу да су богате породице веома забринуте за брак и своје потомство, док се за сиромашне промовише идеја да породица постаје прошлост. 

 

 

Аутор: Јевгењиј Чернишов

Превод: Драган Вукојевић

Извор: Накануне

Лари Џонсон: Како схватити Пригожина

Очаран сам медијским дезинформацијама и обманом о чувеном руском кувару, Јевгенију Пригожину и његовом митском умећу ратовања. Најновији пример тога добисмо љубазношћу Џефа Безоса и "Вашингтон поста":

Шеф Вагнера је понудио Украјини да јој ода распоред руских јединица...

THE DISCORD LEAKS | Јевгениј Пригожин је обећао да ће украјинској војсци рећи где да нападне руске јединицее ако повуку сопствене снаге из опкољеног града Бахмута, где плаћеници Вагнера трпе велике губитке

Ако је икада постојала сумња да је такозвани „Дискорд ликс“, делце Америчког ратног ваздухопловства, а контролисано цурење за потребе (дез)информативних операција, ово његово најновије ремек-дело би требало би да уклони сваки скептицизам.

Али вратимо се логици. Овде, наводно, имамо посла са пресретнутним, супер тајним обавештајним подацима који "доказују“ да се Пригожин понудио да изда Русију како би заштитио своје трупе пре два месеца (сетимо се, „процурели“ материјал „откривен“ 6. априла од стране братије у сродству и са британском шпијунажом, односи се на тобоже пресретнуто око првог марта). Како Пригожин, човек без икаквог војничког искуства и који није део руског командног ланца, има приступ распореду и редоследу борби руских снага? Мало вероватно.

Вагнер група није дело Јевгенија Пригожина. Заборавите на западњачке мимове да је Вагнер руска верзија Дванаест жигосаних - осуђеника и криминалаца који су добили шансу да се искупе навлачењем униформе и ризикујући живот. То је "имиџ" подметнут од руске обавештајне службе а лаковерни Западњаци га прогутали.

Лично, верујем извештавању Александра Меркуриса о историјату Вагнера - да је формиран од стране руске војне обавештајне службе, ГРУ и руске верзије ФБИ, тј. ФСБ. Другим речима, Вагнер је сличнији Одељењу за специјалне активности ЦИА-е (Special Activities Division), који је војна грана ЦИА-е, и француској Легији странаца. Вагнер, по мом мишљењу, није под оперативном контролом Пригожина, који не само да је мајстор кулинарске уметности, већ и проклето добар глумац. Пригожин се свету представља као човек на ивици лудила и мегаломаније, а обавештајне агенције САД и других земаља НАТО-а то одмах хасају.

Вагнер је јединица лаке пешадије специјализована за обуку страних војника и бораца. Баш као и Одељење за специјалне активности ЦИА-е, Вагнер предводе бивши активни и резервни руски официри. Мој пријатељ, Андреј Мартјанов, исправно примећује да Вагнер, иако специјализован за градску борбу, није организован нити опремљен да делује као комбинована јединица. Међутим, поред својих могућности у урбаном ратовању, Вагнер служи и сврси информативног рата Русије против Запада.

Такође је важно схватити да Пригожин преузима заслуге и за стварање Интернет истраживачке агенције, коју медији описују као „злогласну фарму тролова коју је америчка влада санкционисала због уплитања у америчке изборе”.

А Пригожин пресрећан. Дао је следеће саопштење за јавност у фебруару:

„Ја на све то реагујем са задовољством. Никада нисам био тек финансијер Интернет истраживачке агенције. Изумео сам је, створио, дуго управљао њоме. Основана је ради заштите руског информационог простора од поплаве агресивне антируске пропаганде са Запада.”

Шта има још? Да ли је Пригожин тајно створио и финансирао и РОСАТОМ или Руску свемирску агенцију? Мало је тешко мутити укусан омлет када сте заузети организовањем плаћеника и интернетским обавештајним операцијама. Пригожин је нови Берија без девијантног сексуалног понашања, или смо тако наведени да верујемо. Или је можда руска верзија генерала Патона.

Већина Американаца хаса бајку како је Патон био генерал којег су се нацисти и Вермахт највише плашили:

"Из филма 'Паттон' и из биографије на којој је делимично заснован, Ладисласа Фарагоа 'Патон: Патња и Тријумф', има се утисак да је немачка висока команда провела већину својих будних сати бринући о Патону и његовим плановима. По Фарагоу, Патон је након кампање на Сицилији био савезнички генерал којег су Немци сматрали 'најопаснијим противником на терену', због чега су гледали његове покрете „попут тениских гледалаца на Вимблдону. 'Проблем је', примећује Јеиде, да„ изгледа не постоји ма и једна једина чињеница што би поткрепила ове тврдње.”

Исто се не може рећи за Пригожина. Он је предмет опседнутости у западним медијима и међу многим политичким лидерима. Недавни, веома објављивани испади Пригожина, укључујући његове дијатрибе упућене руским војним вођама, ваздигли су надежде војних и обавештајних кругова НАТО-а да се можда, али само можда, Путинов унутрашњи круг почиње распадати и да Русија заиста није ништа друго до бензинска пумпа са нуклеарним ракетама.

Не верујем у случајности. Чињеница да је Пригозжин тако јавно повезан са војном организацијом и информативном операцијом на интернету која је под контролом руске обавештајне службе, наводи ме да верујем да је он важан актер у руској кампањи за обману и збуњивање Запада у погледу руских истинских војних планова и циљева. Прошле недеље је Пригожин дао све од себе да убеди земље НАТО-а да Вагнер грца и да је суочен са стварном опасношћу од новонасталих и добро опремљених украјинских јединица. То је било тада.

Данас, по Пригожину?

"...јединице Валгнерових плаћеника су напредовале до 130 м у и око такозваног Гнезда. Јуришне групе плаћеника заузеле су око 91 000 квадратних метара.

1 690 квадратних километара Бахмута остаје под непријатељском контролом.

Током дана ослобођено је 9 високоспратница, тако да је 28 зграда сада под нашом, 20 под непријатељском контролом.

Јуришне групе настављају да извршавају задатке за коначно заузимање Бахмута, а такође раде на боковима, где су морале да остану да зауставе покушаје пробоја.”

Да, то је тип за којег "Вашингтон пост" тврди да тајно преговара са Украјином о продаји Руса. И сад разумете зашто то означавам са B.S. flag.

Аутор: Лари Џонсон

Извор: 

WHAT ARE WE TO MAKE OF PRIGOZHIN AND THE WAGNER GROUP?

За Ћирилизовано и СКЦ "Ћирилица" Београд превео: Александар Јовановић

Руски посланик предложио смањење образовног статуса енглеског језика

 

Учење енглеског језика више не би требало захтевати, предложио је посланик из владајуће странке

Учење енглеског језика више не би требало да буде обавезно у руским школама, рекао је члан Државне думе из владајуће странке Уједињена Русија у понедељак. Предлог Султана Хамзајева заснован је на идеји да Русија треба да се удаљи од Запада.

Према посланику, енглески је постао главни страни језик јер су школски програми у многим земљама учинили то да његово учење буде обавезно. Прошле године је руски регулатор образовања одустао од захтева да се учи и други страни језик, али бар један – углавном енглески – остаје обавезан део наставног програма за основне и средње школе.

„Морамо се одмакнути од прозападног вектора у руском образовном систему“, изјавио је Хамзајев за РИА Новости. „Кључ за то је уклањање енглеског са листе обавезних предмета у средњим школама.”

Прошле године руски регулатор образовања одустао је од потребе за другим језиком, али бар један страни језик – готово универзално енглески – остаје обавезан део сваког средњег и средњег школског програма.

„Усмеравамо поглед наше деце на Запад“, додаје посланик. „Али где је руски у наставним програмима САД или Велике Британије? Нема смисла присиљавати ђаке да уче енглески језик када се свет такође састоји од Кине, Индије, Африке, арапских држава и Латинске Америке.“

Хамзајев је напоменуо да се руски наставни план и програм у основној војној обуци спроводи „Са потешкоћама“, јер се занемарују класични предмети као што су астрономија и цртање. Школе се морају фокусирати на предмете који побољшавају физичко и психичко здравље ученика, попут спорта, психологије и других активности које доприносе социјализацији.

Русији су потребни „Јаки стручњаци из различитих области, пре свега техничких, а не само ‘полиглоти’ који знају само енглески језик“, сматра Хамзајев.

Султан Хамзајев, из Републике Дагестан на Кавказу, члан је Државне думе и владајуће странке Уједињена Русија. Члан је Одбора за безбедност и борбу против корупције и вођа покрета „Трезна Русија“. Најпознатији је по иницијативама за забрану конзумирања алкохола. Раније овог месеца, Хамзајев је предложио и забрану е-цигарета и других сличних инхалирајућих производа. 2021 године је предложио да фудбалери бивају кажњавани за слабу игру за репрезантију Русије.

---

Извор: РТ

За Ћирилизовано и СКЦ „Ћирилица“ Београд превео, на Дебијан Линуксу, Александар Јовановић

Напомена преводиоца: РТ је овај чланак објавила 25. априла. Био сам уверен да ће се појавити и на српском издању, РТ Балкан, али ето, нема га ни после седам дана. А предлог брата Султана је феноменалан. Ваљда ће доћи до ушију и неког нашег Хамзајева. Ако уопште имамо такву људину.

Како Украјинца научити пристојном понашању на фронту (Видео 18+)

Храбри украјински војник показује непристојан гест руком Русима који су посматрали  активности противника на линији фронта. Уљудни руски војници су га одмах научили лепом владању.

Извор: Јужни фронт

А за Путина...

 На Редиту наиђох на објаву...

 What’s the story behind this Ukrainian soldier with an isis patch? Is it allowed to be an IS jihadist over there or am I missing something here?

А тамо, тренутно, само сличица...

И реко да видим шта је Wodan International. Аха, немачка фирма...

WODAN INTERNATIONAL is a German Risk Management company for comprehensive security solutions. We offer a comprehensive range of services in the areas of consulting, management, and security services. From risk analysis and management to physical protection, from crisis management to specialist training and from technical security management to evacuations and exfiltrations, we provide first-class service oriented holistic security solutions.

Од некадашњих "партнера" Путинових. Али добро, сада им свира Вагнера.

Приредио: А. Јовановић

Поздрав Зеленском (ВИДЕО)

 

На тесту „неуништиво братство” Јерменије и Русије

Александар Јовановић, "Ћирилизовано": Објављујући овај чланак "Политике" не ограђујем се од 

Јавно обраћање српских интелектуалаца против безакоња и злочина који се чине над јерменским народом у Арцаху

и свог потписа испод апела. Намера је да се читаоцу пружи контекст и да се, још једном, истакне до чега може довести седење на две столице и изневеравање једине истински пријатељске земље.

Јереван одбио да буде домаћин вежби ОДКБ, најављује замену руског контингента мировњацима УН, а у СБ је овластио Француску да заступа његове интересе

(EPA-EFE/VLADIMIR SMIRNOV / SPUTNIK / KREMLIN POOL)

Уочи отказивања учешћа Јерменије у војној вежби ОДКБ неки јерменски медији су писали да је Пашињан Русима изнео ултиматум да њихов мировни контингент до 10. јануара деблокира коридор којим Азербејџанци држе Нагорно-Карабах одсечен од Јерменије. Због блокаде коју су, наводно, од 12. децембра покренули азербејџански еколошки активисти, ситуација у Арцаху (како Јермени зову ову територију) је критична. Москва покушава дипломатским путем и трилатералним преговорима да постигне договор о деблокади, али се за сада ништа позитивно није десило, јер су у политичку игру ушли западни савезници Јеревана.

Да ли је заиста било ултиматума или није, не може се знати, али је Пашињан рекао да ултиматуми нису језик којим се разговара с партнерима и да медијима није речено ништа што већ није саопштено руској страни. Проблем свакако постоји и велики је, а руска позиција у овој ситуацији је компликована. Прво, Пашињан очекује помоћ Русије када се налази у тешкој војној ситуацији, а притом се не осећа делом њеног политичко-војног блока. Друго, ОДКБ према правилима није ни могао да реагује током рата с Азербејџаном јер није нападнута територија Јерменије (Арцах је отцепљена територија с већинским јерменским становништвом у оквиру Азербејџана). Што се тиче коридора, руски мировни контингент морао би да држи ситуацију под контролом, али очигледно не успева, иако се труди и на терену и на дипломатском плану.

С друге стране, Кавказ, који јесте од суштинског значаја за Русију, ипак је регион преко којег се преламају и интереси Турске, која је заштитница Бакуа. А Москва и Анкара сада покушавају да задрже пријатељске односе, па у ту рачуницу улазе и Сирија и Кавказ.

У новембру прошле године, јерменски премијер је одбио да потпише декларацију ОДКБ, оценивши да је она у делу у којем се говори о заједничким мерама за пружање помоћи – недовршена. Његов услов био је да се азербејџанске трупе повуку на границе пре напада у мају 2021. године и да се тако заштити територијални интегритет Јерменије. Међутим, отцепљени део Арцаха признао је једино Јереван, тако да је проблем што се он не сматра међународно признатом територијом.

Дакле, најава да би Јерменија могла да иступи из овог источног војног савеза није нова, јер је садашњи премијер на крилима револуције дошао на власт управо с том платформом. Пашињан ни сада није рекао да ће то учинити, али је нагласио да ће се руководити државним интересима.

После плишане револуције Пашињан је на власт дошао као опозициони лидер који је био против ОДКБ и евроазијских интеграција. Током своје владавине водио је проевропску политику, готово у потпуности заменио безбедносни кадар, смењујући и хапсећи проруске генерале и постављајући њихове политичке противнике. Последица је био практично губитак рата за Арцах, који је, упркос вишегодишњем незадовољству његовом политиком, Москва ипак спречила тешко издејствованим трилатералним мировним споразумом.

У међувремену је Пашињанова влада успевала да преживи велике протесте изазване ратним поразима и економском кризом, али је наставио да све оштрије води земљу ка западним савезницима и развије медијски антируски наратив. Пре неколико дана поново су организовани антируски протести, тако да су улице Јеревана већ годинама поприште грађанског незадовољства.

А онда је Пашињан од Француске затражио посредовање у вези са сукобом с Азербејџаном. Према речима заменика сталног представника Русије у Савету безбедности УН Дмитрија Пољанског, саопштење СБ УН о ситуацији у вези с Лачинским коридором није прихваћено због става Француске. Иако је руска стална мисија при УН од самог почетка радила на овом проблему, како тврди Пољански, „на захтев Јеревана овај процес су преузели Французи, који су игнорисали огромну већину руских предлога, узимајући у обзир исправке других чланица СБ.

Сада руска иницијатива, укључујући четири заједничке изјаве на највишем нивоу (Пашињан, Путин и Алијев), остаје по страни, а Јереван се узда у Француску. Иако овим потезом Русија очигледно губи свој утицај на Кавказу, не може се отети утиску да јавност, па и високи званичници, с извесном дозом злурадости кажу: „Нека вас они онда заступају у сваком погледу, али остаћете без државе”. 

Аутор: Биљана Митриновић Рашевић

Извор: Политика

Актуелности

Поштовани читаоци,

једина емисија на телевизији са националном фреквенцијом у Србији у којој се свакодневно може чути истина о руској борби за стварање праведнијег вишеполарног света – „Актуелности" – биће емитована и у суботу 31. децембра са почетком у 20 часова.

За СКЦ "Ћирилица" београд и „Ћирилизовано":

Милорад Ђошић

Путин каже да се поново уверио да је 99,9 одсто Руса спремно да се жртвује за Матушку

„Што се тиче већине, 99,9 одсто наших грађана, наших људи који су спремни да жртвују све за Матушку, то ми се не чини неуобичајеним, само ме још једном уверава да је Русија изузетна земља и да има изузетне људе", рекао је он

МОСКВА, 25. децембар /ТАСС/. Руски председник Владимир Путин рекао је у недељу на телевизији Русија-1 да су га догађаји протеклих месеци уверили да је 99,9 одсто Руса спремно да жртвује све за отаџбину.

„Што се тиче већине – 99,9 одсто – наших грађана, наших људи који су спремни да жртвују све за отаџбину, то ми се не чини неуобичајеним. Али само ме још једном уверава да је Русија изузетна земља и да има изузетне људе“, рекао је он у интервјуу новинару Павлу Зарубину за Moscow. Kremlin. Putin program.

Извор: ТАСС

Превео, мислећи на Србију и као вежбу из превођења и уређивања: Александар Јовановић

Руско чојство (ВИДЕО)

РУСКИ ТОС-1А „СОЛНЦЕПЕК“ ГРАНАТИРАО УКРАЈИНСКЕ ГРУПАЦИЈЕ, АЛИ ЈЕ ЋУТАО ДА ИМ ДОЗВОЛИ ДА ПОКУПЕ РАЊЕНЕ

Тешки сукоби су у току северно од области Сватова у Луганској Народној Републици. Оружане снаге Украјине (ОСУ) настављају са покушајима напредовања у југоисточном правцу и уништавања руских војних положаја.

До сада је украјинско напредовање заустављено у селу Куземовк које се налази 15 километара северозападно од града Сватова који је постао важно упориште руских снага у ЛНР.

Јуришне јединице 92. бригаде ОСУ нису успеле да напредују даље од железничке пруге и биле су принуђене да се укопају у оближњу шумску област. Активне операције украјинских војника приметила је руска војска. Као резултат тога, украјински војници су гранатирани од стране ТОС-1А "солнцепек" руске 1. тенковске армије.

Видео снимак потврђује да су ОСУ претрпеле велике губитке. Истовремено, показује да руска војска није гранатирала украјинске војнике који су се повлачили. Руси су пустили Украјинце који су преживели напад да однесу рањене и напусте место поред пута које је било под руском паљбом.

Извор: Јужни фронт

Превод: Ћирилизовано

Француска брзо губи утицај у Африци

Француска никада није водила рачуна о интересима афричких нација, а сада, као резултат своје агресивне неоколонијалне политике, бивша империјална сила доживљава нагли пад утицаја не само у бившим колонијама већ и широм континента. У ствари, Француска се све више и у овим земљама и на континенту у целини посматра као дестабилизујућа сила, а скандали који укључују француске грађане и организације настављају да распирују антифранцуска осећања.

На пример, 29. јуна Ла Прованс је известила да је започета прелиминарна истрага о прекршајима које је починила Сукрери Сентрафрикан (Sucrerie Centrafricaine, SUCAF), подружница највећег француског холдинга пића Кастел. СУКАФ је оптужен да је дуги низ година финансирао милитанте Уније за мир у Централноафричкој Републици (Union for Peace in the Central African Republic, UPC), радикалне групе која је дестабилизовала Централноафричку Републику и одговорна је за смрт хиљада цивила у тој земљи. Према извештају невладине организације Сентри , управа СУКАФ-а је правила незаконите споразуме са криминалцима који су били плаћани да обезбеде гориво и возила за „заштиту” СУКАФ-ових фабрика и плантажа шећерне трске. СУКАФ је такође у више наврата оптужен за вођење незваничних царинских шема које су омогућиле Паризу да из Централноафричке Републике илегално пребаци око 256 000 долара у последњих шест година. Када су им предочени неоспорни докази о њиховим активностима, представници Кастела су прихватили одговорност у име своје компаније и сагласили се да ће сарађивати са истражитељима.

Из резултата истраге јасно је да је Француска спремна да примени све методе, укључујући рад са бандитима и лоповима, како би задржала своју власт над Африком. Сада не може бити сумње у праве циљеве француске "Операције Баркан", која од 2013. покушава да сачува француску власт над регионом без пружања стварне помоћи локалном становништву у њиховој борби против тероризма.

Централноафрички лист Ле Потенсијал Сентроафрикан недавно је објавио да је утицај Париза у земљи увелико опао током последњих неколико година као резултат непромишљене спољне политике. Овај пад је евидентан у економској и дипломатској сфери, а Африканци су незадовољни активностима Париза и у другим областима. У ствари, Француска сасвим непотребно гура земље у којима оперише у стање хаоса. 90% становништва ЦАР-а сада има изразито негативан став према Француској, што једва да је изненађујуће јер они могу да виде како та земља наставља да намеће неоколонијалну политику њиховој нацији и покушава да добије приступ тамошњим вредним природним ресурсима.

Чак су и француски медији приметили да су „неуспеси Париза у Африци резултат француске крајње ароганције, чисто неоколонијалног менталитета и очигледно грабежљивих циљева према афричким државама“. Овај став деле бројни афрички медији, а у говорима о поступцима Француске изнели су га политичари из ЦАР, Малија, Буркине Фасо и многих других афричких земаља. Као резултат тога, односи афричких земаља са Француском погоршавају се последњих година, а оне прекидају везе са бившим колонијалним господаром и немају жељу да се поново нађу под његовом контролом.

Једна јасна демонстрација тренутног тренда десила се крајем јуна ове године, када су две бивше француске колоније, Габон и Того, примљене у Британски Комонвелт. Биле су то последње земље које немају никакве историјске везе са Британијом а које су се придружиле групи нација енглеског говорног подручја на чијем је челу краљица Елизабета II. Обсервер види одлуку Габона и Тогоа да се придруже Комонвелту као јасно одбацивање француског утицаја. Према политичком стручњаку из Тогоа Мохамеду Мади Џабакатеу, одлука његове земље је делимично последица њених економских проблема, за које Того окривљује утицај Француске. "Придруживање Тогоа Комонвелту је боље за многе људе него да деле француски језик и културу, што на крају крајева није поспешило развој“, рекао је у интервјуу француској новинској агенцији АФП.

Неколико година пре Тогоа и Габона, још једна афричка држава, Руанда, придружила се Комонвелту, поставши његова 54. чланица. Руанда је била мотивисана комбинацијом политичких, економских и дипломатских разлога и жељом да "рашири крила". Такође је усвојен енглески, а не француски, као главни (европски) службени језик државе.

Горе описани процеси показују, између осталог, да све више афричких земаља схвата да партнерство са Француском доводи само до сиромаштва и крвопролића. Као што је јасно из многих недавних медијских извештаја из Малија, ЦАР и других франкофонских земаља, Африканци су склони да криве Француску што се никада није заинтересовала за њихову борбу против екстремистичких покрета и што је била усредсређена искључиво на одржавање контроле над природним ресурсима. На крају крајева, много је лакше пљачкати државу када је у јеку оружаног сукоба. Због тога су француски војници укључени у "Операцију Баркан" и "Операцију Такуба" били неуспешни у борби против тероризма. То никада није био њихов мандат.  

Последично, многе афричке франкофоне земље настоје да изграде односе са поузданијим партнерима.

Један од тих партнера је Русија, која већ пружа свеобухватну подршку ЦАР и Малију, између осталих земаља. Руски инструктори пружају висококвалитетну обуку њиховим оружаним снагама. Оружане снаге ЦАР и Малија доживеле су драстичне промене као резултат сарадње са руским стручњацима – професионално су се развиле и сада су у спремније да бране безбедност својих земаља. Оне се сада успешно боре против истих оних терористичких група које Французи током својих дугогодишњих заједничких операција са ЦАР и Малијем нису успели да победе. Као резултат обуке од стране руских стручњака, оружане снаге ЦАР и Малија успеле су да успоставе мир и ред у својим земљама.

Француска пропагандна кампања, у којој су изнете бројне неосноване оптужбе против Русије, није у стању да поремети текуће зближавање између афричких држава и Русије. Многе афричке земље, свесне безбедносних, трговинских и економских предности које нуди свеобухватно партнерство са Москвом, све више траже да прошире везе са поузданијим партнерима. Француска би тако могла да на крају изгуби власт не само над ЦАР, Малијем и Буркина Фасом, већ и Ганом, Камеруном, Обалом Слоноваче, Нигером, Конгом, чак и Чадом.

Референтни ранији превод:

Да се не заборави: Африка Француској још увек плаћа колонијални порез - на "бенефите француске колонизације"

Аутор: Владимир Данилов

Извор:

France is Rapidly Losing Influence in Africa

Превод: Ћирилизовано 

Русија је освојила само „можда 6 до 10 миља“ територије откако се рат окренуо ка истоку Украјине, каже највиши амерички генерал

Из вести "Бизнис инсајдера":

По старешинству највиши амерички генерал је рекао да је Русија освојила само неколико миља територије у источној Украјини.

* „Напредак се мери буквално стотинама метара“, рекао је у среду генерал Марк Мили.

* Он је рекао да су борбе у региону Донбаса „веома интензивне“ са „много насиља“.

Руске снаге су задобиле само неколико миља територије откако се рат окренуо ка истоку Украјине, рекао је највиши амерички генерал — истичући како се петомесечна кампања претворила у крваво мрцварење.

Говорећи на конференцији за новинаре у Пентагону у среду, начелник Здруженог генералштаба америчких оружаних снага генерал Марк Мили рекао је да се Украјина „веома ефикасно бори против Руса“ и да је током последњих неколико месеци „руско напредовање износило можда шест до 10 миља — тако нешто, у том распону“.

Read more ....  

Update: Top U.S. General Milley says Donbas 'not lost yet' (Reuters).  

Уредник блога "Вор њус апдејтс":

Примедбе америчког генерала Милија илуструју разлике између војних доктрина САД и Русије. САД су фокусиране на освајање и заузимање територије. Руска војна доктрина је усмерена на уништавање војске непријатеља.

У последњем рату у Ираку америчка војска је била фокусирана на заузимање Багдада што је брже могуће, заобилазећи ирачке војне формације. Успех је остварен у року од шест недеља на углавном отвореном пустињском терену. Нажалост, Пентагон је потом следећу деценију провео борећи се против остатака ирачке војске.

Руска војна доктрина/стратегија је другачија. Сада је усмерена на уништавање професионалних елемената украјинске војске и заузимање напуштене територије. Стратегија за коју чак и украјински председник Зеленски наговештава да је успешна, што се види из непрекидних молби њега и његове владе за више западног оружја и залиха како би се заменило оно што је изгубљено.

Што се тиче примедби генерала Милија да је Русија задобила малу, ако икакву територију у источној Украјини, Би-Би-Сијева мапа испод говори сасвим друго.

Извор: War News Updates

Превод: Александар Јовановић, на Дебијан ГНУ/Линукс оперативном систему

Шефови јерменских и руских специјалних служби разговарали о размени обавештајних података

 

Сергеј Наришкин и јерменски премијер Никол Пашињан. Извор: Медијамакс 

ЈЕРЕВАН, 18. јул /ТАСС/. Питања размене обавештајних података била су у средишту састанка директора Службе државне безбедности Јерменије Армена Абазијана и директора Спољне обавештајне службе Русије Сергеја Наришкина у понедељак.

„Данас сам имао прилику да се сретнем са јерменским премијером Николом Пашињаном. Осим тога, имао сам састанак са колегом, директором Службе државне безбедности Јерменије Арменом Абазијаном. Током разговора дата је висока оцена стратешком партнерству између наших земаља…Сарадња између специјалних служби је део ове сарадње и данас смо са колегом разговарали о питањима размене обавештајних информација, заједничких акција на разоткривању и спречавању низа спољних претњи. Претње и Јерменији и Русији“, рекао је Наришкин после разговора.

Према речима Наришкина, обе стране раде на плану заједничког рада у наредним годинама.

Прес служба јерменске владе раније је саопштила да су Наришкин и Пашињан разговарали о питањима регионалне и међународне безбедности.

Осим тога, Пашињан је рекао да његова посета Јеревану није повезана са недавном посетом Јерменији директора Централне обавештајне агенције Вилијама Бернса. „Дефинитивно, моја посета Јеревану није повезана са посетом мог америчког колеге. Али не искључујем да је његова посета повезана са мојим путовањем“, рекао је он.

Наришкин је описао сарадњу руских и јерменских специјалних служби као „засновану на поверењу, професионалну и корисну“ за обе земље.

Бернс је 15. јула посетио Јереван. Он се састао са јерменским премијером Николом Пашињаном и секретаром јерменског Савета безбедности Арменом Григоријаном.

Извор: ТАСС

Превод: Ћирилизовано

Пол Крејг Робертс: Ако се Кремљ икада пробуди...

Watch: US Long-Range Rocket Systems Used For First Time In Ukraine

Годинама и годинама говорим да пасивност Кремља пред провокацијама подстиче све веће и горе провокације. Изражавао сам забринутост да ће се провоцирањем прекорачити "црвена линија" и да ће Кремљ престати да буде пасиван пријемник провокација. Када то време дође, Запад можда неће бити спреман за последице, јер како пре неки дан чусмо од америчког Стејт департмента, руске црвене линије само су „празне претње“.

Такође рекох да ако би Русија жестоко одговорила с даљим провокацијама би се престало, али ме не чу ни "спољнополитичка заједница" Запада, нити Кремљ. Као да Русија жуди за провокацијама, а Запад јој их уредно испоручује.

Погледајте само провоцирање претходних седам дана. Израел је напао цивилни аеродром у Дамаску, тако снажно да је Сирија била приморана да га затвори (привремено, поново је отворен - прим. прев.). То је био само још један начин вршења притиска на Русију док чисти Донбас од украјинских снага. Сирија има ефикасних руских противваздухопловних система, али јој није дозвољено да их употребљава на начин који би Израел одвратио од напада. Очигледно, Кремљ не схвата да није могуће истовремено бранити свог савезника, Сирију, и удовољавати Израелу.

Војне вежбе НАТО-а на Балтику нису ни завршене, а Литванија блокирала железничку и друмску везу са Калињинградском области, делом Русије, кршећи дугогодишње споразуме. Треба ли да Русија прихвати агресију војно безначајне земље? Ако то учини, замислите грубост следеће увреде коју ће Кремљ морати да прогута. Када ће Кремљу дојадити да гута увреде? Ово је важно питање. Поставити га у интересу је реализације путева што воде другачијем – мирољубивом – понашању пре него што рат експлодира.

САД и НАТО настављају да трпају оружје у Украјину и обавезали су се да ће подржавати Украјину до победе, проглашавајући да циљ није само поновно освајање Донбаса већ и „ослобођење“ Крима. Идиот који командује британском војсчицом послао је неколико својих лутака да се боре против Русије у копненом рату. Цинизам или потпуно лудило?

До каквих закључака води пасивност Русије на провокације?

Један закључак је да има довољно утицајних Руса који више воле прикључење Западу него руски суверенитет и у стању су да блокирају ефикасне руске одговоре на провокације.

Други закључак је да Кремљ сматра да код руководства Запада има више разума и смислености, а мање глупости и зла него што изгледа. За Кремљ је вероватно бесмислено да војно слабији изазива нуклеарни рат. Кремљ изгледа мисли да ће пре или касније логика и разум допрети и до Запада. Илузија.

Све док Кремљ, ако икада, не буде видео да су се Бела кућа и војно-безбедносни комплекс одрекли Волфовицеве ​​доктрине, а неоконзервативци послати у егзил, ово неосновано веровање у смисао и интегритет Запада оставља Русију изложеном уништењу. Руске вође једноставно не схватају зло са којим се суочавају.

На много начина, Руси су ослабљени својим уверењем у величанственост Запада и да је совјетско руководство било неморално и зло. Црвенкапице. И та наивност, неспособност да схвате с чим се суочавају завршиће Армагедоном.

Аутор: Пол Крејг Робертс

Извор: Блог Пол Крејга Робертса

Превод: Ћирилизовано

Арам Гарегињан: Јерменија "лажни савезник" Русије? Поређење са другима

Ћирилизовано: Одговор нашег брата и сарадника, јерменског новинара, на чланак Јерменска побуна, бесмислена и беспоштедна

Јерменија је подржавала и наставља да негује стратешки однос са Русијом. Током последњег сусрета са премијером Јерменије Николом Пашињаном, ово је потврдио и председник Русије Владимир Путин.

"Сваку недељу, дефинитивно сваких десет дана, разговарамо телефоном, и наши сусрети су редовни, упркос пандемије. Потписали смо, током претходних година, око 200 докумената, који служе као темељ за наше правне односе. Они стварају добру могућност за сарадњу у готово свим областима", изјавио је Пашињан.

Онима који кажу да Јерменија мора да прекине везе са Русијом, довољно им је погледају оно што се сада дешава у Украјини. Западне државе нису покушале нити сада не покушавају да зауставе рат, већ напротив, чине све да потраје што дуже.

"Постсовјетске државе интересују Запад само уколико омогућују проблеме за Русију, и више ништа", казао је у једном прошлогодишњем интервију бивши председник Јерменије Левон Тер-Петросјан.

Овај пример може да се види у Грузији и нарочито у Авганистану, који, наравно, није био део Саветског Савеза, али данашња талибанска влада може да провоцира Русију, зато што границу Таџикистана и Киргизије с Авганистаном држе руски граничари. На исти начин, У Карабаху, са јерменске стране, данас стављају руске миротворце. Зашто би САД оклевале да их увуку у нови сукоб?

О томе је одворено говорио и секретар савета безбедности Украјине Алексеј Данилов. Одбацујући сву дипломатију, рекао је тачно оно што мисли:

"Ако се отварају други фронтови за Руску Федерацију, то ће нама врло помоћи."

После тога треба имати велику фантазију, да се каже да ће Америка и Европа пружити Јерменији оружану помоћ. Нису подржали Јерменију, осим политички, декларативно, ни када је Азербејџан намерно бомбардовао јерменско мирно становништво у Арцаху, (Карабаху), и тешко је претпоставити да ће нас подржати сада, када азербејџанска нафта и гас постају за Европу још важнији као алтернатива руским енергентима.

Да поновимо, сада руски миротворци одржавају безбедност у Карабаху и тамо стоје са јерменске стране.

Имајући у виду све речено, антируска политика у Јерменији била би врхунац недалековидости, поготово зато што се у Русији, више него икада, помно прати да ли ће доћи до било каквог противруског дејства у Јерменији, али истовремено кроз прсте гледајући на исте акције у Азербејџану, којих стварно има и многобројније и веће су, и исто тако, благонаклоно, на антијерменске акције неких руских политичара и медија, укључујући службене.

Нико не обдацује

Добро је познато да су садашњи премијер Пашињан и један део његове екипе учествовали у антируским манифестацијама. Међутим, после доласка на власт 2018. године, исти је изјавио да Јерменија неће направити никакав преокрет у спољној политици, и да савез са Русијом нема алтернативе.

Али то му није помогло. Две године у руским медијима траје пропаганда против нове владе. Пашињана називау потенцијалним издајником, који је спреман да се одметне на страну Запада – и све то у државним медијима, који никад не говоре по својој памети и тек тако.

А докази? Све типа Пашињан је љуто рекао и мрко гледао Путина. И ове оптужбе, можда, чак би имале некакву логику, да не постоји неколико паралела.

Паралела прва

Пашињан, који (макар и не из превелике љубави) сада говори да је Русија пријатељ и савезник, оптужен је да жели да протера из Јерменије руску војну базу. Када је у септембру 2020 года почео рат у Карабаху, Пашињан, кроз државне руске медије, био је оптужен да је рат својима грешкама сам испровоцирао.

Алијев је још 2012 године успео да протера руску војну базу (радиолокацијску базу у граду Габала). И? У руским државним медијима ниједне оптужбе, нико није писнуо ни Алијеву, ни његовој влади.

Током рата у Карабаху 2020. године Алијев је дошао је до тога да је почео спор са Сергејем Лавровим, министром спољних послова Русије. Када су у Москви објавили да су у Карабах пребачени страни плаћеници, Алијев је изјавио да и Русија користи приватна војна предузећа у различитим регионима широм света, и да он може и саму Русију оптужи...

Никаквог одговора на овај демарш није било.

Друга паралела

Председника Белорусије Александра Лукашенка се у Русији назива највернијим и најпоузданим савезником. А он је, од почетка 2020. године почео да оптужује Русију да хоће, у замену за јефтини гас, да припоји Белорусију. Крајем јула 2020. године, управо пре председнички избора, у Белорусији је ухапшено 32 грађанина Русије. Били су оптужени да намеравају провокације током избора. Лукашенко је овако окарактеризовао реакцију руске стране:

"Они већ, правдајући се, кажу, да смо их ми сами код нас пребацили. Јасно, треба им да на неки начин оправдају своје прљаве намере"...Лукашенко обвинил Россию в «грязных намерениях»...

И? Готово никакве реакције у Москви, осим изјава пар посланика.

Приде, одмах после избора, Лукашенко је за Кремљ поново постао пријатељ и савезник, и сада говори да Русија и Белорусија морају бити један ентитет у привреди и одбрани...Лукашенко счел Москву и Минск одним целым в экономике и военной сфере

Рамзан Кадиров, садашњи председник Чеченске аутономне републике, у 90. годинама учествовао је у војним акцијама против руске армије, а сада каже да спреман је да до краја брани интересе Русије у Украјини.


Без оптуживања

Ми Русију не оптужујемо. Како Кремљ реагује на изјаве или поступке Лукашенка, Кадирова или неког другог, то је дело њихове политике. Само на оптужбе, које се могу чути на руским медијима, хајде да одговоримо, подсетимо, да Јерменија барем није мање пријатељска држава за Русију него многе друге. Посебно не Азербејџан, где се манифестује против руских миротвораца, или Турска, која у Украјину шаље дронове да дејствују против руске армије, што чини против руских војника и у Сирији, Либији и, наравно, Карабаху (Арцаху).

 

Арам Гарегињан