На тесту „неуништиво братство” Јерменије и Русије

Александар Јовановић, "Ћирилизовано": Објављујући овај чланак "Политике" не ограђујем се од 

Јавно обраћање српских интелектуалаца против безакоња и злочина који се чине над јерменским народом у Арцаху

и свог потписа испод апела. Намера је да се читаоцу пружи контекст и да се, још једном, истакне до чега може довести седење на две столице и изневеравање једине истински пријатељске земље.

Јереван одбио да буде домаћин вежби ОДКБ, најављује замену руског контингента мировњацима УН, а у СБ је овластио Француску да заступа његове интересе

(EPA-EFE/VLADIMIR SMIRNOV / SPUTNIK / KREMLIN POOL)

Уочи отказивања учешћа Јерменије у војној вежби ОДКБ неки јерменски медији су писали да је Пашињан Русима изнео ултиматум да њихов мировни контингент до 10. јануара деблокира коридор којим Азербејџанци држе Нагорно-Карабах одсечен од Јерменије. Због блокаде коју су, наводно, од 12. децембра покренули азербејџански еколошки активисти, ситуација у Арцаху (како Јермени зову ову територију) је критична. Москва покушава дипломатским путем и трилатералним преговорима да постигне договор о деблокади, али се за сада ништа позитивно није десило, јер су у политичку игру ушли западни савезници Јеревана.

Да ли је заиста било ултиматума или није, не може се знати, али је Пашињан рекао да ултиматуми нису језик којим се разговара с партнерима и да медијима није речено ништа што већ није саопштено руској страни. Проблем свакако постоји и велики је, а руска позиција у овој ситуацији је компликована. Прво, Пашињан очекује помоћ Русије када се налази у тешкој војној ситуацији, а притом се не осећа делом њеног политичко-војног блока. Друго, ОДКБ према правилима није ни могао да реагује током рата с Азербејџаном јер није нападнута територија Јерменије (Арцах је отцепљена територија с већинским јерменским становништвом у оквиру Азербејџана). Што се тиче коридора, руски мировни контингент морао би да држи ситуацију под контролом, али очигледно не успева, иако се труди и на терену и на дипломатском плану.

С друге стране, Кавказ, који јесте од суштинског значаја за Русију, ипак је регион преко којег се преламају и интереси Турске, која је заштитница Бакуа. А Москва и Анкара сада покушавају да задрже пријатељске односе, па у ту рачуницу улазе и Сирија и Кавказ.

У новембру прошле године, јерменски премијер је одбио да потпише декларацију ОДКБ, оценивши да је она у делу у којем се говори о заједничким мерама за пружање помоћи – недовршена. Његов услов био је да се азербејџанске трупе повуку на границе пре напада у мају 2021. године и да се тако заштити територијални интегритет Јерменије. Међутим, отцепљени део Арцаха признао је једино Јереван, тако да је проблем што се он не сматра међународно признатом територијом.

Дакле, најава да би Јерменија могла да иступи из овог источног војног савеза није нова, јер је садашњи премијер на крилима револуције дошао на власт управо с том платформом. Пашињан ни сада није рекао да ће то учинити, али је нагласио да ће се руководити државним интересима.

После плишане револуције Пашињан је на власт дошао као опозициони лидер који је био против ОДКБ и евроазијских интеграција. Током своје владавине водио је проевропску политику, готово у потпуности заменио безбедносни кадар, смењујући и хапсећи проруске генерале и постављајући њихове политичке противнике. Последица је био практично губитак рата за Арцах, који је, упркос вишегодишњем незадовољству његовом политиком, Москва ипак спречила тешко издејствованим трилатералним мировним споразумом.

У међувремену је Пашињанова влада успевала да преживи велике протесте изазване ратним поразима и економском кризом, али је наставио да све оштрије води земљу ка западним савезницима и развије медијски антируски наратив. Пре неколико дана поново су организовани антируски протести, тако да су улице Јеревана већ годинама поприште грађанског незадовољства.

А онда је Пашињан од Француске затражио посредовање у вези са сукобом с Азербејџаном. Према речима заменика сталног представника Русије у Савету безбедности УН Дмитрија Пољанског, саопштење СБ УН о ситуацији у вези с Лачинским коридором није прихваћено због става Француске. Иако је руска стална мисија при УН од самог почетка радила на овом проблему, како тврди Пољански, „на захтев Јеревана овај процес су преузели Французи, који су игнорисали огромну већину руских предлога, узимајући у обзир исправке других чланица СБ.

Сада руска иницијатива, укључујући четири заједничке изјаве на највишем нивоу (Пашињан, Путин и Алијев), остаје по страни, а Јереван се узда у Француску. Иако овим потезом Русија очигледно губи свој утицај на Кавказу, не може се отети утиску да јавност, па и високи званичници, с извесном дозом злурадости кажу: „Нека вас они онда заступају у сваком погледу, али остаћете без државе”. 

Аутор: Биљана Митриновић Рашевић

Извор: Политика