М. К. Бадракумар: Турској је доста НАТО-а

Језеро Јанки, где ће 14-15. маја бити одржан Форум о међународној сарадњи "Појас и пут". Извор за фотографију: China to host Belt and Road Forum at Yanqi Lake resort in Beijing

Форум "Појас и пут", што ће овог викенда бити одржан у Пекингу, имаће и "споредну", али представу што ће умногоме утицати на политику Евроазије: трилатерални самит председника Кине, Русије и Турске - догађај који ће бити препун симболике, и донекле расветлити садашња драматична глобална сврставања.

Дакле, каквог је значења пекиншки трилатерални самит?

Још једна Путинова "победа": Казахстан укида ћирилицу

Астана. Фотографија преузета из Astaná: La futurista capital de Kazajistán – mercuriopedia

Казахстански председник Нурсултан Назарбајев донео је одлуку која предвиђа укидање ћириличног писма и постепено увођење латинице у све секторе друштва. Овим потезом како каже, биће дат допринос модернизацији те средњеазијске земље.

Белорусија се не окреће Западу? Да видимо

Извор: US Department of State Invites Belarus’ Economy Officials To Washington – BelarusFeed

Амерички Стејт департмент ће са 520 000 долара подржати независне белоруске медије.

Биро за демократију, људска права и рад (ДРЛ) је објавио конкурс за организације које су заинтересоване за подношење пријава за пројекте који јачају локалне независне медије у Белорусији: "Циљ ДРЛ-а је да подржи белоруске локалне независне новинаре и медије, да би производили садржај заснован на чињеницама и објективне информације. Програм би требало да повећа приступ грађана објективним информацијама о домаћим и глобалним питањима од јавног значаја, кроз јачање способности локалних независних медија да привуку више читалаца штампаних и онлајн издања."

Слични програми су покренути и у Украјини - непосредно пре пуча. Али грантови нису једино средство којим Американци утичу на ситуацију у Белорусији. Белоруска делегација на високом нивоу је од 6. до 10 децембра била гост Вашингтона.

Наталија Кљајић: Евроазија – прошлост, садашњост и будућност

Аудио лекција Наталије Кљајић: Евроазија – прошлост, садашњост и будућност.

Валута и геополитика на постсовјетском простору

Рубља ће ускоро ојачати своје позиције, а њен овонедељни колапс на историјски најнижи ниво је био спекулативан, рекао је данас руски министар финансија Антон Силуанов . Ипак, негативан тренд изгледа претеће. Економисти виде неколико разлога за оно што се дешава - стање у руској економији - без позивања на санкције западних земаља против Москве, санкције против руског финансијског сектора - Сбербанке, ВТБ, ВЕБ, Гаспромбанке и Пољопривредне банке; нова политичка ситуација у свету, која се рефлектује не само на Русију већ и све постсовјетске државе.

Једна од најреалнијих верзија текућих догађаја у Москви је она према којој "наши западни партнери" чине напоре усмерене на слабљење геополитичког, гео-економског и војно-стратешког положаја Русије, која покушава да напусти једносмерну оријентацију према западним вредностима. И у овој ситуацији, држава на првој линији фронта није само Украјина, већ готово сви руски суседи.

 Према садашњим гласинама, повећање смртности и пад фертилитета у земљама бившег СССР-а je резултат текућих активности западних сила у циљу смањења становништва на постсовјетском простору. Научник Антун Лисец сматра да je 370 милиона долара већ утрошено на смањење наталитета у Русији, у Украјини - 330 милиона долара, у Грузији - 78 милиона долара, у Молдавији - 64 милиона долара, у Белорусији - 26 милиона долара. Средства за овај процес се обезбеђују на разне начине. Милијарде су уложене у ерозију традиционалне породичне структуре, распад традиционалне породице, пад наталитета и депопулацију читавих народа.

 Такве акције очигледно слабе системе националне безбедности бивших совјетских држава.

Чини се да ће бити лакше да се обезбеди финансијска сигурност када Евроазијска унија (ЕАУ) достигне свој пуни капацитет. Један од циљева тог тела је ширење употребе националних валута у међусобним споразтумима укључених страна. Говорећи о стварању  јединственог финансијског тржишта евроазијског простора, и највећи оптимисти међу стручњацима предвиђају да ће процес интеграција довести до удаљавања долара из структуре међусобних плаћања. Увођење западних секторских санкција може само да убрза дубљу монетарну интеграцију, када ће долар и евро бити одбачени као главне валуте.

 Још увек није јасно да ли ће то спречити садашње ширење ЕУ на постсовјетске земље, јер Европа је и даље прилично активна на постсовјетском простору. Мада неки стручњаци тврде да је негативан ефекат озлоглашеног програма "Источно партнерство" веома прецењен од руских политичара, јер овај програм нема један велики подстицај - перспективу чланства у ЕУ.


 Аутор: Марија Сиделникова, главни уредник новинске агенције Весник Кавказа
 Извор: Currency and geopolitics in post-Soviet space | Vestnik Kavkaza
 Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски

Зашто је Сједињеним Америчким Државама хитно потребан рат на Кавказу ?

Рат на територији држава Кавказа

У Грузији сте могли да приметите да господин Аласаниа, још министар одбране те земље, и господин Расмусен, већ бивши генерални секретар НАТО-а, иду на исти начин, користе  "амерички ход" - што је ходање с размакнутим лактовима,  као због велике мишићне масе  - очигледно да се демонстрира снага. Узгред, исто иду Мекејн и други америчких "јастребови".

Највећи скандал прошле недеље су извештаји "Форин полиси", Ројтерса и "Њујорк тајмса", да ће центар за обуку сиријских побуњеника бити наводно, оформљен на грузијској територији. Упркос званичном порицању премијера Иракли Гарибашвилија и амбасадора Грузије у САД господина Архила Гегешидзеа, који су оптужили новинаре ових угледних публикација за некомпетентност, вест није демантована. Ко говори истину а ко лаже?

"Форин полиси", Ројтерс, "Њујорк тајмс" су о центру изнели истину, али је и премијер Гарибашвили такође тачно рекао да грузијска влада није нудила Вашингтону и НАТО-у да направе такав центар за обуку у Грузији. Амбасадор Гегешидзе - подређени министра иностраних послова Маје Паџиикидзе, која је сестра супруге министра одбране Аласаније - је тај што лаж,е  јер он  савршено добро зна да је понуду да се центар за обуку сиријских побуњеника оформи у Грузији  дао господин Аласаниа на самиту НАТО-а у Велсу 5. септембра, 2014.

То објашњава зашто амерички секретар одбране Чак Хагел следећег дана, 6. септембра, није одлетео кући после самита, већ у Тбилиси,  да се увери да се господин Аласаниа није шалио. Господин Аласаниа се шалио није - он жарко жели да постане први човек Грузије и да би то постигао учиниће све да угоди САД.

Истовремено, грузијска НВО "Слободна зона" ће ускоро добити средства Владе САД у износу од неколико милиона долара, са циљем да се помогне збацивања владе Гарибашвилија и да се припреми повратак бившег председника Михаила Сакашвилија на власт.

Обратите пажњу на следеће датуме:

23. септембар 2014: Полиција Тбилисија је привела, на груб начин, припаднике недавно формиране НВО "Слободна генерација", који су се усудили да, прво у Грузији, протествују испред канцеларије НВО "Слободна зона"  у улици Пекини. Истовремено, полиција се правила да не види када су припадници "Слободне зоне" понижавали руске туристе, скидали им траку Светог Ђорђа (симбол симпатизера Русије) и митинговали на Тргу Европе и Руставели авенији.

24. септембар 2014: Група Сакашвилијевих присталица пресреће премијера Гарибашвилија у Њујорку са транспарентом "Путинов роб".

25. септембар 2014: Новинар Олег Панфилов, са привремено угашене ТВ станице ПИК, покреће Фејсбук кампању против Гарибашвилијеве супруге - Нунуке Тамазашвили,  ругајући се њеном изгледу на пријему у Њујорку.

Питање: одакле овим опасним ликовима толико поверење у сопствену некажњивост, одакле стиже њихово финансирање и на чију се подршку они ослањају? И зашто садашња грузијска влада не одговори на њихове антидржавне активности које они чак ни не крију?Одговор је једноставан: садашња грузијска влада је приморана да их толерише због САД ! А сада - доказ:

Говорећи на 69. заседању Генералне скупштине УН 23. септембра, 2014, амерички председник Барак Обама је изјавио да је издао Меморандум - Цивилно друштво, према којем је сада дужност не само Стејт департмента и Америчке агенције за међународни развој, већ и остатка америчке владе, да:

1. " експандирају пружање савета и другу подршку ... организацијама цивилног друштва тамо где власти нису ангажоване ...  у афирмацији реформских напора." То ће рећи, да помажу НВО "Слобдна зона", јер се група отворено противи влади Грузије, која је "безобзирно" незаинтересована за то како помоћи Америку и  у коју сврху?

2. "обухвата средства за демократију, људска права, права радника, и помоћ управама, као и хитну подршку активистима и организацијама." Дакле, НВО "Слободна зона" ће добити средства за оснивање нових центара, који ће обучавати у терористичким вештинама и реметилачким технологијама за реализацију америчке идеје - свргавање владе Гарибашвилија и припрему повратка бившег председника Михаила Сакашвилија на власт.

И директан позив на пуч: подржавање НВО "Слободна зона", која се бори против Устава Грузије, њено финансирање кроз нове канале, али званичне, у виду донација, тако да локални чланови не морају више да кријумчаре милионе долара у коферима по аеродромима и кроз царинске контроле.

 О разлозима због којих ће следећи Мајдан после Украјине бити у Јерменији


Али Хасанов, шеф Одељења за друштвена и политичка питања Председничке администрације Азербејџана, прошле недеље је оштро критиковао горњу изјаву председника Обаме, резолуцију Европског парламента о прогону бранилаца људских права у Азербејџану, као и изјаве "Хјуман рајтс воч"-а и "Фридом хаус", које су, према његовим речима, "субјективне и треба их посматрати као покушај да се изврши притисак на државну политику Азербејџана." О чему је реч ?

Чињеница је да следећи Мајдан морао да се деси у Бакуу. Да ли се сећате како је бивши председник Грузије Сакашвили дошао у Баку 27. априла и рекао да Азербејџан има времена за маневрисање док је Путин заузет Украјином ? Господин Сакашвили је желео промену политике у Азербејџану, тако да се онемогући да највећи енергетски партнер и сусед Русије у Каспијском региону изненада покуша да се придружи Евроазијској унији и започне конструктиван дијалог са Јерменијом око спорне области Нагорно-Карабах. Али САД су у Азербејџану подбациле, пошто је амерички амбасадор у Азербејџану Ричард Морнингстар изгубио додир са стварношћу и ненамерно упозорио Баку да ће врло лако бити Мајдана ако власти не престану да муче грађане. Председник Азербејџана, Илхам Алијев, алузију је разумео и активности разних невладиних организација и њихово финансирање споља ставио под строг надзор.

Вашингтон  се после тог неуспеха окренуо Јерменији, за коју планира нешто другачији сценарио пуча него у Грузији: наставак великих војних активности у Нагорно-Карабаху, као што је предложио господин Сакашвили током своје последње посете Бакуу. Истовремено су могуће саботаже у Јерменији, чак и на Метсамор нуклеарној електрани, и "талас народног незадовољства властима" на који ће зајахати локални колаборанти. Грузија би се "случајно" увукла у сукоб" и САД би убиле три муве једним ударцем изазивањем пуча у све три кавкаске републике истовремено! Тачно такав "ланац догађаја" смо видели на Блиском Истоку и у Северној Африци током недавних обојених револуција “made in USA".


Откуд примирје у Украјини и зашто је САД хитно потребан рат на Кавказу

Зашто је примирје у Украјини проглашено на руску иницијативу, а у време када је новоросијска милиција остваривала победу за победом ? То је зато што су Сједињене Државе изгубиле интерес за Украјину исто као за Грузију 2008., јер би морале да се суоче с Русијом директно, што је нешто што обе стране желе да избегну. Али када су Сједињене Америчке Државе две недеље касније, 23. септембра, покренуле ваздушне нападе на ИДИЛ и друге терористичке групе у Сирији (узгред, "одгајене" од ЦИА и Пентагона), Русија није нешто посебно приговарала. За шта ће САД овај пут разменити Грузију ?

Чињеница је да Сједињеним Америчким Државама -  Грузија, Јерменија, Азербејџан, као и Украјина,  требају само да ослабе Русију и Иран, две државе против којих је Запад наметнуо економске санкције. Ако САД  успеју у намери да све три земље јужног Кавказа упетљају у сукоб око Нагорно-Карабаха, а затим у спонзорисању пучева у Јерменији, Грузији и Азербејџану, онда ће Русија и Иран имати велике проблеме и, између осталог, неће бити у стању да обезбеде гас за Европу ! Дакле, тако што би блокирале другу транзитну руту (после прве преко Украјине), Сједињене Америчке Државе би коначно оствариле свој циљ - да баце Европу на колена и приморају је да купује амерички гас из шкриљаца,  као и гас што га у Украјини експлоатише "Бурисма холдингс", чији је директор правних послова Роберт Хантер Бајден, син америчког потпредседника Џозефа Бајдена.

Али после Каспијског самита 2014, на којем су се Русија, Иран, Казахстан, Азербејџан и Туркменистан сложили да неће дозволити оружане снаге нерегионалних сила у региону, тј војску Америке и НАТО земаља, тај трик неће упалити, и стога ће Грузија још једном изгубити значај, а САД ће је разменити за нешто друго.

Извор: Глас Севастопоља
Превод: Ћирилизовано

Кина разматра огромна улагања у Крим и железницу великих брзина

У среду смо известили о седам великих енергетских споразума Русије са Кином. Ако су недавне вести некакав показатељ, ускоро ћемо писати о седам великих инфраструктурних послова.

РИА Новости је прошле недеље јавила да је Кина заинтересована за улагање у инфраструктуру Крима, стамбене услуге, коцкарску и хотелску индустрију:

"[Кинези] су заинтересовани за инфраструктуру - путеве, комуналне системе, стамбене услуге, веома заинтересовани за прераду комуналног чврстог отпада. И веома су заинтересовани за Крим као транзитни коридор за испоруку робе у Европу, јер би траса онда била краћа за 2000 километара (1200 миља)", рекао је Александар Басов, председник Привредне коморе Крима.

Очекује се да Русија одреди Крим и Севастопољ за посебне економске зоне са пореским олакшицама за привлачење инвеститора.

Председник Привредне коморе Крима је изразио уверење да ће кинески инвеститори "стићи на Крим чим се усвоји закон о посебној економској зони", што је могуће већ у октобру.

Кинеске компаније су спремне да инвестирају у хотелску индустрију, коцкање и пољопривреду на Криму, додао је Басов.

Очекује се да Русија одреди Крим и Севастопољ за посебне економске зоне са пореским олакшицама за привлачење инвеститора. Крим је већ усвојио руску рубљу као званичну валуту.

Али ово је само почетак. Председник "Руских железница" са Кином разматра пројекат железнице великих брзина:

"Дубоко сам уверен да пројекат мора бити реализован ... Да се покрене данас потребно је 20 милијарди рубаља ... без тог износа, пројекат ће остати само жеља", рекао је он.

Јакуњин је такође рекао да ће обим инвестиција потребних за изградњу железничке мреже за велике брзине од Москве до Казана вероватно бити огроман, али са становишта пословног модела, пројекат би повратио средства и постао економски ефикасан за 15 година.

Немци, који имају напредну и успешну индустрију железнице великих брзина, вероватно већ чупају косу.

Извор:Russia Insider
Превод: Ћирилизовано

The Saker: Руско одустајање од Запада

Јуче сам са интересовањем гледао толк-шоу под називом "Право да знам" - сат времена дуг интервју са Сергејем Лавровим (они који разумеју руски могу интервју погледати овде). То је била занимљива размена мишљења између Лаврова и пет руских новинара. Није било довољно важно за превод свега на енглески, али желим да поделим са вама нешто што сам раније приметио, а снажно је изражено током овог разговора.

Предвидљиво, теме су биле грађански рат у Украјини, статус истраге о обарању МХ17, санкције против Русије, проширење НАТО-а, преговори у Минску и руски ангажман са земљама БРИКС групе.

Све ове теме и питања и одговори су имали сличан формат. Један новинар би затражио од Лаврова да коментарише оно што се чини да је безизлазна ситуација и Лавров би то потврдио: "Дали смо све од себе, али на нашу велику жалост, без ефекта." Интересантно је да, док су репортери изражавали збуњеност што је све отишло толико далеко, Лавровљева реакција била: "Да, у праву сте, заиста је безнадежно." Имао се утисак да се присуствује родитељском састанку и дискусији о неком безнадежно глупом и неспособном ученику. Осим што је "ученик" у овом случају био читав Запад.

На пример, новинари су поводом МХ17 изразили чуђење због стерилности и неодређености недавно објављеног извештаја. Уочили су да су сви западни медији хистерисали са насловима као што су "Путин терориста !!!!" или "Доста је било !!!" и да су сви очигледно потпуно заборавили да је истрага и у току. Лавровљева реакција: "Да, слажем се, па добро, покушали смо у Савету безбедности УН, предали смо наша питања, желели смо потпуно примирје са темељном истрагом крхотина, понудили смо наше информације, разговарали смо са Малезијцима и желели да разговарамо са стручњацима, али они су провели три недеље у Кијеву разговарајући са званичницима хунте ... имамо још питања, али ми смо очигледно једини који су и даље заинтересовани за потпуно транспарентну и одговорну истрагу."(Ово није цитат, али мислим да јесте верна парафраза). Утисак после емисије је типа "искрено, они су безнадежан случај, шта се ту може".

Дотичући се санкција, новинари су рекли да су многе земље биле изненађене брзином којом се Русија окренула од Запада и почела изградњу односа са Азијом, Африком, Латинском Америком и Индијским потконтинентом и, опет, Лавров је одговорио: "Да, ми смо и сами били изненађени темпом догађаја, али нисмо имали избора."

И то није био једини шоу с истом поруком. Чини ми се да је Русија одустала од Запада. Наравно, наставиће разговоре, и покушати, упркос свим доказима, да изазове одрасло и одговорно понашање западних политичара,  али нико у Русији због тога неће задржати дах.

У другом толк-шоуу,"Недеља увече са Владимиром Соловјевим", учесник је приметио да је Немачка преузела водећу улогу у вршењу притиска на Финску, Словачку и друге државе које нису хтеле да усвоје додатне санкције. Порука иста - заборави Немце, они су безнадежан случај.

Верујем да у Русији постоји искрен и широко распрострањен осећај гађења и неповерења према земљама ЕУ. Што се тиче САД, на њих се углавном гледа као на мржњом испуњеног месијанског лудака који ће учинити било шта и све да нашкоди Русији, на било који начин што може, без обзира на то колико био луд, апсурдан, бескористан и лицемеран.

Све ово гради консензус да се рат са САД и НАТО мора избећи, наравно, али да се неће пуно добити од улагања превише напора. Многи политичари сада кажу - наша спољна политика је била фокусирана на Запад и с тим треба престати; наша будућност је другде.

За то је савршен пример недавно усвајање санкција против Русије. Мало их је, углавном тврдокорних проамеричких либерала, који се жале - не шалим се са вама - што у Москви више неће бити француских "Белон" острига. Већина људи види да су ове санкције срећа у несрећи, јер приморавају Русију да прекине везе са Западом, нешто што је, како верују, требало урадити одавно. Краткорочно гледано, да, западне санкције ће "ујести", посебно код неких хај-тек ствари, али велика већина људи схвата да је зависност од Запада у погледу таквих ствари на првом месту озбиљна грешка.

И опет, преовладава гађење, збуњеност и замор. Иако неко дипломатичан као Лавров никада то неће рећи, општа реакција је очигледна - ти момци су безнадежан случај и моћ им је у опадању, не требају нам, хвала, довиђења. Речено без љутње, и с тугом, заиста.

Ја не мислим да ће руске дипломате даватити громопуцателне антизападне изјаве у УН или било где другде. Супротност љубави није мржња, већ равнодушност. И руски званичници ће наставити да говоре "наши партнери" или чак "наши пријатељи", али, иако ће се милозвучан говор наставити, односи са Западом ће постепено престати да буду приоритет руске дипломатије, бизниса, па чак и шире јавности . У ствари, Русија већ гради мултиполарни свет и ако Запад не жели да буде део њега - биће тврдо. Руси знају да Запад не може да спречи појаву овог новог света и стварно их није брига ако одбије да прихвати ову реалност или игра по новим правилима.

Још једна ствар: Руси су свакако узнемирени због веома агресивног става НАТО-а, јер га, исправно, тумаче као знак непријатељства. Али, супротно ономе што много блогера тврди, Руси се не боје војне претње НАТО-а. Њихова реакција на најновије НАТО потезе (нове базе и више људства у Централној Европи, више новца, итд) је да их осуде као провокативне, али сви руски званичници инсистирају на томе да се Русија може носити с војном претњом. Као што је један руски посланик рекао: "Пет диверзантских група за брзо реаговање је проблем што га решава једна ракета." Поједностављено, али суштински тачно. Путин је рекао исту ствар када је појаснио да ће Русија у случају масовног конвенционалног напада од "било кога" употребити тактичке нуклеарке. У ствари, ако НАТО крене са својим глупим планом за размештање снага у Пољској и / или на Балтику, очекујем да ће се Русија повући из Споразума ИНФ и разместити напредне наследнице чувене СС-20. Као што сам раније поменуо, већ је донесена одлука да се удвостручи руска Ваздушно-десантна војска (ВДВ) и надогради елитни 45. ваздушно-десантни пук за посебне намене до величине потпуне бригаде. Могло би се рећи да је Русија "копирала"  НАТО снаге од 10 000 људи тако што је своје мобилне (ваздушно-десантне) снаге од 36 000 повећала на 72 000 припадника. Пошто се на тај начин побринуо за претње, Кремљ ће се једноставно окренути важнијем послу другде.

Међу бројним заблудама апсорбованим током тренинга (то не могу назвати "образовањем"), ми, на Западу, имамо тенденцију да на наш део света гледамо као на центар планете, неки би чак рекли - једини неопходан и једини истински важан. Ово се може видети по нашим систематски евро или амероцентричним мапама света, и нашем квази догматском веровању да нико није битан колико ми. Погрешно. У ствари, како је Англоционистичка империја у спором али сталном и неумитном паду, остатак света ће јој се у пролазу само наклонити и наставити даље. Да су тренажни објекти за обуку које називамо школама имали образованих едукатора ми бисмо у нашим просторијама за обуку качили синоцентричне мапе света и нашим млађаним тренерима рекли да нико више заозбиљно не узима такозване западне вредности. Не зато што нису добре, већ зато што их на првом месту ми, на Западу, не узимамо за озбиљно.

Обама је најавио "заокрет" ка Азији, али у типичном маниру Англоциониста, све што је "заокрет" стварно значио је више војне силе и већи притисак да се повинује захтевима империје. За разлику од САД, Русија није објавила никакав "заокрет", али Путин се четири пута ове године састао са Хси Ђинпингом, и обе стране су изјавиле да је њихово стратешко партнерство јаче него што је икада било у историји њихових односа.

Русија је заиста окренула поглед ка Кини, Латинској Америци, Африци и другде. Њене дипломате ће наставити да разговарају, осмехују се, говоре о "партнерима" и "пријатељима", али мислим да смо сведоци историјског догађаја: први пут од 13. века, Русија се поново окреће од Запада и клади у будућност са Азијом (и остатком планете).


The Saker

Извор: The Vineyard of the Saker: Listening to Lavrov giving up on the West
Превод: Ћирилизовано

Руси писменији од Британаца

Годишњи извештај о образовању Организације за економску сарадњу и развој каже да је све више и више 16-18 година старих грађана Уједињеног Краљевства који имају приступ образовању на колеџима и универзитетима, али да их је само четвртина писмена - како преноси РИА Новости. Статистика извештаја показује да је од 2000. године број људи са високим образовањем који нису достигли старосну границу за пензионисање порастао са 26% на 41%. Међутим, статистички подаци показују да  дипломци из УК имају проблема са читањем и писањем.

У Русији је ситуација боља, али стручњаци су сигурни да ће, уколико се не спроведу неопходне мере и реформе у сфери образовања, проблем писмености у земљи расти из године у годину. Према речима Маргарите Русецкаје, вд ректора Државног универзитета "А.С. Пушкин", међународна истраживања о писмености ПИРЛС и ПИСА показују да Русија традиционално заузима највиша места по писмености међу основцима: "Прошло ПИРЛС истраживање спроведено 2011. године је  потврдило такве резултате. Русија је заузела 1-4 место, заједно са три друге земље, статистичке разлике између њих биле су минималне." Међутим, стручњаци су забринути због другог дела истраживања, посвећеног 15-годишњим ученицима. "Ми смо тек на 38-42 месту међу 65 земаља", каже Русецкаја.

Да се ​​смањи јаз, специјалисти развијају и у школама примењују нове образовне програме. Маргарита Русецкаја наводи да се спроводе нови стандарди у сфери образовања. "Један од њихових циљева је заокрет у образовању у нашим школама од "знање" приступа на "стручност" приступ. Овај приступ се користи у свим међународним истраживањима. Поента није знати правила, већ правила користити за решавање различитих когнитивних и комуникативних задатака", објаснила је она.

Русецкаја напомиње да у овом тренутку школе не обраћају превише пажње на стручност. Међутим, сада се спроводе одређене иницијативе: " ... за побољшање имиџа наше земље и стварну писменост у нашој држави." Према њеним речима, прошле године  је основан Савет за руски језик под заштитом руске владе, а на челу му је Олга Голодец. Осим тога, у 2014 је на Дан руског језика основан Савет при Председнику, с председником Савета Владимиром Толстојем, саветником за културу председника Путина.

Још једна иницијатива јесте повратак композицији као обавезном испиту за старије студенте. "Композиција (састава - прим. прев.) је способност коришћења свог знања руског језика у индивидуалним активностима и за изражавање својих мисли и идеја, на пример, о књизи", каже Маргарита Русецкаја.

Она је такође скренула пажњу на проблеме наставе различитим категоријама деце: "Наши задаци су повезани са даљим развојем метода наставе за особе са здравственим инвалидитетом. Према статистичким подацима, годишње и до 60% такве деце иде у основну школу. Она захтевају посебну пажњу, посебну бригу и посебне методе наставе. Постоје деца радних миграната; она су одгајана у двојезичним и вишејезичним срединама, а то је такође посебна категорија и специфичан наставни циљ који је у овом тренутку испуњен."

Извор: Russians are more literate than UK citizens | Vestnik Kavkaza
Превод: Ћирилизовано