Чип, чип, чип, чип и тело

 

Презентация компании Neuralink по имплантации мозгового чипа в человеческий мозг. Фото: Zuma \ TASS

 

Трка неуроимпланата: да ли су прве рачунаре уградили у мозгове парализованих људи и да ли ће после њих на реду бити оператери дронова?

У уторак, 30. јануара, Илон Маск је на својој друштвеној мрежи ИКС, објавио да су стручњаци из његове компаније Нјуралинк (Neuralink) усадили (имплантовали) у мозак првог пацијента, неурочип за контролу спољашњих уређаја мислима (паметних телефона, рачунара, конзола за игре и телевизије, специјалних уређаја за управљање протезама). Имплант је без претеривања назван - "Телепатија".

Истог дана, кинеске новине (South China Morning Post) су известиле да је кинески имплант вратио пацијенту неке моторичке функције. Значење ове поруке је очигледно: трка неуроимпланата је почела.

Нјуралинк је још 25. маја 2023, добио одобрење за спровођење свог првог клиничког испитивања на људима, од америчке Управе за храну и лекове (ФДА). Документ је предвиђао интервенцију помоћу специјалног чипа и хируршког робота развијеног за ову сврху. Пошто је прошло већ осам месеци, јасно је колико је тежак задатак пред неурохирурзима и колико су га руководиоци пројекта озбиљно схватили. Регрутовање добровољаца међу потпуно парализованим пацијентима трајало је више од годину дана.

Уосталом, ово није био први покушај добијања дозволе за рад са пацијентима.

Илон Маск не би био то што јесте, да није зарадио велики новац на таквим вестима; у овоме је он признати мајстор.

Пре две године, Нјуралинк је вредео мање од 2 милијарде долара, а до августа је већ био процењен на 5 милијарди. Скок вредности од 2,5 пута, тржишни аналитичари објашњавају повећањем у неколико трансакција акцијама, пре него што је компанија објавила да је ФДА одобрила испитивања на људима.

У ствари, Нјуралинк није био први који је предузео истраживање у овој области. Неколико компанија је почело да развија неуронски интерфејс мозак-рачунар много раније. Сви Маскови конкуренти такође имају значајну тржишну вредност. Али они немају бренд као он, који већ дуго сам себе рекламира, са великим успехом.

Ипак ове компаније су добиле дозволу да раде са људима много пре Нјуралинка и већ су постигле стварни успех. На пример, пре годину дана, аустралијски стартап Синхрон (Synchron), чији су акционари Џеф Безос и Бил Гејтс, претекао је Нјуралинк успешно уградивши 1,5-инчни чип парализованом човеку, који му омогућава да контролише дигиталне уређаје снагом мисли. До данас су Синхронови чипови већ инсталисани у више од 10 потпуно парализованих људи.

Стекавши способност да контролишу рачунар, они комуницирају са вољенима путем месинџера, па чак и купују у продавницама.

Синхронова технологија подразумева увођење микрочипа кроз крвне судове у тачно одређено подручје мозга. Усађивање не захтева оштећење ткива или отварање лобање. После два дана пацијент може да иде кући.

Маск, то не може, али његов метод има друге предности: теоретски, његов чип је много моћнији (1024 контакта наспрам 16 код Синхрона) и пружиће много више могућности. Поред тога, најважнији део програма Нјуралинка није чак ни чип, већ хируршки робот који изводи операцију на отвореном мозгу. Што више контаката треба да се усади, што је њихова величина мања, то је већи ризик од грешке хирурга. Верује се да робот драматично смањује ове ризике.

Историја истраживања

Садашња достигнућа нису се појавила ниоткуда. Брзи развој неуронских интерфејса у различитим земљама траје већ 30 година. Да бисмо боље разумели како ове револуционарне медицинске технологије функционишу, корисно је подсетити се историје.

Рад на стварању неуронског интерфејса први пут је почео 1970-их на Универзитету Калифорније у Лос Анђелесу (UCLA). Истраживања која су резултирала развојем алгоритама за реконструкцију покрета из сигнала неурона у моторном кортексу (они контролишу моторичке функције) такође датирају из 1970-их година.

Постепено је било могуће идентификовати сигнале из моторичког центра мозга из одређених група неурона и користити их за управљање спољашњим уређајима. Ове групе у различитим земљама и лабораторијама предводили су изузетни научници: Ричард Андерсен, Џон Донахју, Филип Кенеди, Мигел Николелис, Ендрју Шварц.

После вишегодишњих експеримената на животињама, средином 90-их, први уређаји способни да преносе информације са тела на рачунар су усађени људима. Научници су успели да обнове оштећене функције слуха и вида, као и изгубљене моторичке способности.

Успешно функционисање неуронског интерфејса заснива се на способности мозга да се прилагоди; као резултат, имплант служи као извор биолошких информација.

Наука и технологија стичу искуство и замах. Међу лекарима се операција уградње слушног (кохлеарног) импланта не сматра нечим феноменалним. Али ово је исти неуроимплант. Иако је након операције потребан дуг период рехабилитације и обучавања пацијената. Данас око 100.000 људи широм света користи такве уређаје.

Како то ради

Силицијум има способност да повеже неживу материју са живим неуронима, а транзистори окружени неуронима примају сигнале од нервних ћелија. Истовремено, кондензатори им шаљу сигнале. Сваки транзистор на чипу детектује најмању, једва приметну промену електричног набоја која се јавља при "пецкању" неурона (активацији) у процесу преношења јона натријума.

У недавној прошлости, такво микроелектронско коло је било способно да прима импулсе од 16 хиљада можданих неурона биолошког порекла и шаље повратне сигнале ка неколико стотина ћелија. И ово није чисто механичка интервенција: традиционална биолошка кола су такође укључени у процес. Пошто су неурони изоловани из ћелија које их окружују током производње чипа, морали су да се додају беланчевине који „слепљују“ неуроне у мозгу, образујући такође, додатне комуникационе канале.

Истраживања у Русији

У Русији се слична истраживања спроводе у Руској академији наука, Московском државном универзитету, низу државних предузећа и приватних лабораторија. За разлику од западних научника, они су се фокусирали на неинвазивне методе прикупљања информација из мозга (за нас је најразумљивији електроенцефалограм). За снимање мождане активности, неинвазивни интерфејс користи електроде постављене близу површине мождане коре.

Такви уређаји се једноставно стављају на главу, многи су чак пуштени у продају. Прототип шлема-неуро интерфејса је пре неколико година представио Институт за електронске управљачке машине И.С. Брук (ИНЕУМ), део концерна Автоматика. Познато је да Руска Уједињена Корпорација за израду инструмената (део Ростека) такође тестира неинвазивни неуронски интерфејс мозак-рачунар. Пацијенти са таквим уређајем, према речима инжењера и програмера, моћи ће да мислима контролишу роботске протезе.

Ови сензори откривају промене у напону и мере фреквенцију и интензитет сваког неуронске „искре“ у мозгу. Уређај детектује електричну везу између неурона у мозгу. Ова метода, за разлику од Маскове методе, оштро ограничава количину добијених информација, али не захтева хируршку интервенцију.

Међутим, о учинку руских компанија одавно се ништа не извештава. Сасвим је могуће да се то објашњава војном сврхом развоја — у различитим земљама, у настојању да се особље доведе у безбедну зону, многи концерни развијају неинвазивне интерфејсе за даљински контролисана борбена оружја и оруђа.

Два пута у будућност

Инвазивно усађивање неуроимпланта пацијенту током веома скупе и сложене хируршке процедуре и уређаји који се носе на глави две су гране тржишта које се брзо развија. У догледно време тешко је замислити да ће се потрошач бацити под нож неурохирурга како би проширио своје могућности – управљање уређајима мислима. Главна област ове технологије је помоћ парализованим особама које нису у стању да комуницирају и живе активним животом. Ако осигуравајућа друштва креирају релативно приступачне програме, за ове несрећне људе ће почети други живот.

Али број таквих људи је веома мали ако се посматра тржишно. И мало је вероватно да ће такве операције ускоро изаћи из категорије јединствених. Али неинвазивни интерфејси за једноставне задатке брзо проширују свој обим примене. А њихова главна компонента уопште није уређај, већ софтвер.

Такви уређаји ће брзо постати помоћници оператерима беспилотних летелица или спасиоцима. Они ће највероватније бити стотине пута јефтинији и једноставнији од Нјуралинкових чипова и имаће сасвим ограничене задатке. Али поредећи два главна правца у стварању неуронских интерфејса, не сме се заборавити да живо мождано ткиво реагује са електродом, хемијски утиче на њу и мења њена својства. Због тога, усађени чип захтева поновљене операције сваких 5-6 година да би задржао функционалност. За сада не постоји други начин - чак и контакти од хемијски инертног злата морају да се мењају.

Међутим дугорочно, сви неуронски интерфејси, без обзира на начин повезивања са мозгом, створиће за човечанство додатни ниво свести, проширујући људске могућности.

На пример, данас постоје програми који могу дешифровати мисли и превести их у говор или писану реч брзином до 60 речи у минути. Илон Маск је о томе написао на свом ИКС налогу: „Замислите када би Стивен Хокинг могао да комуницира брже од дактилографа или аукционара. То је циљ“.

Оставимо за сада по страни такве снове великог иноватора попут лека за гојазност, аутизам, депресију и шизофренију помоћу неурочипова. Ипак, управљање уређајима и механизмима је наша блиска и стварна будућност. Међутим, један сан писаца научне фантастике може се остварити и раније него што се очекивало: ако два пацијента могу да пренесу мисли рачунару и од њега примају информације, онда ће преко овог електронског посредника размењивати мисли не трепнувши. Међу парализованим пацијентима могу се појавити прве „невољне телепате“.

 

Аутор: Валериј Ширјајев

Превод: Драган Вукојевић

Извор: Новаја газета

Како Украјинца научити пристојном понашању на фронту (Видео 18+)

Храбри украјински војник показује непристојан гест руком Русима који су посматрали  активности противника на линији фронта. Уљудни руски војници су га одмах научили лепом владању.

Извор: Јужни фронт

А за Путина...

 На Редиту наиђох на објаву...

 What’s the story behind this Ukrainian soldier with an isis patch? Is it allowed to be an IS jihadist over there or am I missing something here?

А тамо, тренутно, само сличица...

И реко да видим шта је Wodan International. Аха, немачка фирма...

WODAN INTERNATIONAL is a German Risk Management company for comprehensive security solutions. We offer a comprehensive range of services in the areas of consulting, management, and security services. From risk analysis and management to physical protection, from crisis management to specialist training and from technical security management to evacuations and exfiltrations, we provide first-class service oriented holistic security solutions.

Од некадашњих "партнера" Путинових. Али добро, сада им свира Вагнера.

Приредио: А. Јовановић

Руско чојство (ВИДЕО)

РУСКИ ТОС-1А „СОЛНЦЕПЕК“ ГРАНАТИРАО УКРАЈИНСКЕ ГРУПАЦИЈЕ, АЛИ ЈЕ ЋУТАО ДА ИМ ДОЗВОЛИ ДА ПОКУПЕ РАЊЕНЕ

Тешки сукоби су у току северно од области Сватова у Луганској Народној Републици. Оружане снаге Украјине (ОСУ) настављају са покушајима напредовања у југоисточном правцу и уништавања руских војних положаја.

До сада је украјинско напредовање заустављено у селу Куземовк које се налази 15 километара северозападно од града Сватова који је постао важно упориште руских снага у ЛНР.

Јуришне јединице 92. бригаде ОСУ нису успеле да напредују даље од железничке пруге и биле су принуђене да се укопају у оближњу шумску област. Активне операције украјинских војника приметила је руска војска. Као резултат тога, украјински војници су гранатирани од стране ТОС-1А "солнцепек" руске 1. тенковске армије.

Видео снимак потврђује да су ОСУ претрпеле велике губитке. Истовремено, показује да руска војска није гранатирала украјинске војнике који су се повлачили. Руси су пустили Украјинце који су преживели напад да однесу рањене и напусте место поред пута које је било под руском паљбом.

Извор: Јужни фронт

Превод: Ћирилизовано

НАТО инструктори стигли у Баку да организују војне курсеве

Војно особље ће бити обучено за употребу база података у фази планирања и спровођења активности, рекло је Азербејџанско министарство одбране

Азербејџанска поштанска марка из 2009. године посвећена 15. годишњици односа Азербејџан-НАТО. Извор: Википедија

БАКУ, 24. септембра. / ТАСС /. Инструктори из земаља НАТО-а стигли су у Баку да организују обуку у оквиру курса за обуку употребе базе података, саопштила је Служба за штампу Министарства одбране Азербејџана.

"Међународни инструктори курса за обуку базе података о ОЦЦ-у (OCC E&F Database Training Course) који ће се одржати у Азербејџану стигли су у Баку. У припремној фази локални и страни инструктори појашњавају теме курса и задате циљеве. Главна сврха курса је обучити војнике који су укључени у програм ОЦЦ у седишту НАТО-а и партнерским земљама да примене базу података у фази планирања и спровођења активности ОЦЦ-а", наводи се у саопштењу.

Курс ће почети 26. септембра.

Извор: ТАСС

Русија је освојила само „можда 6 до 10 миља“ територије откако се рат окренуо ка истоку Украјине, каже највиши амерички генерал

Из вести "Бизнис инсајдера":

По старешинству највиши амерички генерал је рекао да је Русија освојила само неколико миља територије у источној Украјини.

* „Напредак се мери буквално стотинама метара“, рекао је у среду генерал Марк Мили.

* Он је рекао да су борбе у региону Донбаса „веома интензивне“ са „много насиља“.

Руске снаге су задобиле само неколико миља територије откако се рат окренуо ка истоку Украјине, рекао је највиши амерички генерал — истичући како се петомесечна кампања претворила у крваво мрцварење.

Говорећи на конференцији за новинаре у Пентагону у среду, начелник Здруженог генералштаба америчких оружаних снага генерал Марк Мили рекао је да се Украјина „веома ефикасно бори против Руса“ и да је током последњих неколико месеци „руско напредовање износило можда шест до 10 миља — тако нешто, у том распону“.

Read more ....  

Update: Top U.S. General Milley says Donbas 'not lost yet' (Reuters).  

Уредник блога "Вор њус апдејтс":

Примедбе америчког генерала Милија илуструју разлике између војних доктрина САД и Русије. САД су фокусиране на освајање и заузимање територије. Руска војна доктрина је усмерена на уништавање војске непријатеља.

У последњем рату у Ираку америчка војска је била фокусирана на заузимање Багдада што је брже могуће, заобилазећи ирачке војне формације. Успех је остварен у року од шест недеља на углавном отвореном пустињском терену. Нажалост, Пентагон је потом следећу деценију провео борећи се против остатака ирачке војске.

Руска војна доктрина/стратегија је другачија. Сада је усмерена на уништавање професионалних елемената украјинске војске и заузимање напуштене територије. Стратегија за коју чак и украјински председник Зеленски наговештава да је успешна, што се види из непрекидних молби њега и његове владе за више западног оружја и залиха како би се заменило оно што је изгубљено.

Што се тиче примедби генерала Милија да је Русија задобила малу, ако икакву територију у источној Украјини, Би-Би-Сијева мапа испод говори сасвим друго.

Извор: War News Updates

Превод: Александар Јовановић, на Дебијан ГНУ/Линукс оперативном систему

9. мај: У Рајхстагу међу последњима погинулима су били Французи из СС дивизије „Карло Велики“

А у Курској бици, сваки четврти возач непријатељских тенкова био је Чех

На фото: Курская битва. Наступление советских войск на «Огненной дуге», 1943 год. (Фото: ТАСС)

Човечанство је 9. маја 1945. сазнало да је спашено од страшне болести, у чијем огњу је изгорело десетине милиона живота. На данашњи дан, чекић Црвене армије је срушио са постоља и разбио у парампарчад злослутне ливене фигуре тевтонских богова.

Ова Победа је до последњег остала она незаборавна спона која је све нас и Русе и Белорусе и Татаре и Башкире и Киргизе и Казахе и Украјинце и Јермене и Грузијце и Азербејџанце и Чечене и многе друге народе, учинила једном великом породицом, потомцима покољења победника.

Нису случајно наши смртни непријатељи уложили такве титанске напоре да заборавимо овај подвиг наших очева, дедова и прадедова. А тамо где су заборавили, нацизам је поново оживео. И опет су му потребне нове жртве...

Сада се на интернету развила бурна расправа да услови специјалне операције која је у току захтевају нови садржај државне идеологије.

Предлаже се верзија, да је Дан победе, тај камен темељац легитимитета руске државе, у ствари зајам прошлости, који су власти увелико користиле последњих 20 година.

Ово је из корена погрешно гледање на ствари. Руска држава је повратила свој легитимитет много пре Дана победе. Хиљадама година раније. Тај легитимитет је извојеван крвљу на Куликовом пољу (чувена победа Руса предвођених Кнезом Димитријем Донским 1382. године, над Татарима - прим.прев.), Ладошком језеру (победа Руса предвођених Кнезом Александром Невским 1242. године, над Тевтонским витезовима - прим.прев.), близу Полтаве (победа Руса предвођених Царом Петром Великим 1709. године, над Швеђанима - прим.прев.), код села Бородина (чувена битка у Првом отаџбинском рату, кад су Руси под заповедништвом генерала Михајла Кутозуова зауставили Наполеонову свеевропску војску 1812. године - прим.прев.). Оно што је карактеристично јесте да је наша држава у недавним ратовима бранила свој легитимитет у ратовима са колективним Западом.

Запад, по свом менталитету, није могао да се помири са упориштем источнохришћанске цивилизације коју оличава Русија.

На Бородину су се против руске војске бориле француске регуларне јединице, пољски и мађарски хусари (међу овима и Хрвати - прим.прев.), шпанска пешадија, холандски улани и друге националне јединице и подјединице.

Запад је био сломљен. Русија је опстала и ојачала као држава. Али последњи светски рат за Русију је био најстрашнији.

И опет је то био „европски војни тим“. Против Совјетског Савеза су се борили Немци и Пољаци, Чеси и Словаци, Мађари и Хрвати, Румуни и Бугари, Французи и Шпанци, Италијани, Холанђани, Данци, Летонци, Литванци, Финци, Бугари, Естонци...

Под притиском нацистичке Немачке, целе државе су се попадале као куће од картона. Француска је имала милионску војску. Срушила се и капитулирала за месец дана. Пољска је пружала отпор нешто више од месец дана, а у њеној војсци је такође стављено под оружје скоро милион бораца.

За неколико дана освојене су Данска и Норвешка. Поражене државе регрутовале су милионе нових бораца под црним заставама. Типично је да су многи од њих постали део националних СС дивизија и добровољно постали „женици смрти“.

Од четрдесетак СС дивизија, тек половина је била чисто немачка. Придружили су им се француски „Карло Велики”, норвешки „Викинзи”, украјинска „Галиција”, хрватске дивизије (једна чисто хрватска и две муслиманске "Ханџар" и "Кама" - прим.прев.), мађарска, естонска па чак и албанска дивизија ("Скендерберг" - прим.прев.).

Чинило се да се ништа не може супротставити непријатељу, који је пред нашим очима померао границе могућег, чија се моћ чинила митском.

Али у Совјетском Савезу чудовиште је поражено. Била је битка код Москве, подвиг Панфиловске дивизије формиране у Киргистану и Казахстану, било је сибирских дивизија које су својим животом зауставиле нацистичку офанзиву, био је Стаљинград, где су прелази преко Волге поцрвенели од крви, куће спаљене, а ни гвожђе није издржало. Издржали су само људи.

Шеста Паулусова армија, која је енглеску армаду довела на ивицу потпуног пораза код Денкерка, освојила је целу Пољску, победнички је марширала стотинама километара широм Европе. Али није могла да пређе тих 700 метара од Мамајевог Кургана (узвишење у сред града - прим.прев.) до Волге.

Рат на обалама Волге претворио се у најгору верзију пакла за Немце и њихове савезнике, у грозничав живот и страшну смрт међу спаљеним црвеним циглама. Сила је сломила силу.

Браниоце града на Волги је водила јединствена врста дисциплине вида дисциплине - свети синовска љубав према Отаџбини. И борили су се до смрти – да само име Русије не угасне.

И Немци су поклекли. Први су пали бројни савезници. У чувени „Стаљинградски котао“ пале су 22 дивизије. Међу њима су били Италијани, Шпанци, Румуни (и Хрвати у "Црној легији", чији је заповедник Марко Месић са легионарима после заробљавања, завршио у партизанима-прим.прев.). Чувена италијанска „Плава дивизија“ на обалама Волге страдала је готово у потпуности. Остали су се предали. Румуни су радије предавали у целим пуковима.

А потом је била и Курска висораван – „битка срца и мотора“, највећа тенковска битка у историји човечанства. Иначе, према статистикама, сваки четврти немачки возач тенка био је Чех. Било је логично – тенкови су прављени у чешкој Шкоди, а будући возачи су их овде склапали.

Овде, на Курској висоравни, збила се „тенковска апокалипса“. Метал је горео и топио се, куле откинуте директним поготком разбацане у различитим правцима.

Наши тенкисти су показали презир према смрти. Непријатељ је и овога пута сломљен.

А онда је уследила победа. Последњи браниоци Рајхстага, Французи есесовци дивизије "Карло Велики", одбили су да се предају, и побијени су у згради јаком ватром пешадије и лаке артиљерије.

И свет је застао, гледајући црвену заставу на крову Рајхстага.

Иначе, занимљив је био састав заробљеника који су обнављали наше порушене градове. Укупно је два милиона и сто хиљада људи било у совјетском заробљеништву. Од тога 200 хиљада Румуна, 60 хиљада Пољака и 10 хиљада Јевреја.

Сећање на Победу је утувила темељну идеју у главе светских елита – од тог тренутка СССР је постао главни гарант мира у Европи, земља и сила која је уништила светску претњу – нацизам. Тиме је земља добила статус светске силе.

Од тог тренутка, војна сила је постала главни адут Русије, због чега се земља страшно одрицала.

И сада је оваквом положају Русије упућен стратешки изазов. Опет се колективни Запад бори против нас на територији Украјине. И опет се из пепела заборава поново родила ноћна мора човечанства, нацизам.

Да, па чак и у неком сатанском облику. Опет тутње грмљавине. Опет се „женици смрти” крију у подземљу Мариупоља. Још једном, колективни Запад настоји да разбије геополитички статус кво.

Сада смо на прагу нове ере. И као и увек, почиње светским сукобом.

Русија је ушла у војну конфронтацију са украјинском елитом, која је нацистичке идеје узела као своју идеологију.

И ово није брза победничка операција, већ развој сложеног, тешког сукоба, борба против свеукупног војног потенцијала Сједињених Држава и Европе.

Пред нама је нови историјски изазов. И алтернативе реконструкцији наше привреде и целог нашег друштва више нема.

Русија мора да сачува право на мир и сопствено постојање.

То ће неминовно створити нашу нову државну идеологију.

И постаће фактор великог континуитета покољења.

И ми, као и наши дедови, немамо избора. Непријатељ ће бити поражен. Победа ће бити наша!

 

Аутор: Игор Мојсејев

Извор: 9 мая: В Рейхстаге одними из последних перебили французов из дивизии СС «Шарлемань»

Превод: Драган Вукојевић