О, брате Шолце, danke, danke schön (Видео)

Руску Правду сматрам непоузданим извором. Али је читам. Зашто? Зато што читам и Видовдан, Србин инфо, Стање ствари и слично, а јер ме, овако лењог, терају да користим не само довод вести, већ и да се петљам са различитим претраживачима, да видим ко и шта, мислим на озбиљне изворе, нуди на одређену тему. Овога пута, Правда ме је орасположила чланком Scholz explains why he thinks Russia is an unreliable gas supplier (Шолц објаснио зашто сматра да је Русија непоуздан снабдевач), због асоцијације на Долази зима и божански глас Снежане Јандрлић. 

Уживајте:

Приредио: Александар Јовановић, на ГНУ/Линукс Дебијан тестингу

Др Јасмина В. Пеев: Духовно ресетовање кроз Евровизијy 2021

 "Вулгарне, бестидне жене с повампираним изгледом и наступом су y ''моди''! Зашто? Јер, такве не рађају по десеторо јунака као Мајка Југовића!"

Пише: Др мед Јасмина Вучић Пеев

Најгледанији спектал света, Евровизија, која једном годишње xипнотише 2 милијарде људи, започета је ''песмом'' која слави ђавола - њен наслов, Еl Diabolo као и кореографија с црвеним димом с четири сотонске плесачице не остављају никакву сумњу да је данас и музика преотета да би служила мрачним силама. ''Вечерас ћемо горети у забави.. дадох своје срце ђаволу...'' најављује с подругљивим лицем полугола жена, ширећи ноге и стављајући у први план своје интимне делове, у стилу који треба да глорификује само зло. Али, кад ова Киприћанка изговори исте речи као наше представнице ''ло - лока...'' постаде јасно да је шоу, више него само једна представа.

''Буди лоука'' значи: ''буди луд'' - то је порука овог планетарног спектакла, којy многи и нису разумели. Ђаволска посла! Окренути здравог, паметног човека према лудилу, аутодеструкцији, пороку, злу... јесте одувек звано ''повампирење''! С тамним, застрашујућим погледом, обучена у црну кожу, гримасама изображавајући сотону, Украјинка је такође певала у у истом ''вампирском стилу'' - при пребројавању гласова је свима бестидно показала сатански знак с подигнутим другим и петом прстом! Норвежанин, пресвучен у белог анђела, ланцима онемогућен да мрда - свезан од четири црвена ђавола - то је слика коју су cа Eurovisia-e послали младима! Исландски представник, феминозован, с дупетом прошара кроз сцену као педер — по примерy Ентони Хопкинсa у хичкоковом филму где се пење степеницaма скоро десетак секунди, док му психопата снима задњицу; једна од првих хомо-сцена Хичкока чију ‘‘генијалност’’ многи нису разумели. А фински интерпретатор, у лику сотоне, с деструктивним нехармоничним тоновима који вређају слух, зове младе с исписаном поруком на руци '' join’’ ( ''придружи се'')! Змијетине виреше иза леђа Азербејџанки, које обучене као проститутке, певаше нешто на енглеском... Kастрирани мушкарац, израстао у превисоку ''жену'' због недостатка антагоностичких сексуалних хормона, моделираo je ову ‘‘забаву’’ у такозваној функцији ''водитељке''. Неке слике брадатих трансвестита, педера, болесника... дефиловаше, с времена на време, исецкано, као у брзом филму који делује више на подсвест него на свест! Отупљеност се производи с понављањем тригера - скраћено, људи се навикавају на мушкарца с брадом, феменинизованог и обученог у сјајну хаљину... Над људима се врши десензибилизација и постају ''толерантни'', дакле, подобни за практично прихватање изопачених моралних вредности!

Највећи спектакал света је своју функцију одиграо - промовисао је своје приорите: лудост, перверзију, болест… и прогласио у сумњивом гласачком процесу, управо сатански стил за победнички: италијански насилни хардрокери, тетовирани, голи, бедни и јадни, као, победише.

Они рекоше у неком мутном, неразумљивом дијалекту : ''нема Бога… ми смо другчији од њих, мајка ми луди, јер сам друкчији...'', а публика, као, тапше, тапше... Зачудо, не чу се ниједан једини прави мушки баритон или бас - само феминизирани високи мушки гласови: шиптар у швајцарском дизајну, Џон, певаше као сопран; чак и црнцу који је представио Шведску нисте могли познати глас који је био невероватно висок баш као и код Португалца који је имитирао холивудски извор овог медијског зла. И Шпанац певаше као жена. A oд правог мушкраца ни трага... да човек занеми!

 ''Победник'' где гура прсте у анус док јавно обљубљује мушкарца

На томе раде мрачне силе — oне пакују зло у сјајне хаљине и продају га младима, наивнима као ''успех'', ''забаву'', ''хумор'', ''спекател'', ''идеологију''... Вулгарне, бестидне жене с повампираним изгледом и наступом су y ''моди''! Зашто? Јер, такве не рађају по десеторо јунака као Мајка Југовића! Медији, мода… су им пречи, под утицајем оваквих инфлуентних догађаја. А мушкарци с високим гласовима, феминизирани су отуђени од себе, ''пацификовани''. Сатанисти имају хиљадугодишње искуство у пацификацији мушкараца. Кастрација је само једна метода коју су користили при поробљавању. Друга, још ефектнија метода је ширење алкохола који смањује тестостерон — xиљадама година се мушкарци с алкохолом феминизују - да, тестостерон се спушта с сваком капљи пива, ракије... Понекад, мушкарцима расту и груди кад им је тестостерон толико пао од пића! O потенцији да и не говоримо - убијена је код сваког чак и средње зависног конзумента овог отрова! А фараони су плаћали робове у пиву: 3,5 литра пива на дан рада, по глави роба уз додатак за децу и жене. Тако су им феминизовани робови, били додатно ментално хендикепирани: с оштећеним мозговима, били су прави / генуини идиоти способни само да поћутно, послушно извршавају и најглупље наредбе!

Данас имамо и храну пуну отрова а нико да изађе и тражи органску здраву храну за сву децу света! Где су мајке? Баке? Очеви и деде? Имају друге приоритете... моде… немају енергије за борбу! Сатанисти су увек један корак испред! Сатанисти нам управо сада мењају и генетику с такозваним ''вакцинама''! Кад су наметнули конзумацију животињских лешева уместо посне хране, онда су нам произвели и хипертензију, инфаркте, артрозе, шлогове... кожа нам се променила... постадосмо опаки... они нам се константно ругају! А ми? Слепи?

Док cy залуђени, ошамућени, можда и напијени гледаоци труцкали уз сотонске стихове, аплаудирали, нису сxватaли да слављење злих сила с сопственим саучешћем иде срамно, даље. ''Ругање креатору'' - могло би се рећи. САУЧЕСНИЦИ ЗЛА! Толика енергија, технологија, младост… заробљени, баш као анђео којег су Норвежани на сцени спутали!

Култура у служби ширења САТАНИЗМА, спутавања људског рода! Огромна ментална енергија, сконцентрисана у спектаклу, окренута је против нас самих, јер свако и најмање зло се плаћа - депопулација, болештине, ратови... су последица бумеранга Правде! Оваква багра, не сме да се множи, рађа и одржава врсту - она је програмирана за нестанак.

Сатанисти управо програмирају наш нестанак, кроз програмирање багре, зла, безобразлука, неморала. Ратови им више нису довољно брзи и ефикасни! Кад се сопствана ментална енергија окрене против себе - нема спаса! A дотле су дошли, да нас окрећу, нас саме, против себе!

Према Старом Завету, Давид, краљ Израела, је свирао на лири свом претходнику који је био опседнут злим духовима - смиравао га је и ''оздрављивао'' музиком! Наш Питагора је такође употребљавао музику за спуштање тона при јавним свађама - музиком је наводио људе на разум. Очигледно, да владајућа елита употребљава музику у СУПРОТНУ СВРХУ - за повампирење омладине, за пропаганду перверзије, стерилитета, лудости! Они знају да се цепањем интегритета стварају ослабљена, болесна бића неспособна за СУВЕРЕНУ ЕГЗИСТЕНЦИЈУ! НЕСПОСOБНА ЗА КРЕАЦИЈУ ХАРМОНИЧНОГ СВЕТА у коме деца имају право да заиста буду оно што им је Креатор предвидео а не кастрирани, ошамућени ПОСЛУШНИ И ИЗГУБЉЕНИ РОБОВИ.

Медицински синоним за ''лудост'' која се славила на Евровизији јесте ''шизофренија''. А сама реч ''шизо'' значи испарчаност / поцепанос т/ исеченост... док, ''френија'' означава ''дух''. Дакле исцепаност духа јесте шизофренија. А ми, с исцепаним ‘‘модама’’, сатанистичким стилом... зар нисмо одвојени / одсечени од себе самих? Удаљени од доброте, милости, разума, мудрости, здравља…? Ми смо програмирани да се дружимо, волимо једни друге а не да ce застрашујемо, вређамо родитеље како то чини италијански ''победник'' Евровизије! Исцепали су нам земље наше, такође - и то је, врста лудила, цепати једну нацију на разне државе и измишљати неке нове језике иако се разумемо! Отцепили су нас некад давно, од природе, натрпали у станове једне изнад других, где не познајемо мирисе лаванде, нане, камилице… ни једни друге.

Ето саме сржи свих наших проблема: тамне силе које нам краду животе, децу, смисао, Правду, Истину... вечна борба добра и зла! Да би се опстало у овој борби, победило, знање да Правда мора бити на страни Победника, јесте одлучујуће. Само са справим ставом Правдe, духовне Чистоће, Сјаја, можемо гледати с оптужбом на зло и остати заштићени у Светлости. Победити.

Постоје светле тачке у овој реалности, мада нам константно и упорно помрачују умове с страшним криминалним вестима, прљавим холивудским заврзламама, нељудским третманима институција, сатанским eуросонговима и застрашујућим предказивањима.
Помислите само на Народне Патроле који су се саме организовале, заврнуле рукаве и обилазе добровољно, наше улице како би чували ово мало Србије што нам је остало. Помислите на народ који брани своје реке, све оне који самоиницијативно скупљају ђубре како би оставили чисте просторе, оне које понављају ''Косово је срце Србије'', на Русе који чувају своје породице и у крсном ходу славе своје претке...

Наши стари су стајали у Правди. Зато су побеђивали. Данас, видети наше и украјинске девојке, које певају западњачке песме, није само тужно него и опасно. Борба против зла мора да се води.

''Нека борба буде непрестана''!

Др мед Јасмина Вучић-Пеев
у срБској 7530, y цветњу 22 -ог

Извор: КМ Новине

Приредио Александар Јовановић, видевши да текст, и поред широко усвојене исеци/налепи "производње и праксе, скоро нико да пренесе даље од извора

Предлог за читање: Music on Hold

Music on Hold:

Whatever happened to classical music?

Александар Јовановић: Открих још једну функцију агрегатора вести Иноридер, да се са два клика чланци могу "шеровати" на свој блог, па реко' ајд тако, уместо досадашњих "Предлога".

Значи, ако вас наслов, фотка и поднаслов заинтересују, само кликните на изворни наслов с почетка објаве.

А на небу једна звезда...

Поштовани пријатељи,

Добро дошли у Парохијски дом Храма Светог Саве где наше удружење 11. октобра 2019. године у 19.00 часова, са пријатељима организује вече посвећено руско-украјинском барду, великом србољупцу, који је уз нас био кад нам је било најтеже.  Нажалост он је 02. септембра погинуо у саобраћајној несрећи. После наше вечери следе вечери  које организују руска браћа у Москви и Петровграду.

Милорад Ђошић, СКЦ "Ћирилица" Београд

Нема назад...Родна Србијо - Кубански козачки хор

Таман сам мислио да "Ћирилизовано" предам пријатељима и да наставим само с "Линук Такс Чачанин"-ом, кад...



Биће превода, обећавам.

Александар Јовановић / Ћирилизовано / Линукс Такс Чачанин, на Дебијан Линуксу

Моја Шумадија пева о срећи

Вече. Уздах. Шапат.  Зов. Смак. Смак је шумадијска (крагујевачко – чачанско – краљевачка) рок група која, објективно, никада није имала популарност Бијелог Дугмета, посебност Азре, промену Идола, дубину Екатарине Велике, искуство Индекса, сигурност Рибље Чорбе, сјај Тајма, авангардност Корни Групе, али истовремено и група без које би југословенска музичка сцена била поприлично сиромашна. То је група коју је основао чачански гитариста Радомир Михаиловић Точак са бубњаром Слободаном Стојановићем Кепом из Краљева и басистом Зораном Милановићем из Крагујевца, у Крагујевцу далеке, 1971. године. Једна верзија каже да је група Смак име добила по драмском колажу који се у време када је група настала изводио у Крагујевцу – Самостални Музички Ансамбл Крагујевац, али веровали или не, то ипак није истинита прича.

Смак је репутацију дуговао пре свега Точковој гитарској виртуозности, али и вокалним (импресивним) могућностима Бориса Аранђеловића (1948-2015.), што је у комбинацији са хард роком на константној блуз основи заиста дало феноменалне резултате. 
      
”Само Чачани могу да напуне Арену.”
                              БораЂорђевић

Све је почело у Кључкој улици у Чачку, 13. јуна 1950. године када је рођен Радомир Михаиловић Точак. Његова породица је пореклом из Херцеговине. Отац Ристо (рођ. 1897.) је пре рата у Бечу учио коларски занат. Године 1914. препливао је Дунав на месту где се данас налази хотел Југославија и дошао у Србију. Прешао је Албанију током рата и са солунског фронта вратио се и настанио у Чачку. Имао је своју коларску радњу и бавио се музиком. Водио је рачуна о изградњи музичког укуса у породици. Био је ”власник” радија у кући и деци је дозвољавао да слушају само квалитетне ствари, а када би наишла песма која му се не свиди, искључио би радио. Дакле, ето доказа да су родитељи ти који усмеравају децу ка правом путу.

”Мој отац је био аматерски певач, а по професији је био колар, правио је точкове за фијакере и кола. Цео Чачак га је звао Точкоња, то му је био надимак. Имао је нас једанаесторо деце. Њега су звали Точкоња, а нас његову децу Точкићи или Точкови. Имао је на руци тетовиран точак и то је тетоважа коју сам и ја ставио касније на руку”. 
                                                                 Радомир Михаиловић Точак

Његов отац Ристо је имао 53 године када је добио Радомира, а његов деда 57 када је добио његовог оца Риста, дакле биле су заступљене велике генерацијске разлике у породици. У својој осмој години после једног излета и пешачења у ципелама знатно већег броја од потребног добио је тзв.  пешачку болест (нека врста упале прстију и костију) и наредних неколико година био је закован за кревет (а чак две године је лежао у болници у Београду) и тако временом знајући да од школовања нема ништа са обзиром да касни за вршњацима већ годинама, отац му је рекао: ”Гитару на раме и у свет!”. И био је у праву.

Тако је мали Радомир почео да свира гитару. Први његов професор је био Драгољуб Јараковић (1925-1974.)  којег је Чачак знао као Јарака, који је компоновао чувену композицију – ”Улазак у харем”. Радомиров идол је био Џими Хендрикс (Jimi Hendrix, 1942-1970.) за кога сматра да је био најбољи гитариста света икада. Такође, он сматра да Џимијева смрт није била баш онаква како је интепретирана. Како је био млад, врло успешан, пола црнац, пола Индијанац, а у ствари Американац, чистим Американцима је то засметало и ликвидирали су га. То је Точкова верзија смрти Џимија Хендрикса. Као и случају смрти Џима Морисона, Џенис Џоплин, Курта Кобејна и Ејми Вајнхаус, 27. година је означила крај.

”Рок је модерна опера или модерни циркус. Начин мишљења.
Рок музику гради риф, а риф је једна краћа тонска фигура која се свира по горњим жицама и која предсатвља лик рок музике. Јасно је, људи знају шта је риф… Сетисфекшн… 

Кит Ричардс је рекао да сви бендови узимају Е, А, и D за хармонску подлогу,
као што је и он урадио за ту песму, али нико није свирао риф као што је он урадио… 

Ако нема риф, онда је то поп, а не рок…”

Једно време је био члан чачанске групе Дечаци са Мораве. Рокенрол је почео да свира управо када су га Ненад Жаргић Нехиа (рођ. 1952.) и Владан Јовановић Чарли (1952-2011., Ф. Г.) позвали у свој бенд 1967. године. Био је ту и Бора Ђорђевић (рођ. 1952.). Током  1970. године свирао је по клубовима у Белгији. Крајем 1971. године се вратио у Чачак, где је свирао по парковима. После тога следи ера Смака, једног од најутицајнијих бендова на овим просторима чије ће препознатљиве рифове управо Точак створити.

Током 2002. године повукао се из јавног живота сматрајући да је наша музика пала на дно. Али он се није одрекао гитаре и музике. Оно што мало ко зна јесте да он прави акустичне гитаре. Остаће запамћен по свом посебном стилу и гитарском умећу, по својој енергији, рифовима, текстовима и скромношћу. На тај начин је и покорио свет. Дадо Топић  каже:

”Точак је магија и ноћна мора гитариста, скидали су Хендрикса и Клептона, али њега нико није успео да скине”.
 
Чувене песме ”Биска…” посветио  свом познанику Драгану Албићу из Чачка који га је како легенда каже, упознао са Кепом, касније и са Зораном Милановићем. Како Зоран каже:

”Када смо се упознали све је било нормално, док Точак није узео гитару у руке”.

Псује, говори, плаче кроз гитару. Он је наше национално благо. Он је заштитни знак нашег града.

У Београду је водио сопствену школу гитаре. Компоновао је музику за филм и позориште. Сматра да једина ”ствар” која не може да се подели јесте природа тј. оно што нас је створило.

Његове ћерке се баве музиком, Софија свира гитару, а Марија и Ана свирају клавир.

У овом животу, уживо сам га слушао и гледао тог чувеног 29. 12. 2012. године у београдској КОМБАНК Арени. И као један обичан смртник могу констатовати да је заиста довољно једном у животу чути уживо ”El dumo”, песму уз коју си проходао, проговорио, пропевао и стасао у човека (близу тридесете).

 

”Обично се каже да је музика ствар укуса,
а ја кажем да у музици не постоји ствар укуса, него ствар нивоа.”

                                                                        Радомир Михаиловић Точак

Аутор: Филип Гвозденовић
Извор: Озон прес

 

Уместо бенседина - руска гитара

Прочитах данас да "Срби све више пију лекове за смирење". Бенседин понекад узмем и ја, али избегавам.  Радије користим музику, на пример:



Покушах да о руској гитари изгуглам нешто на српском, али...Некоме ће послужити и ово:  Russian guitar - Wikipedia.

Ако желите да скинете само аудио с горњег снимка, Линуксаше да подсетим на програмчић youtube-dl и команду у терминалу:

youtube-dl -x (линк на видео)

Прозорашима немам шта да предложим, јер не знам, а изгуглано решење немам на чему да проверим. Жао ми је.

Требало би да буде :)


(Накнадно, у коментарима на Јутјубу испод снимка, наиђох и на овај на француском: "Merveilleux . La musique d'Oblomov. Merci"

Духовито јесте, али ова музика није обломовштина.)


Припремио: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Ем-Икс Линуксу

Католичанство у најлепшем издању...

(112) 2CELLOS - Benedictus [LIVE at Arena Zagreb] - YouTube — https://www.youtube.com/watch?v=f_RjlIPuqyc



Приредио: А.ј.

Заборавих...

Ко разуме, схватиће.

За и ово до сада дугујем, на пример...

Хвала руским адађима

Адађима руске музике хвала. Политичка им, бар на мене, најчешће имају лоше дејство, али музичка, кад сте болесни, руска адађа делују лековито.




На Best of Russian Adagios - YouTube сам наишао захваљујући "Јутјубовим" препорукама видео снимака класичне музике, услузи коју иначе не користим на тамошњим политичким, историјским и линуксашким каналима - исто као што не гледам ни реклама постављене, између осталог, и на основу алгоритма који прати претраге/интересовања корисника - али реко ајд да видим, а и наслов је привлачан.

Интервју: Марко Ђорђевић, један од најбољих светских бубњара

© PASIC 2016 Фотографија преузета из
Drummerworld: Marko Djordjevic

Најпосећенији програм деветог Фестивала амбијенталне и етно музике “Карусел” био је сјајни концерт групе Трио “Свети”, коју предводи изузетни Марко Ђорђевић, некадашњи студент а данашњи професор на Берклију и један од најбољих светских бубњара, који изводи своју ауторску музику. Осим њега, овај трио чине и клавијатуриста Васил Хаџиманов и гитариста Бранко Тријић, а “Свети” представљају комбинацију џеза и музике са мотивима Балкана и трагом западњачког утицаја у коме су ауторски заступљени сви чланови групе. Стручњаци њихов заједнички израз оцењују као “емотивно упечатљив, спонтан, виртуозан и уникатан”, а ДВД Трио “Свети” са концерта одржаног пре неколико година у београдском Позоришту на Теразијама сведочи, како о квалитету њиховог живог наступа, тако и о фантастичној реакцији публике на музицирање ове групе. Марко Ђорђевић, који већ годинама живи у Њујорку, сарађивао је са Лионелом Лоуекеом, Вејном Кранцом, Ериком Ленџисом, Aроном Голдбергом и другима. Уврштен је у књигу “The New Face Of Jazz”, којој су тема најзначајнији џез музичари нашег времена, а домаћи џез аудиторијум је имао прилику да се упозна са Марковом музиком на отварању Београдског џез фестивала 2007. године.

У интервјуу за “Чачански глас” Марко Ђорђевић потврђује да добра музика не познаје границе, открива тајне доброг бубњара и говори о џезу, као слободи стварања.

Ђе се гусле не чују

Српско национално се највидљивије истребљује кроз културу. Не подржавајући, не обнављајући, не стварајући, не посвећујући пажњу културном садржају са националним и националистичким предзнаком, Срби помажу у гашењу културе која их чини особеном заједницом, помажу спољним чиниоцима који се труде да униште српске особености, српски идентитет и оно што нас разликује од тикве без коријена.

Чак и у народној музици, културном изразу којим је Српство традиционално преплављено, родољубље се гаси. Повремено, националистички се израз пробије на главну сцену овдје или ондје, неке медијске платформе му дају нешто простора, већина не да ни мало.

Неприродно је да се на водећим српским телевизијама не чују народне пјесме које славе српско народно име, подвиге, хероје, тугује над поразима, помињу жртве, мученике. Неприродно је да се не чују гусле, ганге, да се на прсте могу избројати представници српске етничке културе у музици, осавремењене или традиционалне, за које се зна шире од њиховог села, тако да кажем.

Солиста групе „Рамштајн“ Тил Линдеман учествовао у читању својих песама у "Гогољ-центру"

Како су изјавили организатори скупа, "Тилов сан се остварио: хтео је да се његове песме објаве у Русији, земљи у којој људи још увек читају"

© EPA PHOTO KEYSTONE/FRANCO GRECO/FG

Боб Дилан добитник Нобела за књижевност - и поред његове агресије на историју и природу Хрвата

Насловница „Ролингстона“ у ком је Дилан Хрвате упоредио са нацистима. Извор: Политика Online - Боб Дилан оптужен због поређења Хрвата с нацистима

Шведска Академија објавила је да је добитник овогодишње Нобелове награде за књижевност амерички кантаутор Боб Дилан.

ЈУГОТОН - то јест српска музика у пољској изведби

Југотон је назив албума пољске „супрегрупе” истог имена. Материјал су издале 5. марта 2001. године, музичке куће Зик зак и БМГ Поланд. Албум садржи обраде популарних југословенских [српских и хрватских рокенрол] песама са краја 70. и почетка 80. година ХХ века, у изведби популарних пољских музичара. Назив плоче асоцира на Југотон, непостојећи југословенски музички концерн, који је био симбол [према пољском схватању] музичке фонографске индустрије бивше Југославије и издао већину песама које су обрађене на споменутој плочи.

Yugoton - Rzadko widuję cię z dziewczętami [HD]

Идејни творац плоче је Гжегож Бжозович [Grzegorz Brozowicz], пољски музички новинар, повезан са часописом „Махина”, који је, између осталог, водио на Трећем програму Пољског радија, музичке емисије које су представљале музичку сцену бивше Југославије.

Идеја плоче је била да укаже на паралеле између музичара Пољске и бивше Југославије, чији младалачки музички утицаји воде порекло из 80. година ХХ века. Баш тада се појавио тзв. Нови талас у Великој Британији, који су југословенске рок-групе брзо прихватиле и пренеле на балкански терен. Такве могућности пољски музичари нису имали, јер у време ратног стања, такве музичке информације у Пољску нису допирале. И још, пољске алтернативне групе, у то време, нису имале могућност да своје музичке материјале издају, нити да се појаве у медијима. Циљ је био да се, на неки начин, упореде те две стварности, кроз музику и пренесе дух времена у интерпретацији пољских уметника. Ипак, та плоча има своје одјеке у садашњости, због чега постаје ванвременска и приступачна свима. Упознавање друптвено-историјског контекста 80. година у Пољској и бившој Југославији, омогућава слушаоцу да оцени пуну вредност те плоче.

Албум Југотон је у Пољској имао велику популарност и добио је статус „златне плоче”.

Додатак плочи је недуго после тога издат - албум Југотон у оригиналу је садржао компилацију оригиналних песама у извођењу група из бивше Југославије: „Идола”, „Азре”, „Шарла акробате”, „Бијелог дугмета”, „Хаустора”, „Парног ваљка”, „Аеродрома”, „Филма” итд.

Песме и извођачи

1. Маљчики - „Идоли” – пољски извођач: Кажик [Kazik]

2. Ретко те виђам са девојкама - „Идоли” - пи: К. Носовска и П. Кукиз [K. Nosowska, P. Kukiz – овај последњи је био председнички кандидат десничарске оријентације на последњим изборима у Пољској и заузео треће место. Његова политичка групација је ушла у парламент и заузела треће место са 11% гласова]

3. Моја прва љубав - „Хаустор” - пи: Т. Тимањски и Г. Бжозович [T. Tymański]

4. Црно-бијели свијет - „Прљаво казалиште” - пи: Кажик

5. Обична љубавна пјесма - „Аеродром” - пи: К. Носовска

6. 442 до Београда - Бајага - пи: О. Деригласоф [O. Deriglasoff]

7. Електрични оргазам - „Електрични оргазам” - пи: Кажик

8. Замисли живот у ритму музике за плес – Ј. Стублић и „Филм” - пи: К. Носовска

9. Ена - „Хаустор” - пи: Г. Бжозович и Ф. Лобођињски [F. Łobodziński]

10. Одведи ме из овог града – „Филм” - пи: О. Деригласоф

11. Ухвати ритам - „Парни вљак” - пи: П. Кукиз

12. Неприлагођен – Јура Стублић и „Филм” - пи: О. Деригласоф

Додатак 1: Југополис 2

Yugopolis & Maciej Maleńczuk- "Ostatnia nocka"

Наставак је уследио са плочом Југополис 2 (2012. године. У међувремену је издата плоча само са хитовима хрватске групе „Парни ваљак”, која није забележила већи успех). Неколико обрада српских песама (Бајаге и Ђорђа Балашевића) су се добро пласирале на пољским топ листама.

На плочи главно место заузимају обраде песама Бајаге („Верујем, не верујем”) и Ђ. Балашевића („Неки нови клинци”), а албум достиже статус „платинасте плоче”.

Додатак 2:

Bregovic - Prawy do lewego (ft Kayah)

Justyna Steczkowska i Boban Marković - "Kto wciska mi kit" (Official video)

Лед, у преузимању српских хитова у Пољској, је пробила пољска певачица Каја [Kayah], издајући веома популаран албум Каја и Бреговић, касније су појединачне песме обрађивали Јустина Стечковска (и Бобан Марковић) [Justyna Steczkowska], као познати пољски музички бард Кшиштоф Кравчук [Krzysztof Krawczuk], обрађујући песме Г. Бреговића (Мој пријатељу) и предивну песму београдске групе Тап 011, Сањај ме.

Krzysztof Krawczyk - Trudno tak (razem byc nam ze soba...)

За Ћирилизовано, на основу текста из Википедије, превод, адаптација, коментари и додаци 1 и 2: Д. В. Пажђерски

Свима и за све: Дивна Љубојевић и "Мелоди" на српској турнеји

Дивна Љубојевић (Фотографија: Небојша Бабић)

Дивна данас у свету ужива статус једног од највећих мисионара српске, византијске и православне културне баштине, и врхунског интерпретатора
 

Aнђеоски глас српске духовне музике Дивна Љубојевић  и њен хор “Мелоди” одржаће концерте 23. маја у Биоскопу Крушевац, 28. маја у Народном позоришту у Нишу и 29. маја у Књажевско-српском театру у Крагујевцу, чиме почиње турнеју “Свима и за све” која ће до краја године обухватити све веће градове Србије.

Прича о Б. Б. Кингу

Милорад Ђошић: Настављамо „блуз причу“, овог пута о Б. Б. Кингу, свакако краљу блуза, човеку чији смо лагани (не лаки) блуз као клинци са одушевљењем слушали. Дах слободе Тома Сојера и Хаклбери Фина његовог блуза сигурно се спустио неким од пароброда Мисисипија до Мексичког залива, а онда, на струји, залутао па дошао и до Србије.

Это Родина моя - видео и превод текста

Хармоникаш Пјотр Матрјоњичев и певачица Вика Циганова, уз учешће Павла Губарјева, политичарa

(Тја, ево шта ћу вам рећи, господо западни партнери: учите географију, учите историју. Псаки, поздрав! Наш одговор НАТО-у:)

Леонард Коен: "Рођен у ланцима"

Настављајући причу о неконвенционалној музици вечерас вам представљамо познатог канадског извођача Леонарда Коена.

"Рођен у ланцима" Леонарда Коена са Шерон Робинсон и дуетом "Сестре Веб" - Лас Вегас 2010. године

И тек онако, јер има света и ван ћирилице: Оскар Бентон и Моника Белучи