Ћирилизовано

Поштовани читаоци,
     радећи истраживање о заступљености ћирилице и латинице у Србији наставили смо са радом и у Трстенику, некададашњој дики наше индустријске револуције.
    У истраживању нам је помогао Момчило Ђошић, један од наших водећих чланова тог малог града. Пописане су све радње у ужем центру града и то у улицама Кнегиње Милице, Косовској, Др. Милуновића, Чајкиној, Радоја Крстића и Вука Караџића.
    У мртвој трци победила је ћирилица са 53:51.
    У сличној причи као и из Кнез Михаилове, овог пута не ради „Експрес ресторан“ стециште ђака некадашње техничке школе.

   Трстеничани к`о Трстеничани увек су били склони шали што им неки никад нису заборављали.

   Али и збиљи када је време за то.

    Као што видимо само назив доње радње је фалио да латиница победи. Замислимо се.


Ваш Србски културни центар“ Ћирилица“ Београд  

Идуће, 2020. године ће бити прослављена седамдесетпетогодишњица Велике победе совјетског народа над фашизмом. За васцели постсовјетски простор, ово је један од најважнијих датума у савременој историји. Други светски рат је однео милионе живота совјетских грађана. Сваки покушај да се ућуткају они који говоре о тим временима и догађајима, да их се лажно представи и "преправи" историја - неморалан је. Русија је увек оштро сузбијала покушаје рехабилитовања нациста и саучесника им. Међутим, данас постоји забринутост јер се од неких криминалаца те врсте праве хероји.

Пример глорификације нацистичких колаборациониста је и недавно подигнут споменик у центру Јеревана Гарегину Егишевичу Тер-Арутјуњану, познатијем под псеудонимом Нждех. У Јерменији, која важи за блиског савезника Русије, шири се култ Нждеха: штампају поштанске марке у његову част, праве игране и документарне филмове, сваке године се одржавају свечане манифестације представника јерменске дијаспоре са циљем слављења лик…

Пуковник Милорад Ђошић, председник удружења СКЦ "Ћирилица" Београд и главни  уредник истоименог веб-сајта, проследио ми је повезницу на овај видео, коју је и сам добио од пријатеља.

Закључке ћете лако извући сами, али да кажем и своје утиске:

Застрашујуће, јер се види да бела хришћанска раса не да губи, него је већ изгубила трку.

Предивно, јер је очигледно да је инфографички видео нови медиј који правим ствараоцима даје додатне могућности да информишу публику, која је, са појавом интернета, одавно, постала несклона читању и гледању дужих форми.

Волео бих да видим и српску инфографичку видео продукцију, рецимо да се "Макроекономија" удружи са неком од оних кућа које тренутно производе углавном сликани радио, емисије типа Уредник и "веома драги гост" (који ће, мада ретко и само ако је искусан и упоран, успети да састави неколико реченица пре него што Уредник постави нови доказ своје стручности и природне генијалности).



Приредио: Александар Јовановић, на Д…

Од 166 анкетираних издавача на овогодишњем Сајму књига у Београду, само 12% је штампано на ћирилици. Поређења ради, један од највећих процената ћириличних књига у периоду од 145 година (1868-2013, Завод за проучавање културног развитка) у Загребу је био 19%. Дакле, празник књиге у Београду је очигледно и празник латинице, а треба подсетити да се у светској културној баштини све што је штампано латиницом аутоматски приписује хрватској културној баштини. Из овога се може закључити да Србија великодушно своју културну баштину поклања управо онима који прогоне ћирилицу (и не само њу) чекићима, пушкама и ножевима.

    Ову анкету је спровео Србски културни центар „Ћирилица“ Београд током Сајма књига. Од 166 издавача, 89 њих исписују свој назив ћирилицом, а од осталих 77, 33 имају стране називе, иако су српски издавачи. Треба споменути да нису анкетирани страни издавачи, као и да постоји доста издавача разних црквених епархија који су сви ћирилични, тако да они повећавају п…

Извори: Чувари Ћирилице и СКЦ "Ћирилица" Београд

Александар Јовановић / Ћирилизовано: Ову вест РИНА-е објавили су - пренасловљену да би и уредници мали шта да раде -  Б92 и "Телеграф" на латиници, а запазио сам је на чачанском ћириличном веб-сајту "Глас  западне Србије", одакле сам је и пренео/прекопирао. Колеге и сличномишљеници ми могу замерити, и то с правом, да овим пропагирам тобожњу добронамерност и родољубље медија окупатора и дупелиза намесничких власти, исто као и дилетантизам, али нисам могао да одолим привлачности искреног кича. 
Ко разуме - схватиће.


Горњи Милановац – Србија има свој Холивуд и то у срцу Шумадије – на планини Рудник, у селу Мутањ. Међутим овај наш домаћи никао је, а како другачије, него на кредит и то захваљујући ентузијазму само једног човека.

Као велики филмофил, Иван Јаковљевић није био лењ, па је желео да селу у ком је одрастао и остао да живи са породицом поклони нешто несвакидашње. Брдо изнад његове куће, са ког пуца невероватан поглед на пола Шумадије учинило му се идеалним местом…