Ћирилизовано

У вести ХРТ-а,
Križanec: Prizemljeni ruski helikopteri, na pet njih uočen je kvar , ако имате стомак за искварени српски језик и ватиканоидно писмо па је прочитате до краја, приметићете да се проблематични ремонт руских надовезује на пад једног и приземљење осталих америчких "кијова" хеликоптера.

Амерички бофл Херувати правдају руским шепртљањем код ремонта? Мени на то личи.

Ни на крај памети ми није да правдам Русе - како бих кад усташе снабдевају оружјем, а не заборављам ни то да су први у свету, чак испред Немачке и Ватикана, признали Туђманову Хрватску - већ хоћу да најавим шта се може тражити и од нас ако, не дај Боже, опикне неки хеликоптер што смо га купили од Запада, и ту глуматајући неутралност.

Што је могућност која експертима с РТС-а не паде на памет, јер у
Уочен квар на хрватским хеликоптерима након ремонта нема помена пада "кијове".

Ако вас мрзи да испратите горње повезнице, бар погледајте





Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Дебијан Линуксу

Кад у Ужицу кажу да „у Чачку ни прасе не ваља“, то је доказ хиперболисаног ривалитета ових двају градова. Чачанска магистрала, уз коју су нанизане чувене печењаре, добила је надимак „прасе штрасе“. Јер ниси био у Чачку ако ниси јео печење.

Тако и кад крене екскурзија Ужичана у Београд, па дођу у Чачак, сви у аутобусу кажу: Јао, што нам је лепа престоница.

Постоји и она анегдота да су чачански основци долазили на излете у Ужице да се провозају лифтом. А и данас Ужичани чикају суседе са оним „Шта си зинуо ко Чачанин у ужичке солитере“, а ови њих са „Шта бленеш ко Ужичанин у чачански Меркатор“.

Поделе су, наравно, и историјске. Од онога да је Чачак четнички, а Ужице партизанско. Оно једино, како причају, што је црње од Драгачеваца јесу њихове жене, јер вазда се препричавала анегдота о томе када су Љубићани заробили неке Турке зулумћаре у доба Првог српског устанка, па стали да већају како да их ставе на муке. Након одбачених предлога у виду набијања на колац и растрзања коњима на репове…

Када се враћам са посла подразумева се да сам гладан, уморних очију од гледања у екран и нервозан колико ће трајати повратак кући. У таквом стању био сам (5.2.2020 око пола пет) када сам степеницама кренуо на доле у подземном пролазу у булевару Михаила Пупина периферним (или што је модерније „панорамским“) погледом са две девојке испред мене (загледане у мобилне телефоне) поглед фокусирао на прсте који су се налазили на торби леве (десне из њиховог угла посматрања). Од прстију овај периферни (кукавички, не директни) поглед је опазио четири мигранта који су се пењали у колони по један. Вратио је руке ка себи, сигурно не због мог херојског држања, већ због изласка из таме на светло, и даљи ток опипавања туђе имовине нисам могао да испратим (да застанем, упозорим девојке и дигнем буку, нисам ни помислио: само бих добио батине и уместо испред подгрејаног ручка на столу код куће нашао бих се на неком болесничком лежају у ургентном центру). Био сам у шоку и тек на излазу из п…

Са потпредседником Мајком Пенсом иза себе, који се церио као да је са ортацима дрпио питања пре изласка на усмени испит, председник Доналд Трамп је присвојио заслуге за практично све што се издешавало у економији, изузев изума блокчејна. Очигледно, не сматра да Трамп Доналд треба да буде некакав Сатоши Накамото.

Али је све и свја за економију, како испаде по ономе што рече у обраћању нацији.

У уторак, ноћ пре заједничке седнице Представничког дома и Сената, и пред васцелим телевизијским публикумом, Трамп се самопочасти заслугама за садашњу малу стопу незапослености, повећане наднице и плате и тржиште акција у порасту.

Међутим, и наравно, са свим тим он има мало везе: смањена незапосленост, повећање личних прихода и јача берза су резултат монетарне политике Федералних резерви, посебно агресивног штампања новца. Другим речима, ово је изманипулисани "бум", који ће се лоше завршити, као што је окончавао и раније.

Доналд Трамп не спомену ништа од онога на шта заиста може да утич…