Ћирилизовано

Неупотребљиве преводе не добијамо само од нестручних особа него и од етаблираних преводилаца који су веома присутни на јавној сцени Оља Петронић (Фото: М. Јерговић) Да се положај књижевних преводилаца у Србији не разликује много од положаја већине оних који у овој земљи живе од свог рада, не само у финансијском смислу, потврђује нам и Оља Петронић, преводилац са француског језика, добитница награда „Бранко Јелић” (2015) и „Милош Н. Ђурић” (2017), која одмах одлучно наглашава: – Мислим да је питање лоших превода једно од најважнијих питања у нашој професији. И да се одмах разумемо, лоше и неупотребљиве преводе не добијамо само од нестручних особа, како ви кажете, него и од етаблираних преводилаца који су веома присутни на јавној сцени. Да би се уопште почела прича о лошим преводима, каже наша саговорница, морамо разјаснити шта је уопште превођење, који је задатак преводиоца и колико слободе он има приликом превођења текста. – Наш посао је тежак и захтеван управо због тога што имамо зада

Ето мене с преводима за који дан, чим набавим одговарајуће наочаре и прелистам пропуштено за претходних месец и кусур дана. Где сам био за то време? У проблемима, у шта спадају и здравствени.  Али то је, барем за сада, превазиђено, идемо даље. С чим? С преводима, већ рекох, и понеким чланком српског аутора за који мислим да на њега треба скренути пажњу, поготово ако је у вези с оним што сам превео, ћирилизовао. Иначе посета блогу је и за протеклих месец дана била уобичајена. Хвала! Значи, лепо је кад видиш да је неко стално заинтересован за оно што радиш. Тематику не мислим да мењам, с тим да ће бити више трансхуманизма, а што је везано с "короном", посредно и оним што ми се догађало. Ново иде за два-три дана. До тада, не било вам тешко, кандидујте и своје теме. Поздрав, Александар

Ко прати мој рад вероватно зна да стално говорим да не постоји хебрејска реч за мир (у смислу склад и помирење). Хебрејска реч "шалом" (שלום) на савременом хебрејском тумачи се као „сигурност за Јевреје.“ У Израелу се позивање на „преговоре о шалому“ тумачи као унапред смишљени скуп услова који гарантују „сигурност“ за израелске Јевреје помоћу: сигурних граница, разоружања Арапа, посвећености САД снабдевању Израела оружјем, економске експанзије и тако даље. Неразумно је очекивати да култура која нема смислен појам мира и помирења води регион ка складности и братству. Истина је то да су чак и код склапања залудног  Споразума из Осл а, када су неки били довољно глупи да верују да ће завладати мир, такозвани мировни ентузијасти међу израелским доносиоцима одлука (Шимон Перес и компанија) заговарали фантасмагорију „Новог Блиског Истока“, визију новог регионалног поретка као економске сарадње са јеврејском државом у средишту. Тлапња о „Новом Блиском Истоку“ подразумевала је коалиц

Ћирилизовано ретко преноси туђе објаве, јер доста је исеци/налепи алтернативног новинарства. Али када је у питању можда и најбољи блог у Србији, "Макроекономија", и др Мирослав Здравковић, а богами и ХелмКаст, онда... Сви економски показатељи Европске уније су за похвалу. Ипак на видику је крај Европе и Европске уније, сматра доктор економије и уредник сајта Makroekonomija.org, Мирослав Здравковић. Европа неће пропасти због економске кризе, сматра он, већ ће доживет демографкси крах. Заправо Европска уња већ сада има мањак радне снаге, који Ангела Меркел покушава да попуни мигрантима из Африке и са Блиског истока. Досељеници ће у наредних две деценије, заједно са гастербајтерима који су ту досељаванин од краја другог светског рата бити апсолутна већина у главним земљама ЕУ. То ће бити крај Европе какву познајемо. У сличној ситуацији је и Америка. Готово је извесно да ће земље које су последњих две стотине година мелтретирале, колонизовале и израбљивале две трећине света, сад

  "Вулгарне, бестидне жене с повампираним изгледом и наступом су y ''моди''! Зашто? Јер, такве не рађају по десеторо јунака као Мајка Југовића!" Пише:  Др мед  Јасмина Вучић Пеев Најгледанији спектал света, Евровизија, која једном годишње xипнотише 2 милијарде људи, започета је ''песмом'' која слави ђавола - њен наслов, Еl Diabolo као и кореографија с црвеним димом с четири сотонске плесачице не остављају никакву сумњу да је данас и музика преотета да би служила мрачним силама.  ''Вечерас ћемо горети у забави.. дадох своје срце ђаволу...''  најављује с подругљивим лицем полугола жена, ширећи ноге и стављајући у први план своје интимне делове, у стилу који треба да глорификује само зло.  Али, кад ова Киприћанка изговори исте речи као наше представнице ''ло - лока...'' постаде јасно да је шоу, више него само једна представа. ''Буди лоука''  значи:  ''буди луд''  - то је порука овог п

Извор за карикатуру:  Belarus flies away with Putin | Cartoon Movement Једна од великих заблуда нашег доба је веровање да су унутрашња и спољна политика повезане, у смислу да природа датог режима одређује да ли је доброћудни или злоћудни учесник на међународној позорници. Према овом миту, демократије су природно мирољубиве и доброћудне; ауторитарне државе (врло широка и лоше дефинисана категорија) природно су агресивне и злоћудне. Стога су ауторитарне државе по својој суштини претње међународном миру и безбедности и као такве с правом мете наше спољне политике. Стварност је, наравно, сасвим другачија, као што показује недавни случај Белорусије. Белорусија је, као што сигурно знате, у свим вестима због онога што је названо њеним чином пиратисања авиона "Рајанера" који је летео преко белорускогг ваздушног простора. Да ли је то заиста био чин „пиратерије“, препустићу непристасном међународном арбитру да одлучи (какво шта, наравно, не постоји). Али случај зорно показује да однос

Спомен комплекс геноцида над Јерменима   Геноцид у Турској није почињен само над Јерменима. Иста судбина задесила је Грке, Асиријце и Језиде, блискоисточни народ. Жртвама геноцида били су и руски досељеници, који су живели у Карској области за време Руског царства (неки руски политичари, који желе пријатељство са Турском, покушавају да се тога не сећају). Union of Greek Communities of Armenia - Home | Facebook Ко то каже, ко то лаже, Србија је мала... Исто се може се певати и о Грчкој и Грцима. Мала Азија је отаџбина Грка, где су живели три хиљаде година, а онда готово сви били истребљени. Сваке године, 19 маја, Грци целог света обележавају годишњицу геноцида. Према најприближнијим проценима, у Малој Азији, Понтосу и Кападокији живело је више од два милиона Грка, у данашњој Турској мање од три хиљаде. Годишњица геноцида над Грцима обележава се и у Јерменији. Овде живи, већ три стотине година, мала заједница Грка, и Јермени, заједно са њима, посећују спомен комплекс Цицернакаберд ( (

Када је мој деда, Вазрик Коркотjан, био жив, никада нам није причао шта је видео у рату. На исти начин у Југославији седамдесет година очеви нису причали деци све што су они видели. И чак у дубокој старости, већ немоћни, ветерани су били самилосни према својој одраслој и снажној деци. Водник артиљерије  Црвене Армије, Вазрик Коркотјан Због тога нисам знао је ли дедин пук Црвене Армије био у Јасеновцу или неком другом логору смрти, који су били разбацани свуда по српским земљама. Али ако није био у једном, у неком другом сигурно је био… Скоро педесет година после рата, када је дед имао 70 година, а мени било шест, новинарка једне радио станице из Јеревана хтела је да уради емисију о ветеранима Отаџбинског рата и пронашла је број телефона наше куће. Када је дошла, упитала је деду: “Чега се сећате из рата?”. Мој деда је испричао оно што је било, не изостављајући ништа: “Видео сам срушене куће, мртве људе. Све је оставило тежак утисак на мене”. Неколико година касније, моја породица, из да

Снимак екрана/Јутјуб Ко прати англоционистичке медије зна да им је успешност пропаганде све тања, слабија, Али то је пре свега зато што јој је смисао зло, често - ништа, а не зато што немају мајсторе техничаре пропаганде. Радио Слободна Европа је пропагандистичко оруђе. То се зна, ни саме коњокрадице не крију, можете прогуглати у чији сектор спада. Само, обука и пракса дају резултате. Изволите, ако имате стомака, погледајте: Handke ponovo na mjestu ratnih zločina Јесте ли запазили прву сцену, како муслимани плачу на ћуприји? И Кустуричин "ракијашки моменат"? Наводна Хандкеова склоност култним садистичким местима је пренаглашена, порука не делује сублиминално, али ни то није грешка; некоме треба нацртати. Све у свему, стварно мајсторски злочиначки рад. Кинези су итекако у праву што га у својој држави не допуштају. И Руси се полако дозивају памети. Ми? Србија је земља под окупацијом, али боримо се. Појединачно, ко и како уме и може. Организовано...није за јавну причу.  И немој