субота, 4. децембар 2021.

Две лажне вести о Демократској Народној Републици Кореји из новембра месеца

Пропаганда против Пјогјанга периодично одушевљава свет језивим причама, које медији навелико разглашавају па стога морају бити разјашњене. Да видимо два новембарска случаја лажних вести о Северној Кореји.

Радио Слободна Азија, приватна непрофитна служба вести на парама америчке владе, 16. новембра је свету обзнанила срцедрапателну причу о шверцеру који је у земљу унео копије Нетфликсове серије "Игра лигњи" и зато осуђен на стрељање. Према анонимном (природно) извору, зликовцу се ушло у траг захваљујући седморо свесних ђака. И онда: ђак који је купио флеш диск је осуђен на доживотну робију, шверцер стрељан, а "конзументи" осуђени на по  пет година затвора уз принудни рад. Анонимни полицијски извор Радио Слободне Азије је рекао да је осуда за серију први случај егзекуције малолетника по севернокорејском Закону о елиминисању реакционарне мисли и културе донесеном јануара 2021. године. Према истом анонимном извору и доказима изнесеним у форми текста откуцаном на писаћој машини и без икакве атрибуције, дистрибуирање, гледање и поседовање филмова и књига из капиталистичких држава Северне Кореје и САД сада се кажњава смрћу.

Изворну лажну вест, додатно је драматизујући, даље шири Дејли мејл: шверцер који је унео УСБ-ове и меморијске картице са јужнокорејском ТВ серијом претвори се у ђака, може бити студента, који је копије продао тек неколицини људи и школским друговима, којима је, приде, организовао заједничко гледање. Међутим, "то је пријављено властима" које су спровеле рацију у школи и оближњим продавницама. Директор школе, омладински секретар и разредни старешина су отпуштени: "Сигурно је да ће или бити бачени да се злопате у руднику угља, или протерани у какву сеоску забит,  тако да су наставници забринути да и њих не задеси слична судбина ако у истрази буде разоткривен и неки њихов ђак." И то није све. „Становници дрхте од страха јер ће бити немилосрдно кажњени због куповине или продаје уређаја за складиштење меморије, ма колико били мали“, рекао је анонимни сведок све лијући виртуелне сузе, јер „ускоро ће задувати крвави ветрови истраге и казне”.

Међутим, како је живот неправедан, одмах је откривено да је један од седморо ухапшених ђака, дете богатих родитеља, избегао казну јер су родитељи подмитили власти са 3 000 долара. Није прошло без филозофске расправе: дистопијски свет игре, „где губитници бивају убијени, очигледно личи на Северну Кореју, где се живи под диктатуром." Нарочито један од ликова, који игра глумица Јунг Хо-јеон, пребег из Северне Кореје, личи на становника севера.

У прилогу "вести" наведена је анкета међу двеста пребега који сада живе у Јужној Кореји, по којој је њих 90% рекло да су користили стране медије док су живели на северу, а 75% да познаје некога ко је кажњен због сличног дела.

Али је ли све тако?  Прво, граница је заптивена. Ако уопште има саобраћаја, минималан је и са карантинском инфраструктуром. У таквој ситуацији, тешко је поверовати да дете из средње школе може да једноставно оде у Кину, да набави флеш диск.

Друго, Кривични законик ДНРК доступан је на интернету на многим језицима: члановима 183 и 185 прописане су казне за гледање или продају производа декадентне културе, али су одредбе много блаже. Текст закона је доступан само на веб локацијама против Пјонгјанга у Јужној Кореји, онима у стилу „верујте нам, ово нисмо ми написали“.

Треће, ако је кријумчар заиста ухваћен и погубљен, то није било због флеш диска већ због кршења „хитних антиепидемијских мера", што је чињеница о репресији потврђена од анонимних извора и чланцима севернокорејских медијима. Редовно прекогранично кретање и продаја било ког предмета преко ког се вирус може пренети заиста би могло бити кажњено смрћу по основу оптужбе о биолошком нападу на земљу.

Четврто, и најважније, пошто Радио Слободна Азија не прати севернокорејске изворе, творци "урадка" не знају да су медији из ДНРК филму дали релативно позитивне критике. На пример, у чланку „О популарној телевизијској серији која открива стварности јужнокорејског друштва“ пише следеће: „Преко лика богаташа, организатора игре који ужива у стравичном масакру, серија представља друштво у коме су тиранија и самовоља моћника свеприсутни... Многи Јужнокорејци који су гледали серију препознали су озбиљну економску неједнакост која прожима Јужну Кореју: испадања подсећају на отказе због жестоке конкуренције за радна места, јагму за некретнине и разну робу...што се повећава у данашњем јужнокорејском друштву."

Радио Слободна Азија избацује лажних вести скоро колико Дејли НК (Daily NK). Одмах после "лигње" коју је објавила у ортаклуку с Дејли мејлом, уследила је прича о Кимовом кожном капуту што га је севернокорејски вођа носио приликом сусрета на терену са руководством државе. Наравоученије би требало да буде да он тако исказује своју хитлеровску душу, да има симпатије према нацизму и нацистима. Иако Хитлер није често носио такав мантил, за разлику од Јозефа Гебелса, Хајнриха Химлера и Јосифа Стаљина. И да не буде даљег копирања, у ДНРК  забранише ношење кожних мантила, какав је Ким имао и 2019. године, за шта постоји доказ у виду ТВ снимка. Наравно пренето је и аутентично образложење тамошњих власти, да "непристојно је опонашати модне изборе лидера земље"

Ова потоња брука од чланка почиње саопштењем некакве америчке компаније за за обезбеђење предузећа, Пруфпоинт инк., по коме хакерска група Кимсуки, вероватно из Северне Кореје, напада руске научнике, стране политикологе и невладине организације укључене у разна питања у вези са Северном Корејом, и шаље лажну електронску пошту под именом познатих руских стручњака за корејско полуострво

Неколико колега ми је потврдило да добијају такву, преварантску пошту, у којој је документ за који се мора, да би сте га отворили, унети корисничко име и лозинка, дакле, нешто налик Виндоусовом искачућем прозору за оверу мрежних ресурса заштићених лозинком, након чега хакери преузимају откривене акредитиве. 

Али недавно сам већ објаснио читаоцима Њу истерн аутлука зашто Кимсуки (Kimsuky) звучи сумњиво: овај назив можда на енглеском није необичан, али било који зналац руског језика ће га чути као „Кимове курвештије“ (“Kims Bitches”). Исто важи и за називе других хакерских група као што су Лазарус или Андаријел, након чега би требало да читалац закључи да је просечни севернокорејски хакер прочитао не само Библију, него и Толкинова дела. Због тога постоје основане сумње у корејско порекло тих група.

Сада раздвојимо лажну електронску пошту руским стручњацима за ДНРК од е-поште упућене другим примаоцима потписане именом руског стручњака. Ако говоримо о севернокорејским хакерима у државној служби који прикупљају неке податке на захтев државе, напади на руске стручњаке немају много смисла. Већина њих је неутрална или пријатељски наклоњена према северу, а осим тога, пошто их је мало, сваки је добро познат Пјонгјангу. Поред тога, севернокорејске дипломате и званичници Удружења за друштвене наука такође знају њихове ставове. И даље, гро е-поште је послат или са чудноватих, или адреса радних места угашених претри-четири године. Представници других земаља који немају непосредан додир са Северном Корејом много су више заинтересовани да знају шта руски стручњаци мисле и које информације размењују. И руски стручњаци за Кину који нису директно укључени у севернокорејске послове често добијају сличну пошту, поготово од "експерата за ДНРК". По мени, овакав избор мета, а нарочито чињеница да је директор компаније за информатичку безбедност под називом Група Ај-Би, чији стручњаци највише причају о злонамерним хакерима из Северне Кореје, недавно оптужен за велеиздају, говори много.

Занимљиво је и то што се хакерски напади  увек приписују Кимсукијима. "Истраге" ову тврдњу узимају здраво за готово, као утврђену чињеницу, али хајде да (још једном) видимо какви су најчешћи докази.

У нападима Кимсукија се користе делови кода софтвера који користе хакери из ДНРК. Јединствени софтвер за хаковање је оскудан, користи се ограничен скуп алата. Ако је тај код отворен, у јавном домену, његови елементи се могу надограђивати: позајмљивање је уобичајена пракса, да би се уштедело време и лажно оптужила трећа страна која није учествовала у нападу. Поред тога, тржиште хакера одавно је индустријализовано. Аутори вируса и њихови дистрибутери често су различити људи.

Сличан софтвер коришћен је и у ранијим нападима севернокорејских хакера. Стил програмирања или одабрана тактика није лош посредни траг. Али потребно је да се покажу бројне сличности да би се могло тврдити да није у питању случајност. С обзиром да је учешће ДНРК у претходним нападима упитно, докази засновани на "опетованости" у ствари проистичу из умећа екстраполације, проширивања законитости или закључака установљених за једно подручје на шире, још неиспитано подручје. Када се "врло вероватно" наслаже једно на друго то ствара зачаран круг, а ограде, резервисаност - пошто су у питању претпоставке - бивају избрисане из закључака. И ето доказа за умешаност ДНРК.

"Али ИПА је из ДНРК." Програма за маскирање интернет протокол адресе има чак више него чисто хакерских алата.У ствари, сваки прегледач са ВПН функцијом омогућава кориснику да се претвара да је корисник из друге земље. Значи, севернокорејски као и сви други анонимуси могу лако да заобиђу и прате праву ИПА, али постоје и сложенији начини. 

"Имамо доказе али нећемо их показати јер су тајна." Понекад то може значити да уместо доказа који су у складу са судским поступцима, постоје докази који аналитичарима изгледају поуздано, али нису довољни за суд. Или да се извор доказа или начини њиховог прибављања из неког разлога крију, али иста фраза може значити и то да се чиста измишљотина представља као доказ.

"Хајде да ствар ставимо у политички контекст. ДНРК је била умешана у рсвакакве прљавштине, дакле шта их спречава да то чине опет?". Овде се не ради толико о "претходним злоделима и лошој репутацији", колико о формирању претпоставке: ако ужасни крвожедни режим из Пјонгјанга уме да се бави информатичким криминалом, зашто га онда не би упражњавао? Због ове тезе, сваки информатички напад у Јужној обично се приписује Северној Кореји, ако се може приказати као претња националној безбедности, а трагови другог порекла нису сувише очигледни. Изјаве, попут „групе повезане за Пјонгјангом“, спадају у исту категорију, јер најбитније је доказати такав однос. Напокон, једноставно рећи „хакери циљају непријатеље ДНРК“ није доказ.

Опипљивији, али још увек посредни докази укључују резултате језичког испитивања. Када грешке указују на хакеров матерњи језик и уз анализу кода могуће је закључити какав је модус његовог рада, из које је временске зону и који му је дифолтни избор језика. Међутим, чак и тада остаје могућност да, на пример, „руски код“ припада емигранту који живи у САД већ десет година. У систему политичких сплетки, чак се и логика ко има користи мора примењивати с опрезом због могућности провокације.

Као резултат тога, озбиљни докази се појављују само тамо где се сусрећу дигитални и стварни свет. На пример, када је хакер ухваћен на делу, или вирусни софтвер пронађен на његовом рачунару заједно са другим доказима да је напад дошао одатле. Често је лако доказиво да је хакер примио украдени новац (набављен праћењем трансфера на придруженом рачуну у ланцу плаћања, снимајући исплате из банкомата, употребом украдених бројева кредитних картица итд.), а како је и Галеб Алаумари ухапшен, па после тврдио да је прао новац за севернокорејске хакере ДПРК.

Све у свему, желимо да вас још једном подсетимо да је Радио Слободна Азија страни агент. Настао је као пропагандистичи радио за борбу против комунизма, и такав остао, због чега лажне вести чине значајан проценат његовог садржаја.

https://journal-neo.org

Преводи под ознаком Северна Кореја овде.

Преводи под ознаком Пропаганда овде.

Аутор: Константин Асмолов, доктор историјских наука, водећи истраживачки сарадник у Центру за корејске студије Института за Далеки Исток при Руској Академији наука

Извор: Њу истерн аутлук

Превод: Ћирилизовано 

Владимир Умељић: Сублиминали, мењање свести путем манипулисања подсвести

Смањењем конзумирања дигиталних понуда експоненцијално опада опасност менталне контаминације злонамерним сублиминалима, којима се по свему судећи и даље жустро експериментише а којима су деца много изложенија, јер су током развоја беспомоћнија у односу на њихово делање


среда, 1. децембар 2021.

Радио Београд 684 kHz

Данас сам добио доњу причу од госпође Гордане Микулић Кангрга која ме подсети на давна мостарска пилотска наставничка времена.Госпођи Гордани тој бомбашици истине, посвећујем овај уводник. Уводник посвећујем и младом „дугопругашу“ који лети Боинг 747-400, за који мој класић Давор Лукић рече да је један од најлепших за летење.

На шта ме је госпођа Гордана подсетила? На онај Мостар који је иако тада био далеко, био далеко ближи Београду него сада.

Летели смо раздео ноћног летења са питомцима Либије (Штеви, Гашут, Зреган, Софрани, Газави и Белкијар), оне Либије коју је водио и прослављао, легендарни „Пустињски лав“ Ел Гадафи. Питомци близу потпоручничког чина, све знају, а моја маленкост на „излазним вратима“ настроји 684 Hz Радио Београд и већ у „траверзи“ (бочно) од села Добрић (зона 1) почиње ноћни програм са уводном нумером Златка Манојловића „Једној жени“.



Маршрута Лиштица – Посушје – Имотски са ВАСиП (ванаеродромско слетање и полетање у селу Горица) – Вргорац – радио фар „МО“ – слетање а. Јасенице. Анализа, припрема за сутра, па кући.

А Београд далеко, а Трстеник далеко, а деда и нана у Пироту далеко, али мајка са Златковом музиком близу. И тако свако вече од уторка до петка. Зато у потпуности разумем младог „дугопругаша“ коме Западна Морава, Чачак, Краљево, Трстеник и Крушевац спајају у један град, а Јужна сестра Ниш, Лесковац и Пирот.

Карголуксе дабогда летео још 30 летачких, а 45 бенифицираних и да ти дођемо на славу за пензију.

Милорад Ђошић


Пилот над Србијом

Ноћас сам прелетео преко моје Србије. Дванаестог марта ујутро у 01:03 био сам тачно изнад Младеновца. На висини од 33.000 стопа. Не можеш да замислиш како је лепа моја Шумадија са 10.000м висине. Преко Београда, Младеновца, Крагујевца и Ниша, према Софији.

Летим по свим континентима света, али само моји српски градови сјаје у ноћи топлином која може моје срце да угреје. Осећао сам се величанствено. Фреквенција 123.775. Рекао сам : Добро вече вам желим Београде и пуно поздрава, Cargolux 794, висина 33.000 стопа, курс ка Београду.„

Контролор је био збуњен и није знао шта да ми каже. Очекивао је страни авион који се обраћа на енглеском језику. На његово изненађење то је био Србин у Боингу 747-400 који први пут у своме животу види своју отаџбину са само свога српскога неба.

Моје небо мирише лепше него било шта на овоме свету. Моје небо, моја прошлост, проклета српска душо, проклети животе. Луxембург – Абудаби, први пут у мом тридесетдругом лету прелећем моју малу отаџбину за 20 минута, моје коренове, моје наслеђе и културу, моју огромну Србију, моју наду.

Контролор ми одговара: ” Добро вече Cargolux 794, ко сте ви господине?„ Ја му се представљам пуним именом и пореклом, а он каже,: ” Желим ти земљаче да још 30 година летиш успешно изнад српског неба, жив био.„

Кришом сам плакао у ноћи да мој колега ништа не примети. Шта он зна шта је Србин, српска душа, љубав према напуштеној земљи, сломљено срце сиромашне шумадијске душе, која своје коренове никада не може да заборави и која носи вечне болове у грудима од онога дана када је своје огњиште напустила, проклети животе. Ову ноћ нећу никада заборавити.

Моја Србија,величанствена у ноћи обасјава небо као да је пун месец, као да је дан, а ја препознајем градове и села као да већ по стоти пут летим преко своје колевке. Не треба ми дан да бих видео реке, планине, котлине и српске равнице.

Осећам моју Мораву како пулсира у свом кориту. Видим Авалу, миришем Космај, Златибор ми се смеје у лице, земљо моја. Српско пролеће мирише. Моје срце жели напоље из груди.

Нисам био спреман на ову експлозију осећања и емоција. Проклета словенска душа ме мучи и не да ми мира у овој ноћи. Подсећа ме колико љубави је у стању да акумулира и репродукује у оним моментима када смо рањиви и слаби.

Ипак сам због тога срећан, јер то ме разликује од осталих Европљана. Још увек сам у стању да патим и плачем када ми је до тога. То је наша снага.

Ми нисмо због тога слаби, ми смо живе душе са свим врлинама и манама. Ми знамо да носимо наше болове и радости на нашем бедру. То нас чини јачим у поређењу са осталим светом.”


Карголукс 794
Извор: СКЦ "Ћирилца"

 

понедељак, 29. новембар 2021.

Америка долази из највећег раскола у људској историји

Пре годину дана, истог 20. новембра, Америка је свечано прославила 400. годишњицу искрцавања америчких отаца ходочасника у Кејп Код (данашњи Масачусетс) – легендарни тренутак од кога историографи и политичари воле да одбројавају америчку државност, демократију и републиканизам.

Наравно, ово је углавном чисто амерички мит. У време када су се „ходочасници“ искрцали, моћна енглеска колонија је већ постојала на југу, у Вирџинији. Али јужњацима је, по мишљењу данашњих Американаца, некако недостајао револуционарни дух. Они су, по правилу, били англиканци, етатисти, монархисти. И уопште, изградили су ту аристократску цивилизацију Југа, коју су северњаци Јенкија успели да униште тек 1865. године после много година исцрпљујућег рата.


Оци ходочасници су друга ствар. То су били прави дисиденти (десинтери – како су се сами називали), слободољубци и револуционари духа! Фанатици-пуританци, који су дошли у сукоб са главном англиканском црквом и „изабрали слободу“, односно бекство на најдаљи – у то време од свих могућих – запад.

Једрилица Мејфлауер, на којој су Очеви ходочасници пловили ка западу, скренула је са курса и пристала далеко северно од свог намераваног одредишта, ушћа Хадсоновог мореуза. Сада су наши дисиденти, трагачи за савршеном слободом, могли да оснују своју колонију чак и даље од ортодоксних англиканаца Вирџиније него што су планирали. Били су то људи снажног духа, нису се плашили тешкоћа. А након размишљања о ситуацији, на палуби су потписали документ који је, како кажу, поставио темељ америчком свету, изнедривши америчке слободе, демократију и републиканизам – како ће о томе говорити каснији амерички политичари и мислиоци

Мејфлауерски споразум је био манифест за један фундаментално нови свет, радикално другачији од свега на чему је изграђен некадашњи хришћански свет.

Као почетак и основ моћи у њему препознат је овај „споразум“, који је ујединио придошлице и обавезао оне који су га потписали да се придржавају „закона“ који ће тек бити створен на његовој основи. Заиста, сами ови будући закони претпостављали су променљивост и флуидност, што би могло да захтева „опште добро“, схваћено „у једном или другом тренутку“ на различите начине. Другим речима, ходочасници нису намеравали да се повинују ни цркви, ни држави, ни самом „сувереном Јакову“ (енглеском краљу Џејмсу Првом, кога су потписници опрезно помињали у документу). Стигли су у нову стварност, на нову, још увек потпуно дивљу земљу, остављајући иза себе „злог фараона” старог света, и намеравали су да створе свој свет, истински нови. Тако су мислили о себи. Они сами себе називају Новим Израиљем, земљом на коју су стигли – „Нови Ханан“, Атлантски океан, који су управо прешли – „Црвено море“ (тј. Црвено море, чије је воде Господ раздвојио кроз Мојсијева молитва, дајући Јеврејима прилику да се спасу), а стари хришћански свет, његови црквени и световни владари, које су оставили за собом, били су „Египат“ и „зли фараон“.

Заиста, амбис је лежао између света који су напустили и света који су још намеравали да изграде. Понор, дубљи од којег се тешко може замислити. Име овог понора било је „Учење о предодређености“: прави камен вере Пуританаца, сама стена на којој су намеравали да изграде свој нови свет, свој мистични „град на брду“. „Учење“ је тврдило да су сви људи на земљи створени по несхватљивој вољи Божијој, неки – за вечно спасење, а други – за вечну пропаст. Овај избор је био оригиналан, вечан и није подложан променама. То је значило да је растојање између пристиглих „светаца“ (како су сами себе називали) и „фараоновог Египта“ које су они оставили веће од Атлантског океана, веће него између планета у свемиру, веће него између неба и земље.

Била је то раздаљина између раја и пакленог понора. Цео некадашњи хришћански свет од њих је препознат као мрачни пакао, над којим је изречена страшна клетва, и који је осуђен на вечну геену.

Да, управо је тако звучала застрашујућа Доктрина предодређења. И управо је то „страшно дете“ реформације, које је хришћанску свест потопило у атмосферу таме, туге и пометње, успело да изврши главни задатак Новог доба – да расцепи раније уједињени хришћански свет на два непомирљива и логори мржње: старо и ново, прошлост и будућност, свет „вечно одабраних“ и „вечно одбачених“.

Све ово може изгледати чудно, јер смо навикли да мислимо да је америчка демократија заснована на идеји једнакости. Али чињенице показују другачије: америчка демократија је заснована на идеји најрадикалније и најстрашније неједнакости коју је људски ум могао замислити. Или – могло би се тако рећи – „демократија“ је настала из најстрашнијег раскола који је икада потресао свет.

Реформација је преокренула средњовековни свет, отргнувши га од свих претходних темеља и успоставивши „нови верски поредак“ (како би се слободно могао превести назив чувеног Калвиновог дела које је поставило темеље Новог света). А следбеници Калвина, енглески пуританци, створили су Америку – Америку коју познајемо: са њеном пакленом мешавином незнања, воље, месијанизма, слободољубља и конформизма; и, заправо, „нови човек“, способан да постоји у овом новом, чудном и суманутом свету. Тако велико дело било је, наравно, само у моћи херојског, фанатичног духа, који су први пуританци у потпуности поседовали.

Почевши од 1620. године, када су оци Ходочасници основали своју прву колонију у Новој Енглеској, олигархијске диктатуре пуританских елита доминирале су душама америчких колониста Севера седам деценија. Али чак и након велеградског закона о верској толеранцији из 1692. године, који је окончао владавину пуританске теократије, сурови дух пуританизма је увек остао жив, доминирајући идејама демократије и републиканизма, који су више од пола века касније почели да ширио из истих црквених конгрегација и елитних масонских клубова у Бостону.

Тако је зграда америчке демократије изграђена на темељима пуританизма, који је постао право духовно језгро америчке цивилизације. И данас савршено нагађамо, препознајемо његов дух и утицај (скривен иза чисто секуларне реторике американизма) у тежњама „града на брду“, идејама „америчке невиности“, „америчке изузетности“, експанзионизма америчког политика, и тако даље и тако даље; осећамо њене вибрације, густо уливене у атмосферу америчког друштва.
Истина, од шездесетих година прошлог века, а посебно данас, пуританске основе американизма су биле под тако снажним нападима ултралевице да се већ може говорити о његовом крају – крају америчког света као таквог. Многи већ говоре о томе, и то је истина. Али… зар и сами ултра-левичари нису производ истог пуританизма? „Лењин је данас Калвин“: да такав слоган у стварности, из очигледних разлога, не би могао да постоји, историјски би то било право место. Није случајно што је живот бољшевичког вође био чврсто повезан са Женевом, у којој је не само живео, већ је пажљиво проучавао Калвиново наслеђе, повезано са организацијом партије као тајне милитантне организације створене за револуционарно заузимање снага. Ово је партија (верска скупштина) коју је Калвин изградио; и управо је такву револуционарну мрежу прво створио: прво у Женеви, а затим у јужној Француској и северној Европи.

Својевремено је то истицао Лењинов сарадник, бољшевички историчар М.Н. Покровски. И потпуно је у праву: не само разгранате мреже тајних револуционарних ћелија-конгрегација, не само принцип њиховог постојања (држава у држави) и животног издржавања (који их финансирају олигархијски кланови и фрустрирајућа аристократија), већ и принцип моћи после победе револуције – све је то Лењин позајмио од Калвина. Или, тачније, он чини основни принцип деловања револуционарног механизма као таквог. Од Калвина до Жан-Жака Русоа (који је указао на Калвинову Женеву као оно чему револуционарна Француска треба да тежи), од Русоа до Лењина и Троцког, а од њих до „нове левице“, совјетске „перестројке“ и данашњег чудака револуционарима Сједињених Држава – свуда ћемо, ако добро погледате, видети исту матрицу, исти, у суштини, револуционарни „рукопис“.
Аустријски конзервативни филозоф Е. Вогелен је историју модерног доба назвао „каскадом гностичких револуција“.

Данас овај запаљени точак, који су покренули Лутер и Калвин, прети да уништи његов главни производ – Сједињене Државе и Запад у целини. Па, уобичајено је да револуције прождиру своју децу. И ко, ако не ми, све ове револуционарне реалности познаје боље од других. И, можда, најбоља ствар коју данас можемо учинити: уложити све напоре да осигурамо да запаљени точак светске револуције, који слама Запад, овог пута пројури поред нас: има времена за уништење зидове, а има времена – да их изградимо.


Владимир Можегов/Взгљад

Превод: Њуз Фронт

Александар Јовановић / Ћирилизовано: С обзиром на тему чланка, и чињеницу да се ретко ко бави демистификацијом светског хегемона и окупатора Србије, нема потребе да објашњавам зашто овај чланак на Ћирилизовано, блогу сопствене преводилачке продукције. Али има још један разлог: препорука за Њуз Фронт. Ја га пратим због вести о Новорусији, а и због чланака сличних горњем, који истина пате од неумивености превода (погледајте само наслов овог чланка, Америка долази... уместо рецимо Америка је настала после...), чини ми се зато што сами Руси преводе на српски, али шта да се ради, не треба тражити длаку у јајету, поготово кад "долази" џабе.

недеља, 28. новембар 2021.

Продор Турске у Средњу Азију (и затирањем ћирилице)

Под вођством Реџепа Тајипа Ердогана, полажући право на улогу нове регионалне суперсиле, Турска је последњих деценија све активнија у спровођењу независне спољне политике, покушава да се позиционира као кључна држава такозване Афроазије, повезница Африке, Азије и Европе. Недавно је турски председник почео да још вредније ради на стварању турских, или ако Мађарска буде укључена, туранских држава, а што је посебно било наглашено на самиту Организације турских држава (Турски савет) одржаном у Истанбулу 12. новембра. У том контексту, упућен је позив Уједињеним нацијама да са Организацијом турских држава потпише документ о сарадњи, чиме су потврђене претензије ове организације, којој је окосница Анкара, да у блиској будућности прерасте у неку врсту "Турских Уједињених нација“. Корак у том правцу већ је учињен на последњем самиту преименовањем Турског савета у Организацију турских држава.

Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган и председник Странке националистичког покрета (Сиви вукови) Девлет Бачели. са мапом Турског света. Извор за фотографију: Кавказус воч

Истовремено, садашње турско руководство, док се заклиње у Ататурково наслеђе, нипошто не осуђује пантуркизам, иако је он неспојив са званичним виђењем Турске.

Активно спроводећи новоотоманску спољну политику, Реџеп Тајип Ердоган искрено верује да би Анкара требало да игра водећу улогу у спољној политици на Блиском Истоку и у Средњој Азији, посебно имајући у виду чињеницу да су многе земље региона некада биле део Османског царства.

Средња Азија је за Турску један од најзначајнијих региона, јер је географски окружена државама са претежно турским становништвом. Без Средње Азије, Турска објективно не може задовољити властите амбиције државе која тежи да води све турске земље. Све заједно, резултирало је тиме да Анкара појачава деловање са идејом турског јединства у последњем периоду. Међутим, њени интереси на Блиском Истоку и даље су приоритет.

У погледу политике Анкаре обједињавања држава Средње Азије, у августу је одржана прослава 30. годишњице независности држава "турског света". Учествовали су: Узбекистан, Киргистан, Казахстан, Азербејџан и Туркменистан, иако је Туркменистан и даље неутралан и није члан Турског савета, и што је председник државе присуствовао самиту ЗНД 12. новембра у Анкари. Свечаност је покренула Међународна организација турске културе, TÜRKSOY, са седиштем у Анкари. Пригодне свечаности су такође одржане у Мађарској (посматрач у Турском савету) и Румунији.

Уочљиво је да је догађај био проткан дистанцирањем од совјетске прошлости, што значи да је на делу и политика брисања заједничке прошлости тих држава и Русије.

Председник Азербејџана Илхам Алијев, председник Казахстана Касим-Јомарт Токајев, председник Киргистана Садир Јапаров, председник Узбекистана Шавкат Мирзијојев и председник владе Мађарске Виктор Орбан у својству представника државе посматрача, као и  председник Туркменије Гурбангули Бердимухамедова, на скуп Турског савета у Истанбулу одржаном 12. новембра позвао је вођ Турске Ердоган.

Учесници самита Турског савета су разговарали о питањима ширења сарадње и најавили планове за допуну културне и хуманитарне сарадње пројектима Турског савета у области економије, трговине, транспорта и енергетике, као и оснивање Турског инвестиционог фонда. Раније су се чланови Турског савета договорили да створе заједнички безвизни простор до 2040. године, а до 2026-28. планирају да формирају заједничко турско тржиште робе, инвестиција, рада и услуга. Истовремено, међу одредбама културне и хуманитарне сарадње које је предложила Анкара, посебну пажњу привлачи стварање заједничке абецеде. Тиме, с обзиром на то да Турска користи латинично писмо, док неке турске земље, посебно Киргистан, користе ћириличку азбуку, смер предложених иновација је јасан - продубљивање одвајања земаља Средње Азије од Москве.

Као што показују и недавни самит Турског савета и новија политика Турске у региону Средње Азије, званична Анкара игра своју пантурску игру. И ова игра званичне Анкаре у последње време постаје све жешћа због све силе проблема, поготово  економских. Турска лира је пала на рекордно ниску вредност након што је централна банка смањила референтну каматну стопу за 100 базних поена, са 16% на 15%, а лира је од почетка године депресирала за готово 30% у односу на долар, постајући најслабија валута средње развијених земаља. А то није допринело популарности турског председника, напротив, она се из дана у дан смањује и, у таквим околностима, Ердоган је почео да истиче спољнополитичке планове, укључујући промоцију Турског савета, надајући се да ће успеси на међународној сцени умањити пад поверења у лидера земље.

Мора се споменути још нешто. Дан после усвајања "Визије Турског света 2040", декларације Осмог самита Турског савета у Истанбулу, обнародована је мапа Турског света, коју, како се види на фотографији, држе председник Ердоган и председник Странке националистичког покрета (познатија под називом Сиви вукови) Девлет Бачели. На мапи, Турски свет се протеже од Атлантског океана, преко Бугарске, са Турском у центру наравно, и захвата Средњу Азије и трећину, двадесет области Русије. Сиви вукови су ултрадесничарска странка коју слабо ко подржава. Али поставља се питање да ли заступа и стварне Ердоганове замисли.

Успут, збуњује и то што су територије земаља Средње Азије на мапи обојене истом бојом као и сама Турска. Сматра ли Анкара да је регион већ сада њена територија, да не признаје постојеће границе Казахстана, Киргизије, Узбекистана и Туркменистана потпуно?

Мапа Сивих вукова јасно указује На жељу Анкаре да присвоји велике територије других држава. И никако није "тек онако" дарак, јер прес и протоколарна служба шефа било које државе, а камоли Турске, увек и строго воде рачуна о избору фотографија, шта ће се објавити, шта не.

Намере Турске су очигледне. Али на државама Средње Азије је да одлуче шта оне хоће и да ли ће пристати на још покоравања Ердогану. У сваком случају, требало би да се изјасне. 


Напомена преводиоца: Сиви вукови нису једини новоосмански картографи. Ево мапе турског Министарства просвете из 1993. године...


Аутор: Владимир Одинцов

Извор: Њу истерн аутлук

Превод и опрема: Ћирилизовано

петак, 26. новембар 2021.

Ф. Виљем Енгдал: Глобалистички напад на пољопривреду преко снабдевања ђубривом



Несташица енергије у целом свету, која је цене угља, нафте и природног гаса последњих месеци напумпала да нарасту до небеса, предвидива је последица лудачке јурњаве у слеђењу "нула угљен-диоксида" (“Zero Carbon”) економске политике, којом глупаве владе субвенционишу повећање удела електричне енергије из непоуздане производње струје од топлине Сунца и енергије ветра. Једна од последица је и до петоструко скупљи природни гас широм света, у Кини, ЕУ, у САД, посвуда, и следствено несташици природног гаса и експлозији цена, растућа светска криза у светској производњи пољопривредних ђубрива. Ово можда није случајно. У складу је с Велики ресет агендом Светског економског форума из Давоса и Агендом 2030 Уједињених нација.

А где смо ту ми? Србија и Агенда 2030

Ђубрива на бази амонијака праве се од азота - што је највећи саставни део ваздуха па га никада не недостаје - и природног гаса или метана чине готово 70% свих пољопривредних ђубрива која се користе за подршку главним пољопривредним културама, попут пшенице, кукуруза, пиринча, чак и кафе. Како су цене природног гаса протеклих месеци порасле и до пет пута, то је имало погубни утицај на светску производњу ђубрива где око 80% трошкова израде амонијачних ђубрива настаје помоћу природног гаса.

Када је ураган Ида 25. августа захватио Луизијану, највећа фабрика амонијака на свету, у власништву ЦФ Индустрис, затворена је из безбедносних разлога и поново отворен десет дана касније. Занимљиво је да су у том тренутку још две фабрике исте групације, ЦФ Индустрис (CF Industries), оне у Великој Британији, најавиле да ће 22. септембра затворити још две фабрике ђубрива, тврдећи да су високе цене природног гаса узрок, упркос чињеници да је њихова фабрика у Луизијани управо прорадила. Британске подружнице америчког принципала обезбеђују две трећине домаће потражње за ђубривом у Великој Британији. Влада је била приморана да хитно одобри субвенције ЦФ Индустрис-у како би привремено поново отворила бар једно од два постројења, да би ублажила притиске. Комбиновани ефекат три затварања главних постројења исте групације битно је отежао кризу у светском снабдевању ђубривом. Мож' бити да је пука случајност да су два највећа власника акција ЦФ Индустрис-а инвестиционе компаније Вангард и Блек рок.

Креће лавина. Почетком октобра, немачка компанија за хемикалије БАСФ најавила је затварање својих фабрика за производњу амонијачног ђубрива на неодређено време у Белгији и Немачкој, што је утицало и на производњу адитива за дизел гориво на бази амонијака, "ед блу" (AdBlue). Потом је уследило затварање Ахеме у Литванији, холандске ОЦИ, норвешка Јара интернационал смањује производњу амонијачног ђубрива за ЕУ за 40%, шпанска Фертиберија и ОПЗ, велики произвођач из Украјине, такође затварају своја постројења, као што чини и Бореалис АГ из Аустрије, док је највећи немачки произвођач, СКВ Пистериц (SKW Piesteritz) смањио производњу за 20%.

Приде, погоршавајући кризу, Бајденова администрација у августу намеће санкције четвртом произвођачу ђубрива у свету, белоруском Берлускали ОАО-у, кривом за "одржавање у животу белоруског режима на штету белоруског народа", а можда и зато што контролише петину светске берзе ђубрива на бази калијума.

Душа светске сигурности хране

Азотна ђубрива су најчешће коришћена ђубрива у глобалној пољопривреди, чине око три четвртине свих комерцијалних ђубрива. Од Хабер-Бош концерна развоја процеса њихове производње у Немачкој непосредно пре Првог светског рата, вештачка производња азотних ђубрива је омогућила огромну експанзију у пољопривредној продуктивности. Азотна ђубрива се праве од амонијака произведеног Хабер-Бошовим поступком, у коме се, енергетски, интензивно користи природни гас, што је метан, а за снабдевање водоником. Добијени амонијак се користи као сировина за друга азотна ђубрива, као што су безводни амонијум-нитрат и уреа. Приноси усева од Другог светског рата постали су јако зависни од ђубрива на бази азота. За САД се процењује да би просечни приноси кукуруза опали за 40 процената без азотног ђубрива.

Садашње процене су да можда половина човечанства зависи од азотних ђубрива. Према студији објављеној у научном часопису "Нејчер", 48 процената светске популације у 2008. години зависило је од азотних ђубрива за свакодневни приступ храни, што "значи да су азотна ђубрива у 2015. години обезбедила сигурност хране за 3,5 милијарди људи који би иначе гладовали до смрти”.

Да криза буде још гора, Пекинг одлучује да драстично смањи или чак обустави извоз ђубрива. Разлога је више: недостатак угља и природног гаса за производњу електричне струје, све до паничних покушаја да се овлада домаћом инфлацијом. Област Хенан, средиште производње житарица, летос је задесила већа но икада поплава, а влада је започела с кампањом "Празан тањир 2.0" како би зауставила бацање хране, за коју неки сматрају да је покушај прикривања озбиљног подбачаја у жетви.

Кина, Индија и САД су убедљиво највећи корисници азотних ђубрива у тонама по хектару. Кина је такође један од највећих извозника ђубрива и њена влада је у септембру најавила забрану извоза азота и фосфатних ђубрива до јуна 2022. године. Са високим глобалним ценама природног гаса, као и угља који увози, Кина је морала да се суочи са прекидима у снабдевању електричне енергије због обустава испоруке електропривредних компанија, које нису хтеле да струју продају с губитком. И, као последица сложене кризе, уследила је забрана извоза ђубрива. Кина је највећи извозник азотног ђубрива урее, која чини готово трећину светске понуде, а такође је главни произвођач фосфата.

У Баварској на југу Немачке, фармери наводно не могу да купе ђубриво најмање до следећег лета. Све шира и дубља, глобална криза са ђубривом довешће до наглог смањења приноса сточног кукуруза, пшенице, пиринча, кафе и других усева у 2022. години, а све усред најгоре инфлације цена хране последњих деценија, додатно погоршаном мерама безбедности и поремећајима у светском трговачком бродарству.

Атак на метан на УН конференцији о климатским променама (КОП 26)

Последица светске кризе у снабдевању ђубривом су и петоструко веће цене природног гаса, како се метан другачије назива, а што је опет последица "зелене политике" против угљен-диоксида Бајденове администрације, њеног програма "Спремни за 55" (“Fit for 55”), којим се предвиђа да се емисија угљен-диоксида смањи за 55%, што обухвата и метан и природни гас. Бајденова администрацијаје укида инвестирање у природни гас из шкриљаца и безглаво субвенцинише "зелену енергију", првенствено од сунца и ветра, што је довело до непоузданости електричне мреже, пошто кад ветар не дува и није сунчано долази до несташице  "алтернативне" струје. Проблем, велики проблем је складиштење, јер у земљама као што је енергетски зависна Немачка, алтернативе могу чинити 42% бруто потрошње. Како се нуклеарне електране и електране на угаљ опорезују до принудног затварања због лудила "нула угљен-диоксид" политике, цене нафте и природног гаса експлодирају. Нова улагања у експлоатацију угљоводоника као резултат тога се смањују, а залихе су ограничене управо када су енергенти свима потребни.

Све ово се добро уклапа у "Агенду 2030" Уједињених нација за "одрживу" пољопривреду и "велико ресетовање" Светског економског форума Клауса Шваба и Блек рока са Вол стрита (са девет билиона долара којима управља), а већ доводи до драстичног смањења производње меса, замењујући га лажним лабораторијским месом или чак инсектима као извором протеина.

Пољопривреда, посебно производња меса, навелико се сатанизује, тобоже зато што је главни узрок "глобалног загревања. Стога је метан прва мета на тапету "Зелене агенде", првенствено у САД и ЕУ. На недавно одржаном самиту, УН конференцији о климатским променама, њихов заједнички предлог, да се емисија метана до 2030. смањи за 30%, потписало је око 100 држава. Последично, можемо очекивати све жешће атаке влада и НВО-а на досадашњи прехрамбени систем, нападе у виду повећања цена пољопривредних ђубрива, кампања против меса у исхрани и захтева за "одрживом" пољопривредом - Њу дил за рат против нафте, гаса и угља, темеља релативно јефтиног енергетског система, окоснице данашње светске економије и главног средства за бег од јада и чемера после Другог светског рата.


Претходно од истог аутора: Ф. Виљем Енгдал: Глобалисти приватизују и природу

Сви његови претходни преводи овде .

Аутор: Ф. Виљем Енгдал

Извор: Now The Organized Takedown of Global Fertilizer Supply?

Превод: Ћирилизовано