Читајте и лоше књиге

Ево шта писац Ален Мур каже зашто би писци требало да читају и лоше књиге:

 


„Као будућег писца, позвао бих вас да не читате само добре књиге. Читајте и оне лоше, јер могу бити инспиративније од добрих књига.

Ако сте инспирисани добром књигом, увек постоји опасност од плагијаризма, да урадите нешто што превише личи на ту добру књигу. Док је заиста корисна реакција на дело које читате: „Исусе Христе, ово бих могао и ја да напишем!“ То је неизмерно ослобађајуће – пронаћи некога ко је објављен и коме иде много горе него теби.

А ако изанализирате зашто им иде тако лоше, помоћи ћете сопственом стилу. Увидећете све грешке које не треба да правите. „Зашто ме ова прича толико наљутила?“ Анализирајте то. Сазнајте зашто вам се није допало. Сагледајте све примере неспретности или неисправног размишљања који су вам покварили читалачки доживљај.

То ће вероватно бити много корисније за вашу каријеру писца.“

Тачно! Читање слабо написаног не само да јача самопоуздање већ може бити итекако поучно.

Хоћу рећи, избегавајте осредњост, медиокритетско писаније. Или, што рече Насим Талеб са „стратегијом шипке“ у Skin in the Game: „Читајте најбоље и читајте најгоре, али прескочите све у средини.


Аутор: Остин Клеон

Извор: Блог Остина Клеона

За СКЦ „Ћирилица“ Београд и Ћирилизовано превео Александар Јовановић

 

Посматрачи разочарани Самитом Организације за сарадњу у очувању Амазона

Лидери осам амазонских земаља окупили су се ове недеље у Белему у Бразилу како би разговарали о заштити прашуме, док су паралелни састанци окупили 30 000 људи Амазоније
(Фотографија: Palácio do Planalto, CC BY-ND)


Дводневни састанак лидера у Бразилу завршио се без зацртаних циљева и обавеза за престанак крчења шума у ​​амазонској прашуми

Очекивања су била велика пошто су се лидери амазонских држава окупили ове недеље у бразилском граду Белем на самиту чији је циљ био да подстакне амбициозност у заштити заједничке прашуме.

Међутим, кад је дводневни самит затворен у среду, посматрачи су остали фрустрирани због одсуства неких шефова држава и недостатка преданости окончању истраживања нафте у региону, као и непостављањем конкретних циљева за заустављање и крчења шума у ​​биому, у коме се процењује да је изгубљено 17% природно израслог дрвећа .

Домаћин Амазонског самита, бразилски председник Луиз Инасио Лула да Силва, започео је догађај у уторак са ентузијазмом. „Нисмо се срели четрнаест година“, рекао је током уводног говора. „Никада није било хитније да се ова сарадња настави и прошири."

Окупљања највиших државника су промовисале земље чланице Организације за сарадњу у очувању Амазона (АКТО), групе осам амазонских држава основане 1978. (чланице:  Боливија, Бразил, Колумбија, Еквадор, Гвајана, Перу, Суринам и Венецуела). Био је то тек четврти састанак блока у 45 година, а први посвећен друштвено-еколошким питањима.

Међутим, првобитни оптимизам председника Луле постепено је уступио место неслагањима и нелагодности.

Прва је била одлука тројице од осам шефова држава АЦТО-а да изостану са самита. Николас Мадуро из Венецуеле отказао је присуство због здравствених проблема, а уместо њега дошла је потпредседница Делси Родригез. Такође, еквадорски председник Гиљермо Ласо и Чен Сантоки из Суринама послали су министре спољних послова. Еквадорски лидер је своје одсуство правдао „унутрашњим политичким разлозима“, док је Сантоки указао да се самит поклапа са Даном имиграције Јаване, „веома релевантним датумом за Суринам“.

Касније, у уторак,у обраћању колегама шефовима држава колумбијски председник Густаво Петро позвао је на прекид истраживања нафте у Амазону – али је нашао мало присталица. „Ми смо на ивици изумирања живота. У овој деценији ми политичари морамо да доносимо одлуке. А шта радимо осим оваквих говора?...Морамо да декарбонизујемо, али оно што чинимо је истраживање гаса и нафте у шуми. То је потпуна глупост.”

Петров говор је можда био најдиректније усмерен на бразилску владу, која тренутно разматра истраживање нафте на ушћу реке Амазон , у осетљивом подручју уз обалу држава Амапа и Пара где се налази 15% бразилских мангрова . Пројекат би могао да утиче на читаву обалу реке Амазон, дуж које се 80% мангрова налази у три државе, који садрже неопходне врсте за репродукцију риба, мекушаца и ракова. Регион је такође дом аутохтоних народа и традиционалних заједница.

Колумбијски председник Густаво Петро назвао је „потпуном глупошћу“ причати о декарбонизацији, истовремено инсистирајући на пројектима екстракције угљоводоника у Амазону. (Фотографија: Cristian Garavito / Presidencia de Colombia, CC0)

Студије о истраживању региона до сада је блокирала ИБАМА, агенција за животну средину бразилске владе која је одговорна за процену ризика. Пројекту се противи и државна нафтна компанија "Петробрас", па чак и бразилски Конгрес. Лула је рекао да одлука на крају остаје на ИБАМА-и.

Осим Бразила, грађани Еквадора ће гласати о томе да ли ће подржати или забранити нафтне пројекте у Националном парку Јасуни, џепу мегабиодиверзитета амазонске прашуме, на референдуму који ће се спровести упоредо са председничким изборима 20. августа. У земљи је уведено ванредно стање након убиства једног од њених председничких кандидата у среду, иако су власти наговестиле да ће се гласање и даље одвијати по плану.

Белемска декларација не успева

Лула је у уторак најавио жељно ишчекивани кључни документ самита: Белемску декларацију , коју је потписало свих осам земаља и у којој се детаљно наводи 113 намера да се осигура заштита Амазона, његовог биодиверзитета и његових аутохтоних народа.

У тексту се, на пример, помиње потреба да се подстакну развијене земље да испоштују своје обавезе да мобилишу ресурсе за ове циљеве, укључујући и давно закаснили циљ обезбеђивања 100 милијарди америчких долара годишње за финансирање климе. Други наглашен циљ је јачање сарадње у борби против еколошких злочина, у настојању да се обузда сеча шума и регионално загађење.

Међутим, посматрачи су описали језик документа као нејасан и осудили да су изостављени заједнички циљеви амазонских земаља да  се заустави сеча шума и истраживање нафте у региону – што је био један од најишчекиванијих елемената.

Једна од ретких конкретних акција из декларације биће стварање центра за сарадњу полиције у бразилском граду Манаусу, у држави Амазонас. Према речима председника Луле, ова јединица ће имати 34 речне и копнене базе, које ће подржавати оружане снаге у борби против организованог криминала, као и интегрисани ваздушни саобраћај за исту сврху.

Бразилски председник Лула током преговора. Белемска декларација позива развијене земље да испуне своје годишње обећање о климатским финансијским средствима од 100 милијарди долара, али је изостављена посвећеност нултом крчењу шума у ​​Амазонији. (Фотографија: Cristian Garavito / Presidencia de ColômbiaCC0)

Марсио Астрини, генерални секретар Опсерваторије за климу, највеће бразилске коалиције организација за одрживост, остао је разочаран декларацијом: „Документ је далеко од било каквог конкретног одговора на постојеће проблеме.

„Свет је у пламену, није могуће да имате скуп државника осам земаља, а да они не могу да ставе у документ да сеча мора да се заврши."

За Астринија, документ је „само добар у поређењу са чињеницом да раније није постојао”. Он је, међутим, похвалио Амазонске дијалоге, паралелни састанак одржан 4-6. августа у Белему, коме је присуствовало 30 000 Амазонаца, укључујући организације цивилног друштва, староседеоце и припаднике традиционалних заједница. „Дискурс [на догађају] је био јасан: сеча шума мора бити заустављена и у Амазону више нема места за нафту“, рекао је он.

Фани Куиру Кастро, поглавица из народа Витото у јужној Колумбији и шеф Координације домородачких организација Амазонског басена (COICA), рекла је да је забринута због непостојања конкретних циљева: „Угљоводоници и нафта озбиљно утичу на здравље староседелачких народа, посебно у Еквадору, Колумбији, Перуу и Бразилу. Обавезе нису јасне и аутохтони народи се третирају на индиректан начин.

Поред критика на рачун самита лидера, Фани Куиру Кастро је овај догађај такође видела као позитивно отварање дијалога: „Са наше стране, ми ћемо наставити да вршимо притисак. У мојој култури, најбољи излаз за проналажење решења која воде ка стварној акцији је дијалог.”

У интервјуу бразилској државној телевизији, министарка за животну средину и климатске промене те земље, Марина Силва, рекла је да амазонске државе нису могле да поставе циљеве за нулту сечу шума због недостатка консензуса, али је истакла да су Бразил и Колумбија већ установили индивидуалне обавезе.

„Преговарачки процес је увек посредован процес, нико никоме не може наметнути своју вољу. Дакле, ради се о постепеним консензусима: пошто имамо неке консензусе, стављамо их у документ“, рекао је Силва.

Крчење шума и прекретница

Лусиана Гати, истраживач на бразилском Националном институту за свемирска истраживања (ИНПЕ), објаснила је да је крчење шума природног дрвећа већ достигло 17% у целој Амазонији; у Бразилу је 20%.

„Тачка без повратка процењена је на 40% искрчености шума, али недавне студије које разматрају збир утицаја глобалног загревања и крчења шума поставиле су границу између 20% и 25%“, рекла је Гати.

„Амазон није за соју, кукуруз, стоку и дрво. Амазон је наша фабрика кише, наша гаранција климатских услова – опстанка“, додала је она.

Бразилска министарка за аутохтоне народе Соња Гуажажара учествовала је и у Амазонским дијалозима и на Амазонском самиту. У јануару се њена етничка група суочила са пет оружаних напада у држави Марањао, у којима су три особе погинуле. (Фотографија: Palácio do Planalto, CC BY-ND)

Самиту су присуствовали и лидери из других земаља изван АЦТО-а. Међу њима су биле личности из других кључних прашумских држава у свету: председници Републике Конго и Демократске Републике Конго, представник председника Индонезије, амбасадор Француске у Бразилу – који представља амазонску територију Француске Гвајане – и делегат из Норвешке, највећег донатора бразилског Фонда за одрживи развој биома Амазона.

Они су били потписници сличне, али много сажетије декларације, која такође не садржи конкретне циљеве већ само појачава позив развијеним земљама да обезбеде ресурсе за финансирање климатских промена.

Током самита, бразилски министар рударства и енергетике, Александар Силвеира, такође се састао са делегацијом Уједињених Арапских Емирата, у којој је био председник предстојећег климатског самита УН КОП28, Ахмед ал-Џабер, како би разговарали о инвестицијама у природни гас и енергетску транзицију Бразила.

„Сада амазонске земље треба да спроведу ове идеје у пракси, креирајући план са специфичним акцијама, јавним политикама и временским оквирима“, рекла је Адријана Лобо, директорка Глобалног присуства и националних акција у Светском институту за ресурсе. Она је додала да морају да развију и „стратегију за привлачење инвестиција потребних да се ово оствари“.

Земље Амазона ће настојати да консолидују основу самита у Белему на КОП28 у УАЕ крајем новембра, где ће циљеви крчења шума и постепено укидање фосилних горива вероватно бити међу најспорнијим темама дебате.


Аутор: Катарина Барбоза

Извор: Diálogo Chino

Превод: Ћирилизовано за Макроекономију


Лари Џонсон: Како схватити Пригожина


Очаран сам медијским дезинформацијама и обманом о чувеном руском кувару, Јевгенију Пригожину и његовом митском умећу ратовања. Најновији пример тога добисмо љубазношћу Џефа Безоса и "Вашингтон поста":

Шеф Вагнера је понудио Украјини да јој ода распоред руских јединица...

THE DISCORD LEAKS | Јевгениј Пригожин је обећао да ће украјинској војсци рећи где да нападне руске јединицее ако повуку сопствене снаге из опкољеног града Бахмута, где плаћеници Вагнера трпе велике губитке

Ако је икада постојала сумња да је такозвани „Дискорд ликс“, делце Америчког ратног ваздухопловства, а контролисано цурење за потребе (дез)информативних операција, ово његово најновије ремек-дело би требало би да уклони сваки скептицизам.

Али вратимо се логици. Овде, наводно, имамо посла са пресретнутним, супер тајним обавештајним подацима који "доказују“ да се Пригожин понудио да изда Русију како би заштитио своје трупе пре два месеца (сетимо се, „процурели“ материјал „откривен“ 6. априла од стране братије у сродству и са британском шпијунажом, односи се на тобоже пресретнуто око првог марта). Како Пригожин, човек без икаквог војничког искуства и који није део руског командног ланца, има приступ распореду и редоследу борби руских снага? Мало вероватно.

Вагнер група није дело Јевгенија Пригожина. Заборавите на западњачке мимове да је Вагнер руска верзија Дванаест жигосаних - осуђеника и криминалаца који су добили шансу да се искупе навлачењем униформе и ризикујући живот. То је "имиџ" подметнут од руске обавештајне службе а лаковерни Западњаци га прогутали.

Лично, верујем извештавању Александра Меркуриса о историјату Вагнера - да је формиран од стране руске војне обавештајне службе, ГРУ и руске верзије ФБИ, тј. ФСБ. Другим речима, Вагнер је сличнији Одељењу за специјалне активности ЦИА-е (Special Activities Division), који је војна грана ЦИА-е, и француској Легији странаца. Вагнер, по мом мишљењу, није под оперативном контролом Пригожина, који не само да је мајстор кулинарске уметности, већ и проклето добар глумац. Пригожин се свету представља као човек на ивици лудила и мегаломаније, а обавештајне агенције САД и других земаља НАТО-а то одмах хасају.

Вагнер је јединица лаке пешадије специјализована за обуку страних војника и бораца. Баш као и Одељење за специјалне активности ЦИА-е, Вагнер предводе бивши активни и резервни руски официри. Мој пријатељ, Андреј Мартјанов, исправно примећује да Вагнер, иако специјализован за градску борбу, није организован нити опремљен да делује као комбинована јединица. Међутим, поред својих могућности у урбаном ратовању, Вагнер служи и сврси информативног рата Русије против Запада.

Такође је важно схватити да Пригожин преузима заслуге и за стварање Интернет истраживачке агенције, коју медији описују као „злогласну фарму тролова коју је америчка влада санкционисала због уплитања у америчке изборе”.

А Пригожин пресрећан. Дао је следеће саопштење за јавност у фебруару:

„Ја на све то реагујем са задовољством. Никада нисам био тек финансијер Интернет истраживачке агенције. Изумео сам је, створио, дуго управљао њоме. Основана је ради заштите руског информационог простора од поплаве агресивне антируске пропаганде са Запада.”

Шта има још? Да ли је Пригожин тајно створио и финансирао и РОСАТОМ или Руску свемирску агенцију? Мало је тешко мутити укусан омлет када сте заузети организовањем плаћеника и интернетским обавештајним операцијама. Пригожин је нови Берија без девијантног сексуалног понашања, или смо тако наведени да верујемо. Или је можда руска верзија генерала Патона.

Већина Американаца хаса бајку како је Патон био генерал којег су се нацисти и Вермахт највише плашили:

"Из филма 'Паттон' и из биографије на којој је делимично заснован, Ладисласа Фарагоа 'Патон: Патња и Тријумф', има се утисак да је немачка висока команда провела већину својих будних сати бринући о Патону и његовим плановима. По Фарагоу, Патон је након кампање на Сицилији био савезнички генерал којег су Немци сматрали 'најопаснијим противником на терену', због чега су гледали његове покрете „попут тениских гледалаца на Вимблдону. 'Проблем је', примећује Јеиде, да„ изгледа не постоји ма и једна једина чињеница што би поткрепила ове тврдње.”

Исто се не може рећи за Пригожина. Он је предмет опседнутости у западним медијима и међу многим политичким лидерима. Недавни, веома објављивани испади Пригожина, укључујући његове дијатрибе упућене руским војним вођама, ваздигли су надежде војних и обавештајних кругова НАТО-а да се можда, али само можда, Путинов унутрашњи круг почиње распадати и да Русија заиста није ништа друго до бензинска пумпа са нуклеарним ракетама.

Не верујем у случајности. Чињеница да је Пригозжин тако јавно повезан са војном организацијом и информативном операцијом на интернету која је под контролом руске обавештајне службе, наводи ме да верујем да је он важан актер у руској кампањи за обману и збуњивање Запада у погледу руских истинских војних планова и циљева. Прошле недеље је Пригожин дао све од себе да убеди земље НАТО-а да Вагнер грца и да је суочен са стварном опасношћу од новонасталих и добро опремљених украјинских јединица. То је било тада.

Данас, по Пригожину?

"...јединице Валгнерових плаћеника су напредовале до 130 м у и око такозваног Гнезда. Јуришне групе плаћеника заузеле су око 91 000 квадратних метара.

1 690 квадратних километара Бахмута остаје под непријатељском контролом.

Током дана ослобођено је 9 високоспратница, тако да је 28 зграда сада под нашом, 20 под непријатељском контролом.

Јуришне групе настављају да извршавају задатке за коначно заузимање Бахмута, а такође раде на боковима, где су морале да остану да зауставе покушаје пробоја.”

Да, то је тип за којег "Вашингтон пост" тврди да тајно преговара са Украјином о продаји Руса. И сад разумете зашто то означавам са B.S. flag.


Аутор: Лари Џонсон

Извор: 

WHAT ARE WE TO MAKE OF PRIGOZHIN AND THE WAGNER GROUP?

За Ћирилизовано и СКЦ "Ћирилица" Београд превео: Александар Јовановић