Играо на Маракани! Зоран Гајић испунио свој сан у редовима јерменског Пјуника


Зоран Гајић је испунио сан сваког српског фудбалера: одиграо је на београдској Маракани. Било је то када се његова екипа, јерменски Пјуник, у трећем квалификационом колу Лиге шампиона, сусрела са Црвеном звездом.

Као малог, отац га водио на утакмице Црвене звезде. Даље, играо је у јуниорском тиму Партизана, после чега је мењао више клубова у Србији и иностранству. Као професионалски фудбалер, не жели да искаже превасходну симпатију према било ком клубу. Али стварно је био његов сан (како у сваког српског фудбалера) да игра на Стадиону Рајко Митић (београдској “Маракани”). Његов сан је испуњен када је тамо одиграо утакмицу са својим садашњим тимом, јереванским Пјуником.

Зоран Гајић трећи слева у горњем реду

“Атмосфера је била супер. Да се ломио резултат утакмице, била би још боља. Али то је то”, каже.

Пјуник је, први пут у својој историји, доспео до трећег квалификационог кола Лиге шампиона, где је изгубио од Црвене звезде (5:0, 0:2).

У првој утакмици, на Маракани, Пјуник није желео да се брани, већ супротно, да напада. То је омогућило фудбалерима Звезде да искоришћавају предност у брзини и да одговарају контрнападима, које су реализовали из сваке ситуације.

“Хтели смо да затворимо леву страну њиховог напада, где су Иванић и Катаи главни играчи, како и Родић, одбрамбени играч, који је и врло офанзиван. Али они су нападали по десном крилу. Ми смо такође имали шансе, Јуричић је у другој утакмици имао је и бољу шансу, него они против нас, али, нажалост, није дао гол, а они су нам из мање изгледних ситуација давали голове”, каже Гајић.

“Мислим да је Црвена звезда сада најјача екипа на Балкану, последњих двадесет година нису били јачи”, каже Гајић, подсећајући да су последње три године стизали у групну фазу Лиги шампиона и да су подигли рејтинг српском фудбалу, тако да че следеће године две српске екипе играти у Лигу шампиона, једна директно у групну фазу, друга у фазу квалификације. Још три екипе ћу ићи у Лигу Европе или Лигу конференција. 


На прагу Лиге Европе

Сада, после испадања из Лиге шампиона, Пјуник ће играти са Шерифом из Молдавије у плејофу квалификационог кола Лиге Европе.

“Оно што знам из медија, Црвена Звезда преговара са њима за њиховог играча Адоа. Знам да се доста играча код њих променило, чешки медији пишу да имају много нових играча који су квалитетом добри индивидуално, али још нису формирани као екипа. Сада због рата не играју у свом граду, Тираспољу, већ у Кишиневу), тако да ће нам можда и то да помогне”, каже Гајић.


Лоша одбрана? Не код Пјуника

Код јерменских навијача уврежено је мишљење да је одбрана слаба тачка јерменске репрезентације и клубова. Код Пјуника бар не, каже Зоран.

Са Звездом нисмо имали среће, јер су били повређени играчи одбране Никита Баранов из Естоније, Украјинац Антон Братков, Србин Борис Варга и још један Украјинац, Сергеј Вакуленко, који игра у везном реду. Повређен је и сам Гајић. Није познато, ко ће од них моћи да се придружи екипи у утакмицама против Шерифа.

“Током првенства, имали смо одличну одбрану, мало смо голова примали. Цео тим се брани стварно добро, зато и одбрана долази до изражаја.”

Сам Гајић, иако игра у одбрани, у првом колу Лиги шампиона дао је два гола у другој, одлучујућој утакмици са румунским Клужом. Први гол је дао после корнера, као један од виших играча.

“Посљедњих десет минута додатног времена одлучили смо, пошто нисмо имали шта да изгубимо, да идемо у напад, гађамо и дуге лопте. Од једне такве одбите лопте дао сам гол."

Исто тако је Гајић ишао у напад и на утакмицама другог кола, са луксембуршким Дуделанжом, као и у бројним мечевима првенства Јерменије.


“Такви смо, идемо само за златом”

Можда на Светском првенству Србија и неће бити фаворит, али такав је менталитет Срба: “Идемо само за златом и за ништа више”. Победили су Португалију, били су први у групи, окупљена је добра, млада екипа. Али прво треба проћи групу, где су са Камеруном, Бразилом и Швајцарском. Са потоње две репрезентације играли су и на прошлом првенству, где је судија, у значајном степену, покрао резултат у утакмици са швајцарском. Било је и провокација од стране Гранита Џаке и Џердана Шаћирија, швајцарских играча албанског порекла. Овога пута са Швајцарцима ће бити озбиљан меч.

Зоран Гајић ће светско првенство пратити као навијач, али желимо му да има таквих успеха у Јерменији да једног дана добије позив у српску репрезентацију. 


Аутор: Арам Гарегињан

Парада поноса у Монтреалу отказана неколико сати пре догађаја због недостатка волонтера

Организатор параде поноса у Монтреалу Симон Гамаш признао је да су забрљали када су у недељу у последњем тренутку отказали догађај. Гамаш је рекао да му је у 8 ујутро стављено до знања да немају ресурсе да наставе са препознатљивим догађајем, тзв. "Недељом поноса" која привлачи хиљаде људи у центар Монтреала. 


„У потпуности се са наше стране догодила  грешка“, рекао је Гамаш за ЦТВ Њуз Ченл у недељу. „Нисмо тражили све ресурсе који су нам били потребни за данас. Највећи проблем је, како је рекао, то што „нисмо на одговарајући начин планирали да се одржи парада“.

За правилно одржавање параде, организаторима је било потребно око 200 волонтера, а недостајало им је око 80, тј. трећина. Разочарање, изненађење и конфузија прохујали су Монтреалом након што је парада отказана неколико сати пре него што је требало да почне. 

Организатори догађаја објавили су твит нешто после 9 сати ујутру да је парада отказана због „недостатка особља које би обезбедило безбедност дуж руте“. Градоначелница Монтреала Валери Плант рекла је на конференцији за новинаре да је фрустрирана и разочарана. „Сазнала сам да је отказан као и сви други“, рекла је. „Не разумем зашто се отказује у року од пет минута. Не разумем како смо дошли до ове ситуације. Нисам срећна. Разочарана сам". Плант је прошла поред парада поноса и планирала је да се придружи догађају у недељу.

Фиерте Монтреал такође ставља у фокус захтеве ЛГБТК+ заједница „Још увек се борим да променим своје име“: Заговорници кажу да су транссексуалци „разводњени“ у покрету поноса. Да би се одржала одговарајућа парада, организаторима је било потребно око 200 волонтера, а недостајало им је око 80, трећина потребног. Разочарање, изненађење и конфузија прохујали су Монтреалом након што је парада отказана неколико сати пре него што је требало да почне. Организатори догађаја објавили су твит нешто после 9 сати ујутру да је парада отказана због „недостатка довољно особља које би обезбедило безбедност дуж руте“. 

Селесте Трианон која је организовала Монтреал Транс Марч у суботу је такође "више него разочарана" што је догађај који је обележио Прајд Монтреал отказан без претходног обавештења. „Нисам очекивла да ће транс марш постати једини марш поноса у региону Монтреала", рекла је Тријанон. 

Гамаш је такође рекао да се надају да ће ове недеље објавити да ће организовати нешто друго: „Ово је најгора могућа ствар која се може десити...Отказивање представе је једна ствар, а отказивање параде је апсолутно најгора могућа ствар. Парада дуга 2,9 километара дуж Булевара Рене-Левеске. у центру Монтреала требало је да буде прва пуна парада од 2019..."

Прошле године је такође одржана мања прослава због пандемије КОВИД-19. Прослава живота и културе ЛГБТК2С+ је једна од најпопуларнијих у Северној Америци и привлачи хиљаде учесника, познатих личности и политичара.



Као предлог властима за отказивање заказаног фестивала настраних у Београду, за Ћирилизовано превео и приредио:

Светолик Петровић

Француска брзо губи утицај у Африци


Француска никада није водила рачуна о интересима афричких нација, а сада, као резултат своје агресивне неоколонијалне политике, бивша империјална сила доживљава нагли пад утицаја не само у бившим колонијама већ и широм континента. У ствари, Француска се све више и у овим земљама и на континенту у целини посматра као дестабилизујућа сила, а скандали који укључују француске грађане и организације настављају да распирују антифранцуска осећања.

На пример, 29. јуна Ла Прованс је известила да је започета прелиминарна истрага о прекршајима које је починила Сукрери Сентрафрикан (Sucrerie Centrafricaine, SUCAF), подружница највећег француског холдинга пића Кастел. СУКАФ је оптужен да је дуги низ година финансирао милитанте Уније за мир у Централноафричкој Републици (Union for Peace in the Central African Republic, UPC), радикалне групе која је дестабилизовала Централноафричку Републику и одговорна је за смрт хиљада цивила у тој земљи. Према извештају невладине организације Сентри , управа СУКАФ-а је правила незаконите споразуме са криминалцима који су били плаћани да обезбеде гориво и возила за „заштиту” СУКАФ-ових фабрика и плантажа шећерне трске. СУКАФ је такође у више наврата оптужен за вођење незваничних царинских шема које су омогућиле Паризу да из Централноафричке Републике илегално пребаци око 256 000 долара у последњих шест година. Када су им предочени неоспорни докази о њиховим активностима, представници Кастела су прихватили одговорност у име своје компаније и сагласили се да ће сарађивати са истражитељима.

Из резултата истраге јасно је да је Француска спремна да примени све методе, укључујући рад са бандитима и лоповима, како би задржала своју власт над Африком. Сада не може бити сумње у праве циљеве француске "Операције Баркан", која од 2013. покушава да сачува француску власт над регионом без пружања стварне помоћи локалном становништву у њиховој борби против тероризма.

Централноафрички лист Ле Потенсијал Сентроафрикан недавно је објавио да је утицај Париза у земљи увелико опао током последњих неколико година као резултат непромишљене спољне политике. Овај пад је евидентан у економској и дипломатској сфери, а Африканци су незадовољни активностима Париза и у другим областима. У ствари, Француска сасвим непотребно гура земље у којима оперише у стање хаоса. 90% становништва ЦАР-а сада има изразито негативан став према Француској, што једва да је изненађујуће јер они могу да виде како та земља наставља да намеће неоколонијалну политику њиховој нацији и покушава да добије приступ тамошњим вредним природним ресурсима.

Чак су и француски медији приметили да су „неуспеси Париза у Африци резултат француске крајње ароганције, чисто неоколонијалног менталитета и очигледно грабежљивих циљева према афричким државама“. Овај став деле бројни афрички медији, а у говорима о поступцима Француске изнели су га политичари из ЦАР, Малија, Буркине Фасо и многих других афричких земаља. Као резултат тога, односи афричких земаља са Француском погоршавају се последњих година, а оне прекидају везе са бившим колонијалним господаром и немају жељу да се поново нађу под његовом контролом.

Једна јасна демонстрација тренутног тренда десила се крајем јуна ове године, када су две бивше француске колоније, Габон и Того, примљене у Британски Комонвелт. Биле су то последње земље које немају никакве историјске везе са Британијом а које су се придружиле групи нација енглеског говорног подручја на чијем је челу краљица Елизабета II. Обсервер види одлуку Габона и Тогоа да се придруже Комонвелту као јасно одбацивање француског утицаја. Према политичком стручњаку из Тогоа Мохамеду Мади Џабакатеу, одлука његове земље је делимично последица њених економских проблема, за које Того окривљује утицај Француске. "Придруживање Тогоа Комонвелту је боље за многе људе него да деле француски језик и културу, што на крају крајева није поспешило развој“, рекао је у интервјуу француској новинској агенцији АФП.

Неколико година пре Тогоа и Габона, још једна афричка држава, Руанда, придружила се Комонвелту, поставши његова 54. чланица. Руанда је била мотивисана комбинацијом политичких, економских и дипломатских разлога и жељом да "рашири крила". Такође је усвојен енглески, а не француски, као главни (европски) службени језик државе.

Горе описани процеси показују, између осталог, да све више афричких земаља схвата да партнерство са Француском доводи само до сиромаштва и крвопролића. Као што је јасно из многих недавних медијских извештаја из Малија, ЦАР и других франкофонских земаља, Африканци су склони да криве Француску што се никада није заинтересовала за њихову борбу против екстремистичких покрета и што је била усредсређена искључиво на одржавање контроле над природним ресурсима. На крају крајева, много је лакше пљачкати државу када је у јеку оружаног сукоба. Због тога су француски војници укључени у "Операцију Баркан" и "Операцију Такуба" били неуспешни у борби против тероризма. То никада није био њихов мандат.  

Последично, многе афричке франкофоне земље настоје да изграде односе са поузданијим партнерима.

Један од тих партнера је Русија, која већ пружа свеобухватну подршку ЦАР и Малију, између осталих земаља. Руски инструктори пружају висококвалитетну обуку њиховим оружаним снагама. Оружане снаге ЦАР и Малија доживеле су драстичне промене као резултат сарадње са руским стручњацима – професионално су се развиле и сада су у спремније да бране безбедност својих земаља. Оне се сада успешно боре против истих оних терористичких група које Французи током својих дугогодишњих заједничких операција са ЦАР и Малијем нису успели да победе. Као резултат обуке од стране руских стручњака, оружане снаге ЦАР и Малија успеле су да успоставе мир и ред у својим земљама.

Француска пропагандна кампања, у којој су изнете бројне неосноване оптужбе против Русије, није у стању да поремети текуће зближавање између афричких држава и Русије. Многе афричке земље, свесне безбедносних, трговинских и економских предности које нуди свеобухватно партнерство са Москвом, све више траже да прошире везе са поузданијим партнерима. Француска би тако могла да на крају изгуби власт не само над ЦАР, Малијем и Буркина Фасом, већ и Ганом, Камеруном, Обалом Слоноваче, Нигером, Конгом, чак и Чадом.


Референтни ранији превод:

Да се не заборави: Африка Француској још увек плаћа колонијални порез - на "бенефите француске колонизације"


Аутор: Владимир Данилов

Извор:

France is Rapidly Losing Influence in Africa

Превод: Ћирилизовано