Сундоку (積ん読) је прелепа јапанска реч која описује навику набавке књига и њихово гомилање без читања. Некада сам се осећао кривим због такве склоности и трудио се да купујем нове књиге тек када прочитам оне које сам већ имао. Међутим, концепт антибиблиотеке је потпуно променио мој начин размишљања када су у питању непрочитане књиге. Непрочитане књиге могу бити једнако моћне као и оне које смо прочитали, ако одлучимо да идеју размотримо у правом светлу.
Пространост непознатог
Шта је антибиблиотека? Једноставно речено, антибиблиотека је лична збирка непрочитаних књига. Концепт је први поменуо либанско-амерички научник и писац Насим Николас Талеб у књизи "Црни лабуд", где описује јединствен однос који је италијански писац Умберто Еко имао са књигама:
"Писац Умберто Еко припада оној малој класи научника који су енциклопедични, проницљиви и незанимљиви. Власник је велике личне библиотеке (која садржи тридесет хиљада књига) и дели своје госте у две категорије: оне који реагују са „Вау! Сињоре професоре доторе Еко, какву библиотеку имате! Колико сте тих књига прочитали?“* и друге — малешна мањина — који схватају да приватна библиотека није додатак што храни его већ истраживачко средство. Прочитане књиге су далеко мање вредне од непрочитаних. Библиотека би требало да садржи оно што не знате, али онолико колико ваша финансијска средства, хипотекарне стопе и тренутно затегнуто тржиште некретнина дозвољавају. Нагомилаваћете све више знања и књига како старите, а све већи број непрочитаних књига на полицама гледаће у вас претеће. Заиста, што више знате, већи су редови непрочитаних књига. Назовимо ову збирку непрочитаних књига антибиблиотеком."
За Умберта Ека, приватна библиотека је алат за истраживање. Циљ антибиблиотеке није да прикупља књиге које сте прочитали како бисте их поносно изложили на полици; уместо тога, то је састављање веома личне збирке извора о темама које вас занимају. Уместо слављења свега што знате, антибиблиотека је ода свему што желите да истражите.
Огромност непознатог може бити застрашујућа, због чега се многи људи осећају непријатно због идеје да гомилају књиге које нису прочитали. Али прихватање непознатог је оно што покреће откриће. Као што шкотски научник Џејмс Клерк Максвел једном рече: „Потпуно свесно незнање је увод у сваки истински напредак науке." Антибиблиотека је подсетник на све што не знамо.
Проширујући свест о непознатом, антибиблиотека може чак бити противотров за Данинг-Кругеров ефекат, када смо склони да прецењујемо обим сопственог знања. Било да се налазите у приватној или јавној библиотеци, бити окружен књигама које још нисмо прочитали – у случају Умберта Ека, превише књига за читање у животу – представља понижавајуће искуство.
Као што Насим Николас Талеб каже: „Склони смо да своје знање третирамо као личну својину коју треба штитити и бранити. То је орнамент који нам омогућава да се уздигнемо у хијерархији. Дакле, ова тенденција да се вређа сензибилитет Екоове библиотеке фокусирањем на познато је људска пристрасност која се протеже и на наше менталне операције. Људи не шетају около са антирезимеима који говоре шта нису проучавали или искусили (посао је њихових конкурената да то раде), али било би лепо да се то ради. Баш као што треба ставити библиотечку логику на своје место, исто треба учинити са знањем.”
Како одржавати антибиблиотеку
Антибиблиотека је контраинтуитивна идеја која се коси са многим нашим дубоким уверењима. Као таква, можда ће бити тешко знати одакле почети. Колико књига треба да садржи? Колики је однос прочитаних у односу на непрочитане књиге? Неће ли то створити анксиозност? Као и увек, не постоји јасан одговор на ова питања, али неке стратегије могу бити од помоћи.
- Забележите све релевантне референце. Када аутор помене другу књигу, проверите тачну референцу и забележите је. На тај начин ћете имати листу свих релевантних извора за књигу када завршите са читањем. Затим, истражити ову констелацију књига. Мало је вероватно да ће вам сви извори на листи изгледати занимљиви. Понекад је само кратак одломак извора релевантан за књигу коју сте управо прочитали. Али други пут ћете открити књигу која заиста изазива вашу радозналост. Додајте је у своју антибиблиотеку.
- Питајте колеге читаоце за препоруке. Ако читате књигу која вам се посебно допала и желите да сазнате више о тој теми, једноставно питајте људе да ли знају за неку сличну књигу. Ако немате много читалаца у свом кругу, можете користити Гудридс или Амазон да пронађете сличне књиге. Прочитајте рецензије да бисте одлучили да ли би те књиге биле добар додатак вашој антибиблиотеци.
- Допустите случајности. Прочитао сам доста занимљивих књига које сам случајно купио у књижари јер су корице изгледало лепо, а наслов интригантан. Иако су тражење извора и сличне књиге ефикасни начини за изградњу антибиблиотеке, оставите простор за случајна открића.
- Не очекујте да ће се удео непрочитаних књига смањити. Иако не постоји савршена пропорција, што више читате, више ћете проширити свој обим знања, а све више непрочитаних књига ће бити додато вашој антибиблиотеци. То није лоша ствар, значи да прогресивно претварате непознато у познато непознато.
-- Побољшајте свој однос са знањем. У почетку, стварање антибиблиотеке може бити чудно, па чак и помало узнемирујуће. Толико књига — да ли ћу икада моћи да их све прочитам? Није ли то губљење новца? Запамтите да је знање процес, а не поседовање. Осим тога, стварање антибиблиотеке је улагање у себе које треба да остане у оквиру сопствених могућности. Чак и ако на полици имате само 3-5 књига које нисте прочитали, већ и то је одличан корак у проширењу интелектуалног хоризонта.
Без обзира на величину – од неколико до на хиљаде књига – антибиблиотека нам ствара скромност у односу на знање. Подсећа да нам је знање ограничено и несавршено. Далеко од тога да је негативна, ова свест може покренути радозналост и подстакнути нас да преиспитамо сопствене претпоставке. У свету у коме је нијансирано размишљање потребно више него икад, антибиблиотека је преко потребан алат за размишљање.
* На то питање, Умберто Еко је дрско одговорио: „Не, ово су оне које морам да прочитам до краја месеца. Остале држим у својој канцеларији.”
Аутор: Ан-Лори ле Канф
Извор: Нес лабс
Превод: Александар Јовановић за СКЦ "Ћирилица" Београд и Ћирилизовано
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!