Милан Миленковић: Олујна времена

"Олуја" - Шарл-Андре ван Ло

Како дође август, код нас почне лелекања над Олујом. Руку на срце, најмање лелечу Крајишници, они своја посла гледају, али медији и полудивља патриотска јавност просто повантзрају. „Злочин без казне“, „Зашто Европа ћути?“ и слични наслови, преплављују штампу. Кад Европа ћути двадесет две године, онда само кретен може да се пита зашто ћути.

Но, овај текст ће, као и толики моји текстови, бити јеретички, јер одступа од прокламованих истина и патриотских будалаштина.

Лесов план или Ђе су оне мапе

Стари виц: Негдје у Сарајеву, 1993., копа Мујо по сандуцима муниције и друге хуманитарне помоћи пристигле од арапске браће и набаса на некакву џезву. Протрља је онако прашњаву, кад оно – не лези, враже – из ње излети дух, клањајући се Муји и нудећи да му испуни жељу. “Дај, јаране,“ једва дочека Мујо, “ријеши овај наш рат, нацртај некако ове мапе да сви буду задовољни.“ Дух узе мапу Босне и Херцеговине, окреће, загледа, прегледа, шарне, избрише, стење, презнојава се и, на крају, одустане. “Тешке ти, брате Мујо, ове мапе, дај шта лакше.“ Крену опет Мујо: “Имам жену Фату, добра је к’о хљеб, поштује ме, кува, чисти, ал’ је ружна, брате, не да гледат’ у себе. Би л’ мог’о мало ‘нако да је прољепшаш?“ Свемоћни дух пристаде, наравно. Доведе Мујо Фату, стаде она пред духа, гледа овај, одмјерава, конта нешто, мучи се, па се окрену Муји: “Брате, Мујо, дај-де опет оне мапе!“

 

Није виц

Ово је виц који се стварно десио, и баш ових дана Дух из лампе опет тражи мапе. Тимоти Лес, британски политички консултант и дипломата некада стациониран у Босни и Херцеговини, дигао је буру ових дана предлажући нова рјешења за оно што Империја зове Западни Балкан, а југосферци Регион или, још грђе, Ови простори. Е, овај Лес, који води малу консултантску фирму Нова Еуропа из енглеског Кембриџа, опет тражи од Мује мапе, јер Фата коју је његова Империја створила деведесетих никако да се прољепша, штавише, све је ружнија и ружнија. Залуд шминка, мулти-култи обрасци, труд “цивилног“ сектора, високи представници, ниски ударци, окупација, пљачка – у Фату се не може гледати. Лес предлаже одустајање од Фате и цртање мапа Јово-наново.

„Хрватска држава ће трајати колико и роса на листу – све ће ово прегазити руски тенкови“

Између Независне Државе Хрватске и садашње Републике Хрватске не постоји никаква суштинска разлика. Ради се о две етапе једног те истог злочиначког подухвата. Социјалистичка Федеративна Република Југославија послужила је, између осталог, за заташкавање усташких злочина и отупљивање српске националне свести, као прелазна фаза у остварењу „хрватског тисућљетног сна“.

Четрдесетих година двадесетог века, за време владавине НДХ, један српски дечак пролазећи поред подрумског прозора зграде дрнишке општине у подруму је видео стравичан призор. Двојица хрватских усташа су мучили православног свештеника, тако што су му чупали браду и по телу ножем правили посекотине, а затим у њих стављали со, тражећи од њега да призна како је верницима у проповеди говорио да ће хрватска држава трајати колико и роса на листу. Свештеник је признао и опет поновио исту тврдњу, не негирајући ништа од оног што је претходно рекао. Након тога су га заклали! Дечаку се овај призор урезао дубоко у свест, није га заборавио за читав живот. И гле ироније, та двојица усташа су након рата у Титовој Југославији били челни „људи“ у власти дрнишке општине. Због тога се дечак очевидац злочина никад није укључивао у „друштвене токове“, нити је на било који начин био „друштвено-политички ангажован“, већ је гледао своја посла и усредсредио се на бригу о породици.

Ово ми је испричала његова кћерка. Да се не заборави!

Сећате ли се судбине Републике Српске Крајине? Кијев је живо памти!

Од средине 90-их се зна:

Демократија? То је кад Хрвати хоће независност од Србије.
Побуна? То је када крајишки Срби хоће независност од Хрватске.

Реч је о сукобу између Републике Српске Крајине и Хрватске од 1991. до 1995. године. Хрвати су под вођством Фрање Туђмана прогласили  независност од Југославије, одбили да признају право на самоопредељење крајишким Србима, и на крају, уз пуну подршку САД, поразили своје непријатеље и повратили свој "територијални интегритет - после договореног "прекида ватре".

Ове године се обележава 20-годишњица окончавања борби, што Хрвати називају "Домовинским ратом", али је то за Србе "Рат са Хрватском".

Значај читавог тог низа догађаја за украјински сукоб увидели су украјински политичари. Као што је познато, недавно је лидер Порошенковог блока у Врховној ради, Јуриј Луценко, отворено позвао на репризу "Олује" у Донбасу. ("Олуја" је операција у којој је хрватска војска за само неколико дана поразила снаге Републике Српске Крајине.)