Приказивање постова са ознаком Линукс Такс Чачанин. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Линукс Такс Чачанин. Прикажи све постове

Парадокс отвореног софтвера

 

 На друштвеним мрежама и у програмским заједницама често се инсинуира да постоји директна сразмера између количине новца датог за кодирање, квалитета урађеног и нивоа потражње.

Што рече Мелинда Варјан, најбољи код напишеш када би требало да радиш нешто друго. Као што писац најбоље ствара, рецимо роман за који можда нико неће платити ни цента, а не када смишља рекламне слогане за познату компанију, тако ће и програмери вероватно уложити више енергије у личне пројекте отвореног кода него током радног времена, док пишу део кода власничког софтвера компаније, све осећајући се глупо, досадно, бесмислено. Јер ако је компанија довољно велика, сва је прилика да ће читав пројекат бити отказан за шест месеци или ће га повући годину дана после громопуцателног покретања.

Отворени софтвер (open source) је нешто друго, то је артефакт, уношење у код нечега што заиста желиш да урадиш, онога што сматраш да софтвер треба да буде, или га ствараш из забаве и што те радује, или чак због беса што га осешаш док кодујеш. И желиш да цепа, да буде савршен, не можеш да спаваш ноћу ако има нека грешка коју не можеш да докучиш. Дакле, ако ти се корисник софтвера обраћа јер ти неки део кода није добар, а рад је да сарађује мада је врло захтеван, немој мислити да те злоставља јер те не плаћа. Не ради се о новцу. Можеш игнорисати грешке и занемарити његове притужбе, а можеш јер немате никакав купопродајни или корисничи уговор, али знај да ти критичар помаже, јер му је стало до истог што и теби: квалитета софтвера, значаја, савршенсти.

Право које имаш, али га по општем обичају не користиш, састоји се у томе да си једини који може да одлучује о дизајну софтвера што си га ти створио. Значи, имаш право да одбијеш захтев за повлачење или савет да следиш устаљену праксу, пошто сматраш да се понуђени допринос не уклапа у замишљено.

Али ако увидиш да ти се говори о стварној грешци, немој учинити још једну, правдајући је подлу стварју – парама. Јер, истина је да ти радиш то што радиш бесплатно, али он можда ризикује што на свом послу примењује оно што си ти написао. Обојици је стало до квалитета.

Напомене:

  1. Ако ствараш отворени софтвер а криво ти је због примедби корисника, да ли ти паде на памет да се исто догађа плаћеном, канцеларијском програмеру?
  2. Читалац Х. Н. ме запитала због чега овакав наслов. Парадокс се састоји у томе што је стваралац отвореног софтвера често вољнији да исправи код – што га написа за џабе – него плаћеник.

Аутор: Антирез

Извори: The open source paradox – и Линукс Такс Чачанин

Превод: Александар Јовановић / Линукс Такс Чачанин / Ћирилизовано, на Бунсен лабс Линуксу

 

У Линукс фондацији не користе Линукс?! (видео)

Линуксирање без познавања бар основа енглеског напросто не иде. Зато сам слободан да пренесем видео једног од најактивнијих – и медијски најписменијих – сличномишљеника, Дерека Тејлора. Овај његов рад за тему има рањивост Линукса, тј. алавост и помодарство твораца кернела, али препоручујем и све остало, поготово приказе управљача прозорима.

Дереков веб-сајт: 

Дистротјуб


Извор за видео: Јутјуб 

Извор: Линукс Такс Чачанин

Приредио и за "Ћирилизовано", јер има читалаца које интересује како паре врте и тамо где се човек томе не би надао: Александар Јовановић / Ћирилизовано / Линукс Такс Чачанин, на Бунсен Лабс Линуксу


И белосветски лезбијац рече педеркињи из Редмонда: “Извини, ал’ имам дечка”


Вест ће ужаснути обожаваоце и робове мегакорпорације, али јесте, истина је да Макјрософт доби корпу од Линукса.

“Мајкрософт воли Линукс” је најновији заводнички милопој компаније из Редмонда, што све чешће насрће на софтвер отвореног кода.“

“Само овог пута се отишло предалеко. И није добро примљено, да тако кажемо”, изјавила је гласноговоркиња Линукса на конференцији за штампу, додавши:

“Има већ неко време како Мајкрософт игра прљаво, чак и злоћкасто. Ради и казује ствари које нас погађају, а онда шаље поклончиће и, као случајно, излази на иста места где и Торвалдсов јуначки син. Али ово, ‘Мајкрософт воли Линукс’, са свим пропратним емоџијима, тера нас на повраћање.”

Кад је представник бивше силе (седме) запита да ли је ово први пут да се Мајкрософт влада неприлично, портпаролкиња сместа одговори: “Ма јок, бре. Скоро исто би с Јавом. Њојзи је завлачио руке под сукњу и којекуде, па је на крају попио тужбу. Али Линукс је благородан. ‘Извини, ал’ имам дечка’, добио насртљивко. У шаљивом тону, али одлучно. И зато и ја својим тинејџерима кажем да мушкарци желе само једну, али да педеркиње хоће три ствари; заведу, оставе и пусте те да се угасиш. Прво су као жељни и брижни тако да помислиш да им је стало до тебе, а онда, кад те искористе, sudo apt remove –purge, што би рек’о наш свет.”

Упитана  на крају сусрета с бившим колегама с ким се Линукс заиста забавља, гласноговоркиња, иначе из новинарске школе Дејана Петра Златановића , одговори: “Ко би то знао. Личи на Бошка. Шврћка.”


Извори: Sudo SatiricalЛинукс Такс Чачанин

Досолио: Александар Јовановић

Јужнокорејски прелазак на ГНУ/Линукс и “Мајкрософтове” чегртуше

“Инфективни Линукс је откривен код многих наших великих потрошача…” – –Microsoft Confidential

Вести које су нам овог месеца стизале из Керале у Индији биле су веома охрабрујуће. “Мајкрософт” дуго покушава да Виндоус наметне тамошњој дечици, али за сада без успеха, мада је сам Бил Гејтс пуном снагом лобирао да и школе стави под своју контролу (Charter Schools), бојећи се да будући нараштаји неће бити следбеници његовог култа. Али о том – потом. У међувремену се подсетите како је EDGI коришћен у истој држави, Индији.
Најновије вести стижу нам, од петка, из Јужне Кореје. Власти богате државе одавно су свесне да им је Виндоус везао руке због ActiveX-а. И зато је изворна вест звучала више но добро, али онда се јавише “Мајкрософтове” чегртуше:
Хоће ли доћи до јужнокорејског прелажења на Линукс? Дај Боже. Али можемо бити сигурни да ће “Мајкрософт” учинити све – па и подбадати на отпуштање грешних Линуксаша – да би доказао да је ГНУ/Линукс, ваистину, ђубре на десктопу. У те сврхе је до сада користио, нпр. Gartner Group, HP и Accenture.  Јер ‘маркетинг’ заиста може изменити поглед, да мислимо да је грешка оно за шта смо првобитно сматрали да је прави потез. При свему томе, вазда бескорисна Линукс фондација – ни словца, као да је склопила сраман пакт с “Мајкрософтом”. А можда и јесте – сам њен поглавар не користи ГНУ/Линукс.
Пратићемо шта се дешава у Јужној Кореји. Будно. Јер биће гадости. “Мајкрософт” ће и подмићивати само да поткопа ГНУ/Линукс, о чему смо већ толико пута писали.
Да се вратимо вести “Кореја хералда”. Тамо се, између осталог, каже:
“Пре увођења новог система у све секторе власти, испробаће се – на личним уређајима – да ли је могуће ‘терати’ Линукс без безбедносних ризика и да ли је остварива компатибилност са постојећим веб-сајтовима и софтвером направљеним за рад на Виндоусу.” – Влада Јужне Кореје прелази на Линукс
Један наш читалац је ову вест прокоментарисао овако:
“О слободи нема помена, забринутост је углавном због безбедности…Према томе, вероватно се само покушава да ‘Мајкрософт’ снизи цену…”


Рекосмо већ, Гејтсове чегртуше су већ почеле да омаловажавају план. “Мајкрософтови” пропагандисти као што је Богдан Попа и даље се трсе да у животу одрже лаж/перцепцију “‘Мајкрософт’ воли Линукс”, истовремено и на све могуће начине нападајући ГНУ/Линукс, док му послодавац поткупљује владе и власти широм света да не пређу на оперативни систем на слободном софтверу, или да га, у неким случајевима, напусте. “Мајкрософт” је тлачитељски и подмићивачки монопол. Покорио је и подмитио толико државних и иних ‘ауторитета’ у целом свету, тако да ретко, ако икада, бива кажњен. Што се тиче медија, поткупљених Гејтсовим доларима за оглашавање, они пак воле да бес јавности преусмеравају на друге компаније као што је “Гугл”.

О аутору: Рој Шестовиц је софтвер инжењер, мултидисциплинарни истраживач и заговорник фер конкуренције. Докторирао је на пољу медицинске биофизике.
За Линукс Такс Чачанин и Ћирилизовано превео: Александар Јовановић, на Мијо Линуксу

Министарство унутрашњих послова и безбедности Јужне Кореје: Прелазимо на Линукс!

(Yonhap)

Јужнокорејска влада ће оперативни систем својих рачунара Виндоус да замени Линуксом, саопштило је Министарство унутрашњих послова и безбедности у четвртак.
Министарство је нагласило да планира пробну употребу Линукса у оквиру самог Министарства унутрашњих послова и безбедности, и да ће, ако не буде безбедносних проблема, Линукс бити уведен у употребу у свим секторима власти.
Оваква одлука је донета због проблематичне цене даљег одржавања Виндоуса, пошто је “Мајкрософт” објавио да у јануару 2020. укида бесплатну техничку подршку за Виндоус 7
Предвиђа се да ће прелазак на Линукс ОС и куповина нових рачунара коштати око 655 милиона долара.
Пре увођења новог система у све секторе власти, испробаће се – на личним уређајима – да ли је могуће “терати” Линукс без безбедносних ризика и да ли је остварива компатибилност са постојећим веб-сајтовима и софтвером, направљеним за рад на Виндоусу.
Директор Дигиталне службе Министарства унутрашњих послова и безбедности Чој Јанг-хјак је изјавио да се очекује смањење трошкова због увођења оперативног система заснованог на слободном софтверу, чиме ће се, јер Линукс нуди више стотина различитих дистрибуција, такође избећи зависност од једне верзије једног оперативног система.
http://www.koreaherald.com

Аутор: Ким Арин

РСС је бољи од Твитера


Илустрација преузета из

Постоји добар разлог због којег Твитер називају страницом ужаса.

Цинизам, егоизам, ничим изазвано непријатељство, пропаганда лишена чињеница, сексизам, верска нетрпељивост и чиста мржња - твитовани, имате их посвуда на интернету. И, што је још горе, непрестано. Твитер је нездрав и зато што је брз, то је бујица. Отварање TweetDeck-а, омиљеног програма за Твитер код манијака као што сам и сам, а све због "апдејтовања" цвркутића у реалном времену, углавном личи на урон у плимски талас, силу која ће вас убрзо исцрпети и скоро натерати да одустанете од борбе да останете при здравом разуму.

Али, ако вам Твитер спада у опис посла, од зла не мож'те побећи. Или ипак можете. И то користећи технологију из праисторије интернета, древну, али и данас живу.

Не само Твитер, него све друштвене мреже данас личе на воду у плућима (ово је последњи пут да јадикујем, обећавам), па нас није баш мало што размишљамо о брисању налога или барем да тамо проводимо мање времена. Шта би била замена за те, да простите, алгоритамске доводе вести, newsfeeds друштвених мрежа? RSS!

RSS je породица веб формата који се користе за објављивање и праћење садржаја интернет страница које се често мењају, као што су новински наслови; такође, може садржати и слике, аудио и видео садржаје и друге типове датотека (више и на српском овде). И RSS је, опет ме извините на изражавању, timeline, али савладива поплава, тачније, доток брзине коју можете подесити, исто као што у доброј мери можете отклонити онај токсичан шум, бљузгу својстве(ниј)у друштвеним мрежама.

Овог месеца ће се навршити тачно двадесет година од настанка Real Simple Syndication-а (RSS), изумљеног у доба dot-com boom-а. RSS је преживео упркос "Гугловој" издаји, гашењу Гугл ридера. И не само што је преживео, него је живахнији него икада. Зашто? Зато што је, између осталог, здрава алтернатива праћењу вести и "вести" преко Твитера, Фејсбука...
Овлаш гледано, главна предност Твитера и сличног су најновије вести, информација одмах по догађају. Али ајд да се не лажемо: 99% посто времена, вест нам и не треба одмах, сместа. Зар није боље мало сачекати да неки професионалац обради вест, а не овако, "детаљно" са укупно 280 слова и знакова? Уосталом, има и портала који све што објаве истог тренутка стављају у RSS, па ћете за пола сата-сат сазнати шта се десило. Пратите "Гизмодо" и уверите се.

Дакле, предност RSS-а је у томе што имате осећај да је лаганица. А није. Само што уместо сировог меса добијате шницлу.

И нисам ја то открио. И не дижем руке од Твитера. Није ово блог за најбоља могућа решења, свет није црно-бео. Не препоручујем да се за "скидање" с друштвених мрежа повучете у манастир, иако идеја не звучи лоше. Напросто вам представљам алтернативни алат за нешто што после извесног времена и у неким случајевима, рецимо мом, представља претњу здравом разуму. Замисао slow web-а није нова. Али нема ничег лошег ни у хтењу "сместа вести". И ово је, као све друго што је, питање мере. А даје је RSS.

Процес преласка на RSS је једноставан. Прво изаберете RSS читач. Два мени омиљена су Feedly и NewsBlur, јер сам "јабучар" и волим iOS apps, али имате их и на другим системима.

Затим нађите фидове (feeds). За почетак, десетак највише, да бисте стекли осећај брзине дотока вести. Споро? Додајте још фидова. Биркајући. Уместо праћења десетина и десетина наслова и вести "Њујорк тајмса", одаберите фид са вестима само о техници и технологији, на пример.
Све је то лепо, али ја без Твитера не могу, рећи ћете. Ништа зато. RSS-у прво што и сам додам је фид за свој Nuzzel налог. И Назл је, као и RSS, древна и споровозна измишљотина. Али, и то не могу довољно истаћи, споро је понекад и за понеког добро. А Назл мотри на мој Твитер налог и прослеђује "најшерованије" вести у последњих неколико сати и дана - што је лаганица начин да прелетим преко свих "цвркутања" које пратим, без потребе да читам и оне које ће ми проредити и ово мало косе што ми остало.

Не вреди, преспоро. Јел? Онда нисте у тренду. Нови тренд је slow tech и, у оквиру њега, email newsletter. Што је, у ствари, маторо кол'ко и ћале вам и RSS. Али ето, cool је, чим тако каже "Њујорк тајмс".

С чим се слажем. Јер са имејл билтеном ћете избећи већину цвркутавих ужаса, а добити оно што и тамо ваља. Ако сте на Твитеру да бисте пратили одређену област - технику и технологију, кошарку, безбедност, моду, шта год - готово сигурно за њу имате и читања вредан имејл билтен, било од портала, било од блога, али у сваком случају мрзитеља Твитера.

За добијање имејл билтена можете урадити две ствари. Прва вам је већ позната. И не била, то су они јбни искачући прозори који вас, одмах чим отворите насловну страницу већине милих вам портала и блогова, позивају да се пријавите на електронску пошту са најновијим објавама бла, бла, бла. Друга, погледајте шта су и шта нуде новајлије Substack и Revue, можда ће и вама одговарати.

Међутим, такви смо какви смо и вероватно нећемо сасвим утећи друштвеним мрежама. Неко зато што му је пакао део посла, неко зато што по свом ћефу виси на интернету по вас дан. Но, успорити можемо. Без опасности да ишта пропустимо. 
https://gizmodo.com/

Напомена преводиоца: Фидли и Њус блур нису само јабучарске апликације него, и пре свега, веб-сервиси. Можете их користити на сваком систему и са сваким прегледачем.

Исто важи за Ино ридер, с тим што вам бугарски производ допушта да бесплатно користите више фидова, до 150, а издашнији је и у могућим начинима коришћења. Тако, ако не знате како се налази фид неког интернет гласила, рецимо "Озон прес"-а, све што треба да урадите је да копирате његову адресу и налепите је у поље за претраживање Ино ридера, RSS братко ће сам наћи и понудити два фида (довода): за вести и за коментаре.

Линуксашима, поготову онима неутољиве жеђи за вестима, предлажем да пробају два програма: QuiteRSS и Newsboat. Први је руски рад, графички програм са уграђеним прегледачем, довољно брз и са достатним варијантама коришћења - колико год хоћете извора. Мој избор је ипак Newsboat, јер се користи у терминалу и још је бржи. Ни за Њус боут нема ограничења броја фидова, али треба времена да их сами нађете и унесете у посебан фајл. Међутим, кад све средите, милина.

Имејл билтене не трошим, преспори су ми, а и не иду уз праћење преко 600 извора. То је за озбиљан и мудар свет коме је 20 -30 пробраних гласила доста, јер неће да га излуђује лавина дилетантске пропаганде типа напада на Шабића или канцеларију Малог Веља Обрадовића.

Невезано за чланак горе, предложићу вам следеће: ако сте Линуксаш и стало вам је до ширења Линукса у Чачку, допринесите.

Како? Овако:

Шољу Линукс Такс Чачанин можете купити у центру града код произвођача Срећковића (тел. 032/34-86-68 и 063/80-420-34) или на углу Немањине и Светозара Марковића код потисника ових редова (тел. 032 346 689). Цена је 500 дин за вееелику шољу.

Где и за шта ће ићи паре? Гро произвођачу, наравно, а 100 дин по шољи у наменска срества за плаћање аутора и преводилаца чланака о Линуксу.

Јер тих чланака ће сада бити потребно више, пошто ћете моћи да их читате само на блогу Линукс Такс Чачанин, а овде, на "Озону" још само један идуће недеље, када ћу рећи разлоге за такву (своју) одлуку.

Серијал “Линукс у Чачку” на “Озон прес”-у:  1, 23456789101112 , 13141516 171819202122232425, 26

Извор: Гизмодо
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано / Линукс Такс Чачанин, на Дебијан Линуксу

 
 

Шта амерички Срби треба да знају о новим правилима за путовање у државе ЕУ шенгенског подручја

Напомена преводиоца: Пред вама је чланак "Лајфхакера" и оригинални наслов је другачији, текст је намењен свим Американцима. Зашто сам га онда изабрао?

Трећина читалаца блога "Ћирилизовано" је из Северне Америке, претпостављам да и "Озон прес" прати велики број Чачана који су сада у САД и Канади, па сматрам да им појашњења предстојећих узуса америчким држављанима за пут у ЕУ могу бити од користи.

Без обзира што је чланак и пропагандистички - није шија него врат, није виза него путна дозвола, ерго, Европадија нас не понижава него зна да има и несташних Американаца, па да се мало боље припреми - вредницу, аутора чланка, можда искупљује то што је у кратком и циљаној публици доступном разумевању тексту, у виду хиперлинкова на одговарајућа места на интернету, понудила додатне информације за појединачне земље шенгенског подручја. Тако да Драгачевац из Чикага, на пример, кад дође у завичај, па онда намери да види и мало цивилизованог света осим коњокрадица и својих сељана, крене, преко мученог Чачка, за рецимо Беч, зна шта му треба за "европски пут".

Линуксаша што се тиче, да скренем пажњу на извор. Не толико због информативности чланака о Линуксу, којих тамо и нема много и могу бити од (техничке) користи једино Убунтурадији, већ због контекста, што "Животни хакер" уважава факат да је и Линукс саставни део пунијег живота. Од медија који је мејнстрим на интернету - неочекивано, али довољно.

Фотографија: Франциско Секо / АП Фото. Извор: EU will require travel registration for Americans starting in 2021 - Politico

Шта Американци треба да знају о новим правилима за путовање у државе ЕУ шенгенског подручја



Почев од 2021. године, Американци, као и држављани бројних других "безвизних" земаља, имаће нешто више посла пре пута у неке европске државе. Сада вам је, да уђете у Немачку, Француску, Шпанију...довољан пасош, али за нешто мање од две године мораћете да пре пута поднесете захтев. Ова промена политике уласка у те земље је најављена лане, али су детаљи познати тек од прошле недеље.

Ево шта треба знати:

На које се државе односи?

Дозвола за путовање биће потребна за улазак у све земље шенгенског подручја: Аустрију, Белгију, Чешку, Данску, Естонију, Финску, Француску, Немачку, Грчку, Мађарску, Исланд, Италију, Летонију, Лихтенштајн, Литванију, Луксембург, Малту, Холандију, Норвешку, Пољску, Португалију, Словачку, Словенију, Шпанију, Шведску и Швајцарску.

Је л' то виза?

Није. Иако су неки медији разглашавали да ће од 2021. за пут у Европу требати виза, то није тачно. Нећете морати да тражите визу, већ само да поднесете захтев Европском систему за путне информације и дозволе (European Travel Information and Authorization System - ETIAS) и платите малу накнаду.

Зашто нам Европљани траже путну дозволу?

Циљ овог програма је јачање система безбедносних провера особа које у ЕУ могу ући без визе.

Колико кошта?


Тачну цену аплицирања још увек не знамо, али сигурно неће бити супер скупа. По садашњим медијским извештајима, око седам долара.

Може ли се десити да дозвола буде ускраћена?

Европска комисија нас уверава да ће путна дозвола, у 95% случајева, бити одобрена "за неколико минута". Дакле, за већину Американаца, тек формалност, ништа због чега се треба бринути. Јер Европска комисија такође каже, да: "Нема потребе да се подноси захтев конзулату, јер се не узимају биометријски подаци и прикупља се далеко мање информација него за одобравање визе. Такође, процедура одобрења шенгенске визе по правилу траје до петнаест, а у неким случајевима и тридесет и шездесет дана.

Важење?

Једном одобрена, ваша ЕТИАС (ETIAS) путна дозвола ће важити три године и за неограничен број улазака у шенгенско подручје.

https://lifehacker.com

Серијал “Линукс у Чачку” на "Озон прес"-у:  1, 23456789101112 , 13141516 1718192021222324, 25

Аутор: Емили Прајс
Извор: What Americans Need to Know About the New Rules For Traveling to Europe
За Ћирилизовано, Линукс Такс Чачанин и Озон прес превео: Александар Јовановић, на Бунсен лабс Линуксу

Електронски надзор уз помоћ саме пучине


Кад би свака кућа и зграда у улици биле у систему надзора Ринг (Ring), њихове камере, збирно, давале би изузетно детаљну слику свакодневног јавног живота. Убацивањем програма за препознавање лица у уговореса месним и федералним безбедносним службама, “Амазон” битно оснажује могућности своје мреже за масовни надзор корисника које и иначе у стопу и непрестано прати, чак и кад нису прекршили закон. Кад буде потпуно уведена, ова технологија ће бити саставни део општег система надзора, али онај део чије је успостављање омогућио сам грађанин-конзумент, потрошач.
“Амазонов” надзорни систем Ринг доминира растућим тржиштем камера за видео надзор. Ринг, којег је “Амазон” купио априла прошле године, је систем кућних камера за видео надзор које раде на интегрисаној платформи друштвене мреже Нејборс. (Neighbors, тј. Суседи – прим.прев.). Нејборс корисницима омогућава да снимке “шерују” другим корисницима, полицији и другим безбедносним службама, тј. да извештавају о безбедносним проблемима, сумњивим странцима и активностима. Платформа обједињује корисничке извештаје и видео податке у мапе локалних активности и пописе за праћење. Сличне друштвене платформе на којима суседи могу пријавити сумњиве особе или активности, као што је Некст дор (NextDoor), озлоглашене су због расне пристрасности и профилисања – проблема који ће свакако погоршати склоност “Амазона” да особе аутоматски класификује као „сумњиве“, анализом испољених осећања и других биометријских података.
Недавна патентна пријава показује да ће Амазон интегрисати свој производ за препознавање лица Рекогнишн (Rekognition ) у Ринг, чиме ће истовремено прикупљати и анализирати масу биометријских података. Постоји озбиљна забринутост због интеграције програма за препознавања лица у наше дигитално окружење. Истраживачи, законодавци, правници и технолошке компаније су сложне у ставу да технологија за препознавања лица појачава пристрасност и масовни надзор и треба да буде ограничена строгим прописима. (Више на тему алгоритамске пристраности имате овде.)
Централизована друштвена мрежа приватних камера за препознавање лица проширује и поједностављује традиционалну инфраструктуру надзора тако што генерише више података који се лако могу претраживати. Стотине хиљада кућних камера за надзор дају огромне количине података, али обједињавање платформе за друштвено умрежавање и аналитике препознавања лица смањује проблем ирелевантних података. Платформа Нејборс омогућава корисницима и “Амазону” да идентификују и прикупљају релевантне податке, док Рекогнишн може да прочита и похрањене податке и живе визуалне “фидове” како би лоцирао и пратио појединце и групе људи.
Ова дистопијска инфраструктура није само материјална него и културална. Технологије надзора потрошача усађују надзор као основну дужност грађана. Осим што се трошкови и притисци физичке инфраструктуре пребацују са државе на потрошаче – стварајући нове путеве за надзор и прикупљање података а уз мање ограничења – ове технологије уводе надзор као друштвену и заједничку и личну обавезу и узрокују јавну подршку и прихваћање све продорнијег и инвазивнијег надзора .
Преоријентишући надзорни однос између појединца и државе ка надзору појединца над појединцем, систем Ринг фрагментише одговорност и лишава нас могућности да се одупремо и избегнемо прикупљање података. Постаје све теже одупрети се све већем и јединственијем надзорном апарату, јер га, и то здушно, стварају и “унапређују приватне компаније. Наше комшије имају право да надзиру и штите своју имовину, иако се ми томе можда противимо. Али свеприсутне и умрежене камере за надзор смањују слободу избора у начину на који појединци штите своју приватност, јер сада се сукобљавамо са ентитетом састављеним од појединачних “бизниса”, а не само са државом.
Кад би сваки “Амазонов” тзв. Prime member имао Ринг, полиција би имала приступ снимцима преко 95 милиона људи. Успешан пословни модел за Ринг захтева одбацивање разумних очекивања у погледу приватности у јавном животу и изазива страх због угрожавања уставом заштићених активности јер допушта владиним “партнерима” да стварају детаљну слику кретања – а тиме и живота – огромног броја припадника америчког друштва, грађана који не раде ништа друго до гледају своја посла.
Што безбедносним службама омогућава да нас надзиру систематичније и детаљније него икада.