понедељак, 05. октобар 2020.

Парадокс отвореног софтвера

 

 На друштвеним мрежама и у програмским заједницама често се инсинуира да постоји директна сразмера између количине новца датог за кодирање, квалитета урађеног и нивоа потражње.

Што рече Мелинда Варјан, најбољи код напишеш када би требало да радиш нешто друго. Као што писац најбоље ствара, рецимо роман за који можда нико неће платити ни цента, а не када смишља рекламне слогане за познату компанију, тако ће и програмери вероватно уложити више енергије у личне пројекте отвореног кода него током радног времена, док пишу део кода власничког софтвера компаније, све осећајући се глупо, досадно, бесмислено. Јер ако је компанија довољно велика, сва је прилика да ће читав пројекат бити отказан за шест месеци или ће га повући годину дана после громопуцателног покретања.

Отворени софтвер (open source) је нешто друго, то је артефакт, уношење у код нечега што заиста желиш да урадиш, онога што сматраш да софтвер треба да буде, или га ствараш из забаве и што те радује, или чак због беса што га осешаш док кодујеш. И желиш да цепа, да буде савршен, не можеш да спаваш ноћу ако има нека грешка коју не можеш да докучиш. Дакле, ако ти се корисник софтвера обраћа јер ти неки део кода није добар, а рад је да сарађује мада је врло захтеван, немој мислити да те злоставља јер те не плаћа. Не ради се о новцу. Можеш игнорисати грешке и занемарити његове притужбе, а можеш јер немате никакав купопродајни или корисничи уговор, али знај да ти критичар помаже, јер му је стало до истог што и теби: квалитета софтвера, значаја, савршенсти.

Право које имаш, али га по општем обичају не користиш, састоји се у томе да си једини који може да одлучује о дизајну софтвера што си га ти створио. Значи, имаш право да одбијеш захтев за повлачење или савет да следиш устаљену праксу, пошто сматраш да се понуђени допринос не уклапа у замишљено.

Али ако увидиш да ти се говори о стварној грешци, немој учинити још једну, правдајући је подлу стварју – парама. Јер, истина је да ти радиш то што радиш бесплатно, али он можда ризикује што на свом послу примењује оно што си ти написао. Обојици је стало до квалитета.

Напомене:

  1. Ако ствараш отворени софтвер а криво ти је због примедби корисника, да ли ти паде на памет да се исто догађа плаћеном, канцеларијском програмеру?
  2. Читалац Х. Н. ме запитала због чега овакав наслов. Парадокс се састоји у томе што је стваралац отвореног софтвера често вољнији да исправи код – што га написа за џабе – него плаћеник.

Аутор: Антирез

Извори: The open source paradox – и Линукс Такс Чачанин

Превод: Александар Јовановић / Линукс Такс Чачанин / Ћирилизовано, на Бунсен лабс Линуксу

 

Нема коментара:

Постави коментар