Француска никада није водила рачуна о интересима афричких нација, а сада, као резултат своје агресивне неоколонијалне политике, бивша империјална сила доживљава нагли пад утицаја не само у бившим колонијама већ и широм континента. У ствари, Француска се све више и у овим земљама и на континенту у целини посматра као дестабилизујућа сила, а скандали који укључују француске грађане и организације настављају да распирују антифранцуска осећања.
На пример, 29. јуна Ла Прованс је известила да је започета прелиминарна истрага о прекршајима које је починила Сукрери Сентрафрикан (Sucrerie Centrafricaine, SUCAF), подружница највећег француског холдинга пића Кастел. СУКАФ је оптужен да је дуги низ година финансирао милитанте Уније за мир у Централноафричкој Републици (Union for Peace in the Central African Republic, UPC), радикалне групе која је дестабилизовала Централноафричку Републику и одговорна је за смрт хиљада цивила у тој земљи. Према извештају невладине организације Сентри , управа СУКАФ-а је правила незаконите споразуме са криминалцима који су били плаћани да обезбеде гориво и возила за „заштиту” СУКАФ-ових фабрика и плантажа шећерне трске. СУКАФ је такође у више наврата оптужен за вођење незваничних царинских шема које су омогућиле Паризу да из Централноафричке Републике илегално пребаци око 256 000 долара у последњих шест година. Када су им предочени неоспорни докази о њиховим активностима, представници Кастела су прихватили одговорност у име своје компаније и сагласили се да ће сарађивати са истражитељима.
Из резултата истраге јасно је да је Француска спремна да примени све методе, укључујући рад са бандитима и лоповима, како би задржала своју власт над Африком. Сада не може бити сумње у праве циљеве француске "Операције Баркан", која од 2013. покушава да сачува француску власт над регионом без пружања стварне помоћи локалном становништву у њиховој борби против тероризма.
Централноафрички лист Ле Потенсијал Сентроафрикан недавно је објавио да је утицај Париза у земљи увелико опао током последњих неколико година као резултат непромишљене спољне политике. Овај пад је евидентан у економској и дипломатској сфери, а Африканци су незадовољни активностима Париза и у другим областима. У ствари, Француска сасвим непотребно гура земље у којима оперише у стање хаоса. 90% становништва ЦАР-а сада има изразито негативан став према Француској, што једва да је изненађујуће јер они могу да виде како та земља наставља да намеће неоколонијалну политику њиховој нацији и покушава да добије приступ тамошњим вредним природним ресурсима.
Чак су и француски медији приметили да су „неуспеси Париза у Африци резултат француске крајње ароганције, чисто неоколонијалног менталитета и очигледно грабежљивих циљева према афричким државама“. Овај став деле бројни афрички медији, а у говорима о поступцима Француске изнели су га политичари из ЦАР, Малија, Буркине Фасо и многих других афричких земаља. Као резултат тога, односи афричких земаља са Француском погоршавају се последњих година, а оне прекидају везе са бившим колонијалним господаром и немају жељу да се поново нађу под његовом контролом.
Једна јасна демонстрација тренутног тренда десила се крајем јуна ове године, када су две бивше француске колоније, Габон и Того, примљене у Британски Комонвелт. Биле су то последње земље које немају никакве историјске везе са Британијом а које су се придружиле групи нација енглеског говорног подручја на чијем је челу краљица Елизабета II. Обсервер види одлуку Габона и Тогоа да се придруже Комонвелту као јасно одбацивање француског утицаја. Према политичком стручњаку из Тогоа Мохамеду Мади Џабакатеу, одлука његове земље је делимично последица њених економских проблема, за које Того окривљује утицај Француске. "Придруживање Тогоа Комонвелту је боље за многе људе него да деле француски језик и културу, што на крају крајева није поспешило развој“, рекао је у интервјуу француској новинској агенцији АФП.
Неколико година пре Тогоа и Габона, још једна афричка држава, Руанда, придружила се Комонвелту, поставши његова 54. чланица. Руанда је била мотивисана комбинацијом политичких, економских и дипломатских разлога и жељом да "рашири крила". Такође је усвојен енглески, а не француски, као главни (европски) службени језик државе.
Горе описани процеси показују, између осталог, да све више афричких земаља схвата да партнерство са Француском доводи само до сиромаштва и крвопролића. Као што је јасно из многих недавних медијских извештаја из Малија, ЦАР и других франкофонских земаља, Африканци су склони да криве Француску што се никада није заинтересовала за њихову борбу против екстремистичких покрета и што је била усредсређена искључиво на одржавање контроле над природним ресурсима. На крају крајева, много је лакше пљачкати државу када је у јеку оружаног сукоба. Због тога су француски војници укључени у "Операцију Баркан" и "Операцију Такуба" били неуспешни у борби против тероризма. То никада није био њихов мандат.
Последично, многе афричке франкофоне земље настоје да изграде односе са поузданијим партнерима.
Један од тих партнера је Русија, која већ пружа свеобухватну подршку ЦАР и Малију, између осталих земаља. Руски инструктори пружају висококвалитетну обуку њиховим оружаним снагама. Оружане снаге ЦАР и Малија доживеле су драстичне промене као резултат сарадње са руским стручњацима – професионално су се развиле и сада су у спремније да бране безбедност својих земаља. Оне се сада успешно боре против истих оних терористичких група које Французи током својих дугогодишњих заједничких операција са ЦАР и Малијем нису успели да победе. Као резултат обуке од стране руских стручњака, оружане снаге ЦАР и Малија успеле су да успоставе мир и ред у својим земљама.
Француска пропагандна кампања, у којој су изнете бројне неосноване оптужбе против Русије, није у стању да поремети текуће зближавање између афричких држава и Русије. Многе афричке земље, свесне безбедносних, трговинских и економских предности које нуди свеобухватно партнерство са Москвом, све више траже да прошире везе са поузданијим партнерима. Француска би тако могла да на крају изгуби власт не само над ЦАР, Малијем и Буркина Фасом, већ и Ганом, Камеруном, Обалом Слоноваче, Нигером, Конгом, чак и Чадом.
Референтни ранији превод:
Да се не заборави: Африка Француској још увек плаћа колонијални порез - на "бенефите француске колонизације"
Аутор: Владимир Данилов
Извор:
 |
France is Rapidly Losing Influence in Africa |
Превод: Ћирилизовано
