Трагична смрт Кристофа де Маржерија, председника и извршног директора француске нафтне компаније "Тотал", догодила се у време када је Русији преко потребна подршка пријатеља из иностранства, посебно људи таквог реномеа. Узајамно поверење, поштовање партнера, жеља да се упозна култура земље с којом се послује да би се боље разумела - то су ствари које су увек биле основа за развој међународних односа. У свом чланку "Решавање кризе у Украјини, почетак и крај" објављеном у "Вашингтон посту", Хенри Кисинџер је рекао да разумевање руске историје и психологије никада није била "јача страна америчких креатора политике". Можда не само америчких политичара, већ и њихових колега из иностранства.
Запад брижно анкетира јавно мњење и начин на који оно еволуира у погледу међународних односа. Осећања се прате да би била усмерена на жељени начин. Узмите за пример Немачку. Службени Берлин стално гуди како је атлантска солидарност неопозива. Мало је немачких политичара који нису чланови организација као што су Атлантска иницијатива, непрофитна независна организација основана у Берлину 2004., Атлантски мост, водећа приватна непрофитна организација основана 1952. да промовише немачко-америчко разумевање и атлантизам, немачка Атлантска заједница, проамерички "труст мозгова" основан 1956, и Амерички савет за Немачку, приватна непрофитна организација за промовисање помирења и разумевања између Немаца и Американаца основана 1952. Ово су веома утицајне организације у којима банкари, привредници и страначки лидери (осим Леве партије) имају места у управним одборима. Неучествовање у њиховим активностима је нека врста непристојног понашања. На пример, Ангела Меркел је члан Атлантског моста.
Неколико генерација Немаца је васпитавано уз идеју да их је Америка ослободила од два тоталитарна режима - фашизма и комунизма. Без обзира на то, антиамериканизам је веома жив међу Немцима, иако у пригушеном облику. 57% становништва верује да Сједињене Америчке Државе нису партнер од поверења, исти број испитаника (57%) би желео да Немачка буде независна од Сједињених Америчких Држава. Различите анкете (ARD Deutschlandtrend и TNS) спроведене у јуну и јулу 2014. потврђују такав тренд.
Истовремено, у мају, 21% Немаца је веровало Русији као партнеру, док је подршка партнерству са Сједињеним Америчким Државама била већа - 38% (1). Раније је Русија уживала сличан ниво поверења - 38% - у јесен 2010. године, после чега је, у марту прошле године, индекс пао на најнижи ниво. Вреди напоменути да је индекс поверења испитаника у Русију почео да расте истовремено са све мањим поверењем у савезнике Немачке - САД, Велику Британију и Француску. Огромна већина Немаца (89%) је пре пола године била против изолације Русије, и од тада истраживања нису спровођена. Немачко јавно мњење је подељено по питању антируских санкција; присталице притиска на Русију су биле у малој већини (54%) почетком септембра, пре него што су уведене секторске санкције. Немачки политичари о томе отвореније говоре, док су немачки медији једногласни као да су под цензуром. Грегор Гизи, једна од водећих личности у Левој партији, пролетос је говорио у прилог повратка детанта (попуштања затегнутости - прим. прев.) и одбацивања идеја конфронтације у духу хладног рата. Његове примедбе је тешко наћи у медијима, као иглу у пласту сена. Уз то је поново оптужен за везе са источноемачком обавештајном службом Штази. Шта је остало од Штази ? Гомила папира да послужи за изналажење оптужи када је реч о грађанима бивше Источне Немачке ...
Немачке организације које подржавају добросуседске односе са Русијом нису упоредиве са проатлантским организацијама; оне нису толико бројне и испољавају много мање утицаја. На пример, Унија руске привреде у Немачкој (основана 2011. (њене активности још нису у центру пажње), Петербуршки дијалог и Форум Немачка - Русија. Позната ствар је да Немачка торпедира Петерсбуршки дијалог. Сесија јесте одржана у априлу, али је Немачка унаказила формат и суштину догађаја до непрепознатљивости: број учесника је сведен на 200 људи, разговори су трајали само два и по сата уместо два дана, колико обично трају. У октобру је спречено одржавање Форума ( Немачка га је одложила на неодређено време), пошто је неколико јавних организација (немачка Зелена партија заједно са Фондацијом Хајнрих Бел, Амнести интернешенел и Гринписом) послало писмо савезној влади с позивом на суспензију догађаја.
За Комитет за источноевропске економске односе са иностранством се обично сматра да је организација за лобирање развоја економских односа са Русијом. Верујем да је ова слика постала ствар прошлости. Неки лидери (на пример, Екард Кордес, председник Одбора за источноевропске економске односе ) јесу јавно говорили против антируских санкција. Али је др Рајнер Линднер, извршни директор Комитета и истовремено председник НВО Форум Немачка - Украјина (основан 1999), ватрени присталица казнених акција, недавно учествовао на Форуму о немачко-украјинској енергетској сарадњи одржаном у Харкову. Комитет за источноевропске економске односе је основан 1952. као заједничка организација водећих удружења која представљају немачку привреде ради развоја веза са земљама централне и источне Европе - земљама с којима Немачка није имала дипломатске односе у то време. Данас Комисија надгледа односе са 21 земљом, укључујући постсовјетске и балканске државе (овде се Република Косово рачуна као држава).
Нису организације те које успостављају основе за узајамно поверење између народа - стварају их људи. Ниво доприноса је различит; у неким случајевима далеко превазилази просек као у случају Кристофа де Маржерија. Први човек "Тотала" је у јулу у интервјуу Ројтерсу рекао да Европи није потребан Берлински зид. "Да ли ћемо изградити нови Берлински зид?", упитао је и додао: "Русија је партнер и ми не треба да губимо време штитећи се од суседа ... Оно на шта ми пазимо је да не будемо превише зависни од неке државе, било које. Не од Русије, која нас је спасла у више наврата." Пре тога, у јуну, француска компанија је понудила "Гаспрому" да поново покрене пројекат "Стокман". Тада су се Русија и Аустрија сложиле да оснују заједничко предузеће за изградњу аустријског крака гасовода Јужни ток. Споразум је за аустријски ОМВ (аустријско акционарско друштво "Österreichische Mineralölverwaltung") потписао главни извршни директор Герхард Ројс. Господин Ројс је поднео оставку пре времена, како је објављено 14. октобра, и тешко је отрести се утиска да је његов став о Јужном току узрок оставке. Истоветна превремена оставка Петра Териума, бившег извршног директора Извршног одбора RWE AG, изгледа као казна за његов покушај да прода подружницу RWE DEA руском инвеститору. Шеф "Сименса" не мора да страхује за своју будућност пошто је био довољно мудар да управу компанијиних енергетских јединица премести у Сједињене Америчке Државе. Руководство "Трансњефта" је укорило "Сименс због одлагања на одржавању радне опреме, што је необична ствар за Сиеменс. Шта је компанију натерало на одуговлачење ? Није ли то одлука да своје енергетске јединице измести у Сједињене Америчке Државе ? Хтели они то или не, шефови западних компанија морају да играју по правилима игре наметнутим од политичара, иначе би били натерани да тихо поднесу оставке, без много помпе и привлачења пажње јавности.
(1) Анкета је одржан 2-3 јуна, 2014: Eine Umfrage zur politischen Stimmung im Auftrag der ARD -Tagesthemen und der Tageszeitung DIE WELT. Berlin, Juni 2014. S. 9, 10, 11.
Аутор: Наталија Меден
Извор:
Natalia Meden - Christoph de Margerie: Europe Does Not Need Another Berlin Wall - Strategic Culture Foundation - on-line journal > Christoph de Margerie: Europe Does Not Need Another Berlin Wall > Strategic-Culture.org - Strategic Culture FoundationПревод:
Ћирилизовано за
The Saker Српски
