У Русији и ове године богојављенска купања у леденој води

Николина Тесла је за "Спутњик" написала диван чланак: Традиција јача од короне: У Русији и ове године богојављенска купања у леденој води /фото/

Ово је препорука да га прочитате, мада извору приступам са добрим груменом соли.

Али, како одолети оваквом избору и следу фотки:

© Sputnik / Алексей Даничев

 

Председник Русије Владимир Путин зарања у ледену воду на Богојављење прошле године

© Sputnik / Михаил Климентьев

 

Богојављенско купање у руском граду Чита

© Sputnik / Евгений Јепанчинцев

Приредио: А. Јовановић

Српско издање "Спутњика" у одбрани изборног лоповлука америчких демократа

 Овога пута, чланком

Трамп се свети демократама због истраге о „руском мешању“ - Спутњик Србија

 

Сасвим у складу с политиком руских "либерала", о чему сам више пута писао и током претходних избора, када је "Спутњик" редовно преносио пропагандистичка предвиђања да ће победити Хилари Клинтон.

Али сада ми се гади да, осим ове цртице, разматрам дволичност и Кремља и кремаљских пропагандистичких оруђа. Сетих се нешто ко је први признао Туђманову Неовисну, ко је здушно заступао иступање Црне Горе из Југославије, Месића код Путина...

Александар Јовановић

Четвртина Немаца заправо су имигранти

Биће потребно као референца за неке будуће преводе...

© AP Photo / Michael Sohn

Више од четвртине становника Немачке су имигранти или имају имигрантско порекло, показују службени подаци за 2019. годину који су данас објављени.

Око 21,2 милиона, или 26 одсто укупног становништва има имигрантско порекло према подацима за 2019. годину, саопштио је Федерални завод за статистику, преноси Танјуг.

То је повећање од 2,1 одсто у односу на годину пре, саопштио је Завод, пренео је АП.

Највећа појединачна група, око 13 процената свих људи који имају имигрантско порекло, пореклом су из Турске, или имају корене у тој земљи, саопштио је Федерални завод за статистику.

За њима следе људи који су пореклом или имају корене у Пољској и Русији.

Укупно 65 процената свих имиграната у Немачкој имају европске корене.
У Немачкој се за некога сматра да има имигрантску позадину ако му је бар један од родитеља рођен изван Немачке.

Око 11,1 милиона људи или 51 проценат са имигрантском позадином је рођен у Немачкој.

Још увек постоји велика разлика између броја имиграната који живе у западном и источном делу Немачке.

У Бремену на северозападу Немачке постоји највећи проценат популације која има имигратску позадину - 36,5 одсто, док у источној држави Турингији има само 7,8 одсто становника са имигрантким пореклом.


IИзвор: Спутњик

Поводом "Урнебесни скеч Топ листе надреалиста који је предвидео загађење"

Прво Спутњикова објава, потом коментар.

Урнебесни скеч Топ листе надреалиста који је предвидео загађење

 

Популарни „Надреалисти“ још једном су показали своје пророчке способности...

Топ листа надреалиста је још осамдесетих година прошлог века предвидела велике проблеме са загађењем ваздуха на Балкану.

Top lista nadrealista pic.twitter.com/27VcBbogWZ

— Bodljikava (@Bodljikava) January 15, 2020

Александар Јовановић / Ћирилизовано: 

И српско и међународно издање "Спутњика" пратим сваки дан. Искључиво преко РСС-а (RSS -  Really Simple Syndication), односно линуксашких програма за терминал, Њусбоут и Линкс (текстуални прегледач). Кад ме заинтересује како је прилог и визуелно урађен, у смислу фотографије и видеа, скокнем и на сајт. Али ретко, јер ми је мука од руско-српског рекламирања "друштвених мрежа" у власништву и под контролом коњокрадица и главосеча. (Потоњи су акционари свуда, па и тамо. Знам да су друштвене мреже вредан извор информација, али уметати их у сваки чланак је, најблаже речено, штетно.)

Само овај пут сам био стварно заинтересован. И у Чачку је загушљиво, а и они генијалци од Сарајлија...морам да видим.

Исплатило се. Чуди ме како објаву "Бодљикаве" осим "Спутњика" нико од оних стотињак српских веб-медија које пратим није пренео.

Отуд овај мали допринос.

Ајде, "Спутњик", чик објави...

Александар Јовановић: Вест испод је производња ТАСС-а, државне службе као што је и "Спутњик". Али док уредништво ТАСС-а изгледа памти и уважава Лењинов пропагандни наук да се после дванаест по власт повољних вести може објавити и једна критичка, српско (ја бих рекао да је ипак црногорско-као-српско) издање "Спутњика", Русију, увек и без изузетка, мала најсветлијим бојама.

То је пропагандизам, не пропаганда.

Што можда и није лоше, не би ваљало да шеста колона зна знање.

Хвала ТАСС-у на знаку, малом али охрабрујућем, да неко ипак увиђа да је борба против алавог ђилокшког либерализма - неопходна.


Руске компаније из војне индустрије "гладују" јер служе финансијским институцијама, каже заменик премијера

https://www.innoprom.com/en/

ЈЕКАТЕРИНБУРГ, 8. јул / ТАСС /. Руске компаније из сектора војне индустрије присиљене су на ограничен буџет због великог терета дуга, изјавио је потпредседник владе Јуриј Борисов на Међународној индустријској изложби "Инопром" у понедељак:

„Индустријски сектор наменске производње гладује јер робује финансијским институцијама које не производе ништа и требало би да служе само осигуравању управљања производним процесом и стварању производа. Али оне (финансијске институције) остварују профит вишеструко већи од зараде произвођача...Више пута смо од председника тражили да среди кредитни портфолио. Могу се користити различити механизми."

Кредитни портфолио одбрамбених извођача тренутно је преко два трилиона рубаља (31,3 милијарде долара), такође је саопштио заменик премијера.

Борисов је изразио наду да ће се наредни састанак комисије за одбрану у септембру 2019. године фокусирати на питање кредитирања компанија из сектора војне индустрије.

Међународна индустријска изложба "Инопром" одржава се у руском Јекатеринбургу од 8. до 11. јула. Тема јој је дигитална производња. Партнер "Инопром-2019" је Турска, а Министарство за индустрију и трговину и управа Свердловске области су организатори изложбе. ТАСС је генерални информативни партнер и оператер прес центра.


Извор: ТАСС
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Дебијан Линуксу

Кад Рускиња пилотира (ВИДЕО)

Чули сте за Светлану Капањину?

Капанина, Светлана Владимировна / Svetlana Kapanina - Wikipedia

Ја сам је први пут видео овде...




А данас, на овдашњем издању "Спутњика", прочитах у "Омаж руских пилота Капетану Марвел (видео)" да је руска јунакиња учествовала у рекламирању још једног кинематографског израза америчког саморазумевања да су нација изнад свих од кад је света и века.

Тужно.

Без обзира на мајсторски урађен видео у прилогу...





Зашто нема руског филма о Светлани Капањиној?

Знам ја да њен спорт кошта ђаво и по и да се тај новац однекуд мора наћи, али овако...Саучествовати у америчкој пропаганди је - шта?

Комесарка "Спутњика" може да каже, на пример, да је ово суптилна пропаганда, да је показано да су Рускиње (и Русија) у стварном животу оно за шта се Американке (и САД) издају да су на филму, но опет остаје чињеница: Руси су опет гланцали најсветлије оружје коњокрадица, филм.

Мада умеју и као што треба, овако:

Troops and tutus: Russian soldiers and ballerinas pose for 'surreal' Women's Day shoot — RT Russia News

Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Парот ОС-у

Како Руси и коњокрадице пропагирају своју политику спрам Венецуеле у српским медијима

Начина и средстава је више, ово је само пример. И у случају "Спутњика" и "Недељника" политику страних сила пропагирају за то плаћени Срби. С тим што то код мајстора које су браћа ангажовала код мене, у прегледачу Фајерфокс, што значи код стотине хиљада људи, изгледа овако

ВЕСТИ: Куба и Никарагва нове мете Вашингтона (вести) - Спутњик Србија

, док долари купују - што због показаног занатског умећа вреди пренети у целини, и то на латиници јер нам и она нешто говори - "урадак" што га имате испод.

Резултат? Рекао бих - поразан за Русе. Тиме и за нас Србе који на Русију гледамо као на једину државу од које Србија може очекивати некакву помоћ ако и када буде кренула у ослобођење од окупације и окупатора.

Još je Kastro gajio guju u nedrima: Zašto je istorija Venecuele obeležena ratovima, prevratima i sukobima

Današnja Venecuela je klasičan primer petrodržave koja pati od tzv. holandske bolesti

Piše Željko Pantelić, dopisnik Nedeljnika iz Rima

 

Foto: Profimedia

Venecuelu je, u par reči, pogodila tzv. holandska bolest u momentu dok se bori sa Čavezovim duhom. Reč je o pojmu koji je 1977. godine lansirao londonski list Ekonomist objašnjavajući negativnu vezu između pronalaska nalazišta gasa u oblasti Groningena, tokom šezdesetih godina prošlog veka, i pada industrijske proizvodnje i razvoja uslužnog sektora u Holandiji. Kroz istoriju, čak i mnogo pre holandskog slučaja, imali smo primere zemalja koje su zbog velikog bogatstva prirodnim resursima kasnile u industrijskom razvoju, dok je uslužni sektor bio izložen privatnim interesima a moral čitave nacije korumpiran lenjošću ili uravnilovkom.

U venecuelanskom slučaju lebde i otežavajuće okolnosti. Pored katastrofalnih grešaka u vođenju ekonomije i raspolaganju profitima od eksploatacije nafte, tu je ideološka i kleptokratska komponenta pomešana sa upotrebom nasilja i represije osnovnih ljudskih sloboda i prava građana. Na sve to se nadovezala i geostrateško-interesna partija Kine, Rusije, i u manjoj meri Turske s jedne i SAD sa druge strane. Preko leđa 27 miliona Venecuelanaca koji su dovedeni, bukvalno, do prosjačkog štapa, Rusi žele da zadrže značajnog saveznika u geostrateškoj borbi sa SAD i povrate nekoliko milijardi dolara koje su pozajmili Čavezu, a Kinezi štite svojih 60 i kusur milijardi dolara u zajmovima i investicijama u naftna polja u Venecueli. Turci za hranu i druge osnovne potrepštine, u visini od 4,5 milijardi dolara eksploatišu rudnike zlata u Venecueli.

Venecuela je klasičan primer petrodržave koja pati od tzv. holandske bolesti. Dok je cena nafte bila preko 100 evra po barelu, dok je Čavez imao šta da nacionalizuje, odnosno otme od pravnih vlasnika, dok negativna selekcija nije uzela maha i dok poslednji inženjeri, obrazovani i sposobni nisu izgubili nadu i napustili državne firme i otišli u inostranstvo, dok su Kinezi i Rusi izdašno pozajmljivali ili finansirali projekte vlasti u Karakasu, kaudiljova barka se održavala na vodi.

"Kroz istoriju smo imali primere zemalja koje su zbog velikog bogatstva prirodnim resursima kasnile u industrijskom razvoju, dok je uslužni sektor bio izložen privatnim interesima a moral čitave nacije korumpiran lenjošću ili uravnilovkom"

Venecuelanski paradoks najbolje predstavlja opijenost Uga Čaveza Simonom Bolivarom i (zlo)upotreba "oca nacije" u propagandne svrhe "čavizma". Jedina dodirna tačka Bolivara, zvanog Oslobodilac (Libertador) i Čaveza je da nisu odrastali uz roditelje: Bolivaru su umrli dok je bio mlad, a Čavezovi su bili toliko siromašni da su morali da ga ostave kod babe. Libertador je bio aristokrata, rođen u španskoj porodici poreklom iz Baskije, socijalistički kaudiljo je bio melez, sa precima sa afričkog kontinenta, Indijanaca starosedelaca i kreola. Bolivar je bio globalista i mason, a Čavez antiglobalista i smrtni neprijatelj masonerije. Bolivar se inspirisao idealima i idejama Francuske i Američke revolucije, Čavez je inspiraciju crpao iz Oktobarske revolucije. Bolivar se družio sa Napoleonom i odrekao se prijateljstva sa njim kada se ovaj proglasio za cara i izdao ideje građanske revolucije, Čavez je prijateljevao sa Fidelom Kastrom i nije ga se nikada odrekao. Bolivar je uspeo da ujedini okolne zemlje u kojim se govorio španski u Veliku Kolumbiju, Čavezov san da postane novi ujedinitelj nikada nije imao ni mrvicu šanse da se realizuje.
Čitava istorija Venecuele, od proglašenja nezavisnosti 1811. godine, protkana je krizama, sukobima, prevratima, građanskim ratovima, vojnim pučevima, diktaturama i "kaudiljima" (diktatori koji objedinjuju ulogu predsednika države i komandanta vojske). Posle neslavnog kraja Velike Kolumbije (u koju je Venecuela ušla 1819. godine) i smrti Simona Bolivara, Venecuela je proglasila ponovo nezavisnost 1830. godine. Na vlasti su se smenjivali tzv. konzervativci i još takozvaniji liberali pošto su se razlikovali po odnosu prema federalizmu, a ne po stilu vladanja: i jedni i drugi su koristili diktatorske metode. Može se reći da su Hose Antonio Paez, braća Monagas i Antonio Guzman Blanko bili u dobroj meri glavni arbitri venecuelanske stvarnosti u 19. veku. Oružani sukobi su bili kao godišnja doba, promenljiva, ali neizbežna. Građanski rat od 1858. do 1863. godine bio je prilično surov i krvav.

Na prelazu između dva stoleća, s osvajanjem vlasti, uz pomoć privatne vojske, Ćiprijana Kastra počinje najmračniji period u istoriji Venecuele, do pojave Madura. Kastro osim što je vodio raskalašan život koji ga je koštao i sifilisa, vladao je kao srednjovekovni despot na unutrašnjem planu a na međunarodnom se ponašao kao piroman. Ironijom sudbine, za razliku od Čaveza i Madura, Kastro se uzdao da će u sukobu sa evropskim silama (Venecuelanska kriza), tadašnji američki predsednik Teodor Ruzvelt primeniti "Doktrinu Monro" i stati na njegovu stranu. Njegovo lukavstvo nije prošlo, Ruzvelt ga nije uzeo u zaštitu ali je napravio čuveni "Ruzveltov korolar" koji je dopunio Monroovu doktrinu.

"Od kraja Drugog svetskog rata do početka osamdesetih, Venecuela je prošla kroz svoj najbolji period. Tada je bila najbogatija i najavangardnija država Latinske Amerike, u koju su dolazili u masama migranti iz Španije, Italije, Portugalije i drugih evropskih država. Tokom sedamdesetih, profesori i nastavnici u Venecueli su zarađivali više od njihovih kolega u Zapadnoj Nemačkoj ili Francuskoj."

Slučaj je hteo da Kastro "gaji guju u svojim nedrima", odnosno Huana Vinsentea Gomeza, političkog pradedu Uga Čaveza i Madura. Gomez je bio polupismeni stočar koji je postao u mladosti prijatelj Kastra i ušao je u njegovu privatnu armiju s kojom je izveden puč 1899. godine. Dodatno poverenje Kastra je stekao odanošću i efikasnim gušenjem pobuna u Venecueli tokom krize sa evropskim silama (Velikom Britanijom, Nemačkom i Italijom). Međutim, kada je Ćiprijano Kastro otišao u Pariz 1908. godine da se leči od sifilisa, Gomez je iskoristio priliku da se reši svog ktitora, i uz pomoć Vašingtona je uspostavio nepotističku tiraniju. I pored toga što se nije ženio, Gomez je imao na desetine vanbračne dece, pojedini izvori govore čak i preko 100, i sve ih je postavljao na krucijalna mesta u državnom aparatu. Gomez je imao sreću i da u prvim godinama njegove diktature budu otkrivena naftna nalazišta ispod jezera Marakaibo. Novac od eksploatacije nafte upotrebio je za izgradnju infrastrukture u Venecueli i za lično bogaćenje. Prezirao je demokratiju i bio je prvi venecuelanski "kaudiljo" koji je formirao tajnu policiju za obračun sa političkim neprijateljima. Od Gomeza je Čavez preuzeo opasku da bi mu trebao ceo životni vek da završi svoju političku misiju.

Gomezovi generali Kontreras i Angarita vladali su Venecuelom do vojnog puča 1945. godine koji je inspirisala stranka Demokratske akcije, predvođena jednom od retkih pozitivnih političkih figura u dvovekovnoj istoriji Venecuele, Romulom Betankurom. U dva mandata, prekinuta prevratom i vojnom huntom, Betankur će proizvesti dva ustava sa demokratskom i reformskom matricom koji će omogućiti Venecueli da inkasira polovinu prihoda od eksploatacije "crnog zlata".

Od kraja Drugog svetskog rata do početka osamdesetih, izuzev šestogodišnje vojne hunte, tokom pedesetih godina prošlog veka, Venecuela je prošla kroz svoj najbolji period. Tada je bila najbogatija i najavangardnija država Latinske Amerike, u koju su dolazili u masama migranti iz Španije, Italije, Portugalije i drugih evropskih država. Tokom sedamdesetih godina prethodnog stoleća, primera radi, profesori i nastavnici u Venecueli su zarađivali više od njihovih kolega u Zapadnoj Nemačkoj ili Francuskoj.

Aktuelna kriza koja ovih nedelja doživljava svoju kulminaciju vuče korene iz osamdesetih godina prošlog veka. Socijalhrišćanske vlade predsednika Erere Kempinsa i Demokratske akcije Haimea Lusinčija nisu imale adekvatne odgovore na ekonomske izazove. Kao spasilac otadžbine, krajem osamdesetih, na vlast se vraća Karlos Andres Perez, za čijeg je prvog mandata, od 1974. do 1979. godine, Venecuela živela svoje zlatne godine. Zahvaljujući visokoj ceni nafte, južnoameričku državu su prozvali "Saudijska Venecuela" a Karakas je apostrofiran kao "Pariz Latinske Amerike". Međutim, drugi mandat Pereza obeležen je masovnim protestima protiv njegovih ekonomskih reformi, inspirisanih ekstremnim ekonomskim liberalizmom. "Karakaso", kako su nazvane demonstracije, koštao je života nekoliko hiljada ljudi i Perezov režim ga je ugušio u krvi uz prekomernu upotrebu policije i vojske.

Tokom Perezovog mandata na scenu stupa Ugo Čavez. Kao tinejdžer je ušao u venecuelansku vojsku gde je bio zadojen idejama tzv. bolivarizma. Osniva Bolivarski pokret (Movimento Bolivariano) 1983. godine. Pokret se brzo širi u vojnim strukturama, što Čaveza, tek promovisanog u čin pukovnika 1991. godine, navodi da organizuje puč protiv režima predsednika Pereza. Paradoksalno, propali prevrat je otvorio vrata za svetlosno brzi uspon političke karijere Čaveza i još brži zalazak Perezove karijere. Godinu dana posle neuspelog puča Perez je suspendovan pa smenjen zbog pronevere, a Venecuelanci počinju sve masovnije da traže na ulicama oslobađanje pukovnika Čaveza.

Pod pritiskom javnosti Čavez se vraća na slobodu i kreće u nezaustavljiv pohod na vlast. Koristeći veliku popularnost među najsiromašnijim slojem stanovništva, Čavez osniva novu stranku Pokret peta republika i 1998. godine pobeđuje na predsedničkim izborima sa 56,2 odsto glasova. Iza pobede sledi prvi klasični populistički potez: organizuje referendum na kojem traži od glasača da mu daju dozvolu da promeni ustav. Naravno, nije reč o političkoj galantnosti Čaveza već o želji da demonstrira svojim protivnicima koliko veliku podršku uživa u biračkom telu: preko 80 odsto izašlih na biračka mesta glasalo je "za".

U istoriji Venecuele, pogotovo od početka 20. veka, kada je postala petrodržava, jaz između, uslovno rečeno, belih Venecuelanaca i ostalih je rastao iz godine u godinu. Široke narodne mase čiji su preci bili melezi, mulati, indiosi, crnci sa afričkog kontinenta, bili su bukvalno marginalizovani i svedeni na građane drugog, čak trećeg reda koji nisu imali pristup obrazovanju, medicinskoj zaštiti i nezi, socijalnoj pomoći, državnim poslovima, mogućnosti da u životu napreduju. Sam Čavez nije mogao da pohađa jedno vreme osnovnu školu jer nije imao adekvatnu obuću. Jedini način za, kakvu-takvu, emancipaciju "ne-belaca" bila je vojna karijera.

Kaudiljo je imao sreću da sa početkom predsedničkog mandata koincidira vrtoglavi rast cene nafte. Usledila je nacionalizacija svih kompanija koje su eksploatisale prirodna bogatstva uprkos potpisanim ugovorima i koncesijama. Novac od izvoza nafte mu je omogućio finansiranje masovne akcije opismenjavanja Venecuelanaca, stvaranje sanitarne mreže koja je garantovala besplatnu medicinsku zaštitu za više od dve trećine stanovnika koji nisu imali od čega da plate čak ni lekara opšte prakse. Polovini stanovništva, koja je bila hronično neuhranjena, omogućeno je da po simboličnim cenama plaća dnevne obroke, dok je svaki 15. Venecuelanac imao kompletno gratis hranu.

"Čavezov režim je smanjio drastično smrtnost novorođenčadi, približavajući ga evropskim standardima, smanjena je nezaposlenost, pokrenuti su javni radovi uključujući i izgradnju stanova za najsiromašnije slojeve društva, škola, vrtića, jaslica. U roku od nekoliko godina smanjena je drastično razlika između dobrostojećih i siromašnih, a procenat osoba koje su živele ispod praga siromaštva sveden je na jednocifren broj. Takođe, Čavezova politika je skinula sa margine Venecuelance afričkog porekla i žene. Zbog tih rezultata Čavez je stekao ugled i kod pojedinih evropskih levičara i dela tzv. progresivne inteligencije."

Pored svetle strane Čavezovog režima postojala je i ona tamna. Kaudiljo je odlično manipulisao listom prioriteta većine Venecuelanaca. Za razliku od liberalnih demokratija, sa razvijenom i jakom građanskom svešću, u Venecueli su socijalna prava i pogodnosti daleko značajnija od građanskih sloboda, ljudskih prava, slobode medija, demokratije, pravne države, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. Dakle, samo na prvi pogled je paradoksalno da je u Venecueli viđen drastičan raskorak između građanskih i ljudskih prava s jedne strane i socijalnih s druge. Problem je što je Čavez nastavio sa politikom življenja od naftne rente, na kojoj se temeljila venecuelanska ekonomija kroz čitav 20. vek.

Čavezov režim je bio duboko kleptokratski, korumpiran do srži, ideološki zadrt, sprovodio je negativnu i klasno osvetoljubivu selekciju, u kojoj su vernost kaudilju i ideološko opredeljenje bili važniji od kompetentnosti i meritokratije. Sa Čavezom na vlasti Venecuela je iz jedne krajnosti otišla u drugu: od ekstremnog neoliberizma i divljeg kapitalizma stiglo se do centralizovanog upravljanja ekonomijom.

Čavezov režim je smanjio drastično smrtnost novorođenčadi, približavajući ga evropskim standardima, smanjena je nezaposlenost, pokrenuti su javni radovi uključujući i izgradnju stanova za najsiromašnije slojeve društva, škola, vrtića, jaslica. U roku od nekoliko godina smanjena je drastično razlika između dobrostojećih i siromašnih. Njegova politika je skinula sa margine Venecuelance afričkog porekla i žene

Poput svojih prethodnika, Čavez nije shvatio da je neophodno investirati deo novca od eksploatacije naftnih izvora i drugih primarnih materija, u razvoj različitih industrijskih grana i poljoprivrede. Venecuela sve uvozi, uključujući i toalet papir. Diverzifikacija je nužna da bi se smanjila zavisnost venecuelanske ekonomije i sudbina društva od kretanja cene nafte na tržištu. Opijen ogromnim profitima od prodaje nafte zahvaljujući visokoj ceni "crnog zlata" u prvim godinama svog mandata, Čavez je umesto finansiranja modernizacije nacionalne naftne industrije i razvoja profitabilnih grana ekonomije prilagođenih prirodnim i ljudskim resursima Venecuele, prerastao u političkog megalomana, sa pečatom Fidela Kastra, koji je umislio da može da menja svet i da postane Simon Bolivar 21. veka.

Čavez je sa novcem od prodaje nafte, između ostalog, finansirao projekat "Petrocaribe" i "Alba" čiji je cilj bio da okupi na "antiameričkoj" platformi zemlje Latinske Amerike i Kariba. Za taj projekat je dobio i podršku Kine koja je pozajmila velike sume novca Venecueli, Rusije koja je investirala nekoliko milijardi dolara, i Irana koji podržava svaku inicijativu uperenu protiv SAD.

Drastičan pad cene nafte, smrt Čaveza, zastarela tehnologija eksploatacije izvora "crnog zlata", rafinerije koje nisu u stanju da prerađuju naftu sa velikim udelom sumpora, nedostatak kvalifikovane radne snage i transportne mreže, razlozi su što je Venecuela više nego prepolovila dnevnu proizvodnju nafte, od tri miliona barela na oko milion i dvesta hiljada, sa tendencijom da padne ispod jednog miliona. Kada tome dodamo da svoje dugove prema Kini i Rusiji plaća izvozom nafte, da ostatak nafte mora da pošalje u SAD na preradu pošto venecuelanske rafinerije nemaju tehnologiju da "pročiste" naftu sa sumporom, kao i da se 95 odsto budžeta Venecuele puni od prodaje nafte, postaje jasno zašto je preko tri miliona Venecuelanaca pobeglo a dobar deo onih koji su ostali je doveden na rub gladi, bez lekova, bez struje, a u poslednjih par nedelja je počeo i benzin da nedostaje. U zemlji u kojoj se nalazi petina planetarnih rezervi nafte čeka se u redovima da se natoči benzin: kad stigne i ako stigne.

Čavez je konsenzus gradio na izdašnim socijalnim programima koji su emancipovali marginalizovanu dvotrećinsku većinu Venecuelanaca koja je živela do početka ovog veka na ivici ili ispod praga siromaštva. Koristeći se starim receptom italijanskog ogranka borbonske kraljevske familije da se vlada sa tri F (forca-farina-feste -- vešala, brašno i proslave -- ili što bismo mi rekli: hleba, igara i krvi) Čavez je, uz manje trzavice, održavao vlast.

Kaudiljov naslednik Maduro, osim što je imao nesreću da vlada u periodu kada je cena nafte drastično pala, ima i peh da nema vojni bekgraund. Za razliku od Čaveza, koji je imao briljantnu vojnu karijeru, Maduro je bio vozač autobusa i sindikalista. Taj nedostatak Maduro je nadoknadio slušajući svoje kubanske savetnike, koje je nasledio od Čaveza, da sve profitabilne poslove, od legalnih poput trgovine deficitarnim proizvodima, do ilegalnih -- šverc i prodaja narkotika, poveri vrhušci represivnog aparata. Nije reč samo o regularnoj vojsci koja raspolaže sa preko 60.000 vojnika koliko o Nacionalnoj gardi koja kontroliše granice i Nacionalnom bolivarskoj miliciji sa preko 150.000.000 ljudi pod oružjem.

Madurova vlast se bazira na činjenici da ga je Čavez rukopoložio kao svog naslednika. Prilično veliki broj Venecuelanaca je i dalje za Madura zato što ga je Čavez nominovao. S druge strane, ne treba zanemariti ni one kojima se Maduro ne sviđa ali iz inata, ideološkog stava ili antipatije ne mogu da glasaju za kandidata desnice koji je u njihovim očima oličenje neoliberalne kapitalističke nemani. Istovremeno, Kubanci kontrolišu administrativno-vojni aparat, a oni znaju kako se ostaje na vlasti u izolaciji i bedi. Kinezi i Rusi, i pomalo Turci, stavili su ruke na prirodne resurse Venecuele.

Na kraju će ovu partiju odlučiti broj onih koji shvate u jednom momentu da ako Venecuela već mora da bude nečija marioneta, onda je bolje da bude marioneta Sjedinjenih Država nego Kube, Rusije i Kine. Ne među građanima, nego među vojnicima i paramilitarnim snagama. - Još je Kastro gajio guju u nedrima: Zašto je istorija Venecuele obeležena ratovima, prevratima i sukobima - Nedeljnik


Приредио: Александар Јовановић / Ћирилизовано, Линукс Такс Чачанин, на Бунсен лабс Линуксу

"Спутњик" уводи "босанску" нацију у Српске земље: "Босанац опет блокира „Фолксваген“, Немци очајни"

Прво "Спутњиково" недело, затим вест "Индикатора" која демантује да су "Немци очајни", на крају коментар.

Босанац опет блокира „Фолксваген“, Немци очајни

 

© AP Photo / Michael Sohn

Компанија произвођача ауто-делова из БиХ немачком диву аутомобилске индустрије „Фолксвагену“ повећала је цену чак 1.000 одсто.

Босански произвођач могао би по други пут да заустави траке немачког „Фолксвагена“, извештава босански портал „Индикатор“.

У спору између две компаније који траје од 2016. године, „Превент група“ је, према писању магазина „Менаџер“, ставила немачког аутомобилског дива пред ново искушење повећањем цене уговора о набавци за 1.000 одсто.

Убрзо након што је „Превент“ преузео филијалу за аутомобилску индустрију Ноје Халберг Гус (НХГ) са седиштем у Сарбрикену, ова компанија испоставила је својим клијентима нове цене: уместо 90 милиона евра, колико је раније договорено, НХГ тражи 900 милиона евра за уговор о снабдевању, наводи магазин.

Немачки медији пишу како је то опасно за „Фолксваген“ и како би могло још једном да заустави производњу у тој компанији.


Извор: Спутњик

Sukob Preventa i njemačkog giganta: VW dobio bitku na sudu u Dortmundu

 

Volkswagen je dobio pravnu bitku u sporu protiv Prevent grupe. U srijedu, Okružni sud u Dortmundu odbio je zabranu u sporu između VW-a i njegovog dobavljača TWB.

Automobilskom gigantu sa sjedištem u Volfsburgu prestao je ugovor s tvrtkom iz Hagena, a TWB to nije htio prihvatiti. TWB, kao i mnogi drugi dobavljači, pripada Prevent grupaciji.

Iza pravnih prepucavanja leži borba za prevlast u automobilskoj industriji, koja traje više od dvije godine.

Trenutno više od TWB-a zabrinjava Neue Halberg Guss (NHG) u Saarbrikkenu oko kojeg bjesni borba.

VW je otkazao Preventu ugovore o nabavi robe koji su trebali trajati dugi niz godina, nakon čega je NHG masivno povećao cijene za svoje dijelove, o čemu smo juče izvijestili.

Oko 2.000 zaposlenika NHG-a, međutim, strahuje da bi moglo izgubiti posao zbog ovog spora. "Postoji velika neizvjesnost među osobljem Neue Halberg Gussa", kaže Patrick Selzer iz IG Metall Saarbrikken, prenosi WELT.

"Vidimo sličnosti u ovom sporu sa sukobom između VW-a i ES Gussa". ES Guss je bila jedna od tvrtki koje su u 2016. godini zaustavile trake Volkswagena. U međuvremenu, došlo je do redukcije posla i skraćenja radnih sati, jer je VW prekinuo saradnju.

Ministarstvo ekonomskih veza Saarlanda pokušalo je posredovati između VW i Preventa. Drugi susret je navodno jednostrano otkazao Prevent, prema informacijama WELT-a.

Ministarstvo je samo potvrdilo da su i dalje dostupni kao posrednici, ali trenutno nisu planirani daljnji sastanci.

Извор: Индикатор


Александар Јовановић / Ћирилизовано:

Прво, у Републици Босни и Херцеговини живе Срби, Хрвати (ватиканизовани Срби) и Бошњаци (новокомпоновани назив за исламизоване Србе). Нема никаквих јебених "Босанаца".

Друго, Немци, такође добрим делом германизовани Срби, уопште нису очајни, јер за то немају разлога пошто је "Босанац" изгубио на суду и вероватно ће бити добрано кажњен што је покушао да и он уцењује "Фолксваген", који није само компанија, већ и један од симбола немачке државе и немачке ефикасности. Другим речима, да парафразирам латинску изреку, што је допуштено Шваби није допуштено Турету.

Треће, шта нам говори то што се спутњиклук чак није потрудио ни да наведе име "Босанца" (ко је Нијаз Хастор имате овде)?

Да су Руси пробрали дилетантлук да им води ударно пропагандно средство у Србији, дилетантлук што не зна ни за основна новинарска питања (шта, где, кад, ко, како, зашто)? Или је то било неважно, битно је увести "Босанац" у српски речник (политички коректан, је ли, чим Руси тако кажу).

Руска медијска шеста колона није баш дилетантска. И на српском издању "Спутњика" има изузетно вредних чланака и емисија, продукције мајсторског квалитета. Али и радова незналачких и злонамерних, било да су састављени са умећем или су дудук-посла.

На сву срећу, "Босанац опет блокира „Фолксваген“, Немци очајни" је тако блентаво склепано чланче да је злонамерност творца му очигледна.

Босанска наднационалност је замисао окупатора. Али окупатори Србије и Српских земаља су "партнери" кремаљских неолибералоидних ђилкоша, а ови су хранитељи спутњиковске и ине пропагандистичке сирочади, па...вежи коња где ти газда каже.

И тако ћемо, док и Србија не прође као и Нова Сербиа и Малорусија, морати да трпимо објективно информисање руске браће.

Не бих даље. Знам колико нам је свима потребно да верујемо да је бар неко уз нас. Али нисмо нојеви и...присетите се овог случаја следећи пут кад видите Додика или плачипичку и Путина заједно.


Претходно: 76 чланака под ознаком "Спутњик", а међу новијим нарочито Кад Рус повери олошу да му води пропаганду...Спутњик (преносећи чланак Вијести): "Храброст или лудост? Црногорци хтели дa нападну Американце".

-

-

-

Поводом Спутњикове вести "Пољска даје две милијарде долара за америчку базу"

Прво умножи / налепи "Спутњиковог" чланка, а онда допуна и коментар.

Пољска даје две милијарде долара за америчку базу

© AFP 2018 / KHALIL MAZRAAWI

Варшава је спремна да плати две милијарде долара за изградњу сталне војне базе САД на пољској територији, наводи лист Онет, позивајући се на документа Министарства одбране Пољске.

Спутњик покреће акцију подршке руском новинару у Украјини (и једна најава)

Спутњик покреће акцију подршке руском новинару у Украјини

 

© Sputnik / Владимир Трефилов. Страница Кирила Вишинског на Фејсбуку је овде.

 

Агенција МИА „Русија севодња“ на друштвеним мрежама покреће хаштаг #TruthNotTreason као знак подршке Кирилу Вишинском, руководиоцу портала РИА Новости Украјина, који је ухапшен 15. маја и кога је Кијев осумњичио за издају државе.

Пропаганда и пропагандизам: "Западњачки" Данас и "руски" Спутњик? Да л' је баш тако?

Александар Јовановић / Ћирилизовано:

Синоћњој репризи је претходила премијера из 2012. године: Bibi Boom: Netanyahu's UN Bomb Cartoon Triggers Internet Mockery [SLIDESHOW]

Ко о Нетањахуовој оптужби да Иран развија нуклеарно оружје упркос споразуму извештава истинито?

Упоредите ове две вести. Прва је продукција руског "Спутњика" (на српском), друга, ноторног западњачког пропагандистичког средства, "Данас"-а.

На први поглед, као да су заменили улоге, тј. намену.

Јуче у "Предлозима" рекох: "Оваква пропаганда је антипропаганда ЕУ и њених заговорника. Дакле, корисна ствар...Građani EU misle da je život fer, problem velike razlike u prihodima - Svet - Dnevni list Danas"

Али јутрос, а ово пишем сабајле, у шест сати, ми се чини да неко у "Данас"-у ипак зна како се ради пропаганда, да се повремено морају пуштати и праве вести - истините, иако чињенице изнете у њима не одговарају интересима газде - јер се само тако стиче углед и поверење читалаца.

"Спутњик", пак, без обзира што је званично руски и што би требало да делује у интересу Русије, тера по старом, прећуткује битно јер се факти не слажу са "политиком" кремаљских ђилкоша и, у овом случају, Бибијевог пајтоса, Путина. И све то као да су сатаром кројили текст - можда намерно, да изјаве Иранаца делују бесмислено, можда просто из неукости..

Забрињава показано умеће дежурног уредника онлајн издања "Данас"-а. Није добро кад окупаторско слушче влада занатом. Али још једна гадост шестоколонашког "Спутњика" - радује. Србији је преко потребно да у њој делују права РУСКА гласила на српском језику, али кад их већ нема, добро је кад се шестоколонаши овако лако офирају.

Извол'те...киселог грожђа:

Кад Рус повери олошу да му води пропаганду...Спутњик (преносећи чланак Вијести): "Храброст или лудост? Црногорци хтели дa нападну Американце"

Је л' било Срба у тој Ратној морнарици?
 
Ајд код оног архииздајника, у Милогору, корову из вукојебине!

И поведи са собом руске мамлазе (шестоколонаше?) што те шире, дајући ти паре да нас "информишеш"!

Храброст или лудост? Црногорци хтели дa нападну Американце

CC0 / National Museum of the

У последњем тренутку избегнута вероватно највећа битка на Јадрану...

Прошло је неких 19 година откако је избегнута највећа битка на Јадранском мору у новијој историји.

Добродошли у Ојропу: Власти Келна наредиле уклањање споменика Сећање на Јерменски геноцид

Cartoon Movement - Merkel, Erdogan & the Armenian Genocide

Александар Јовановић / Ћирилизовано: На опасност од Саргасјанове издаје - пре свега издаје интереса сопственог народа, али и Русије (ма колико траљавог, но опет искреног, старог и, у новије време, када дође до стани-пани, ипак ефикасног), заштитника, овај блог је упозоравао одавно, нпр. септембра прошле године: Весник Кавказа: Јерменија жели да остави Русију због Европске уније.

Извор тог чланка је "Весник Кавказа", где је синоћ објављен нов, оштар и очигледно оправдано алармантан, текст Јерменија потписала антируски споразум са Европом / Armenia signs anti-Russian agreement with Europe | Vestnik Kavkaza.

Четири дана после Ћирилизовано, огласио се и овдашњи Спутњик: "Нови фронт: САД и Француска јачају своје војно присуство у Манбиџу"

Александар Јовановић / Ћирилизовано: Ако нисте прочитали Дебкафајл, ексклузивно: Трампов најкооперативнији европски партнер Макрон послао француску војску у Сирију! , ексклузиву "Дебкафајла", објављену и овде пренету пре четири дана, ради се о томе, да:

"Француски специјалци су послати у две америчке војне базе у Сирији, у Мамбиџу и Ремелину, да појачају редове Американаца у спречавању напредовања турске војске."


То је суштина, али битни су и "детаљи", па вам препоручујем да прочитате цео текст.

Исто важи и за чланак Бела кућа: Наша војска решена да потпуно уништи Исламску државу пре него што оде из Сирије, испод кога сам дао и свој коментар:

И треба: "Агрокор“ одбио да исплати "Сбербанци“ милијарду евра

Александар Јовановић / Ћирилизовано: "Другорусијанце" - по џепу. Можда нешто и науче. Ал' тешко. Јер ће цех и ове руско-усташке сарадње платити руска држава и обичан Рус порески обвезник, а не сбербанкстери и саучесници им из дипломатске и других руских "обавештених" служби.

© Sputnik/ Наталья Селиверстова

Хрватска компанија „Агрокор“ одбила је да призна дуг „Сбербанци“ све док руска банка подноси тужбе ван земље. Компанија је искључила „Сбербанку“ из Савета кредитора, након чега је та банка изгубила могућност да учествује у изради споразума о решавању кредитних захтева, јавља Ројтерс.

Компанија је донела одлуку на основу хрватског законодавства које не предвиђа дупли судски поступак.

Песков и "Спутњик" - јад и беда од контрапропаганде удруженим снагама руских и српских либералоида

Александар Јовановић / Ћирилизовано:

И кад им се коњокрадице наместе, кремаљски ђилкош Дмитриј Песков и овдашњи "Спутњик", пропагандистичко средство либералоидног дела руског естаблишмента, не умеју да шутну како треба.

Да ли је оваква оцена преоштра, просудићете из приложеног.

Прво "изјава Моргана Фримена", тј ратнохушкачки видео у продукцији америчких неоконзервативаца (тим састављен од "експерта" ноторног Савета за сопњнополитичке односе, Обаминог директора Националне обавештајне службе и једног глумца/режисера/продуцента на заласку каријере...), затим "Спутњиков" чланак и туњави Песков, а онда превод кратког али разорног текста Алекса Кристофоруа са "Дурана" / The Duran | News and smart analysis on everything you need to know - једног од ретких ваљаних пропагандних руских (по новцу и сврси) интернет гласила, мајсторски вођених можда и зато што га не дужи "од 09 до 17" руска провинцијална дилетантија - у којем је искоришћен још један мајсторлук, видео бриљантног (иако ционисте) Пола Џозефа Вотсона.

Committee to Investigate Russia: War - YouTube

Лицемери без граница или Јуриј Ушаков: "Ми сматрамо да су санкције оправдане само ако добију сагласност Савета безбедности Уједињених нација"

Помоћник руског председника Јуриj Ушаков  је у петак критиковао САД због увођења једностраних санкција Северној Кореји и позвао на политички дијалог како би се смањила све већа напетост на Корејском полуострву

Његово ђилкоштво Јуриј Ушаков © Sputnik/ Alexei Druzhinin

МОСКВА (Спутњик) - Ушаков је рекао да Москва сматра оправданим и легитимним једино оне казнене мере против Северне Кореје које је одобрио Савет безбедности Уједињених нација.

"Ми сматрамо да су санкције оправдане само ако добију сагласност Савета безбедности Уједињених нација", рекао је Ушаков новинарима.

Председников помоћник је такође изјавио да ће се Русија и Кина придржавати плана о решавању корејске кризе који је раније договорен. Ушаков је нагласио да план не предвиђа само усвајање нових санкција против руководства Демократске Народне Републике Кореје, него и интензивирање дипломатских напора.

Сваком своје...„Кувајте са Спутњиком“ — сваке недеље на нашем сајту

© Sputnik/ Марк Редкин

Једном недељно на Спутњиковом сајту моћи ћете да се упознате са националном кухињом бивших совјетских република.

"Спутњик" на српском шири лажи "Гласа Америке": "Арктик годишње губи лед површине Србије"

Ова фотографија је преузета из чланка "Спутњиковог" узор-медија, "Гласа Америке". Али би нежне русофилске душе, пре него што се зарожу, требало да баце поглед и на Fake News of Polar Bears Dying From Global Warming Exposed — Again

Александар Јовановић / Ћирилизовано: Ајд незнање. Што би Руси били бољи од Срба па у државним медијским кућама запошљавали праве новинаре, стручњаке који се одговорно односе и према чињеницама, и према финансијеру, и потребама читалаштва. Али да руска државна кућа шири пропаганду "Гласа Америке", америчког оруђа за информативни рат, то је већ...(одредите сами, ја више нисам паметан).

На страну што је топљење Арктика бајка за кметове Новог светског поретка, којима треба продати идеју да су неопходна средства (нови порез) и тело (с глобалним овлашћењима, у оквиру УН, као један од органа Светске Владе) које ће се носити с измишљеним проблемом "климатских промена које изазива човек". На страну што има "студија" (спутњиковско и слично новинарство не прави разлику између студије и истраживања, јер буквално преводи изворе на енглеском), које говоре супротно, на које се ослањају нпр. овај, овај и овај чланак, али кад "Спутњик" лажи коњокрадица преноси тек у мало "дорађеном" облику - понешто измењеног текста и на ћирилици (да се лакше прогута?) - то значи да више нема скривања ко је узор, а можда и стварни послодавац, за ту штеточину на руским парама.

Што делује поразно.

Руси, ако Бога знате, и кад већ не марите какве медијске сплачине бацате Србима, укидајте ово проливжуто криптоамеричко тобоже гласило. Укидајте га бар због вас самих, да се не брукате, јер ћемо ми, Срби, ако и не успемо да се сами снађемо, макар знати да нас у пропаст нисте гурали и ви, има их који још мисле, браћа.

© Sputnik/ Valeriy Melnikov

Арктик годишње губи лед површине Србије

Сваког лета климатолози, капетани бродова, као и Инуити који живе на Арктику — пријављују да се ледени покривач стално смањује.

Не тако давно, чак и током лета, ово подручје би било покривено дебелим слојем леда и недоступно морским путем.

Сада, фински ледоломац „Нордика“, са капацитетом од 13.000 тона, без отпора плови овим путем. Његов навигатор, чији је задатак да наводи пловидбу кроз опасне воде, каже да је некада лед на овом месту био дебео неколико метара.

„Прошле године, на пример, подручје где се сада налазимо и које је сада још потпуно покривено ледом, потпуно се истопило, тако да је чак и мореуз Маклинток био комплетно без леда — што се веома, веома ретко дешава“, истиче навигатор Дјук Снајдер.

Сателитско праћење од 1979. године показује да се ледени покривач на Арктику сваке године смањи за око 88.000 квадратних километара, што је, на пример, једнако површини Србије.

Научници кажу да то смањење не може да се заустави чак и ако земље које су потписале Париски климатски споразум 2015. остваре своја обећања да ће глобално загревање држати на нивоу испод два степена Целзијуса, преноси „Глас Америке“.

„Арктик се топи по стопи од око два и по процента по деценији, ако гледамо нивое из маја, и око 10,4 процента по деценији у августу“, истиче климатолог Ендру Вивер.

Неки виде и одређене предности. Некада вечно замрзнути северозападни пролаз из северног Атлантика до северног Пацифика сада је отворен лети, што дозвољава пловидбу бродовима за крстарење, рибарским и трговачким бродовима који доносе робу локалним заједницама.

Међутим, негативне последице могле би да буду дугорочне.

„Може да се развије туризам када ће људи долазити крузерима да виде поларне медведе који неће бити ту за 20 или 50 година“, каже стручњак за климатске промене Мајкл Бајерс.

Научници кажу да ће, ако се овај тренд настави, већина инуитске деце ускоро редовно имати лета без леда, а можда — и зиме без леда.


Извор: Арктик годишње губи лед површине Србије - Спутњик Србија
Амерички оригинал: Arktik godišnje gubi led površine Srbije                             

Малагурски и "Спутњик" рекламирају српски извоз: "Србија затрована заувек!" (ВИДЕО)

© Sputnik/

Александар Јовановић / Ћирилизовано: Србији је мало злочина НАТО-а и затрованих ДЕЛОВА ТЕРИТОРИЈЕ Републике Србије, него још треба да трпимо штеточински дилетантлук канадског (ваљда) Србина на руским парама.

Руси, бре, поразмислите мало шта Србима чините са оваквим "Спутњиком". Или престаните да увозите и једете српско "уранијумско" воће.

У сваком случају, мичите посрбљену, али ипак вашу, медијску недоученост са српског интернета!

Срамно је што руски медиј српску трагедију користи за infotainment, да нам - осиромашеном пропагандом - "помогне" да још више омрзнемо заједничког непријатеља.